Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, gospodo iz Ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici, danas ispred sebe imamo jedan obiman i važan zakon. Mi iz SRS, kada razmatramo neki zakon, prvenstveno razmišljamo o tome koliko taj zakon doprinosi boljem životu građana i koliko rešava njihove probleme.
Ovaj zakon je posebno važan zbog toga što je to zakon o energetici. Ako se gleda koje je oblasti on sve dotakao, ne kažem rešio, onda je to posebno od interesa za svakog građanina Srbije. Da li je baš zakon uspeo da stvori uslove da se poboljša život građana Srbije? U svakom slučaju, ne. Tako mislimo mi iz SRS.
Gospodine ministre, evo jedne oblasti, oblast nafte i naftnih derivata, koja je u ovom zakonu obuhvaćena članovima 165. do 172. U zakonu, na stranicama 151, 152 i 153 govori se o evropskim direktivama koje su vezane za tu oblast.
U ruci držim jedan dokument, gospodo, koji je dobio svaki poslanik u skupštini, a naziv je: Gubici NIS i države u prometu naftnim derivatima u Srbiji. Pročitaću samo neke delove, da biste, gospodine ministre, videli da ovim zakonom niste rešili ono što treba da se reši i da sa stanjem koje imate danas u Srbiji ne možete u Evropu, jer vas Evropa jednostavno neće. Posle ću reći koja je to cifra.
"Gubici se mogu podvesti pod nelegalnim uvozom komponenti za namešavanje motornih benzina i dizel goriva uveženih kao repromaterijal za proizvodnju raznih industrija hemijskih proizvoda, za blendovanje motornih ulja, proizvode boja i lakova, rastvarača i razređivača, kao i za proizvodnju biodizela. Na legalan način odvijaju se nesmetano na graničnim prelazima, uz stalnu dovitljivost i maštovitost uvoznika, pod motom gore navedene proizvodnje". Komponente koje se uvoze za namešavanje motornih benzina, pa se navodi koje su to komponente, kao i komponente koje se uvoze za namešavanje dizel goriva.
U ovoj državi, gospodine ministre, postoje privilegovani pojedinci koji, pored NIS, na nekim drugim mestima prave razna goriva, prave i motorni benzin, prave i dizel goriva, time što razna laka ulja, razne proizvode, pa čak i iz naše rafinerije u Pančevu, jer i ona kao nus proizvod ima i petrolej i razna laka ulja. Privilegovani pojedinci od toga prave benzine i dizele koji su daleko lošijeg kvaliteta, te se onda ono što se inače na određeni način otuđi iz NIS, koristi da bi se podigao njihov kvalitet.
Izneću vam samo cifru koliko to godišnje košta državu i NIS. To je 270 miliona evra, uz 300 miliona evra koje smo onako poklonili EU pristajući na jednostranu primenu SSP. To su gotovo dve trećine od one milijarde koja nam svake godine hvali u budžetu.
Gospodine ministre, da li možemo u EU ako imamo jednu ogromnu količinu energenata i goriva koji nisu pod državnom kontrolom, gde se ne plaća PDV, gde se direktno oštećuje država? Zna se, u ovoj državi je oko 20 pojedinaca koji to mogu da rade.
Iz ovoga što sam video u članovima od 165. do 172. ne vidi se da ćete vi, gospodine ministre, preduzeti bilo šta da takvo stanje popravite u Srbiji, a za građane Srbije 270 miliona evra, koje svake godine se bace, to je toliko velika cifra da bi mogao da se, na kraju krajeva, zaposli jedan veliki broj ljudi ili bi moglo ono što je intencija SRS, da se smanji broj narodnih kuhinja. Mi hoćemo da dođemo na vlast i da ugasimo narodne kuhinje, da povratimo dostojanstvo građanima Srbije, a ne da otvaramo narodne kuhinje.
Drugo, gospodine ministre, pitanje direktno za vas. Ovim zakonom uvodite dve nove agencije: agenciju za energetiku i agenciju za energetsku efikasnost, uz druge oblasti u kojima ste ministar. Pokušao sam da vidim koliko vi agencija imate, kojima ste ili poverili određene delatnosti koje pripadaju vašem ministarstvu, ili su samostalne u obavljanju određenih delatnosti.
Kada biste vi ustali i rekli "gospodine Deliću, kada sam ovoliko agencija formirao, meni je potrebna samo sekretarica, vozač i vozilo u mom ministarstvu i ne treba mi ništa više", svi iz SRS glasali za ovaj zakon. Bez obzira kako ste vi obezbedili finansiranje te agencije, ovo iz dana u dan, iz zakona u zakon povećanje broja agencija, povećanje državne administracije, prosto je neizdrživo za građane Srbije.
(Predsednik: Nemate više vremena. Završite.)
Gospodine ministre, u članu 32. u starom zakonu bilo je bolje rešenje, gde se tražilo samo 30 dana za energetsku dozvolu. Zašto sada uvodite 60 dana?
Gospodine ministre, predložio sam amandmanom član 35. obavezno da izbacite, jer ovim članom uvodite nešto što do sada nije bilo, nekakvu saglasnost za male hidroelektrane do jedan megavat. To gospodine ministre nije dobro, jer ovamo niste dali ni rok, sada ćete izdati tu saglasnost i kriterijume za tu saglasnost. Smatram da je to nepotrebno. Tim ljudima koji inače moraju da obezbede pre 42 dokumenta, vi uvođenjem ovoga dokumenta otežavate taj posao. Bilo bi i te kako dobro ukoliko ova dva amandmana uvažite.

Zahvaljujem gospodine Deliću.
Dajem reč narodnoj poslanici, potpredsednici Gordani Čomić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, u raspravi o Predlogu zakona o energetici, koji nam kao potpuno nov zakon dolazi nakon 2004. godine usvajanje, odnosno nakon priprema 2002. i 2003. godine, potrebno je utrošiti par minuta na širu sliku kada je u pitanju sektor energetike i tužno je što nam za tu širu sliku kada je u pitanju recimo sto godina energetike kao sektora kod nas neće trebati više zaista od par minuta.
Od male hidrocentrale manastira "Studenica" između dva svetska rata u trojednoj kraljevini i malog postrojenja u Kragujevcu, preko dve ili tri hidroelektrane, to je rezultat u energetskom sektoru za obnovljive hidroizvore za sto godina. Za elektrifikaciju nam je trebalo skoro 50 godina da bi stigli do elektrifikacije zemlje. U obnovljivim izvorima praktično nemamo rezultat. U kontekstu fosilnih goriva imamo da smo jako dugo vremena sedamdesetih i osamdesetih pratili svetsku krizu, a da smo devedesetih zbog sankcija bili van prometa fosilnih goriva i da imamo u sektoru upravljanja energetikom relativno nemoderan, da tako kažem, sistem, ali mene mnogo više brine što imamo sistem u kojem svako ko radu u polju energetike misli da ima pravo da kaže – nije to moj posao da ga ja obavim, nije to moj posao da brinem o efikasnosti, nije moj posao da brinem o ceni, nije moj posao da brinem o uštedama, nije moj posao da budem u upravljanju.Ta rečenica nije to moj posao je kancer našeg odnosa prema opštem dobru, prema javnom dobru i prema upravljanju javnim dobrima.
Za kraj stvaranja ove šire slike samo spomenuti eksploataciju prirodnog gasa sa informacijom da se na teritoriji Vojvodine praktično gas u domaćinstva, u preko 300.000 domaćinstava uvodio samodoprinosom i da je uvođenje gasa u druge delove Srbije počelo tek pre petnaestak ili dvadeset godina. Način upravljanja gasom, kao iscrpljivim resursom, male količine fosilnih goriva tečnih koje imamo i način na koji eksploatišemo tvrda fosilna goriva pokazuju naš odnos prema prostoru u kojem postojimo kao društvo. Taj odnos nije dobar.
Ono što želim da čujem kao odgovor od ministra je da mi navede bar tri razlike između ovog predloga zakona o kojem raspravljamo i prethodnog koji je bio na snazi između 2004. do danas, a da pokuša da nijednom ne spomene da se bilo šta radi zbog Evropske unije. Ako postoji oblast, a što se mene tiče sve su takve, u kojima promene treba da radimo zbog sebe, to je oblast energetike, jer to pokazuje našu svest o tome umemo li da upravljamo prostorom u kojem smo slučajem, mnogi od nas beskrajno zadovoljni što je slučaj izabrao da se rodimo baš na ovoj teritoriji, ali samo slučajem smo na jednom prostoru koji je energetski resurs u raznim kontekstima, od podzemnih površinskih voda, preko geotermalnih voda, nalazišta fosilnih goriva ako ih ima do obnovljivih izvora energije, kao što je solarna energija ili energija vetra.
Namerno ne spominjem iscrpljivost, odnosno mogućnost nuklearnih energija, jer je u Srbiji na snazi moratorijum, zabrana izgradnje nuklearnih elektrana i prometa nuklearnih goriva do 2015. godine i ako bude bilo slučajeva da se ja pitam, onda će taj moratorijum biti produžen i neće biti izgradnje nuklearnih postrojenja.
Dakle, molila bih tri razlike, da nam svima bude jasno kako ćemo, sa kojom količinom poštovanja i sa kojom količinom samozabrane za izgovaranje rečenice "nije to moj posao" uočiti razlike u zakonu koji je pred nama. Energija, kao i voda su teme za sledećih 20, 50, 100, 200 i koliko god hoćete godina u budućnosti. Redistribucija raspoloživih izvora energije je ključni uzrok sukoba u svetu i tako će biti i u buduće. Šta je to što mi radeći i poštujući prostor koji nam je poklonjen da u njemu živimo i da u njemu odgajamo svoju decu i da im ostavimo zdrav prostor za njihovu decu, šta je to što u ovom zakonu daje mogućnost da se zaista desi?
Osim te tri razlike koje bih volela da čujem uporedno između zakona koji ćemo staviti van snage i ovog koji raspravljamo, volela bih da čujem od ministra i odgovore na tri pitanja. Prvo, o ceni obnovljive energije. Da bi se moglo promovisati obnovljiva energija, eksploatacija obnovljivih energija prvo moramo znati koliko to košta i koliko će neko morati da investira da bi mu se isplatila proizvodnja obnovljive energije, bez spominjanja liste koristi za sve nas ako procenat po procenat, deo po deo, promil po promil ukupne količine energije koju trošimo prebacujemo na obnovljive izvore kao osnovni izvor. Razvoj Evrope 2020. godine govori o tome da se za 10% poveća ukupna količina energije tako da ima izvor u obnovljivim energijama. Važno je u ovom zakonu, važno je ovde u Skupštini da čuju investitori i da čujemo svi mi kakva je procena, ako već nemamo tačne iznose o tome koliko košta ta obnovljiva energija i da li je u pitanju samo iznos u evrima, dolarima, dinarima, u kojem god hoćete novcu, za neposrednu izgradnju ili je cena kilovata obnovljive energije, da skratim, u suštini investicija za budućnost?
Drugo pitanje na koje bih volela da dobijem odgovor od ministra je usaglašavanje sa Zakonom o zaštiti potrošača, a tiče se člana 144. koji govori o računima koje svi mi dobijamo za utrošene kilovate, bez obzira šta je poreklo električne energije koju kao korisnici trošimo. Ovo je nebrojeno mnogi put u kojima postavljam pitanje i ministru i predstavnicima Vlade, odnosno Ministarstva – zašto se ne napravi račun za električnu energiju koji je čitljiv svima? Zašto neko u jednoj rečenici ne objasni svima nama koji živimo u Srbiji šta je angažovana snaga? Zašto na računu za struju, a u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača, što nije dovoljno jasno u članu 144, ne piše za svaki kilovat kolika je cena proizvodnje, cena prenosa, cena distribucije i iznos poreza na svaki kilovat? Važno je da znamo vrednost dinara koji u energetiku je uložen, kao što je važno da znamo vrednost svakog dinara koji za potrošenu energiju damo. To stvara poverenje ljudi koji žive u Srbiji u ljude koji se bave stručno, nesporno energetikom u Srbiji.
Poslednje pitanje koje želim da postavim ministru tiče se solarne energije. Dakle, gde je mesto korišćenja, eksploatacije, dozvola ili čega god hoćete kada je u pitanju solarna energija, kada su u pitanju dozvole i kada su u pitanju procene koliko, kako i gde u Srbiji može da se koristi solarna energija? Potpuno sam svesna da sektor energetike predstavlja sektor u kome se jako lako može zaraditi, ali to nije predmet ovog zakona, to je predmet zakona drugih koji štite pravila poslovanja ili je predmet Krivičnog zakona, ako nam kriminalci i lopovi uđu u sektor, pa im se to dozvoli, bez obzira da li su u pitanju ljudi na javnim poslovima ili ljudi koji sebe predstavljaju kao ljudima iz opozicije, a vrlo vredno lobiraju za svoje interese da "nomina suntu dioza" ostavimo u ovoj raspravi. Dakle, da razdvojimo šta je čija tema i zašto je nepotrebno, ako hoćemo da razgovaramo o budućnosti energetike u Srbiji, da mešamo te dve, tri, četiri ili pet stvari, koliko god hoćete.
Druga stvar o kojoj bi trebalo da se detaljnije vodi rasprava kod nas su upravo naše međusobne procene o tome na koju vrstu energije Srbija treba da se oslanja najviše, šta je moguće da se ostvari najbrže i da to bude tema.
Svako od nas ume da nema pojma o čemu priča i da iskazuje neopisiv ponos na to svoje neznanje, jedino što od toga niko nema koristi. Kao što ovde često slušamo stavove da je u Srbiji sve bez veze i da nema nikakve nade da u Srbiji išta bude dobro, smatram oba ta životna stava koji se ovde pretaču u diskusije apsolutno štetnim i proizvod iste rečenice koju vidim i u sektoru energetike i inače u javnim poslovima, a to je rečenica – nije to moj posao. Ako sam poslanik, mislim da nije moj posao da ne lažem, mislim da nije moj posao da iznosim činjenice i mislim da nije moj posao da se zaista bavim temom koja je na dnevnom redu i koja je tema dijaloga.
Ta rečenica – nije moj posao, je rečenica koja nanosi štetu svakome ko je na javnom poslu i ta rečenica je rečenica uz koju ću vezati evropske integracije. Evropske integracije u budućnosti su menjanje našeg društva tako da se mentalitetski menja ta rečenica i da svako uradi posao za koji je nadležan i da svi znamo da nije gotov posao onda kada je kraj radnog vremena, nego kada je posao gotov, kao što ste na godišnji odmor ide kada se završe poslovi, a ne kada svi idu na godišnji odmor.
Za kraj, samo jedna napomena o amandmanima koje sam stigla da vidim. Založiću se za amandman narodnog poslanika Arsena Đurića, izvinjavam se ako sam pogrešila podnosioca amandmana, radi se o 30 megavata. Smatram takođe pogrešnim da se iznos od pet ili 10 megavata povišava na 30. To liči da je smešteno samo za jedno, možda nije, za dva, narodni poslanik Arsen Đurić, kaže da je za dva, za dvojicu. Nemojte da unosimo nepotrebno loše u jednu sjajnu ideju kao što su male hidrocentrale, mala hidro postrojenja, od 0,5 do jednog megavata. Ako je u pitanju 30 megavata za koje narodni poslanik Arsen Đurić može da dokaže da je za dve, za dva, za dvojicu, onda bih podržala. Izvinjavam se, Milan Lapčević. Izvinjavam se i narodnom poslaniku Arsenu Đuriću i Milanu Lapčeviću.
Drugi amandmani koje želim da podržim su amandmani Pavela Marčoka, koji govori o upravljanju nisko naponske, odnosno 110 kilovatne mreže. Pretpostavljam da će ministar uobičajeno pažljivo pogledati amandmane svih narodnih poslanika i da će pokušati da popravi nejasnoće, slabe tačke ili nedovoljno od poverenja definisane stavove u članovima Predloga zakona o energetici.
Zahvaljujući na strpljenju i nadajući se da ćemo dobiti odgovore kojima ćemo biti zadovoljni, još jednom molim da mi se u trima razlikama ne spomene da su razlog evropske integracije, pošto ću odmah tražiti repliku, odmah da se zna, pa je bolje da nađemo neke tri razlike u odnosu ovog i zakona koji će biti van snage, jer je to dobro za energetsku budućnost Srbije. Hvala.

Zahvaljujem potpredsednici Čomić.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovana predsednice, imamo pred sobom zakon o energetici, zakon na koji se dugo čekalo i zakon koji je veoma važan u ovom trenutku za Srbiju, pre svega, zato što tretira nekoliko oblasti koje su intencija iz sveta i Evrope, naravno iz Srbije, a to su obnovljivi izvori energije.
Međutim, dosadašnje analize, mada nepotpune i nedovoljno precizne, ipak daju dovoljno podataka za tvrdnju da se u našoj zemlji energija koristi još uvek na neracionalan način u poređenju sa drugim zemljama u okruženju i sa tehničkim minimumom koji današnja tehnologija dozvoljava.
Takva tvrdnja se odnosi na sve energetske sektore. Razlozi za neracionalnost leže u vrlo lošem održavanju energetskih postrojenja, zastareloj tehnologiji, nerealnim cenama i paritetima cena energenata, lošoj organizaciji energetskih službi, nasilnoj korupciji i zloupotrebama koje su prisutne u energetskom sistemu, a koje omogućavaju ugradnju u cenu mnogih zainteresovanih subjekata, a krajnju cenu plaćaju pre svega građani Srbije.
Svemu ovome treba dodati nepovoljnu ekonomsku situaciju u zemlji, nedovoljno angažovanje postojećih proizvodnih industrijskih kapaciteta i višegodišnje loše ekonomsko i političko stanje u zemlji, zanemarivanje potreba za programima povećanja energetske efikasnosti imalo je za posledicu sledeće – veliku potrošnju električne energije za grejanje stambenih objekata, nisku energetsku efikasnost u industriji zastarele ekonomski intenzivne proizvodne tehnologije, energetski neefikasne sisteme centralnog i gradskog grejanja, zastarelo energetsko rešenje o industriji, tehnički istražen energetski neefikasne i zagađujuće komunalne službe za snabdevanje energijom, mali stepen korišćenja postojećih potencijala obnovljivih izvora energije, kao i otpadne energije, zaostajanje u korišćenju efekata spregnute proizvodne električne i toplotne energije.
Ono što ovaj zakon posebno tretira, smatramo u nedovoljnoj meri, ali to je ipak značajan iskorak u članovima od 52. do 63. To su obnovljivi izvori energije. Ono na šta skrećemo pažnju je da ovome treba posvetiti posebnu strategiju, jer u tome leži budućnost i ono što se zove politika održive energetike, čemu teži ceo svet i moderna Evropa i moderna Srbija, kakvu svi priželjkujemo.
Kao poslanička grupa prihvatili smo da ste rekli da je to prioritet ministarstva, obzirom da je ovo poslednja izborna godina to će ostati kao zadatak i sledećem ministarstvu koje će se baviti ovim, jer ovo nije posao koji može da se oposli u jednom mandatu. Za ovo je svakako potrebno imati i viziju i strategiju, mnogo je energije i lične i stručne i svakako jednu dobru kampanju u kojoj će građani biti upoznati šta sve nude ti održivi, odnosno obnovljivi izvori energije.
Kao poslanička grupa stavili smo nekoliko amandmana. Samo ću vam skrenuti pažnju na nekoliko članova za koje smo smatrali da ih treba korigovati, na koje smo intervenisali amandmanski. Npr. u članu 15. Predloga zakona sa jedne strane se predviđa da operater sistema, nezavisno od vertikalno integrisanog preduzeća, čiji je operater sistema inače sastavni deo, samostalno odlučuje o raspolaganju finansijskim sredstvima, a u sledećem stavu istog člana Predloga zakona se kaže da matično privredno društvo može da odobrava godišnje finansijske planove operateru sistema i određuje granicu njegove zaduženosti.
Ovde postoji kontradikcija koju je potrebno prevazići, u eksplicitnoj formi, jer nije dobro da se u tekstu zakona podrazumeva razlika između svakodnevne finansijske nezavisnosti operatera sistema i istovremeno njegove finansijske zavisnosti od matičnog preduzeća na godišnjem nivou.
U članu 59. stav 5. Predloga zakona, predviđa se, to je sada ovo što ste upravo tretirali ovim zakonom, to su obnovljivi izvori energije, da se sredstva za otkup električne energije od povlašćenog proizvođača krajnjim kupcima plaćanjem posebne naknade za podsticaja, koja se plaća uz račun za pristup prenosnom, odnosno distributivnom sistemu. Ovde se mora postaviti pitanje – da li se uopšte razmišljalo o nekom drugom modalitetu, kako da se isfinansira i stimuliše proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije, a da se pri tome makar jednom izbegne prevaljivanje novog tereta na građane ove države.
Ovakvo rešenje nikako neće doprineti popularnosti ekonomske politike koja se vodi u Srbiji. Inače smo svi ovde valjda svesni problema koje prosečno domaćinstvo inače ima u plaćanju obaveza po osnovu utrošene električne energije, a ovaj problem se dramatično pogoršao poslednjih nekoliko meseci, poslednjih godina, tako da upravo zbog te cene treba da se razmisli u interesu građana i da se možda nađe neki drugačiji modalitet kojim će se stimulisati plaćanje ovih sredstava.
U članu 76. tačka 1) predviđa se odgovornost operatera distributivnog sistema električne energije za siguran i pouzdan rad distributivnog sistema i kvalitet isporuke električne energije. Međutim, ovaj zakonski predlog bliže ne definiše odgovornost distributera električne energije za kvarove električnih uređaja u domaćinstvima koji su često posledica nenajavljenih prekida isporuke električne energije ili nedovoljno velikih oscilacija napona struje koja se isporučuje krajnjem korisniku. Mi znamo kolike štete građani zbog toga trpe i koliko su nemoćni da se od toga zaštite.
Zakon, doduše, u članu 141. propisuje da se pravo i obaveza snabdevača i krajnjeg kupca električne energije u slučaju neispunjavanja obaveze i u slučaju privremene obustave isporuke imaju regulisati ugovorom. U članu 142. navodi se da krajnji kupac uživa zaštitu svojih prava u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje zaštita potrošača, a u članu 143. da će snabdevač u ponudi za zaključenje ugovora navesti penale, kompenzacije, refundacije i druga sredstva u slučaju neispunjenja ugovorenog nivoa kvaliteta usluge.
Radi potpune objektivnosti treba napomenuti da sudska praksa nekih zemalja, na primer SAD, koje predstavljaju izvorište pravnih normi u anglosaksonskom pravnom sistemu, takođe varira od jedne do druge savezne države kada je ova materija u pitanju, zavisno od toga da li se električna energija definiše kao roba ili kao usluga, što je veoma važno kada se isporučuje električna energija.
Sa druge strane, naš pravni poredak je ustrojen na principima kontinentalnog prava pa je zato bolje da se ova osetljiva problematika adekvatno zakonski normira i ne spušta na teren ugovornih relacija.
Praksa u Srbiji pokazuje da su kupci električne energije neravnopravni kada se nađu suprotstavljeni u pravnom odnosu sa distributerom električne energije, tako da predviđeno ugovorno regulisanje ove materije ne obećava pomak u ovoj oblasti.
U članu 137, koji se bavi materijom zaštite energetskih objekata, zakon predviđa da u slučaju nepokretnosti energetski subjekat ne postigne sporazume u pogledu spornog pitanja, odluku o tome donosi nadležni sud. Imajući u vidu efikasnost naših sudova, koja ni slučajno nije slična energetskoj efikasnosti, plašimo se da ovakvi sporovi mogu da se razvlače u nedogled što može imati ozbiljnih posledica na obnavljanje energetske delatnosti koja je od opšteg interesa.
Smatramo da je u smislu odredaba ovog predloga zakona neophodno da resorno ministarstvo u najkraćem mogućem roku temeljno preispita postojanje, kao i dosadašnji rad Agencije za energetsku efikasnost jer je Srbija, na žalost, zemlja u kojoj se malo toga popravilo kada je u pitanju situacija u energetskom sektoru poslednjih desetak godina.
Odredbe ovog zakona daju dovoljno prostora ministarstvu i Agenciji za energetiku Republike Srbije, pa bi u cilju realizacije državne uprave valjalo razmisliti o gašenju Agencije za energetsku efikasnost jer u cilju svih mogućih ušteda, gašenje jedne agencije bi zaista bio ozbiljan iskorak unapred.
U članu 195. u prelaznim i završnim odredbama, ovo smatramo greškom koja se potkrala, jer nije naveden broj člana na koji se upućuje u smislu donošenja propisa za izvršenje ovog zakona, pa molimo da predlagač precizira koji član zakona je imao u vidu.
Na samom kraju, mislimo da nakon usvajanja ovog zakona država treba da prekine sa praksom da se vezuje naplaćivanje televizijske pretplate zajedno sa računom za električnu energiju. Ovde je već bilo reči o čitljivim računima za električnu energiju. Građani koji imaju električno brojilo ne znači da istovremeno imaju i televizor niti da ga prate. Prema tome, molimo da se ta praksa prevaziđe.
Mislim da je prethodni ministar, gospodin Petar Škundrić rekao da se traži modalitet kako bi se to pitanje rešilo, ali to je sada već nešto što građane izuzetno opterećuje i o čemu ovo ministarstvo u interesu građana Srbije ako želi zaista osim energetske efikasnosti, na kojoj se insistira i koju ćemo morati da sprovedemo i kojoj moramo da težimo, morati da reši i ovo goruće pitanje koje svi građani razumeju.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, Zakon o energetici i energetika uopšte jesu vrlo važne teme koje Narodna skupština obrađuje u svom radu. Zakon kao takav apsolutno je potreban i neophodan, da se urede odnosi, da se uokviri pravni sistem u kome se ova važna privredna građana razvija u Srbiji.
Na početku ću reći nekoliko rečenica o tome u kakvoj se atmosferi donosi ovaj zakon. Narodni poslanici iz vladajućih stranaka su isticali kao jednu dobru demokratsku tekovinu, novinu da se o ovom zakonu javno raspravljalo i da je u prilog tome bilo i jučerašnje javno slušanje. Slažem se da je to korisna stvar ali bojim se da nije nama kao narodnim poslanicima i uopšte javnosti bila korisna ako se organizovala samo nekoliko sati pred početak zasedanja Skupštine.
Ako hoćemo da vodimo nekakav javni dijalog i da pravimo dogovor o tome kakav nam zakon o energetici treba i kako će energetika da se razvija u Srbiji narednih 5 – 20 godina, onda je valjda logično i normalno da oni koji predlažu zakon tu javnu raspravu vode u vreme njenog donošenja, da bude vođena sa svim onim zainteresovanim subjektima koji žele da učestvuju u procesu donošenja tog zakona i da taj javna rasprava bude podsticaj da se iznesu primedbe na predloge i rešenja u zakonu da bi te primedbe kasnije prošle kroz sito ministarstva i na kraju došle u Skupštinu.
Ovako je gotov zakon bio prezentovan u javnom slušanju i dobili smo gotova rešenja na koja javnost nije mogla da utiče, naravno i narodni poslanici, sem preko amandmana.

Gospodine Lapčeviću, javnosti radi, četiri javne rasprave je bilo pre nego što nam je Predlog zakona dostavljen, tako da prosto i građani i poslanici treba da se prisete toga.

Ne negiram to da je bilo javnih rasprava po Srbiji, govorim o tome da je javno slušanje organizovano u Narodnoj skupštini uoči samog zasedanja, a moglo je da bude mnogo ranije.

To je bilo peto javno slušanje, dakle peti put je uključena javnost. Ta primedba zaista ne stoji.
Toliko argumentovano govorite, ali ne na bazi činjenica, da se može steći utisak da se nije posvetila dužna pažnja kod donošenja zakona.
Prosto, imam potrebu da informišem, istine radi, i javnost i vas još jedanput.