Hvala. Pre mesec dana na sajtu Ministarstva kulture objavljeni su rezultati konkursa finansiranja i sufinansiranja projekata za tekuću godinu. Programi i projekti se finansiraju iz budžetske aproprijacije specijalizovane usluge. Ova budžetska stavka svake godine izaziva veliku pažnju poslanika, jer malo ko zna šta to znači specijalizovane usluge.U svakom slučaju, za Ministarstvo kulture specijalizovane usluge su upravo programi i projekti.
U budžetu Ministarstva kulture, specijalizovane usluge su najveća stavka, ne računajući plate zaposlenih. Za 2011. godinu ova aproprijacija iznosi 1,2 milijarde, a za plate zaposlenih izdvojeno je 1,6 milijardi. Osim plata zaposlenih i programa i projekata, iz budžeta za kulturu ništa drugo se ne može pročitati, što bi nam ukazalo na to koju kulturnu politiku vodi ova vlada.
Moje prvo pitanje ministru kulture, gospodinu Predragu Markoviću, glasi - da li je svako finansiranje kulture u prvoj polovini ove godine, dok komisije nisu završile svoj rad, prestalo? Iz čega su se programi finansirali? Pre deset dana, sa zakašnjenjem od godinu dana, konstituisan je Nacionalni savet za kulturu. Jedan od zadataka Nacionalnog saveta je da ministru predloži elemente kulturne politike. Ministar, doduše, po slovu Zakona o kulturi, nema nikakvu obavezu da uvaži ono što mu Savet savetuje, ali ostaje nam nada da će uvažiti. Budući da je Savet tek konstituisan, izvesno je da neće moći u dogledno vreme ispuniti ovaj zadatak i predložiti neki od više mogućih modela kulturne politike. Srpska politika će znači, srpska kultura će znači, još dugo plutati na nepredvidivim programima i projektima. Ko unapred može znati kakvi programi i projekti će biti predloženi? Sasvim je moguće da ustanove kulture i naučni timovi, s obzirom da ne postoji jedinstveni okvir zvani kulturna politika, ne predlože projekte za određene sektore. Sektori će u tom slučaju ostati nepokriveni. Javni interes u kulturi neće biti zaštićen.
Zato moje drugo pitanje ministru kulture glasi: šta je javni interes u kulturi? Šta država mora da finansira, a šta može delimično ili potpuno prepustiti tržištu? Sredstva iz neprozirne aproprijacije specijalizovane usluge komisije za programe i projekte, a oni su sve što imamo, raspoređuju se na osnovu Pravilnika o načinu, kriterijumima i merilima za izbor projekata u kulturi, član 6. Merila su ovo, kvalitet, značaj, inovativnost, raznolikost kulturnih izraza, sposobnost podnosilaca da izvede projekat, masovnost korišćenja, decentralizacija kulture, primena novih tehnologija, umreženje, jubilej.
Treće pitanje koje želim da postavim ministru kulture je sledeće. Mogu li se uopšte merila navedena u jednom pravilniku smatrati kulturnom politikom? Imam još jedno, poslednje, praktično pitanje. Da li su sredstva iz aproprijacije specijalizovane usluge, kojima će se finansirati programi i projekti u kulturi, stigla na račun Ministarstva kulture, ako jesu, kako su ta sredstva trošena do juna, dok Komisija za programe i projekte nisu završile svoj posao.
Ako nisu stigla, onda kulturnu politiku Srbije vodi ministar finansija i predsednik Vlade, gospodin Cvetković, a ne ministar i Ministarstvo za kulturu. Odsustvo kulturne politike samo razlog više zbog kojeg ovu vladu treba da zameni neka nova, odgovornija prema svom narodu i njegovim interesima u koje svakako spada kulturni identitet. Unapred zahvaljujem ministru na odgovoru.