Iskorišćeno je 13 minuta i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Momčilo Duvnjak, a posle njega narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici ministarstva, mi danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o energetici. Postavljam odmah pitanje da li će građani imati ikakvu korist od ovog zakona? Odgovor je ne. Da li će pojeftiniti struja? Neće. Da li će pojeftiniti gas? Neće. Da li će pojeftiniti priključci za gas i struju? Neće.
Ako ste vi naveli, a i ministar je rekao da ćemo od predloga ovoga zakona imati bolje tržište, sigurnost isporuke, nova skladišta, zaštita kupca i nove investitore, onda bi građani trebali da se nadaju da će i ovi energenti, da će doći do njihovog pojeftinjenja. To je sigurno da neće. Korist od ovoga zakona, da građani znaju, jedino će imati agencije i oni koji se bave trgovinom energenata.
Vi ste informirali ove agencije i dali ste im velika ovlašćenja. Po predlogu ovoga zakona slobodno se može reći da će ubuduće agencije određivati cenu energenata, a po ovome predlogu zakona, ja, čovek koji se bavim zanatskim radovima, grejanjem, slobodno mogu reći da možete i ugasiti ministarstvo, jer će se ono svesti na jednog vozača, ministra i sekretaricu.
Po predlogu ovoga zakona ovde se vidi da vi uvodite neke operatore. Imamo operator distributivnog sistema, operator prenosnog sistema, operator skladišta i operator transporta. Pitam vas sada kako je do sada sve funkcionisalo bez ovih operatora? Ovo je samo da se zaposli određen broj ljudi i to vaših stranačkih i, jedno je sigurno, priprema za privatizaciju.
Ja bih da prevedem građanima Srbije, reč operator po našem srpskom jeziku znači da je to osoba koja će biti zadužena da operiše džepove građana Srbije. To je sigurno. Mi smo jedina zemlja u svetu gde imamo klasičnu pljačku građana preko naplate električne energije, prirodnog gasa i svega ostalog. U kojoj zemlji sveta ima plava, zelena i crvena tarifa? Objasnite mi, molim vas. Neka neko izađe, pošto ste vi svi stručni i svi se zalažete za struku, objasnite ovo građanima. To građane interesuje. Ne interesuju njih ni operatori, ni te vaše agencije.
Evo, ja ću se u ovom zakonu osvrnuti na prirodan gas. Po predlogu ovog zakona kao da građani Srbije do sada nisu koristili ovaj gas. Pa i do sada smo mi, gospodo iz ministarstva, znali da se gas, i koristili ga, transportuje cevovodima, da imamo kompresorske stanice, da imamo merno-regulacione stanice i da imamo skladište. Ali, gospodo, cena gasa ne odgovara građanima Srbije. Da bi doneli ovakve zakone, vi morate ovo, pre svega, da uredite, da građani imaju pristupačne cene energentima i da mogu da izdrže sa svojim platama. Kako je moguće da mi imamo cenu gasa 31,9 dinara, plus 8% PDV? To je ukupno 35 dinara. Prevešću građanima da bi znali, sto metara kvadratnih kuće grejanje na gas je 12 do 14 hiljada dinara, jer zavisi kakvi su u tom periodu dani, da li je temperatura u većem minusu ili ne.
Cena gasa, jedno je sigurno, ne može viti veća od 25 do 27 dinara, to je sigurno. Mi znamo da država uvozi 50% gasa, da privatnici uvoze 20, a ostalo je 30% sopstvene zalihe. Kako je moguće, pitam vas, da cena gasa bude deset puta veća nego od cene gasa u Rusiji, zemlje od koje uvozimo gas? Evo zašto pitam. Ovo se odnosi na obične potrošače gasa za grejanje, oni imaju jeftiniju cenu deset puta manju nego mi. Hajde da je to realno nešto, da to bude pet puta, pa da kažem da se složimo, ali 10 puta, što je preterano, preterano je.
Prvo ste vi, gospodo iz vladajuće većine, koji vodite ovu Vladu Republike Srbije, prevarili građane i rekli ovako – priključujte se na grejanje, ovo je najjeftiniji energenat za korišćenje trenutno. Građani su tada uzeli kredite i zadužili se. Reći ću vam kako. Običnom jednom građaninu je trebalo najmanje 3.000 evra da se zaduži, minimalno govorim, govorim za jednu kuću od 100 metara kvadratnih, koja je imala uvedeno centralno grejanje, da uradi kotao, priključak, projekat, takse i to je koštalo 3.000 evra. Posle tri-četiri godine korišćenja i manje gasa cene su rasle. Sada se građani ponovo vraćaju na čvrsto gorivo, jer je razlika dupla.
Kako je moguće, morate da objasnite građanima, da 100 metara kvadratnih grejanja na gradsku toplanu košta 5.800 na mesečnom nivou, a na gas 12.000? To vam je prava matematika. To interesuje građane. Govornik iz vladajuće koalicije je rekao da o ovome pričamo, evo, ja pričam šta interesuje građane i šta vi treba da uradite u interesu građana. Ministar nije ovde, on je praktičan čovek, odgovara uvek na poslanička pitanja, mislim da jedini to on može, hoće i morate da sredite, i vi gospodo iz ministarstva, ovu situaciju oko priključivanja na gas. Mi imamo različite u Srbiji, od grada do grada, uslove za priključak na glas. Vidite, gospodo, cena priključka na gas, znam, vi ćete mi reći da postoje distributeri, ali nemoguće je da je od 420 do 1.260 evra cena priključka na gas. Pa imamo projekte i imamo nacrt.
U svakom gradu, od Vršca do Kruševca, iz koga ja dolazim, različita je cena i različito se ponašaju ti vaši ljudi na terenu. To je neverovatno. Verujete li vi da su obezbedili, ubedili ljude koji se priključe na gas, da onu žutu kasetu, znate ona žuta, gas je opasan, DS ima žutu boju zato što je opasna po građane Srbije, ubedili su ih da uvedu gas, dovedu i postave žutu kutiju i ne stave merni instrument. Zašto vam ovo govorim? Morate na ovome intervenisati.
Onda ubeđuju građane i kažu im da jedino mogu oni da urade, ostali što treba da urade - isporuku gasnog kotla, projekte, takse, uzemljenja i sve ostalo i onda su to cene, verovali ili ne, njihove od 800 do 1.600 evra skuplje. Mi po Srbiji imamo neverovatno što se tiče gasa. Ljudi iskopaju, ne vrate u prvobitno stanje ni asfalt ili, ako je bila travnata površina, i to ostaje po tri, četiri godine tako na terenu.
Radi mojih kolega neću više, nego ćemo kada budu amandmani koje je predložila SRS. Još jednom vam kažem, da bi prvo ovo sve sredili u vezi gasa i energetike, da sredite ovo stanje kod nas u Srbiji, onda možete da donesete ovakve zakone. Hvala.

Osam minuta i 50 sekundi od iskorišćenog vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić, a posle njega, narodni poslanik Dušan Milisavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo danas razmatramo još jedan zakon iz tzv. evropske agende, zakon o energetici, koji donosimo po hitnom postupku na našem hitnom i ubrzanom evropskom putu.
Izgleda da je Evropi stalo da joj se što pre priključimo, imajući u vidu da oni znaju našu poslovičnu sporost, a mi znamo njihovu želju da nam što više pomognu. U tu svrhu ta ista Evropa i EU amputirala je jedan deo naše otadžbine, kako bi što lakše i što brže ušli na ta tesna evropska vrata. U tu svrhu, videli smo juče, isporučen je i poslednji haški optuženik i režim se hvali kako je stavljena tačka na Hag, ali je mene strah da će to biti, nažalost, tačka na Srbiju.
Ali, da se vratimo zakonu. Ipak razmatramo jedan ozbiljan zakon i svi se moramo složiti da je ovo izuzetno ozbiljan zakon, jedan od najozbiljnijih zakona, jer energetika je fundamentalna oblast danas u svetu i svi sukobi i svi ratovi koji se vode u zadnjih, možemo reći gotovo 100 godina, vode se zbog energenata. Ovo što se dešava u Libiji, ne dešava se zbog Moamera el Gadafija i njegovog režima ili uvođenja ljudskih prava i demokratije, nego je to borba, pre svega za energente Libije, odnosno za libijsku naftu.
Očigledno je da je zakonodavac i ljudi koji su pisali zakon uložili dosta truda. Zakon je sam po sebi obiman, ima 28 članova, on obuhvata mnoge oblasti, ali to još uvek nije dokaz da je on i kvalitetan. To se može videti kada se malo prošeta kroz članove zakona.
Sada ću navesti neke osnovne, da kažem mane ovog zakona. Recimo, članovi zakona koji govore o energetskom bilansu pominju sve vidove energije, ali kada je reč, recimo, o toplotnom bilansu energije, onda tu postoje mnoge nejasnoće i mnoge nedorečene stvari. Ipak, toplotna energija je poseban vid energije, to nije energija koja se stvara sama po sebi nego se ona, praktično, stvara, nastaje i proizvodi iz ostalih vidova energije. To je jasno svima i to bi u zakonu moralo na bolji način da se precizira.
Dalje, u samom zakonu nisu jasne još neke stvari. Recimo, tako se u članu 13. govori o snabdevanju prirodnim gasom i tu se kaže da snabdevanje prirodnim gasom nije delatnost od opšteg interesa. U istom tom članu se kaže da neke druge stvari koje su vezane za prirodni gas, kao što je njegov transport, njegovo skladištenje, njegova distribucija, da su to delatnost od opšteg interesa. Zaista mi nije jasno zbog čega snabdevanje nije stvar od opšteg interesa.
Dalje, zakon govori o razdvajanju operatera, sistema i o razdvajanju računa. Kada se malo ozbiljnije i preciznije pogleda zakon, može se zaključiti da je to ideja celog zakona, da se nekadašnji sistem EPS usitni, da se razdvoje svi ti parametri. Ako je već to ideja u zakonu, naravno, ne podržavam tu ideju, zbog čega se onda ne razdvoje računi za električnu energiju i za TV pretplatu? Električna energija i TV pretplata nemaju ništa zajedničko, ali uporno insistirate na tome, iako građani Srbije nemaju sredstava da plaćaju ni struju, a ne pretplatu za RTS, koji i onako niko ne gleda.
Dalje, kao i kod ostalih vaših zakona, ovde je licenca jedna od stvari koja se stavlja u središte samog zakona. Do pomenute licence dolazi se polaganjem stručnog ispita, i to pred komisijom koju obrazuje sam ministar. To nije ništa sporno. Međutim, zakon ne precizira na osnovu kojih kriterijuma se ta komisija formira i čime se sve to ministar rukovodi kada bira članove pomenute komisije za polaganje licence. Ovo može biti samo naizgled naivna stvar, a u stvari je to ključna stvar, jer od licence zavisi mnogo toga, a da bi došli do licence mora da se prođe kroz polaganje stručnog ispita pred članovima komisije. Članovi komisije za polaganje licence treba da budu usko stručni ljudi, ljudi tehničke struke, ali imamo situaciju da često puta ministar energetike ne mora biti čovek iz tehničke struke, to može biti čovek iz neke druge oblasti, pa je pitanje koliko je on kompetentan i koliko je u stanju da odabere baš najbolje ljude iz tehničke struke, iz oblasti koju on sam ne poznaje? To bi vam, otprilike, bilo isto kao kada bi jednog inženjera ovlastili ili kada bi on imao zadatak da vrši izbor najboljih pravnika. Mislim da bi to bilo smešno.
Želim da kažem nešto i o visini troškova za priključenje na distributivni energetski sistem. O tome je govorio prethodni govornik kolega Duvnjak. U zakonu se kaže da visinu tih troškova određuje operater, na osnovu metodologije za utvrđivanje troškova koju donosi Agencija. Ako se pogleda ta metodologija, mada je ona slabo dostupna, treba mnogo da tragate da bi došli do toga, ali i bez tih stvari i bez njene bliže analize, odmah se može videti, uočljivo je da su priključci za energente izuzetno skupi i da su neopravdano visoki.
To se najbolje vidi, recimo, kada čovek poseduje kuću sa dve ili više etaže i kada želi da, kako se to popularno kaže u narodu, odvoji struju po spratovima, odnosno da instalira još jedan ili dva strujomera, onda se vidi koliki su ti troškovi. Da bi vi danas na jednom spratu svoje porodične kuće instalirali električno brojilo, vi morate da platite iznos od 1.500 do 2.000 evra. Sam operater nema gotovo nikakve troškove ili minimalne troškove da bi vam tako nešto obezbedio. Koji su troškovi operatera u tom slučaju? Njegovi troškovi su da pošalje svoju komisiju u vašu kuću, da donese plombu, da plombira vaš strujomer i da popuni onu papirologiju kako bi vaše brojilo uveo u sistem za naplatu električne energije.
Dalje, da ne govorim o metodologiji za obračun električne energije. Tu se gotovo niko ne može snaći. Znamo da uvek uz naše račune za električnu energiju, pojavljuje se i ona stavka – angažovana snaga, ali nikom živom nije do kraja jasno šta je to angažovana snaga, jer nauka ne poznaje angažovanu snagu, a u stvari to je ovde jedna stvar, preko koje je moguće vršiti zloupotrebe, a imali smo prilike i da se uverimo da je u periodu koji je iza nas ta zloupotreba bila prisutna i uočljiva.
Zakon predviđa i slobodan izbor snabdevača i to od 2015. godine, mada ja čisto sumnjam da će ta stvar i da zaživi, ali čak i da zaživi, džaba je to, Zakon predviđa tu mogućnost, kada su cene priključka velike i kada one neće padati. Imamo primer iz drugih delatnosti. Imamo više tih operatera mobilne telefone, ali to nije dovelo do cene mobilnih impulsa. Imamo prime i kod kablovskih televizija, kod internet porvajdera, tako da opet na kraju kada se sve sabere, građani će biti oštećeni.
Projekat gasifikacije grada Niša, iz kojeg ja dolazim, propao je upravo iz razloga što su cene priključka enormno velike i tu gube svi. Gubi i grad i država, investitori, građani jer jednostavno nemoguće je da neko nađe 2.000-3.000 evra, odakle prosečnom građaninu 2.000-3.000 evra da plati priključak za gasnu stanicu. To su stvari o kojima treba da vodite računa, papir trpi sve, ali realnost je nešto drugo.
Da završim, Zakon predviđa i zaštitu krajnjih kupaca, ali u suštini on ništa tu ne rešava. Zaštita krajnjih kupaca reguliše se u zakonu sa tri člana, a obaveze kupaca regulišu se kroz osam članova i opet okreni-obrni, ipak su građani oštećeni. Hvala.

Deset minuta i 15 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević, a posle njega narodni poslanik Dragan Stevanović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, drage koleginice i kolege narodni poslanici, iako sam lekar i profesor na Medicinskom fakultetu, javio sam se da pričam o ovoj temi, koja je jako važna. Resurs energije je jedan od najznačajnijih za stabilnost razvoja i mogućnosti da privreda ima višeprocenti rast u narednom periodu.
Kakva nam je situacija u Srbiji u proizvodnji električne energije? U ovom trenutku Srbija ima dva glavna izvora proizvodnje električne energije, od čega voda predstavlja 25%, a ugalj generiše 75%. Naša vlada planira da podstakne izgradnju nekoliko gasnih elektrocentrala i njihov razvoj je povezan sa gasovodom iz Rusije "Južni tok". Prvi problem na srpskom tržištu energije je cena električne energije koja će se morati u procesu priključenja EU uskladiti sa cenama u okolnim zemljama u kojima je ona veća od 30 do 100%. Međunarodno tržište čiji deo želimo da postanemo ne može da dozvoli veliku razliku u ceni između susednih država i tržišta, jer se stvara neravnopravna konkurentska pozicija.
Ono što je mnogo važnije za mene kao lekara je problem ugljen dioksida i zagađenja koje dolazi iz električne energije koja se proizvodi iz lignita, tj. uglja. Ova situacija proizvodi finansijsko opetrećenje da će Srbija morati u narednom periodu da plaća velike penale na svaku tonu lignita korišćenog za proizvodnju struje, jer sada jedna tona lignita je 11 evra, a penali su u visini od 20 evra po toni lignita.
Podršku razloga za razvoj zelene energije DS podržava i nalazimo u tome da su rezerve vode ograničene i imaju limit, kao i pretnju da zbog klimatskih promena hidrološka slika Srbije neće biti ista u budućnosti, kao što neće biti ista ni u Evropi ni u čitavom svetu. Ugalj koji se koristi u Srbiji ima jako nisku energetsku vrednost i eksploatacija će vremenom biti sve skuplja. Postoje pouzdane procene da će cena električne energije rasti na evropskom nivou narednih 10 do 20 godina i da će cena električne energije proizvedene iz gasa biti sve skuplja, koliko god mi pravili projekcije da će cena gasa biti i dalje ista.
Ovo nas navodi ka stavu da Srbija mora da investira u razvoj sektora obnovljivih izvora energije, a posebno energiju dobijenu iz vetra, iz solarnih izvora ukoliko želi da zadrži dobru elektroenergetsku poziciju u budućnosti, ulaganje u obnovljive izvore energije i ulaganje u našu budućnost i budućnost naše države i naših naslednika. Zbog toga moramo da se okrenemo obezbeđivanju proizvodnje energije iz svih dostupnih izvora. Jedini nedovoljno iskorišćeni izvori su obnovljivi izvori energije.
Drage moje kolege i koleginice poslanici, pre 20 godina kada sam ulazio u Austriju i Nemačku, prvi susret sa tim narodima i tim zemljama su bile velike vetrenjače koje su na mene ostavile jedan veliki utisak nove, dobre civilizacije koju u jugoistočnoj Evropi mi nemamo.
Šta su to obnovljivi izvori energije? Pod pojmom obnovljivi izvori energije podrazumevamo izvore energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, posebno energija vodotokova, vetra, ne akumulirana sunčeva energija, bio masa i geotermalna energija. Korišćenje ovih izvora doprinosi efikasnijem korišćenju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju emisije gasova staklene bašte, smanjenju uvoza posebnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta. Ratifikacijom Ugovora o osnivanju energetske zajednice Srbija je između ostalog prihvatila obavezu da donese i realizuje plan primene direktive Evropske komisije pod članom 2001/77 o promovisanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije i direktive Evropske komisije 2003/30 o promovisanju korišćenja biogoriva i drugih goriva iz obnovljivih izvora energije u sektoru saobraćaja.
Direktiva Evropske komisije definiše obnovljive izvore energije kao nacionalni cilj za proizvodnju električne energije dobijene iz obnovljivih izvora energije, pod dva, kao program mera za njihovo dostizanje, pod tri, garancije o poreklu za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije, četiri, pojednostavljenje pravnog okvira za izgradnju i eksploataciju postrojenja, pet, obavezu za operatere prenosa i distribucije da preuzimaju i transportuju električnu energiju iz obnovljivih izvora energije, što znači da će energija koja se proizvede u Srbiji biti u obavezi praktično i da bude potrošena u našoj državi.
Republika Srbija je postala 26. januara 2009. godine članica i osnivač Međunarodne agencije za obnovljivu energiju kao prve međunarodne organizacije koja se fokusira isključivo na obnovljivu energiju i aktivno će nastaviti učešće u radu ove agencije u skladu sa Statutom Agencije i svojim interesima u oblastima aktiviranja i korišćenja obnovljivih izvora energije. Osnovni cilj ove agencije za obnovljivu energiju je da postane glavna pokretačka snaga ubrzanoj tranziciji prema široko rasprostranjenom i održivom korišćenju obnovljive energije u čitavom svetu, a njene glavne aktivnosti bi obuhvatale pružanje konkretnih savetodavnih usluga vladama industrijalizovanih zemalja u razvoju vezanih za politiku korišćenja obnovljivih izvora energije, transferu tehnologija i savetodavnih usluga, kao i izgradnji i postizanju kapaciteta u oblasti korišćenja obnovljive energije.
Kakva je situacija u Evropi? Evropa ima ambiciozne ciljeve za borbu protiv klimatskih promena. Tema koja se izbegava da se o njoj priča, a tema koja će u nekim narednim godinama koje dolaze biti glavna tema oko koje će se voditi ratovi i migracije velike stanovništva za borbu za zdravu pijaću vodu, borbu za zdravu hranu, tako da o primenama klime moramo i mi kao država da vodimo puno računa u narednom periodu.
Evropa kaže da u okviru međunarodnih protokola razmatra da do 2020. godine postigne cilj od 20% od ukupne energije na 30% iz obnovljivih izvora. Nažalost, međunarodna zajednica nije postavila nove ciljeve u Kopenhagenu 2009. godine, kao što je to predviđeno, kao što je bilo predloženo da to bude nasledni protokol iz Kjota. Borba protiv klimatskih promena je jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavamo, osim ako se globalne akcije ne izvedu brzo radi stabilizacije rastuće temperature zemljine površine, što će verovatno biti nepovratna i katastrofalna šteta. Moje lično mišljenje je da je jako teško već zaustaviti proces uništenja naše planete i naše klime, ali Evropa koja čini napore, mislim da Srbija mora da se uključi aktivnije u sve te protokole koje Evropska komisija radi sa članicama Evropske zajednice.
EU je usvojila integrisanu politiku energije i klimatskih promena u decembru 2008. godine, uključujući i ambiciozne ciljeve za 2020. godinu. Ona se nada da će postaviti Evropu na pravi put ka održivoj budućnosti sa niskim udelom ugljendioksida i energetski efikasniju ekonomiju.
Smanjenje gasova efekta zelene bašte sa 20 na 30 ukoliko se dođe do međunarodnih dogovora, smanjenje potrošnje energije za 20% kroz povećanje energetske efikasnosti i dobijanje 20% energije iz obnovljivih izvora energije. Evropa je stvorila jasnu strategiju kako se za kratko vreme to može uraditi.
Šta Evropa čini da reši ova pitanja? Smanjenje gasova za najmanje 20% u odnosu na 1990. godinu, 30% ukoliko se ostale razvijene zemlje obavežu na ova smanjenja. Pod dva, povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije – vetar, solarnu energiju i biomasu do 20% ukupne proizvedene energije, dok smanjenje potrošnje energije za 20% od projektovanih nivoa do 2020. godine.
Kao država u sve ove tri teme jako kasnimo. Iskreno se nadam da će DS, koja vodi ovu Vladu, i koalicioni partneri mnogo više aspekta baciti na ova tri plana EU, koja ima u planu u narednom periodu, do 2012. godine da uradi.
Šta će se posebno promeniti? Paket mera iz Evrope oko klimatske i energetske politike, odobren u decembru 2008. godine, kaže da za elektrane i za industrije sa visokom potrošnjom energije uspeće da smanji emisije za 21% ispod nivoa od 2005. godine. kako? Pomoću garancija za smanjenje emisije gasova putem evropskog sporazuma o trgovini koji uključuje i emisiju, koja pokriva skoro 40% emisije.
Za sektore koje nisu pokriveni ovim sporazumom, na primer transport, izuzev avio-saobraćaja, koji će se priključiti sporazumu 2012. godine, onda poljoprivrednih proizvođača, industrije otpada, emisija štetnih gasova će do 2020. godine, smanjena do 10%.
Jako je teško naterati siromašne zemlje koje nisu iskoristile svoj razvoj da sada smanje štetne gasove i da smanje tu proizvodnju. Evropa precizira da do 2020. godine, na primer, Švedska se ograniči do 50% da ima energiju iz obnovljivih izvora, dok za daje da to bude 10%. Najmanje 10% goriva koje se koristi za transport u svakoj zemlji mora dolaziti od obnovljivih izvora - biogoriva, hidrogena, zelene struje. Biogoriva moraju zadovoljiti određene kriterijume. Promocija korišćenja skladišnjenog gasa geološkog skladišnjenoga karbona mogu uticati na smanjenje emisije gasova iz fosilnih goriva koji se koristi u proizvodnji u termoelektranama i industriji.
Kakve su koristi od ovih mera? Primer ostatku sveta kako se može da se pomogne i da se napravi novi globalni klimatski okvir, sigurnija nabavka energije, 50 milijardi evra manjeg uvoda gasa i nafte. Ne trebamo veličati ni jedan izvor energije niti mu davati prednost niti gasu koji dolazi iz Rusije, niti gasu koji dolazi iz Kazahstana zato što imamo primere Ukrajine, imamo primere drugih zemalja koje su bile ekonomski vezane i blokirane upravo blokiranjem dotoka tog gasa.
Srbija mora da napravi svoje obnovljive izvore energije kako ne bi bila zavisna. Jedan milion radnih mesta se očekuje u EU od obnovljivih energija do 2020. godine. trenutno je 300 hiljada radnih mesta u Evropi u ovom sektoru.
Korektna prednost kroz načine i inovacije u evropskom energetskom sektoru, više radnih mesta u industrijskim povezanih za zaštitu prirodne sredine itd.
Kao narodni poslanik DS ću se zalagati u svom poslaničkom klubu i u svojoj stranci da obnovljivi izvori energije kao nešto što je novo, kao nešto što je tabu tema u Srbiji da se promoviše i da ovi obnovljivi izvori energije u skorijem periodu budu sve prisutniji u Srbiji i da imamo velike retro parkove da imamo velike solarne elektrane jer je to nešto što je dobro, to je nešto što omogućava našoj državi nezavisan energetski rad, omogućava državi da velike industrijske kompanije bez problema koriste električnu struju, a da ne favorizujući ni jedan od obnovljivih izvora energije paralelno radimo sa svim tim izvorima energije.
Zahvaljujem se na pažnji.

Iskorišćeno je 12 minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović, a posle njega narodni poslanik Dejan Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo pre je jedan od kolega poslanika rekao da očekuje da bi bilo dobro da se više priča o ovom zakonu. Postavlja se pitanje da li ovaj i ovakav zakon zaslužuje da se o njemu priča, možda ne zato što je zakon toliko loše napisan. Ne bih želeo da u ime SRS potcenim trud bilo kog ko je u pisanju ovog zakona učestvovao, ali za SRS najveći problem i najsporniji su oni koji ovaj zakon treba da sprovode.
Uvažena gospodo iz Vlade, nije ovaj zakon koji menjate i koji će stupiti van snage kada se usvoji ovaj biolimit i problem da se sektor energetike u Srbiji menja, problem su bili maniri i politička volja onih koji su bili obavezani da zakon sprovode. Vi to dobro znate da je to tako. Zbog toga smo skeptični sa prespektivama izvesnosti da će ovaj zakon nešto promeniti. Na kraju krajeva, oni koji su predložili ovaj zakon nisu bežali od toga da stave u ovaj zakon. Vrlo ste otvoreno napisali da jedne strane usklađujete zakon sa evropskim pravilima i direktivama, a onda kažete da na iks mesta u srpskom zakonodavstvu nema kategorija koje prepoznaje evropsko zakonodavstvo, pa ste rekli da su to javni tenderi, javne usluge i javna dobra, horizontalno i vertikalno integrisano preduzeće itd.
Znači, na početnim stranama zakona na obrazlaže Vlada Republike Srbije kako će ovo da uvede tržišne principe, da razdvoji obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, a onda nam obrazloženju predlagač piše da su u startu hendikepirani da ovaj zakon u celosti primenjuju. Kako onda ovaj zakon zaslužuje jednu ozbiljnu raspravu?
Ponavljam, nije SRS protiv toga da privatna inicijativa uđe u ovaj sektor, ali koji su uslovi i koji će to ljudi da sprovode. Ljudi koji su obeležili energetiku u Srbiji poslednjih 10 godina? Da li je to ono u šta treba da imamo poverenje i na šta Srbija treba da se osloni?
Danas kada u Srbiji spomenete, koliko god to da smeta, energetiku, građanin prvo pomisli "Kolubara", pa Vuk Hamović, pa Vojin Lazarević. Kakvi obnovljivi izvori energije? Kakva energetska efikasnost? Doći ćemo i do toga ako mi dozvolite.
Ovu priču koju je ispričao ili pročitao gospodin Mrkonjić, a posle njega pričali neki poslanici iz Skupštinske većine, to se ovde slušalo i 2004. godine, samo su godine promenili, isti akteri, isti tekst, jedino energetika tone.
Pitam one koji su nadležni u ovoj sali, neka naprave paralelu gde je energetski sektor Srbije bio 2003. i 2004. godine, a gde je danas, 2011. godine, i kada je bio u gorem stanju. Da li znate zašto vas pitam? Zato što ste 2004. godine skupštinsku salu i javnost zamajavali strategijom razvoja energetike do 2015. godine.
Da li znate šta je bio zakon iz 2004. godine? Sublimacija vrhunskih prioriteta iz te strategije. SRS duboko veruje da zakon koji više neće važiti nije bio ograničavajući faktor da se sektor energetike unapređuje, nego je bila bolesna politička volja opterećena bolesnim političkim odnosima i potrebom da se pojedinci i grupe bogate.
Jedino su oni uspeli u celoj ovoj priči. Kada su isporuke u pitanju, ova država je jedino isporuke srpskih glava obezbedila, a nikako stabilne električne energije itd. Onda ste u toj stretegiji napisali, između ostalog, šta su prioriteti. Piše da je prvi prioritet, prioritet tehnološkog kontinuiteta, pa govorite o tehnološkoj modernizaciji energetskih sistema i revitalizaciji energetskih izvora.
Kada je ovaj prioritet u pitanju, ne želim da do kraja sve osporim, za ovo se vezuju samo brutalne pljačke građevinskog sektora u elektroprivredi, brutalne pljačke kroz javne nabavke. Možete da pričate koliko hoćete o Kjoto sporazumu, nemate pojma ili imate pojma, ali ćutite i ne smete da pričate. Onda ovde neki kažu – dajte da to dobije epilog, mi se zalažemo za to. Dajte konačno da se jedan pred sud izvede koji je milione strpao u džep.
Zbog toga za deset godina DOS-ovske vlasti Srbija nije dobila ni jedan kapitalni energetski objekat, zato što se u Srbiji više za deset godina pričalo o bugarskoj nuklearnoj termoelektrani, nego obnovljivim izvorima energije. Kakav zakon? O čemu da pričamo, šta da pričamo? Sa njima, smešno.
Drugi je prioritet bio - racionalne upotrebe i povećanje energetske efikasnosti. Uvažena gospodo, danas se o energetskoj efikasnosti u Srbiji priča samo kroz sedam ili osam eksperimentalnih odeljenja. Zamislite jednog čoveka koji je pred penzijom, šta on zna o energetskoj efikasnosti. Puna su im usta evropskih standarda i evropskih direktiva, a da ne govorim o ovome drugome, što se kaže racionalna upotreba.
Hajde da nam kažete koliko ste za deset godina ili posle usvajanja ovog zakona zadnjeg promenili strukturu potrošnje električne energije? Pa ima ona ASS grupa, pa im tamo poređenje pravite, da vidimo gde se i na šta u Srbiji najviše troši električna energija?
Onda, selektivno korišćenje novih obnovljivih izvora. U Srbiji u kojoj odete kod predsednika opštine da tražite dozvolu i on vam kaže – pa, ako hoćete papire za mini hidroelektranu, gospodo, morate da mi kažete koliki je moj procenat u toj hidroelektrani, da ovlašćen od države, odnosno opštine, potpišem papire koje treba da dobijete.
Kakvi obnovljivi izvori energije, kakvi vetrogeneratori u Srbiji. Kad odete u jedno selo i kažete ljudima - dajte da ovde zasadimo repicu uljanu. Oni vas isteraju iz tog sela, zato što ste protraćili deset godina Srbiji, zbog Kolubare, zbog ne znam ni ja čega, umesto da se novac i pamet ulagala u nešto drugo. Zato nemate više kredibilitet o svemu ovome da pričate. Zato se jedna vrlo ozbiljna stvar obesmišljava. Zato ovo iako neko smatra da nema ozbiljnu težinu priče, nema zbog toga, sve je izgubilo pred njima kredibilitet, apsolutno sve. Kakvi obnovljivi izvori energije i energetske efikasnosti?
Ili, na kraju, vanredna ulaganja u nove izvore, to vam je bio četvrti princip. Govorio sam o javnim nabavkama. Živim u jednoj opštini, gde je jedan deo velikog energetskog sistema Vlasinske hidroelektrane. Šta ljudi pričaju, šta se dešava kroz građevinsku revitalizaciju svega toga i ko sve dobija poslove?
Na kraju, intenzivna ulaganja u energetske izvore. Ponavljam, to pitanje sam postavio malopre – koji je kapitalni energetski objekat ova država dobila? Niste bili u stanju strujna brojila da zamenite, pa i to što hoćete kredit hoćete da uzmete, dok sa jedne strane neko tridesetine miliona krade u Kolubari i oni čekaju da se dođe do epiloga. Sa druge strane, Srbija se zadužuje da bi menjala brojila. Nema ovde više kredibiliteta da se ozbiljno priča o svim ovim stvarima.
Što se tiče SRS mi smatramo da vi koji ste predlagali ovaj zakon, neomalovažavajući bilo koga, zaista niste usvajali direktive, znate, EU, ta u koju nas vi vodite, je do sada promenila tri generacije direktiva, Srbija je još na nivou prvih, toliko kasnite. Vi ove zakonske izmene ne radite zato što su se stvari u energetici menjale i afirmisale, pa su vam tesne postale direktive, tražite više, nego zato što je to Evropa promenila. Zato u ovoj Srbiji sve to izgleda bedno i jadno, što ništa ne radimo radi nas, ne radimo ništa u skladu sa našim mogućnostima, sa našim potencijalima i sa našim ograničavajućim faktorima.
Jedini ozbiljni resurs koji imamo je lignit, 76% tih resursa više ne koristimo. O tome oni ne pričaju, njih to ne interesuje.
Poštovana gospođo iz Ministarstva, pošto ministra nema, on je sticajem okolnosti ministar, njega to puno i ne interesuje, da se nije rekonstruisala Vlada verovatno se time ne bi bavio, žalosno je što je ovakva politička elita, ako se može tako nazvati, obesmislila jednu vrlo ozbiljnu stvar u Srbiji. Iskreno se nadam da će građani na izborima sa ovakvim besmislom da završe odmah na narednim izborima. Hvala.

Iskorišćeno je 10 minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić, a posle njega narodni poslanik Milorad Buha.

Poštovana predsedavajuća, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da jesam zadovoljan procesom donošenja ovog zakona, zadovoljan javnim raspravama u četiri velika grada i mogućnošću da stručna javnost učestvuje u samom procesu donošenja zakona, ali uvek smatram da bi zakone trebalo donositi sa širokim konsenzusom, uz prihvatanje mišljenja i predloga struke, ali i građana, udruženja građana koji su zainteresovani za određene teme. To je jedan od osnovnih demokratskih principa i odlika demokratske vlasti.
Uz industriju hrane i vode smatram ovaj energetski sektor najvažnijim za našu zemlju, a ovaj zakon smatram najvažnijim sistemskim zakonom kojim svaka zemlja uređuje svoj energetski sektor, energetsko tržište, postavljajući tako temelje za dugoročan razvoj naše zemlje, ali i postavljajući uslove za dobre diplomatske, dobrosusedske odnose sa regionima u okruženju, razvijajući tako vrlo važnu regionalnu saradnju.
Činjenica je da u današnjem prilično globalizovanom svetu pitanje životne sredine i pitanje energije predstavljaju jedno od važnijih pitanja šansi sveta, ali i pojedinačnih ekonomija za dalji razvoj.
Ako uđemo malo u istoriju odnosa zemalja koje imaju velike količine energije u svojim rezervama, odnos tih zemalja sa zemljama koje te zemlje snabdevaju energentima, oko kojih se inače vrti svetska ekonomija, videćemo da budućnost u ovom sektoru moramo planirati na mnogo zdravijim osnovama. Nije tajna da su energetika i energenti zapravo sam vrh tema u diplomatskim odnosima država. Nije tajna da su se oko energenata vodili ratovi, sklapala primirja, da se vrti svetska ekonomija i svetske finansije.
Ali, i pored toga što govorimo o ovako važnoj temi, energija je i danas osnov sukoba, dodouše različitih koncepcija razvoja. U SAD demokrate i republikanci se decenijama bore oko energije, oko koncepata razvoja i oko životne sredine. Demokrate prilaze mnogo ozbiljnije ovoj temi, sa ambicioznijim projektima, koji doduše izazivaju određeni revolt kod biznis sektora zbog cene i realizacije tih projekata, sa druge strane, republikanci kreiraju svoju politiku uglavnom prema interesima biznisa.
Ovakvi politički sukobi se uvek prelivaju na dosta zaoštren način na međunarodnom planu. Borbe oko izvorišta nafte na Bliskom Istoku traju preko pola veka, počele su još sa Musadekovom nacionalizacijom naftne industrije, nastavljene su nacionalizacijom Sueckog kanala, da bi najvećom ekonomskom krizom 1973. godine države konačno počele da razmišljaju o obnovljivim izvorima energije.
Međutim, to nije bilo dovoljno. Desile su se još dve velike naftne krize osamdesetih, devedesetih, u Iraku i Iranu. To ukazuje na jedno, da su energetske krize produkti vojno-političkih situacija na Bliskom Istoku, koji poseduje preko pola svetskih rezervi nafte. Ako ovo uzmemo kao kontekst, ovo postaje pitanje bezbednosti određenih nacija, određenih regiona, pa i čitavog sveta.
U budućem periodu svaka energetska politika, bila nacionalna, bila evropska ili svetska, mora da realizuje tri principijelna cilja: bezbednost, borbu protiv klimatskih promena i ekonomski razvoj. Nije moguće birati jednu od ove tri, niti je moguće favorizovati jednu na račun druge.
Mislim da se predlogom ovog zakona poštuju ova tri cilja i stvaraju preduslovi za njihovo ostvarenje. Upravo usaglašavanjem ovog zakona sa normama, direktivama EU, poštujemo norme i direktive u borbi protiv klimatskih promena. Vrlo preciznim definisanjem obnovljivih izvora energije, njihovog većeg korišćenja direktno utičemo na sigurnost snabdevanja energentima naše zemlje i tako utičemo na sveobuhvatnu bezbednost naše zemlje. Uz otvaranje energetskog tržišta od 2015. godine otvaraju se mogućnosti za nova ulaganja u infrastrukturu, u energetsku infrastrukturu i otvaranje novih zelenih mesta, zbog čega ću kao narodni poslanik podržati ovaj zakon, jer to je i politika EU.
Evropska komisija je donela Evropski energetski program za oporavak, kojim je odvojila 4 milijarde evra za 59 projekata u kojima poštuje upravo ove ciljeve – bezbednost, borbu protiv klimatskih promena i ekonomski razvoj.
EU je vrlo posvećena ovom cilju, kao što je posvećen i zaključak, poznat kao 202020 do 2020. godine koji obavezuje sve zemlje članice, kandidate za EU, kao i one zemlje koje to teže da budu, kao što je Srbija, da prilagode svoje ekološke ali i energetske zakone i ciljeve ovom cilju.
Za Srbiju je to velik izazov. Nema sumnje, pred nama je zaista mnogo posla, Srbija je siromašna energentima, domaće rezerve nafte i gasa su jako male, najveće rezerve su rezervne lignita, odnosno uglja. Postoji tendencija rasta potrošnje energenata, samim tim raste i uvozna zavisnost u našoj zemlji. To ukazuje na jedno da moramo hitno i neophodno je reagovati u što većoj potrošnji, odnosno proizvodnji energije iz obnovljivih izvora energije, jer su oni deo rešenja za održivost politike budućnosti.
Za razliku od ovih tzv. tradicionalnih energenata, Srbija je prebogata obnovljivim izvorima energije. Ako je, recimo, godišnja potreba Srbije za energentima preračunata u nafti oko tri miliona tona, potencijali obnovljivih izvora energije – 4,1 milion tona nafte, tačno je da nije moguće kompletan kapacitet iskoristiti, ali moramo raditi na tome. Mislim da ovaj zakon upravo i vodi ka tome.
Kao poslanik iz Soko Banje, koja je poznata kao zeleno srce Srbije i prva ekološka opština u Srbiji, mene jako interesuje ekološki aspekt primene ovog zakona. Politika energije je pola politike životne sredine, a pola politika prirodnih resursa. Koliko god se mi trudili da ove dve politike načinimo dvema stranama iste medalje, oni će uvek biti, ili su bar za sada osnova konflikata ekonomije i okoline, i industrije i održivih politika, i kompanija i civilnog sektora. Uglavnom su države pravile kompromise na račun životne sredine, a u korist ekonomije i radnih mesta.
Kao ekološki vrlo svestan čovek, odbijam da u 21. veku moram da biram između životne sredine i radnih mesta, naročito kao znamo da države moraju da razvijaju svoju privredu koja mora biti bazirana na ekonomiji koja podržava zelene standarde. U Srbiji će do kraja sledeće godine biti otvoreno negde oko 10 hiljada tzv. zelenih radnih mesta. Kapaciteti i potencijali su mnogo veći, a proširićemo ih samo što većim korišćenjem obnovljivih izvora energije.
Šta to znači za opštine? Da uzmemo primer banja čija je primarna delatnost zdravstveni turizam. Većina banji ili sve banje, odnosno javna domaćinstva i javni sektor se greju na ugalj, drva i mazut, uz ogromnu emisiju ugljen-dioksida i čađi u atmosferu, spuštajući tako sami sebi kapaciteti za bavljenje zdravstvenim turizmom.
Soko Banja je prepuna biomase, termalnim vodama i postoji ekonomska opravdanost za izgradnju solarne centrale do jednog megavata. Ako sve ove kapacitete iskoristimo, podići ćemo kapacitete za bavljenjem zdravstvenim turizmom, pojačaćemo konkurentnost na evropskom tržištu i otvorićemo mogućnost za dalji ekonomski razvoj moje Soko Banje, ali i svih banji i opština u Srbiji.
Glasaćemo za ovaj zakon, ali ćemo vrlo aktivno učestvovati u diskusiji po amandmanima. Mislim da zakon ima i neke mane. Prosto, mislim da fiding tarifa nije dovoljno dobro definisana, nije definisana fiding tarifa za otpad, za standard EU, ali i veliki potencijal u Srbiji. Mislim da nisu dovoljno dobro definisani novi izvori energije. Tu mislim konkretno na hibridni elektro pogon, energiju izgorivih ćelija i vodonika, što je takođe evropski standard i što mora mnogo ozbiljnije biti definisano u narednom periodu, ukoliko hoćemo Srbiju dugoročno da postavimo ka razvoju.
Još jednom, glasaćemo za ovaj zakon, ali ćemo ozbiljno pratiti primenu ovog zakona.