Dame i gospodo, SRS već skoro tri godine pokušava da ubedi predstavnike vladajućeg režima da je SRS najgrublje pokradena tako što su nam ukradeni mandati koje smo osvojili na prethodnim parlamentarnim izborima 11. maja 2008. godine.
Vi ste tada, da podsetimo, pre svega javnost Srbije, dozvolili da se formira neka poslanička grupa od članova SRS koji se i dan danas kao takvi vode na sajtu Narodne skupštine, a pod firmom neke naprednjačke stranke koja uopšte nije izašla na izbore u vreme kada su ti izbori bili održani, odnosno nije ni postojala kao stranka.
Zašto ovaj uvod kada je ova tačka na dnevnom redu? Zato što je SRS u svim odborima i u svim radnim telima Republike Srbije oštećena u odnosu na broj osvojenih mandata na prethodnim parlamentarnim izborima. Mi smo pokušavali i preko odbora i ovde na plenarnim sednicama, kad god je bila prilika pokušali smo to pitanje da razrešimo, ali nije bilo volje od strane vladajuće većine.
Kada smo na Četvrtom vanrednom zasedanju videli u dnevnom redu predlog LDP, koji je prihvaćen, da se Vesna Pešić, koleginica koja više nije član LDP, razreši funkcija u nekim odborima Skupštine, a da se umesto nje postavi neko iz LDP, što je apsolutno legitimno, što je u skladu sa Ustavom, Zakonom o Narodnoj skupštini, Poslovnikom itd, mi smo za Peto vanredno zasedanje podneli zahtev da se umesto Jovana Damjanovića, koji je nekada bio član SRS i kao takav predložen u dva odbora, Odbor za međunacionalne odnose i Odbor za smanjenje siromaštva, u odbore izaberu stvarno članovi SRS.
Vi to iz nama nepoznatih razloga niste stavili na dnevni red, a po Poslovniku je bilo moguće, bez obzira što je vanredno zasedanje. Logičan zaključak je da ste to izbegli zato što je upravo na glasanju tog Petog vanrednog zasedanja 126. bio upravo Jovan Damjanović. Verovatno nije bilo vreme da ga dirate.
Sa druge strane, kada ste prihvatili predlog LDP da menjaju Vesnu Pešić, već nekoliko dana nakon toga, kada su na Administrativnom odboru, umesto predstavnika SPS, kvorum i glasanje za odluku Administrativnog odbora o ukidanju imuniteta narodnim poslanicima SRS, očigledno tendenciozno, glasali i predstavnici LDP. Dakle, vi sve radite po principu trgovine, dogovora, ne zanimaju vas principi, ne zanima vas Poslovnik, ne zanima vas zakon, Ustav itd.
Konačno, vi ste stavili na dnevni red ovaj predlog poslaničke grupe SRS. Mi ćemo u toku rasprave govoriti i o ovim konkretnim predlozima i o radu ovih odbora, koliko je to moguće u okviru Poslovnika upotrebiti, ali se nadamo da će poslanička većina u danu za glasanje, kao i predloge svih stranaka kada su u pitanju razrešenja i imenovanja ljudi u određene odbore ili neka druga radna tela, poštovati volju predlagača, odnosno poslaničke grupe SRS i da će, konačno, da se ispravi samo jedna od nepravdi koja je našoj poslaničkoj grupi i našoj stranci učinjena pre skoro tri godine, ponavljam, dilom između Tomislava Nikolića, Vučića, Borisa Tadića i ambasadora američke, možda i nemačke i britanske ambasade. Hvala.

Hvala vama.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima gospodin Tomić Željko, pa gospođa Radeta.

Poštovani predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, naizgled ovo treba da bude puka forma, da se uradi nešto što je davno pripremljeno i gde treba da je sve u redu. U prilog tome govori i neverovatno odsustvo gotovo svih poslanika vladajuće koalicije, čast izuzecima koji se mogu izbrojati na prste jedne ruke.
Gospođa Ljiljak je ovlašćeni predstavnik, pa me zanima kako će odgovoriti na najmanje jedno striktno i konkretno pitanje. Idemo redom. Član 230. Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata je identičan sa članom 246. Zakona o tržištu kapitala. Citiraću ga: "Za predsednika i članove komisije može biti biran državljanin Republike koji poseduje opštu radnu sposobnost, ima visoku stručnu spremu i najmanje pet godina radnog iskustva stečenog u obavljanju poslova u vezi sa hartijama od vrednosti u Republici ili u inostranstvu".
Odgovorno tvrdim, ovo više govorim zbog javnosti, da osim gospodina Bajeca i gospodina Štimca, ostali kandidati ne zadovoljavaju ovaj uslov. Biću više nego konkretan i pročitaću celu biografiju dr Dragutina Radosavljevića. Radna biografija: pripravnički staž u Opštinskom sudu u Kragujevcu od 1995.-1997. godine; imovinsko-pravni poslovi u JP "Direkcija za urbanizam i izgradnju grada Kragujevca"; direktor Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta grada Kragujevca. Samo vas molim da obratite pažnju ako grešim, morate da mi kažete gde su ovde hartije od vrednosti. Ponovo radi na imovinsko pravnim poslovima u JP "Direkcija za urbanizam i izgradnju grada Kragujevca"; državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu i danas direktor Poreske uprave – Ministarstvo finansija Republike Srbije.
Pitaću i ovlašćenog predstavnika, ali i javnost Srbije, da li se direktno krše navedeni zakoni, gde decidirano piše da je potrebno najmanje pet godina radnog iskustva stečenog u obavljanju poslova u vezi sa hartijama od vrednosti. Molim vas, nemojte slučajno da mi neko kaže da su Opštinsku sud u Kragujevcu, imovinsko-pravni poslovi ili državni sekretar u određenom ministarstvu vezani za ovo. Ne ispunjava se osnovni uslov koji je regulisan u dva zakona.
S druge strane, imamo gospodina Milka Štimca i gospodina Dušana Bajeca, koji sedam godina rade u Komisiji za hartije od vrednosti i samim tim ispunjavaju uslove. Ne mogu prigovor da dam za one za koje se decidirano u biografijama vidi da to nije slučaj.
Članom 257. stav 7. istog zakona propisano je na koji način i na koliko godina se bira Komisija. Citiraću i to: "Prilikom izbora predsednika i članova Komisije, u smislu st. 5. i 6. ovog člana, predsednik se bira na pet godina, jedan član na četiri, jedan na tri, jedan na dve i jedan član na jednu godinu". Moram da insistiram da se članovi, u slučaju da ispunjavaju uslove za izbor, a ne ispunjavaju, što sam decidirano i dokazao, biraju na opisan način, a izbor svih članova na pet godina, ako ovo poštujemo, takođe je direktno i najgrublje kršenje zakona.
Molim sve nadležne da ponovo preispitaju ovo, jer ako se ovo usvoji, Srbija za sebe ne može da kaže da poštuje zakone koje je sama pisala.
Ova biografija, a samo sam jednu pročitao, da ne bih širio priču i zamarao i vas i javnost, sa još dve biografije, ali poslovi sa hartija od vrednosti su jedna stvar, a biti državni sekretar ili raditi u javnom preduzeću u Kragujevcu ili u sudu je sasvim druga stvar. Elementarno se vidi i decidirano da nema uslova za ovu komisiju.
Vi izglasajte to u danu za glasanje, ali ostaće mrlja i spominjaćemo, ovo je jedan, možda i nije mali primer, ko zna šta se iza brda valja. Imam osnovano pravo da sumnjam na osnovu svega izrečenog zašto se ovo ovako radi. Nije Komisija za hartije od vrednosti ništa sitno, ništa malo. Pošto smo uočili određene nepravilnosti, DSS će i ubuduće insistirati na rešavanju ovog problema, odnosno ovo treba raščivijati zbog čega se ovo danas događa. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS gospođa Vjerica Radeta.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, osnovno pitanje koje bi trebalo na početku postaviti je – kojem je to evropskom činovničiću palo na pamet da vam naredi da na vanrednom zasedanju po hitnom postupku radite posao za koji ste imali obavezu da ga uradite pre dve godine?
O čemu se radi? Gospođa Branka Ljiljak, kao ovlašćeni predstavnik nadležnog odbora je rekla kako su tržište kapitala i hartije od vrednosti od velike važnosti, kako vi inače volite da kažete, za društvo i to niko ne dovodi u pitanje. Nesporno to jeste tako, ali onda vas pitamo, gospodo iz vladajuće većine, kako smo mi to mogli da funkcionišemo kao društvo, kao država, kada zapravo nismo imali Komisiju za hartije od vrednosti već više od dve godine?
Nikada nije razrešena Komisija za hartije od vrednosti kojoj je mandat istekao pre dve godine, ni sada se, kao što vidimo, ne razrešava. Kako je to moguće da prećutno pređete preko toga, nikog ne razrešavate, imenujete druge ljude, a u međuvremenu radili su i oni koje vi sad ne razrešavate, koji su valjda sami sebi produžili mandat, nemamo pojma kako se to desilo, da jedno telo koje je, kako reče gospođa Ljiljak i sa čime se slažemo, telo od izuzetno velikog značaja, kako je moguće da to telo nikom nije palo na pamet da uvede u zakonsku proceduru više od dve godine?
U obrazloženju nas obaveštavate kako je članom 249. zakona predviđeno da nadležno radno telo, a to je taj Odbor za poslove finansija Narodne skupštine Republike Srbije, utvrđuje ispunjenost uslova za prestanak funkcije, odnosno razrešenje predsednika i člana komisije pokretanjem postupka pred Narodnom skupštinom u roku od 60 dana.
Pitanje na koje tražimo odgovor, zaista, najmanje što možemo da očekujemo jeste da zaista dobijemo odgovor od predstavnika nadležnog odbora, kada je taj nadležni odbor utvrđivao ispunjenost uslova za prestanak funkcije, odnosno razrešenje predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti? Nije nikada, naravno.
Mi danas ovo raspravljamo po hitnom postupku i to potpuno obrnutim redom, nikoga ne razrešavamo, ali imenuje se nova komisija, naravno sa jednim brojem starih ljudi, odnosno onih koji to već rade, ali u obrazloženju se niste usudili da u skladu sa članom 167. Poslovnika obrazložite zbog čega se ovo radi po hitnom postupku. Poslovnik jasno kaže – po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide. Vi, dakle, dve godine niste, kada se kaže zakon, naravno da se misli na odluke analogno, niste mogli da predvidite da je nekome istekao mandat, a nedonošenje zakona po hitnom postupku, kaže naš Poslovnik, u ovom slučaju odluke, moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija, ovo se svakako odnosi na rad organa i organizacija, kao i radi ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja propisa sa propisima EU, to nas naravno ne zanima, ali očigledno da je vama baš to bio razlog.
Pitanje, takođe, na koje očekujemo odgovor od nadležnog predstavnika odbora, kakve su posledice nastupile, da li su nastupile i ko je odgovoran zašto je došlo do tih posledica, a skupštinska većina nije uradila svoj posao? Ako nije bilo posledica dve godine, onda to znači da nam ovo ni danas ne treba i da nam Komisija za hartije od vrednosti uopšte ne treba. Od vašeg odgovora zavisiće šta je stav skupštinske većine.
Malo o Komisiji za hartije od vrednosti. Podsećam javnost Srbije, pre svega, da je ova komisija bila vrlo aktuelna u vreme privatizacije "Knjaz Miloša". Ako se sećate, a građani Srbije bi trebalo da se sete, tada je Skupština u onom prethodnom sazivu formirala anketni odbor. U ime SRS bila sam u anketnom odboru. Tada smo ispitivali zakonitost privatizacije "Knjaz Miloša", odnosno preuzimanja akcija od malih akcionara. Ispitivali smo tada i pokušaj da se mali akcionari prevare, da se njihove akcije ispod žita prodaju po ceni mnogo jeftinijoj od one koja je kasnije postignuta. Naravno, na žalost nije bilo kao i od mnogih anketnih odbora i od rada tog anketnog odbora ništa nije bilo zato što nikada nije stavljen na dnevni red parlamenta, a to je i po ondašnjem i po sadašnjem Poslovniku bila obaveza predsednika parlamenta.
Podsećam da je tada, a i sada je još uvek gospodin Milko Štimac bio predsednik Komisije za hartije od vrednosti i kao član stranke G17 plus, njegov partijski šef i potpredsednik Vlade Miroljub Labus tada je otvoreno pokušao da utiče na odluku gospodina Milka Štimca, kada je bilo u pitanju preuzimanje akcija malih akcionara "Knjaz Miloša" od strane "Apurne". Sa tim je bio povezan i Vlade Divac i Danilović i Centralni registar i Berza i Vlada Republike Srbije i ministar za privredu i privatizaciju Predrag Bubalo. Namera je bila da se tada, narodski rečeno, ojade mali akcionari, očigledno je bilo i ovo sada govorim na osnovu rada anketnog odbora da je Miroljub Labus imao neki dil sa "Apurnom". Podsećam, ako ste možda zaboravili, da on tih dana nije dolazio na posao u Vladu Srbije, jer ga je navodno bolela noga, ali se zato sa predstavnicima "Apurne" sastao u svom stanu i u svom stanu je pokušao da napravi ovaj dil i da prevari male akcionare, uglavnom građane grada Aranđelovca i okoline, ne samo Aranđelovca, ali uglavnom Aranđelovca i okoline.
Tada je gospodin Milko Štimac pokušao da se drži zakona, da obelodani šta se krilo iza tada tog pokušaja prevare malih akcionara i čovek je pred tim anketnim odborom rekao da je Labus vikao na njega, da je on rekao da mora da posluša.
Ako se sećate, takođe, čoveku je pozlilo. Završio na Urgentnom centru. Hvala Bogu, u zdravstvenom smislu se sve dobro završilo, ali je zamalo koštalo života čoveka to što su tadašnja vlada i tadašnja vlast hteli da prevare male akcionare i da neko od njih uzme pare umesto ljudi koji su to zaista po zakonu zaslužili i trebali da uzmu.
Tada je, takođe, član ove komisije za hartije od vrednosti bio i gospodin iz DS, član gradskog veća, Dušan Bajec i tada je rekao da ne može da podnese toliki kriminal i da je očigledno da se tako krši zakon i on, kaže, podnosi ostavku. Niti je kad njegova ostavka konstatovana, niti je on nastavio, kao ni gospodin Štimac, sa tim tada, čini mi se, iskrenim namerama da se bore za zakonitost, da se bore protiv korupcije i kriminala. Očigledno je da su prevagnuli stavovi partijskih šefova i interesi partijskih šefova, jer ni jedan ni drugi nisu podneli ostavku, ni jedan ni drugi nisu razrešeni već, naprotiv, evo, potpisali jedan i drugi da su i dalje spremni da rade u Komisiji za hartije od vrednosti, doduše, nije to Štimac više ne kao predsednik, jer će sad tu da ga zameni Zoran Ćirović, koji je uglavnom radni vek proveo u Ministarstvu finansija.
Zaista sad ovo mnogo podseća na ova vaša sva "trange-frange" prebacivanja, podseća me to na Mirka Cvetkovića, na njegove početke u Agenciji za privatizaciju, pre toga u "Deloitte&Touch", pa kad su završili sve ove prljave privatizacije čovek dogurao do predsednika Vlade. Očekujemo i nadamo se da će ovo što su vam zadale vaše evropske gazde da će zaista, između ostalog, da se preispita i privatizacija, recimo, "Sartida", gde su direktno bili umešani "Deloitte&Touch", Vlahović, Cvetković, itd, pa da će konačno ovaj narod da sazna pravu istinu o tome.
Tako me i ovaj podseća, Ćirović, koji je tako prošao kroz ovo ministarstvo, doduše, ima on tu u radnoj biografiji još nekih interesantnih karakteristika. Započeo je na Beogradskoj berzi kao broker, pa je onda na Fakultetu za menadžment Univerziteta BK, pa je radio u "Karić banci", pa je bio izvršni direktor u "Karić banci", pa na Univerzitetu "BK", itd. i onda nekako direktno iz Karića u državne organe, u ministarstva. No, dobro.
Ovaj gospodin Zoran Ćirović nam se hvali ovde u svojoj biografiji svim tim što je on radio. Bio je i na mnogim međunarodnim kursevima i programima, što je jako važno, naravno, ako se šalimo, pa je bio i na nekom seminaru na temu finansiranja zdravstva u organizaciji Regionalne kancelarije za Evropu Svetske zdravstvene organizacije, pa je onda bio u Ljubljani, Sloveniji i opet na seminaru na temu, strategije za upravljanje javnim dugom, itd.
Zašto ovo pominjemo? Zato što je vrlo karakteristično da gde god šaljete neke predstavnike u te neke evropske organizacije, kad se valjda oni vrate tamo dobiju takve instrukcije da baš tada taj deo društva počne rapidno da propada.
Ovo je, takođe, jedan od dokaza ispravnosti stava SRS, da Srbija mora da se kloni EU, da Srbija mora da prestane sa ispunjavanjem uslova EU i da, naravno, prestanemo sa tim putem bez povratka i da se okrenemo sami sebi i da državama koje nam se neće mešati u unutrašnje poslove i u unutrašnje stvari, a koje će u svakom slučaju da vam pomognu, a to su, pre svega, naši prijatelji iz Ruske Federacije.
Kada su u pitanju ove odluke o izmenama članova odbora Narodne skupštine, imamo predlog stranke G 17 plus i predlog SRS. Predlog stranke G 17 plus je da se koleginica Elizabet Paunović zameni Gordanom Rajkov u Odboru za smanjenje siromaštva, dok je predlog SRS da se u Odboru za smanjenje siromaštva Jovan Damjanović zamenik Mirkom Munjićem.
Svakako, što se tiče predloga stranke G 17 plus, nemamo tu nikakv komentar niti mislimo da imamo pravo da se mešamo toj stranci, kao ni bilo kojoj drugoj stranci koja ima legalno svoje poslanike u parlamentu. Svakako je to njihovo pravo, kao što je naše pravo, pravo SRS da predlaže izmene ove odluke. Ono što očekujemo to je da će konačno ovaj odbor za smanjenje siromaštva početi malo da se bavi problemom siromaštva u Srbiji, pa ako ništa drugo, da inicira neku sednicu Narode skupštine gde bismo mogli da govorimo o tom problemu u Srbiji, gde bismo tada mogli da čujemo i predstavnike vladajuće koalicije i predstavnike u Skupštini i predstavnike Vlade Republike Srbije, da vidimo kako će da nam objasne milion nezaposlenih u Srbiji, 700 hiljada ljudi u Srbiji koji su ispod egzistencijalnog nivoa, 300 hiljada dece bez trećeg obroka, dakle, ovaj odbor je zaista veoma važan, veoma značajan, ali eto nadamo se da će koleginica Gordana Rajkov i Mirko Munjić svojim doprinosom, kada budu izabrani danas ili kada već bude dan za glasanje, da će na osnovu današnjih diskusija da iniciraju rešavanje nekih problema.
Naravno, Skupština to ne može da rešava jer to radi izvršna vlast, ali svakako Skupština može da inicira mnogo toga, kao što je, recimo, SRS nedavno predložila zakon o porodici sa više dece, ali nažalost taj zakon nije došao na dnevni red parlamenta. Predložili smo zakon o smanjenju PDV za neke kategorije, ali nažalost ni to nije došlo na dnevni red. Dakle, ovde se raspravlja samo o onome što je interes ne vladajuće većine, ni Vlade RS, nego nekih trećerazrednih činovnika EU. To je zaista poražavajuće za ovaj parlament, državu Srbiju, da se u poslednje vreme u parlamentu samo donose zakoni i odluke koje vladajući režim dobije kao nalog od EU.
Sledeći odbor gde predlažemo da se umesto Jovana Damjanovića, koji inače služi kao 126. vladajućoj većini svaki put kada im nedostaje, u Odboru za međunacionalne odnose bude naš kolega Dragan Stevanović koji je ovde više puta postavljao poslanička pitanja i kad je god bila prilika govorio je o problimam koji su evidentni o međunacionalnim problemima u Bujanovcu i u Preševu, o položaju Srba u ove dve opštine u Srbiji i o odnosu šiptarskih institucija u ovde dve opštine prema Srbima koji žive u Bujanovcu i u Preševu.
Takođe, u vreme kada je gospodin Stevanović bio predsednik SO Surdulica i kada je SRS tamo vršila vlast, tada je u Surdulici formiran Savet za romsku u bugarsku manjinu. Tada je na lokalnom nivou za Savet za međunacionalne odnose takođe mnogo učinjeno za ove nacionalne manjine koje su na teritoriji opštine Bujanovac.
Tada je takođe formirana i redakcija na lokalnom radiju i na romskom i na bugarskom jeziku, zbog postojanja nacionalne manjine tamo. I, zamislite, dolaskom demokrata na vlast, posle 2008. godine sva ova prava, koja je SRS ustanovila na teritoriji opštine Bujanovac, su preko noći ukinuta.
Takođe je gospodin Stevanović, naš kolega kojeg predlažemo u ovaj odbor, ovde govorio i o velikom problemu koji se dešava na teritoriji opštine Bosilegrad i odnosi se na ekstremno delovanje nekog kulturno informativnog centra, koji je pod uticajem Atake, ove ekstremne stranke u Bugarskoj, koji pokušavaju da prekrajaju granice Bosilegrada i još nekih delova Srbije i da ih u nekim svojim javnim istupima vide kao delove tzv. zapadne bugarske pokrajine.
Dakle, govorimo o tome da smo vrlo, evo završavam, da smo zaista vodili računa koga predlažemo u ove odbore i da verujemo da će skupštinska većina konačno da, bar u ovom delu, ispravi nepravdu koju ste nam tri godine nanosili. Hvala.

Hvala vama.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, da je podnela poslanička grupa SRS.
Na prijavi za reč prijavljena su četiri narodna poslanika. Prema redosledu koji ću pročitati, to su narodni poslanici gospodin Mirko Munjić, gospodin Momir Marković, gospodin Milorad Buha i gospodin Zoran Krasić.
Reč ima prvi na toj listi, gospodin Mirko Munjić.

Hvala.
Dakle, svojevremeno je Komisija za hartije od vrednosti bila zamišljena kao jedna ključna institucija, kako ste bar tada rekli, za očuvanje kredibiliteta finansijskog tržišta. To je trebalo da bude jedna samostalna i nezavisna institucija. Zašto samostalna? Zbog toga što bi ona u okviru svojih nadležnosti imala samostalno pravo da odlučuje koje će radnje preduzimati, kada će preduzimati te radnje, prema kome će preduzimati. Dakle, imala bi jednu potpunu samostalnost u radu i bila bi nezavisna, isto tako predviđeno, a ta nezavisnost jednostavno znači jednu apsolutno nezavisnost od svih, a posebno od izvršnih organa vlasti.
Međutim, postavlja se pitanje da li je to zaista tako? Da li je Komisija za hartije od vrednosti zaista samostalna i nezavisna institucija? Nažalost, nije. To je samo u domenu teorije. Stvarnost, što se tiče Komisije za hartije od vrednosti je potpuno drugačija i ova kao i ostale komisije, uostalom i odbori, agencije, saveti itd. niti su samostalni, niti su nezavisni. Svi su oni zavisni od ove i ovakve vlade Srbije, koja je i sama zavisna, i ona igra kako joj drugi sviraju. Zašto sve te agencije, komisije itd, koje se u Srbiji formiraju, i na kraju, zašto ova vlada tako radi? Zašto se tako ponašaju?
Podsetiću i vas i građane Srbije, da je svojevremeno 2005. godine, Komisija za hartije od vrednosti upozorila na moguće pranje novca u kupovini turističko-hotelskog preduzeća "Palić" za koje je imala puno indicija da je u vlasništvu Darka Šarića. Ili, posle jednog razgovora koji smo i malopre čuli, a i ja ću to ponoviti, u Vladi Srbije, a taj razgovor se navodno odnosio na prodaju "Knjaza Miloša". Objavljeno je da je tadašnji predsednik Komisije za hartije od vrednosti završio u Urgentnom centru. Šta se tu dešavalo, ni dan danas nije razjašnjeno. Samo može da se naslućuje. Pretpostavljam da to mnogi znaju.
Postavljam pitanje – šta je sa desetinama onih pitanja koje je SRS postavila, a odnosi se na mafijaške privatizacije "Luke Beograd", "Novosti", Tržnog centra "Ušće" itd, desetine i desetine privatizacija koje su vršene na jedan krajnje brutalno mafijaški način? Da podsetim, one su žestoko uticale na urušavanje kredibiliteta finansijskog tržišta. Setimo se, kako ste i sami naveli, da je prioritetan zadatak Komisije za hartije od vrednosti baš to, očuvanje kredibiliteta finansijskog tržišta.
Podsetiću vas i na izjavu jednog ministra, koji je svojevremeno rekao – potrebno je da u ovom trenutku Komisija za hartije od vrednosti bude što bliže Vladi. Gde je tu onda njena samostalnost i nezavisnost? Posle ovoga, ako je neko i pomislio da će i posle današnje rasprave, i posle izbora ovih članova i predsednika Komisije za hartije od vrednosti, se nešto promeniti, grdno se vara. Nakon ovakve izjave da je potrebno da se Komisija za hartije od vrednosti što više približi Vladi, jednostavno, i ako je bilo nešto od samostalnosti i nezavisnosti te Komisije, više je nema. Konačno, time je stavljena omča oko vrata Komisiji za hartije od vrednosti i, samim tim, od njene samostalnosti i od njene nezavisnosti nema ništa.
Šta će biti kada izaberete članove i ovog predsednika Komisije za hartije od vrednosti? Da neko slučajno ne bi pomislio da Komisija ima samostalnost i nezavisnost u ovom radu, od izvornih nadležnosti koje je Komisija za hartije od vrednosti imala po starom zakonu, sada su te nadležnosti poverene od strane Vlade. I to nam pokazuje i ukazuje na prilog one činjenice, da od nezavisnosti i samostalnosti ove komisije nema ništa. Konačno je time ugušena svaka pomisao, da Komisija za hartije od vrednosti može biti samostalna i nezavisna u svom radu.
Podsetiću vas samo za još jednu stvar vezano za Komisiju za hartije od vrednosti, ako se sećate, kada je Dejan Malinić dao ostavku na članstvo u Komisiji za hartije od vrednosti, dao je jedno vrlo zanimljivo obaveštenje i obrazloženje koje vam može poslužiti kao primer za ovo što sam rekao. On, otprilike kaže – iz dubokog neslaganja u pogledu daljeg funkcionisanja te institucije, kao i da se samostalnost i nezavisnost Komisije od političkih uticaja i uticaja različitih učesnika na tržištu kapitala, ne može obezbediti usled dominacije političkih i privatnih interesa u tom procesu. Zato je ovo danas, a i taj izbor kada ga budete uradili, zaista nema nikakvog praktičnog značaja. Zato ćete vi članove Komisije, i sve ćete vi to lepo uraditi, međutim, faktički se ništa tu neće promeniti.
Kada su odbori u pitanju, moram da kažem ono što je više puta ponovljeno ovde od predstavnika SRS, a to je da je stav SRS kada su u pitanju odbori i kada su u pitanju izbori članova odbora, pojedinih članova odbora itd, jeste principijelne prirode. To svi vi vrlo dobro znate. To nije stav koji je profilisan samo u ovom sazivu Skupštine Srbije, to je jedan stav koji SRS zaista baštini još od početka parlamentarnog života i višestranačkog života u Srbiji.
Dakle, šta on znači? Svaka od stranaka koja ima pravo na određen broj članova Odbora ima sasvim legitimno pravo da u taj odbor, tu komisiju itd, predloži svog kandidata po svom nahođenju i mi se zaista nikada nismo, niti ćemo, u takav predlog mešati.
Rekao sam da je to naš principijelan stav koga se držimo sve ovo vreme i takav stav, siguran sam, nećemo nikada menjati. Međutim, ono što ćemo uvek činiti i ono što nas ujedno čini doslednim i velikim borcima za poštovanje principa demokratije i parlamentarizma, to je ono što ćemo uvek radi. A šta je to? To je naša borba protiv politike dvostrukih aršina, protiv politike dvostrukih standarda koja je tako česta, ne samo u ovom sazivu Skupštine, već je to bilo prisutno i svih ovih ranijih godina od 2000. pa na ovamo.
Međutim, SRS je siguran sam spremna da se dosledno bori protiv ovoga, bez obzira da li je oštećena ona, ili neka druga stranka, kada je u pitanju ovo o čemu govorim. Znači, uvek ćemo se boriti za dosledno sprovođenje ovih principa. Kažem, borićemo se kada bude oštećena i neka druga stranka, mada, nažalost, imam utisak da takve borbe neće biti mnogo, kao što je nije bilo ni do sada, jer čini mi se da smo ponajviše uvek oštećeni mi, srpski radikali u svim ovim stvarima vezanim za izbor članova pojedinih odbora.
Najviše kršenja Poslovnika o radu Narodne skupštine, kao i tih dobrih običaja, ima kada je SRS u pitanju, kada su njeni predstavnici u ovom domu u pitanju. Što je najvažnije, to se radi u jednom kontinuitetu. Međutim, kao što smo se žestoko borili i nekada kada su pojedini članovi Administrativnog odbora helikopterom u pidžamama dovoženi kako bi se skinuo imunitet našem predsedniku dr Vojislavu Šešelju, tako smo se i posle toga borili i kada je bila krađa poslaničkih mandata, tako se borimo i danas kad je u pitanju ovaj naš zahtev, ovaj naš predlog koji je na dnevnom redu, dakle predlog za imenovanje članova pojedinih odbora, na ono što nama pripada.
Mi danas dižemo glas, takođe, i tražimo samo ono što nam pripada, ni manje, ni više od toga. Jednostavno samo toliko. Tražimo da pozitivno rešite naš zahtev kada su u pitanju članovi odbora za koje smo podneli predlog. Mislim da je to elementarni postulat demokratije, da je to elementarni postulat parlamentarnog života na koji se, uostalom, i vi ovde u ovom domu pozivate.
Reći ću samo još nekoliko reči o ovom Odboru za smanjenje siromaštva u koji sam i sam predložen. Ovaj, kao i drugi odbori koje naš Poslovnik poznaje, u svom radu, nažalost, vezan je na neki način odredbama Poslovnika. Ali, ne samo što je vezan odredbama Poslovnika, već se to u stvari vrlo često i zanemaruje ta promena u hodu, promena u hodu određenih odredbi, kako bi se nešto dovelo na bolje. Zašto to kažem? Ono što je nekada bilo možda dobro i dovoljno, sada je postalo možda mrtvo slovo na papiru i to treba menjati.
One ingerencije koje ste predvideli ovom Odboru su sada očigledno nedovoljne, ali nedovoljne su samo pod jednim uslovom. Uslov je da vi zaista želite da iskorenite siromaštvo. Napominjem, radi se o Odboru za smanjenje siromaštva, ali postavlja se jedno pitanje – da li je smanjenje siromaštva vaš strateški cilj i čime vi danas dokazujete da želite da iskorenite siromaštvo ili bar da ga svedete na neku pristojnu meru?
Mislite li vi, da je dovoljno da se pojavi Boris Tadić i da kaže da u ovoj državi se namnožilo mnogo nepristojno bogatih ljudi i da je time sve rešeno. Umesto da je rekao, u ovoj zemlji se namnožilo mnogo lopuža, mnogo kriminalaca koji su na grbači ovog naroda i koje ćemo pohapsiti, oduzeti im ono što su od naroda ukrali i građanima vratiti ono što je njihovo. To bi bio pozitivan signal od strane predstavnika države, to bi bio signal da ste zaista spremni da se borite i da iskorenite siromaštvo, da se borite protiv ovako nagomilane korupcije i svih onih pošasti koje zaista pritiskaju ovu državu, da zaista nema kud dalje.
Međutim, činjenica je da vi idete sasvim drugim pravcem. Vi ste se odlučili na neku drugu vrstu igre, vi se nalazite u nekom vrzinom kolu. Ovo me podseća na onu setvu sa đavolom i zaista izgleda da vama nema izlaska iz tog vrzinog kola. Međutim, građani treba da znaju nešto drugo kada je u pitanju ovo. Treba građani da znaju, naravno ne vi, ne obraćam se vama jer internacionala ovo ne priznaje, da Bog nikad direktno ne kažnjava. On samo dopušta da zli ljudi požnju ono što su sa đavolom sejali.
Nažalost, što je posle ovoga kolateralna šteta prilično velika, a da su u toj kolateralnoj šteti najviše nastradali baš oni građani Srbije koji su najsiromašniji, to je već neka druga stvar. Ali nadam se da će na narednim izborima zaista građani znati da prepoznaju sve to i da neće praviti greške koje su pravili do sada. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, da konstatujem da je među poslanicima vladajuće većine postignuta apsolutna ravnopravnost polova tri predstavnice manje zastupljenog pola, dva predstavnika više zastupljenog pola i vi gospodine Novakoviću. Taman 50 – 50. Evo, ovog trenutka gospođa Gorica Mojović pokvari tu ravnotežu.
Izbor ove komisije za hartije od vrednosti je nemoguć, danas nemoguć, sa ovim predlogom nemoguć, jer se krše najmanje dva člana Zakona o tržištu kapitala. Član 46. kaže – za predsednika i članove komisije može biti biran državljanin Republike koji poseduje opštu radnu sposobnost, ima VSS i najmanje pet godina radnog iskustva stečenog u obavljanju poslova u vezi sa hartijama od vrednosti u Republici i inostranstvu. Kad pogledamo biografije ovih ljudi, konstatovaćemo da samo dva člana, dva kandidata za članove, Milko Štimac i Dušan Bajec imaju ovaj uslov ispunjen. Predsednik i dva člana komisije nikad nisu bili u vezi sa poslovima, sa hartijama od vrednosti. Dakle, direktno kršite član zakona, zakona da vas podsetim koji ste vi doneli i koji ste zdušno branili pred ovim parlamentom kao jedan od najpotrebnijih zakona ne bi li se konačno stalo u kraj vršljanju u toj velikoj, ekonomskoj, finansijskoj oblasti koja se zove hartija od vrednosti.
Drugi član koji kršite je član 297. koji direktno propisuje kako se biraju članovi, predsednik i članovi Komisije za hartije od vrednosti. Kaže – komisija koja obavlja poslove u skladu sa Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, "Službeni glasnik" taj i taj, od 2006. godine itd, zadnji stav u ovom članu – prilikom prvog izbora predsednika i članova komisije u smislu stava 5. ovog člana, predsednik se bira na pet, jedan član na četiri godine, jedan član na tri godine, jedan član na dve godine i jedan član na jednu godinu.
Dakle, ovde se pokušalo sa ovim da izmena u članstvu Komisije za hartije od vrednosti bude u kontinuitetu i da se izbegne mogućnost nekakvih zloupotreba. Svake godine bi se birao po jedan član Komisije za hartije od vrednosti.
Svake godine bi se birao po jedan član Komisije za hartije od vrednosti. Pošto dve godine istekao mandat i predsedniku koji se bira na pet godina, vi ste logično bi bilo da je predlog bar bio takav da se bira kao prvi put što se birao, da bude predsednik na pet godina, jedan član na tri, jedan na četiri, jedan na tri, jedan na dve, jedan na jednu.
Onda biste postigli taj kontinuitet i onda biste ispoštovali član 297. zakona. Međutim, vi u ovom novom predlogu čak ne predlažete to, nego kaže ovako – na pet godina se biraju svi članovi. To gospodo znači da vi zakone koje ste vi doneli kršite na najbrutalniji mogući način.
Da krenemo malo sada u biografije ovih ljudi koje ste predložili. Evo prvi je Zoran Ćirović. Vi kada pogledate radio, studirao na Ekonomskom fakultetu, magistrirao, doktorirao itd, to je u redu. Dalje radna biografija – Ministarstvo finansija i to je u redu, naravno nemam ja ništa protiv toga, Fakultet za ekonomiju i finansije i administraciju Univerzitet Singidunum. Beše li to onaj univerzitet koji je ugledni građanin Republike Srbije gospodin Čume, kako su ga neki zvali kupovao, pa nešto se ne pogodiše, ne dogovoriše se oko cene valjda, ili je shvatio da je on intelektualno nadrastao univerzitet Singidunum, pa mu više ne treba.
Taj gospodin je pošto je dobar trgovac, verovatno video šta rade ovi u Kragujevcu, šta su radili ovi u Kragujevcu na Pravnom fakultetu, pa ko veli može državni univerzitet da prodaje diplome, ispite, pa se znalo 200 do 300 evra ispit, ako je ispit malo teži onda to ide i do 500 evra, 15.000 evra diploma i čovek video mogućnost za odličan biznis. Kada je shvatio da to baš tako ne ide, ne zbog toga što se ne trguje i pogotovo na tim privatnim fakultetima sa diplomama i ispitima, nego zbog toga što mnogo krokodila ima okolo, a mala bara, pa ne bi bila velika zarada otišla odatle, gospodin Ćirović je radio na Univerzitetu Singidunum. Singidunum koji je trebao da bude, da su se ostvarile velike zamisli, poslovne zamisli gospodina Čumeta, danas bio u njegovim rukama.
Dalje, gospodin Ćirović je radio u Karić banci, pa me to nešto podseti davno je bilo gospodine Novakoviću vi i ja se to sećamo, imamo poprilično godina, pa možemo da se setimo "Dafiment banka", piramidalna štednja. "Jugoskandik banka", piramidalna štednja, "Karić banka", piramidalna štednja. Nastradaše i Dafina, ovoga još uvek držite tu u zatvoru, ne znate ni sami šta ćete sa njim, Jezdimira Vasiljevića, ali Karićima po tom pitanju ni dlaka sa glave nije falila.
Idemo dalje, ista biografija, isti gospodin, ovlašćeni predstavnik Republike Srbije u Mešovitom komitetu za raspodelu finansijske aktive i pasive bivše SFRJ iz aneksa C sporazuma o pitanjima sukcesije u periodu od januara 2009. godine. Odlično. Šta je taj gospodin, kao ovlašćeni predstavnik Republike Srbije u Mešovitom komitetu učinio da ne dobijemo onako mizerna sredstva kakva nam se predlažu, odnosno verovatno su već do sada i podeljena, odnosno pripremljena za podelu, šta je učinio sa zaštitom imovine u bivšim republikama bivše SFRJ, pa danas državama u okruženju ili na zapadnom Balkanu, kako volite vi evroljupci da kažete.
Dakle, šta je učinio sa preko 60 milijardi evra vrednosti srpske imovine, što privatne, što društvene, što državne, koja je ostala na teritoriji recimo samo Hrvatske, da ne govorimo o BiH, da ne govorimo o Makedoniji, da ne govorimo o Crnoj Gori, da ne govorimo o drugim državama, o Sloveniji na primer.
Valjalo bi u biografiju da ste uneli to. Žestokom borbom za imovinu građana i države on je učinio to i to, to i to …

Molim vas, Komisija za hartije od vrednosti, a ne o sukcesiji, razumem vaš pristup…