Nešto nije u redu sa sistemom.
Gospodine Šami, moraću da vas zamolim da sačekamo da nam tehnička služba pomogne. Uključeni su svi mikrofoni i verovatno će biti problema sa stenogramima, a onda ćemo, pošto ima reklamacije, izgleda da su se i drugi prijavili, očigledno sistem nešto nije u redu.
Možete sa govornice.

Još jednom zahvaljujem predsednici Skupštine.
Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, meni i DSS su potpuno jasni razlozi zbog kojih valja doneti izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju. Dozvolite mi da pre svega i zbog kolega poslanika i zbog javnosti ipak kažem nekoliko načelnih rečenica.
Ako postoji grana saobraćaja koja podleže velikom broju već dugo važećih pravila i konvencija, međunarodnih pravila i konvencija, to je svakako vazdušni saobraćaj, iz naravno potpuno razumljivih razloga.
Videli smo iz predloga, dve su ključne izmene. Jedna je da se formira jedno potpuno nezavisno telo - centar za istraživanja, jer poslovi istraživanja saobraćajnih nesreća u vazduhoplovstvu ne mogu biti ostavljeni ni postojećim organima, kakav je direktorat, ni nadležnom ministarstvu nego to telo mora da deluje potpuno nezavisno od drugih, to je naprosto jedan međunarodni propis koji valja ispoštovati i o tome ću nešto kasnije više da kažem.
Drugo je ono na šta su, ako mene pamćenje ne vara, poslanici DS ukazivali kad smo donosili Zakon o vazdušnom saobraćaju, a to je da nadležno ministarstvo ne može preuzimati poslove inspekcijskog nadzora. Naravno, ispostavilo se da je to tačno i vi sad ispravno te poslove prenosite u nadležnost direktorata.
Poslanici DSS mnogo puta su, uzgred rečeno, do sad kada se formiralo neko novo nezavisno telo, vrlo često smo bili kategorički protiv toga, jer to znači, da kažem, trošenje dodatnih sredstava u budžetu. Inače mislim, a i moje kolege iz DSS, da su bar trećina postojećih agencija prosto višak.
Ali, u ovom slučaju mi podržavamo formiranje centra za istraživanje koji, ponavljam, po važećim međunarodnim propisima mora biti potpuno nezavisno i od direktorata i od nadležnog ministarstva u Vladi. Na to ću se ponovo javiti.
Da kažem još nešto. Ministar je ovde pročitao nešto što je u stvari kraj priče, da je ovo usaglašavanje sa aktima EU. Ne, ovo je usaglašavanje sa konvencijama koje postoje mnogo duže nego što postoji EU i koja važe ne samo za zemlje članice EU i ne samo za zemlje koje eventualno žele da uđu u EU, ono važi i za zemlje kojima ne pada na pamet da ulaze u EU, kao što je npr. Norveška, Švajcarska, Rusija itd, važe bukvalno na teritoriji celokupne Evrope i tu stvarno nemamo nikakvog izbora nego da do kraja ispoštujemo veliki broj postojećih konvencija u domenu vazdušnog saobraćaja, načina kako se on organizuje, kontroliše itd.
Sada, gospodin ministar će videti, DSS je na ovaj predlog zakona podnela dva amandmana. U suštini je to jedan amandman, drugi je samo posledica tog jednog. Odmah ću da objasnim o čemu se radi. Smatram da je jako važno da se taj amandman usvoji. Naime, u Predlogu zakona je predviđeno: prvo, da se organizuje centar za istraživanje nesreća u vazdušnom saobraćaju, što je uredu, da se direktor centra, tzv. glavni istražitelj, on se ima smatrati direktorom nezavisne organizacije, a onda kao kruna svega toga, vi predviđate da njega postavlja Vlada na predlog predsednika Vlade.
Prema tome, od priče o tome da je to jedna nezavisna institucija, izvinite, pod takvim okolnostima nema ništa. Pri tom, svi smo mi zainteresovani da taj centar što manje radi. Najbolje bi bilo da ne mora da radi ništa. Svi bi bili najsrećniji da se nesreće u vazdušnom saobraćaju ne dešavaju. Ali, ako želimo da iz opravdanih razloga postoji jedno nezavisno telo, onda to telo, način izbora prve ličnosti tog tela mora da bude tako da garantuje da će to telo biti nezavisno i njega ne može da postavlja Vlada, ne mislim samo na aktuelnu Vladu, bilo koja vlada.
Mi smo predložili nešto što se meni čini da je pandam, znate, mi smo formirali više nezavisnih tela iz raznih oblasti i po pravilu glavne ljude tih nezavisnih tela bira Skupština. Mi smo predložili da glavnog istražitelja bira Skupština, na predlog nadležnog odbora, na osnovu javnog konkursa, u kome bi bili navedeni svi oni detalji koje ste i vi predvideli, da to moraju biti ljudi čije kvalifikacije garantuju da mogu uspešno da obavljaju taj posao.
Trošim vreme u raspravi u načelu na jedan amandman, ali smatram da je to ključni deo priče, jer ako ovo ne promenite, onda cela priča o tzv. nezavisnom telu pada u vodu, teško je zamisliti.
Ne vidim nikakvu razliku između toga i toga da Vlada formira komisiju ako se nešto desi, neka nesreća itd. i da ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja vodi inspekcijski nadzor i sve ostalo, što je inače zabranjeno narodnim konvencijama iz prostog razloga što je valjda i ministar saobraćaja, ko god on bio, član Vlade. Prema tome, potpuno je jasno da će glavnog istražitelja birati Vlada, ali verovatno će veliki uticaj imati i nadležno ministarstvo za njegov izbor.
Iz tih razloga mislim da je Skupština bolje mesto iz prostog razloga što je rad skupštine ipak daleko transparentniji nego rad Vlade. To se ipak nalazi pod budim okom javnosti. U skupštini uvek postoji opozicija koja će da ukazuje na eventualne nepravilnosti itd. Zato mislim da to jeste ključno pitanje ovog zakona.
Ovo sve drugo u zakonu nije sporno. Nije sporno da valja premestiti inspekcijski nadzor na direkciju, da valja formirati novo nezavisno telo i to su praktično izmene u zakonu, osim ako izuzmete onu jednu malo precizniju definiciju šta znači nesreća u vazdušnom saobraćaju.
Molim vas, DSS je imala najbolje namere kada je pisala taj amandman. Ovaj drugi amandman je tehnički, posledica je prvog. Molim vas da najozbiljnije razmotrite taj amandman jer mislim da suštinski popravlja zakon.
Inače, DSS, ponavljam, ne dovodi u pitanje potrebu donošenja ovih izmena i dopuna jer smatramo našom međunarodnom obavezom. Tu se ne slažem sa vašim komentarom, pročitali smo ono što su vam saradnici napisali, nije to priča EU, ta priča je starija jedno dvadesetak godina od EU. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Šami.
Poštovani narodni poslanici, moraćemo da napravimo pauzu od 15 minuta, sistem za komunikaciju nije u redu. Prosto, potrebno je da se resetuje i ne može brže od 10 minuta.
Sa radom ćemo nastaviti u 17,25 časova.
(Posle pauze.)

 Molim dame i gospodu narodne poslanike da uđu u salu za sednice Narodne skupštine, da bi mogli da nastavimo rad nakon resetovanja elektronskog sistema.
Molim narodne poslanike da uđu u salu za sednice, da možemo da nastavimo rad i molim službu Narodne skupštine da obavesti ministra Milutina Mrkonjića da su tehnički problemi rešeni i da možemo nastaviti sednicu.
Dame i gospodo narodni poslanici, nakon pauze potrebne za popravku tehničkih manjkavosti, nastavljamo rad u popodnevnom delu sednice.
Reč ima narodni poslanik Siniša Stamenković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju su konačno rešenje svih pretpostavki za potpunu harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva i propisa EU, kao i svih svetskih propisa kojima se bezuslovno reguliše pitanje vazdušnog saobraćaja, a preko teritorije Republike Srbije, uz uvažavanje i primenu najviših standarda bezbednosti i obezbeđivanja, pre svega ljudi, tehničkih sredstava i roba u vazdušnom saobraćaju.
Ovim zakonom se konačno uređuje pitanje pravnog položaja, odgovornosti i nadležnosti Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije. Ovim zakonom, odnosno izmenama i dopunama zakona, Direktorat postaje agencija sa jasnim propisanim delokrugom nadležnosti i sa jasnim ovlašćenjima.
Mislimo da je to dobro rešenje, a i naša ocena je kao poslaničke grupe, da se sva predložena rešenja u ovom predlogu zakona, koja su nastala kao pravilan izraz usklađenosti našeg pravnog poretka sa opšte prihvaćenim međunarodnim obavezama koje su nametnute Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstu i Međunarodne konvencije o saradnji u oblasti bezbednosti i vazdušne plovidbe iz tzv. Eurokontrol od decembra 1960. godine, kao i svih drugih međunarodnih akata koji su do današnjeg dana usvojeni, praktično ispunili sve uslove koji su bili traženi, da bi Direktorat konačno mogao da obavlja svoju funkciju onako kako to propisi nalažu.
Mi shvatamo da se po prvi put formalizuje funkcionalno razdvajanje pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi od zakonskih regulatora, što je vrlo važno, upravo uspostavljanje nacionalnog nadzornog tela Republike Srbije u vazdušnoj plovidbi.
Mislimo da se stvaraju uslovi da se konačno izvrši reorganizacija vazdušnog prostora Republike Srbije, definisanjem svih funkcionalnih blokova koji su sada ovim izmenama i dopunama zakona konačno određeni. Zakon će sigurno svojim rešenjima stvoriti uslove da se poboljša i kvalitet usluga, da se poveća broj uslužnih operacija na našim aerodromima, da se poveća broj preleta u vazdušnom prostoru Srbije, a sve uz jačanje celokupnog sistema upravljanja vazdušnim saobraćajem.
Srbija sigurno i ovim izmenama i dopunama zakona ulazi u red zemalja u kojima se kapacitet usluga i broj putnika svake godine povećava za 6% do 10%. Takvu stopu porasta maksimalno mora da podrži država, imajući u vidu sve mere, kako bi se naši stručni potencijali i tehnički sistemi unapredili, smanjili rizici i poboljšala usluga.
Svesni smo činjenice da je ovaj zakon, odnosno izmene i dopune zakona izazvala i polemičke tonove u stručnoj i društvenoj javnosti, o čemu je govorio i ministar, pre svega, zbog pojedinih rešenja koja su ponuđena i zbog čega se reagovalo, potrebno je u svim organizacijama koja prate ovu delatnost.
Podnet je i jedan broj amandmana kojima se bliže uređuje neki broj tehničkih pitanja koje izmene i dopune zakona nalažu.
Poslanička grupa PUPS smatra da nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu koji se konačno sada može uraditi saglasno Konvenciji o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, mora da se potpuno uskladi sa evropskim i svetskim standarda radi dostizanja unapređivanja prihvatljivog nivoa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu Srbije.
Takođe, saglasni smo i podržaćemo da se obaveza o uspostavljanju sistema opravljanja bezbednosti, čiji je obavezni deo Priručnik o upravljanju, ispoštuje uz saglasnost Direktorata vazdušnog saobraćaja. Teritorija bivše Jugoslavije, a time i teritorija Srbije se obavezno usklađuje kao deo okvira za formiranje jedinstvenog evropskog neba, našta se Srbija obavezala potvrđivanjem ECCA sporazuma.
Podržavamo nastojanje ministra da se sa stanovišta bezbednosti vazduhoplovstva, zabranjene zone, uslova zabranjene zone i opasne zone određuje rešenjem ministra, a ne rešenjem Vlade kao do sada, što bi Direktoratu dalo otvorene ili odrešene ruke da može sprovoditi sve obaveze koje su prihvaćene od strane evropskih direktiva.
Poslanička grupa PUPS smatra da bi kod utvrđivanja nadležnosti RHMZ i njegovog svojstva kao posebne organizacije isto treba da odredimo, kao organ državne uprave nadležan za prognozne i vazduhoplovne meteorološke uslove i da se uspostave dodatne mere opreza, time što bi istu trebalo opremiti tehnički i posebnim aktom obavezati na strogu saradnju sa Svetskom hidrometeorološkom organizacijom.
Sertifikat za pružanje vazduhoplovnih meteoroloških uslova Republičkog hidrometeorološkog zavoda može se dobiti samo ako ispuni propisane tehničke organizacione uslove, a koje mora potvrditi međunarodna zajednica, čime se automatski stavlja na raspolaganje Direktoratu.
Posebnu pažnju posvećujemo svim pitanjima koja su data u izmenama i dopunama zakona. Želimo da napomenemo da je izjava o usaglašenosti našeg propisa sa propisima EU iznela podatak o visokom stepenu usklađenosti osnovnog zakona sa izmenama i dopunama zakona sa svim direktivama koje je dala EU odnosno Evropska komisija, što je za svaku pohvalu. U tom smislu, želimo vam da uspete do kraja u postavljenim zadacima. Hvala.

Iskorišćeno je šest minuta i 11 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, krajem prošle godine usvojili smo nov Zakon o vazdušnom saobraćaju i na taj način zamenili jedan zakon koji je bio anahron i po opštoj oceni ograničavajući po razvoj vazdušnog saobraćaja kod nas. Ono što je bitno je da je novi zakon u potpunosti primenjiv, on se primenjuje i već daje određene odlične rezultate.
Međutim, pokazao je i određene nedostatke. Mislim da je dobro što ovim izmenama i dopunama na vreme ispravljamo neke nedostatke, jer ćemo na taj način u zakonu jasnije definisati sve odrednice koje tretira ovaj zakon i oblasti. Tu pre svega mislim na aerodrome, na usluge aerodroma, zaštitu životne sredine i, naravno, u skladu sa evropskim standardima, rad Direktorata za civilno vazduhoplovstvo.
Bezbednost i sigurnost u vazdušnom saobraćaju nisu samo trend, oni su pre svega jedan imperativ i potreba. Nemili događaji u prethodnoj deceniji upućuju na ozbiljnost i potrebu da se obrati posebna pažnja i zbog toga su neophodne i permanentne izmene direktiva o bezbednosti i njihovo unapređenje. One nikada nisu dovoljno rigorozne, jer se njima zaista štite životi ljudi.
Primena novog zakona može se reći da je već omogućila da se nađemo u vrhu evropskog vazduhoplovstva jer određene analize govore da u vazdušnom saobraćaju ima najmanji broj nezgoda i najmanji broj stradalih i naravno da je takav trend važno zadržati. On je moguće da se zadrži samo uz doslednu primenu zakona iz ove oblasti.
O ozbiljnosti prilikom tretiranja svakog vida saobraćaja kod nas reklo je i samo Ministarstvo za infrastrukturu, a sada i energetiku, master planom za razvoj saobraćaja. U tom kontekstu, tim masterom je definisana kategorizacija aerodroma koja obuhvata tri tipa vazdušnih luka – primarne, sekundarne i tercijalne. Međunarodni aerodrom u Beogradu "Nikola Tesla" i "Konstantin Veliki" u Nišu spadaju u kategoriju primarnih, dok su sekundarni aerodromi u Kraljevu, Batajnici, Boru, Užicu i Vršcu, a tercijalni su namenjeni malim sportskim avionima.
Bitno je reći da je ovim master planom predviđeno da u Srbiji ima oko 20-ak aerodroma, od kojih bi svega četiri ili pet bili u funkciji za sletanje velikih aviona, a ostali bi bili tzv. privredni, u svrhe privrednih aktivnosti. Smatramo da su to vrlo značajni planovi koji će omogućiti da na primer jedan Bor, kao jak industrijski centar, ima saobraćaj sa zemljama koje investiraju u njegov razvoj, a ja lično bih voleo da takav jedan aerodrom zaživi što pre i u Ečki kod Zrenjanina, jer je i Zrenjanin grad koji je nekada bio veliki industrijski centar u onoj velikoj Jugoslaviji. Ja se nadam da će to biti i u budućnosti.
Razvoj regionalne mreže aerodroma, uz regionalnu povezanost, svakako nudi određene perspektive u privrednom razvoju, a pogotovo nudi određene perspektive manje razvijenim opštinama.
Bolje korišćenje saobraćajnih kapaciteta moguće je samo ulaganjem u rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih objekata vazdušnog, drumskog i železničkog sektora, naravno, kao i njihovim povezivanjem. Sama ta transformacija malih, sportskih ili vojnih aerodroma dovešće do poboljšanja putne infrastrukture i svake druge infrastrukture u zoni tih aerodroma.
Iz tog razloga poslaničkih klub SPS-JS smatra vrlo značajnim da infrastruktura aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu se unapredi i poveže sa odgovarajućom infrastrukturom pre svega kada je u pitanju železnički i drumski saobraćaj. To podrazumeva izgradnju železničke, putničke i kargo stanice, kako bi se povećao promet robe i putnika. Smatramo vrlo važnim i od nacionalnog značaja izgradnju pruge od Batajnice do aerodroma "Nikola Tesla".
Zakon o civilnom vazduhoplovstvu, a pogotovo Sporazum o otvorenom nebu, predstavljaju jedan značajan, rekao bih odlučujući korak, uz usvajanje i primenu novog zakona o vazdušnom saobraćaju koji je otvorio mogućnost da ispunimo vrlo rigorozne uslove američkih vazduhoplovnih inspekcija u smislu dobijanja kategorije jedan, što znači da u ovom trenutku možemo da konkurišemo za letove ka Americi. To je veoma bitno, uz konstataciju i činjenicu da Beograd još uvek nema dovoljno direktnih letova, što će se javiti kao potreba sa napretkom u evropskim integracijama. Sporazum o otvorenom nebu omogućava sletanje i poletanje drugim kompanijama i to ide u pravcu poboljšanja i stimulisanja konkurencije, što bi svakako trebalo da pospeši pitanje letova za grad Beograd.
Izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju otklanjaju se poslednje zamerke koje su bile, a to je pre svega da nije bilo jasno definisano telo i njegove obaveze, prava i nadležnosti prilikom ispitivanja nezgoda. Definisanjem centra za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda imamo jasno definisan organ, stručne ljude koji će u svakom trenutku moći da odgovore zadatku i izazovu u ovoj jednoj veoma važnoj oblasti za bezbednost ljudi.
Rad Direktorata za civilno vazduhoplovstvo uređen je u skladu sa svim međunarodnim instrumentima, konvencijama, rezolucijama, standardima i preporukama i učešćem u svetskim organizacijama i svakako kao takav predstavlja inicijalni korak prema evrointegracijama u oblasti vazdušnog saobraćaja.
Da zaključim – vazdušni prostor i tržište otvoreni su za nove operatere, Zakon o civilnom vazduhoplovstvu kojim se primenjuje prva faza Sporazuma o otvorenom nebu daje nam nove mogućnosti da se istaknemo i unapredimo, pre svega u oblasti vazduhoplovstva, što je svakako impuls za nove privredne tokove i za našu izloženost u svetu.
Zbog svega navedenog, poslanički klub SPS-JS podržaće izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju, jer se njime unapređuje pre svega kvalitet i bezbednost našeg vazdušnog saobraćaja u skladu sa najsavremenijim standardima. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je sedam minuta i 45 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milan Avramović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram tako da se izrazim, zbog nezdrave ambicije i želje da se uđe u EU, da se ispune deset evropskih zapovesti iz izveštaja evropske komisije, koje su zadate u cilju napretka 40/3        JJ/LjL       
Srbije ka statusu kandidata EU, dobili smo danas u skupštinskom predlogu i ovaj zadatak, da raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju po hitnom postupku.
Ne želeći da sam zakon karikiram onako kako ne piše, ova zaslepljenost EU dovela je do toga da omogućimo liberalizaciju tržišta do te mere da jedinog avio-prevoznika koji postoji u Srbiji, a to je JAT, pustimo u rizik da uđe u trku sa daleko boljim avio-prevoznicima ili u prevodu - da ga pustimo niz vodu, da propadne sto posto.
Zato bi ja ovaj zakon nazvao skroz drugačije, može se i nazvati zakon o definitivnom uništenju domaće avio-industrije i objasnio sam u par rečenica zašto. Ono što je takođe u izveštaju ovde navedeno u obrazloženju, zbog čega se donosi ovaj zakon, to jeste zbog akcionog plana Vlade. Podsetiću da je akcioni plan Vlade sastavila grupacija političkih stranaka, koje narod nije birao, što u prevodu znači da je ovo politička odluka, završavanje obaveza deset evropskih zapovesti, da bismo dobili status kandidata pre izbora.
Time bi omogućili političkim partijama koje su sada na vlasti da ono što su pričali na neki način opet predstave biračima, što je opet dokaz da smo već polako ušli u predizbornu kampanju i da obaveze koje imamo tj. koje su nam nametnute od strane Evropske komisije polako ispunjavamo. Da li ćemo mi dobiti status kandidata ili ne, to je otvoreno pitanje, ali mi ćemo ovaj zakon zahvaljujući većini i čudnoj matematici, kako je većina napravljena, protivna volji građana, uspeti da ostavimo za liberalizaciju tržišta na teritoriji Srbije i da uništimo jedino avio-preduzeće JAT.Ono što je takođe nejasno da li će ovaj zakon rešiti probleme koje je utvrdio Eurokontrol od 17. i 21. novembra 2008. godine u kome je naišao na 29 stavki koje je analizirao i koja ni jedna nije prešla iz negativne u pozitivnu ocenu i koja je jasno stavila do znanja u kakvom je stanju srpsko, da kažem naše vazduhoplovstvo.
Ono što takođe stoji u obrazloženju jeste da je strateški cilj Srbije ulazak u Evropsku uniju. Podsetiću vas i to da je svih prvih deset članica Evropske unije, nije bio strateški cilj ulazak u Evropsku uniju, nego cilj pojačanja ekonomske moći sopstvene zemlje i to je počelo od Francuske, Nemačke, zemlje Beneluksa, Italije, kada su prvi put napravili sporazum o eksploataciji i prodaji uglja i čelika i tada kada su pravili sporazum svako je vodio računa o interesima sopstvene zemlje. Danas u Srbiji ne vodi niko računa o interesima sopstvene zemlje i kada je sklapan još jedan od ovih sporazuma, a to je sporazum za poboljšanje bezbednosti i povećanje profita u vazdušnom prostoru i saobraćaju, svaka članica je imala svoje uslove, iz tih njihovih uslova nastao je sporazum ICEAA koji smo mi usvojili prošle godine. To je još jedan, znate zbog čega, mi smo prodali Rusima JAT, konačan dokaz da Evropska zajednica želi samo za sebe tržište, ne i za nas, tako što će jednom gigantu koji ima najmlađu flotu, a to je ruska flota, čiji je prosek starosti aviona do pet godina, onemogućiti da kupi ili privatizuje JAT i time onemogućiti Srbiji da ima sigurnog avio prevoznika.
Takođe je to suprotno od evropske tekovine na koju se vi ovde pozivate. Jasno je da se u Evropskoj uniji niko ne plaši starih JAT-ovih aviona, dobrih pilota, dobrog kabinskog osoblja, nego se plaši pet miliona Srba raseljenih širom sveta. Od pet miliona tih Srba sigurno milion vazdušnim putem dođe jednom godišnje u zemlju i to je ono što daje garanciju, siguran posao JAT-u i siguran posao onome koji treba da preuzme liberalizacijom i uguši JAT svojim ponudama, a svi smo svedoci kampanje koja se vodi besplatno avio-prevoza, bilborda po gradovima širom Srbije, stranih preduzeća koji do te mere treba da unazade JAT da mu onemoguuće, ne da bude u liberalizaciji i u istom položaju i ako je na svom terenu nego da ga onesposobe sa brojem putnika da ne može da funkcioniše.
Zato je i problem zbog čega je, podsetiću vas i u Bugarskoj, sličan primer, kad je Bugarska ušla u EU, ona je odmah zabranila njihov transportni let, oni su otvorili tu firmu sa ruskim avionima u Srbiju. Naš Direktorat je dao dozvolu za rad tog preduzeća. Pošto Srbija nije u EU kad je ušla u sporazume i ICEAA, onda je omogućila ulazak brže Srbiji nego Bugarskoj i time je Bugarska ostala bez avio prevoznika u Srbiji, jer je isti Direktorat koji je dao tu dozvolu, tu dozvolu i oduzeo zbog privilegija koja je omogućena. Na neki način se stiče utisak da je monopol napravljen baš iz tih razloga da se onemogući dobrim avio kompanijama da rade taj posao, najboljim putem, kako bi to moglo da bude dobro za građane Srbije, a ne samo za građane Evrope ili za kompanije iz Evrope koje planiraju da preuzmu vazdušni prostor iznad Srbije, koji su donekle to i uradili.
Ono što je u samom zakonu problematično jeste finansiranje Komisije, centra, glavnog istražitelja, ući ćemo i u tu analizu kad bude rasprava u pojedinostima, kako se finansira Centar. Kaže se, preuzeće se nadležnosti i zaposleni inspektora u Ministarstvu, njihova primanja će se preseliti u Centar. Podsetiću vas da su plate u Direktoratu i do sedam hiljada evra, a u Ministarstvu od 300 do 400 evra. Tog ko ima tu visinu plate, taj je uspešan u Ministarstvu. Podsetiću vas da ovde piše u zakonu, od naplati kazni da će se finansirati sam Centar, a što ne znači da ćete i vi imati unapred napravljenu budžetsku konstrukciju, jer ne znate kad će ko da napravi prekršaj i što dovodi sam Centar u pitanje, da li može sebe da isfinansira ili ne, iako postoji stavka da će se on finansirati iz budžeta.
Finansiranje iz budžeta odnosi se na članove komisije koje treba da predloži glavni istražitelj Vlade. Ako pričamo o nezavisnom organu koji treba da radi, kako je navedeno u zakonu, ozbiljne nezgode, jer je to preuzeto iz Predloga zakona, tj. preporuke, čak ne ni zakona, onda dovodimo u pitanje jednu činjenicu. Kako će ta komisija biti nezavisna ako glavnog istražitelja imenuje Vlada, ako glavni istražitelj formira komisiju i predlaže opet Vladi, ako je Vlada umešana budžetom da plaća tu i komisiju i sam Centar i glavnog istražitelja i njegovog zamenika, koji su postavljeni, a ne birani konkursom, postavlja se pitanje validnosti i uopšte rada samog Centra, s tim da je ta preuzeta obaveza, izgovor, pravna norma po kojoj je ovaj zakon danas u skupštinskoj sali.
Podsetio bih i vas, gospodine ministre, da je u zemljama članicama EU upravo ministarstvo i inspekcija pri ministarstvu nezavisan organ koji ima više prava nego bilo koji drugi organ, agencija ili preduzeće, u koje direktor ili glavni istražitelj sa statusom direktora preduzeća, a ne službenim statusom po službenoj dužnosti, koji ima ovlašćenja. Time ne može da odgovara za svoj rad nikom i to imamo najbolji primer kako odgovara za svoj rad direktor Direktorata, kome podnosi račune o potrošnji novca, na koji način zapošljava ljude, na koji način bira radna mesta bez sistematizacije i koji način je budžet kreiran za potrošnju, onaj godišnji, koji se vraća od organizacije, a koji je namenjen za kupovinu vozilu, aparature i svega onog što je neophodno Direktoratu, a ne privatnih službenih vozila i zapošljavanju svojih partijskih kadrova, finansiranju članova upravnih odbora i svega ostalog, na šta se troše pare. Ono što bih vam predložio, pošto vidim da je direktiva EU takva i vi slobodno predložite da vam i oni izaberu glavnog istražitelja i time otklonite sumnju na korupciju. Verujem da će onda ona biti daleko manja nego što je bila korupcija, kad je bio u pitanju Bojan Krišto i svi ostali koji su jako prepoznatljivi srpskoj javnosti zbog svojih kriminalnih radnji i u okviru Direktorata i u okviru JAT.
Pošto se zakon zove o definitivnom uništenju domaće avio kompanije, obrazloženje toga piše na sedmoj strani samog zakona, da bi građani to mogli da razumeju, ja ću pročitati samo jednu rečenicu. Kaže se ovako "otvaranju domaćih tržišta vazduhoplovinih usluga za avioprevoznike iz EU i stvaranje povoljnih tržišnih mogućnosti za domaće avio prevoznike u okviru zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, predstavljaju jednu od pogodnosti koja je puna primena ICEE sporazuma treba da donese". Sad, šta treba da donese. Samo da objasnim, treba da donese nove kompanije koje će da uguše JAT. To je dokaz da ovaj zakon ovde nije namenski za građane.
To je dokaz da ovaj zakon ima skroz drugačiju, prvo, širi se administracija, drugo, sistematizacijom radnih mesta i pravilnikom o sistematizaciji, gospodine ministre, koji je usvojen u martu mesecu, ne postoje nigde ove odredbe iz ovog zakona. Mogu to da tumačim tako što će to biti nezavisna agencija, ali postoje odredbe onih drugih sektora koje formirate i upravo u okviru ministarstva koji treba da poveća broj zaposlenih, a ionako je već povećan sa 170 na 200, plus te dve uprave i plus ovo, onda instrukcija MMF da smanjite administraciju ne važi. Onda direktive EU ne važe. Onda sve ono što vama ne paše ili ne pogoduje, to ne važi, a ono što vam paše, tj. ono što mora da se ispuni da bi se neke obaveze namirile u predizbornoj kampanji, to mora da se sprovede kroz skupštinski zakon i u proceduri.
Kad sam već kod samog sporazuma, koji je potpisan 29. juna 2006. godine, koji je pravna norma za donošenje ove izmene i dopune, tako piše u obrazloženju, postavio bih pitanje – ko je ovlastio v.d. direktora Direktorata da potpiše uopšte taj sporazum 2006. godine? Mi smo tek tri godine kasnije, 2009. godine, u Skupštini, zahvaljujući vladajućoj većini, taj sporazum ratifikovali. Dakle, državu Srbiju je predstavljao jedan v.d. direktor Direktorata i tri godine je bilo u funkciji nešto što smo mi kasnije ratifikovali. Evo, sada, 2011. godine, posle 2009. godine, mi ponovo šest godina kasnije primenjujemo odredbe koje su potpisane 2006. godine. Zapravo potpis koji je potpisao u Briselu gospodin Dragoljub Trgovčević.
Ono što je u ovoj situaciji opšte poznato, u zemljama EU, kada je u pitanju ekonomska kriza i kada su u pitanju zaštite konkurencije i zaštite tržišta, sve vlade ulažu u svoje kompanije i vrše najbolju moguću zaštitu svog tržišta, onemogućavajući upravo ovakvim sporazumima svojim preduzećima da propadnu. To kod nas nije slučaj i to je ono što je više nego problematično, to je ono što treba da upali alarm u državi Srbiji, a i u samom ministarstvu da se pomogne domaćim preduzećima u svim granama. Pričali smo danas i o energetici, a tako i u aviotransportu ili avio kompaniji u Srbiji, koja jedino može da opstane uz pomoć države, nikako drugačije.
Takođe bih skrenuo pažnju na loš prevod ovog zakona. Postoje razlike šta su akcenti, šta su ikcenti ili kako ih već hoćete primenite, šta je udes sa putnicima u vazduhoplovu i šta je udes bez putnika. Mi smo intervenisali tu velikim brojem amandmana. Meni će biti drago da to samo izanalizirate i da ne bude kao prošli put, da veliki broj amandmana SRS usvojite tako što su isti amandmani predati od strane Vlade, pogotovo kada je u pitanju vazdušni saobraćaj. Glavni istražitelj bira komisiju koju treba da predloži Vladi i Vlada na osnovu određenog kriterijuma određuje komisiju na godinu dana.
Gospodine Mrkonjiću, ne daj Bože, ali niko ne može da zna godinu dana unapred koliko će udesa da bude i da li će ih biti. Mi bismo voleli da ih ne bude, ali pošto je kriterijum za određivanje komisije takav da se u odnosu na nezgodu određuje komisija, u odnosu na težinu nezgode, veličinu i svega ostalog, ne možete godinu dana unapred znati šta će se desiti na vazdušnom prostoru, šta će se desiti na aerodromu, na pisti ili bilo gde drugde. Tako da smo mi pokušali da ispravimo taj tekst zakona kroz amandmane.
Ono što bih takođe naveo jeste pitanje KiM u celoj ovoj priči. Kaže se ovako – potpisivanje sporazuma je bez izvesnog ulaska u članstvo EU protivno interesima domaće vazduhoplovne privrede i nacionalnim interesima u borbi za očuvanje KiM. Zašto sam to rekao? Pre bilo kakve rasprave imao sam volju i želju da pomenem na nekom otvorenom stolu, ali nismo imali mogućnosti u javnoj raspravi, da postavim pitanje zašto Republika Island drži aerodromsku kontrolu letenja u Prištini na KiM? Ko je odgovoran što nisu ispoštovane odredbe vojno-tehničkog sporazuma i Rezolucije 1244 i o vraćanju nadležnosti Republici Srbiji nad vazdušnim prostorom iznad KiM?
Sada te nadležnosti nezakonito preuzima Euleks, što je svima poznato. Aerodromsku kontrolu letenja u Prištini, koji obuhvata prostor KiM do pet hiljada metara, protivno Rezoluciji 1244 drži Republika Island. Mi imamo sa njima potpis ovog sporazuma, a pogledajte kakvu ulogu oni imaju na KiM, kršeći naš teritorijalni integritet. Oni za to naplaćuju usluge, prostor iznad pet hiljada metara je zatvoren za prelete civilnih vazduhoplova i u nadležnosti je KFOR koji sada protivno svim pravilima prelaze u nadležnost Euleksa. Prisustvo UNMIK, kao ravnopravnog partnera u zaključivanju međudržavnog multilateralnog sporazuma, poziva se na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti.
U navedenoj rezoluciji nema odredbe koja daje takav mandat toj misiji. To je ono što treba nas da alarmira da se tako ne ponašamo. Pogotovo nema nikakvih mogućnosti da se to prenese na Euleks. Tačkom 11b) Rezolucije određeno je da osnovna odgovornost civilnog međunarodnog prisustva uključuje izvršavanje osnovnih civilnih i administrativnih funkcija, gde je potrebno i koliko dugo je potrebno, a lepo piše u tački 10) aneks dva Rezolucije – određeno je da će vojno-tehnički sporazum specifikovati dodatne modalitete, uključujući uloge funkcije srpskog osoblja na Kosovu. Vojno-tehničkim sporazumom je nadležnost nad vazdušnim prostorom privremeno data komandantu vojnih snaga KFOR. U članu 2. tačka C sporazuma određuje se mogućnost prenošenja nadležnosti u vazdušnom prostoru, za kontrolu nad uobičajenim vazdušnim aktivnostima odgovarajućim institucijama Srbije.
Znači, lepo piše, gospodine Mrkonjiću, u sporazumu. Problem je u tome što ova vlada nema volju za to. Problem je u tome što ova vlada ima akcioni plan u kome želi da ispuni svoja predizborna obećanja i kroz zakone dođe do statusa kandidata za EU, koja će nas unazaditi liberalizacijom tržišta, jer nismo spremni da se takmičimo sa njima. Ne može avio-flota od 30 godina da se meri sa avio-flotom od pet i 10 godina, to prosto nije moguće. Onda cena prevoza te avioflote je daleko jeftinija, što znači da ćemo mi našeg domaćeg avioprevoznika ugušiti.
Hoću da kažem i da je inspekcija pri ministarstvu stručno lice, inspektori, da su stručna lica koja znaju svoj posao i koji su u ministarstvu na duže vreme. Ima tu onih politički podobnih koji su tu namešteni, imenovani, ali glavni inspektori vazduhoplovni su u ministarstvu daleko kvalitetniji nego bilo ko u Direktoratu, a kamoli direktor Direktorata. Ovim zakonom ste omogućili da običan inspektor ministarstva, koji ima struku, traži saglasnost imenovanog lica koje može da bude i partijski čovek van struke, da bi oduzeo nekome dozvolu. To je prostor za manipulaciju i to se amandmanom, gospodine Mrkonjiću, mora rešiti. Ipak je inspekcija inspekcija. Ipak je imenovano lice imenovano bez konkursa. Ipak je stručni kadar koji je položio određene ispiti kada je primarno ministarstvo sa određenim radnim stažom neka garancija da će posao biti urađen kako treba.
Mi nećemo podržati ovaj zakon. Prvo, ovaj zakon je donesen pre vremena. Drugo, uslove za njegovo ispunjavanje nemamo. Treće, on je norma koja je nametnuta u ovih 10 evropskih zapovesti. To nas ne obavezuje da ne pomognemo sopstvenim građanima, građanima Srbije da se bolje kreću i avio-prevozom. Hvala.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na deo sednice gde pravo da učestvuju u raspravi dobijaju narodni poslanici, saglasno članu 96. stav 4, a po prijavama za reč i u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika, koji podnose poslaničke grupe.
Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Milan Lapčević, a posle njega narodni poslanik Milan Veselinović.