Reč ima ministar. Izvolite gospodine Mrkonjiću.

Hvala gospodine.
Ostao sam dužan, mada nije taj član sada na dnevnom redu, od juče, ali, vidim da se to pitanje provlači i hoću da odgovorim, dakle, gospodinu Aligrudiću, Stevanoviću, Radovanoviću, Božidaru Deliću, Jeremiću, Sreti Periću, Mirku Munjiću, Goranu Mihajloviću i Miloradu Buhi. Svi su juče govorili o ovom pitanju o kome je sada govorio poslanik Rogović. Izvinjavam se što sam zakasnio, a zakasnio sam zato što sam išao da vidim šta ćemo sa štrajkom. Zahvaljujem vam se na strpljenju.
Kao ministar, četiri meseca, ja sam insistirao, u mom starom stilu, većina vas me zna, da se nezavršeni poslovi u regulativi, bez ikakve veze sa Evropskom zajednicom, završe odmah. To je bio Zakon o energetici, koji su ljudi u Ministarstvu radili godinu dana, temeljno radili, dobar tim stručnjaka, deo sedi ovde sa mnom a deo je u Ministarstvu i taj zakon smo hteli da završimo.
Drugo pitanje je bila Agencija. Za mog mandata od 100 dana ili 120, koliko ima do danas, četiri puta su intervencije iz EZ došlo oko te agencije – zašto nismo Agenciju uradili onda, i ovi koji su juče govorili, svi su bili u pravu, kad je to trebalo? Ja sam insistirao na tome. Prvo sam seo i procenio kada će biti usvojen novi zakon. Naravno, nisam toliko blesav da to ne znam. Kada sam video da ćemo ga usvojiti negde početkom avgusta, mada pretpostavljam da ćemo ga usvojiti u četvrtak, ali videćemo, koliko nam vremena treba za izbor nove agencije – šest meseci najmanje u postojećim procedurama, ako ne i više, ja sam onda predložio da se to pitanje skine s dnevnog reda. I ljude koji su predloženi u Agenciju smo ubedili da taj posao nastave da rade dok ne bude raspisan konkurs.
Dakle, odgovor svim poslanicima od juče, i gospodinu Rogoviću – konkurs će biti raspisan čim se usvoji zakon. To je bio razlog i nemojte ništa prebacivati ljudima pre mene. Ja sam to tako tražio i mislim da je to dobro. Naravno, znao sam šta znači novi zakon i znao sam šta novi zakon donosi. To je u vezi toga što je bilo juče.
Oko člana 36, mislim da je o tome najviše govorio gospodin Buha, Agencija za energetiku je osnovana 2004. godine i ne može da bude javna agencija. Ne može. Ovim predlogom zakona ona zadržava pravni status i nezavisnost od izvršne vlasti. Ona je to i do sada bila. Naravno, ne mogu ja kao ministar da utičem na rad Agencije. Ona je nezavisna i vama, Skupštini, polaže račune, sa obavezama preuzetim Zakonom o ratifikaciji Ugovora o osnivanju energetske zajednice Jugoistočne Evrope. To je odgovor na pitanja od juče i ne bih vas više time zamarao.
Nekoliko komentara što se tiče kadrova. Iziđe gospodin Velja Ilić napolje. Slažem se da kada govorim ovde pred vama, govorim u ime Vlade Republike Srbije i čovek koji najviše ističe timski rad sam ja. Ja drugačije ne znam da radim. Ali, kad već govorite i mene kritikujete, onda bar vodite računa o tome kako sam ja radio u ove tri godine, a mislim da to dobro znate. Sve pomoćnike koje sam zatekao sam zadržao, jer smatram da oni treba da budu. To je preteča ovog novog koji sada zagovaraju neki drugovi koji su bili sa nama ili gospoda pa ih sada nema nigde. Mislim da pomoćnici treba da budu stručni ljudi, koji se biraju po konkursu, i treba da se biraju po konkursu i ima toga u zakonu i oni rade svoj posao. Ministar može da bude politička ličnost, mada sam ja i u tu u dilemi da li može da bude politička ličnost ili ne, ali, hajde da može da bude. Znači, nikoga nisam smenio. Ni jednog od direktora javnih preduzeća nisam smenio. To odgovaram gospodi radikalima koji su me napadali.
Čak ni direktor "Puteva Srbije" nije postavljen za vreme mog mandata, nego godinu dana pre mene.
Dakle, pokazao sam na primeru, i zato želim da se malo hvalim, kako se ja borim protiv tzv. feudalizacije ili partokratije ili raznih drugih termina u realizaciji programa ministarstva koje vodim. Ministarstvo koje vodim ima 150 hiljada radnika, od toga 100 hiljada u saobraćaju, 20 hiljada putara, ovi koji sada delimično štrajkuju, 25 hiljada železničara, 25 hiljada u vazdušnom i vodenom saobraćaju i 25 hiljada transportera koji voze kamione i koji donose prihod državi od pola milijardi godišnje i 50 hiljada u energetici, 34 ili 35 hiljada u energetskom sektoru i 15 hiljada u preduzećima koja prate. Znači, 600 hiljada ljudi živi od saobraćaja i to je ono što je za mene važno. Dakle, u tim resorima nigde ni jednog čoveka, ako nađete jednog koga sam ja postavio, molim vas da mi to kažete. Zato u tom delu ne prihvatam kritike koje se odnose na mene.
Nisam bio u stanju, moram da kažem to otvoreno, bez obzira koliko će se ljutiti naši koalicioni partneri, da sam ja tu temu nametao i pre formiranja ove vlade, ali, izvinite gospodo, i vi ste bili u nekim vladama do 2000. godine pa se niko nije bunio, a nađite jednog čoveka koga sam ja postavio i spreman sam da odgovaram. Kad sam govorio o broju radnika koji radi u saobraćaju, nisam imao većih problema sa tim ljudima. Oni znaju svoj posao, rade profesionalno i zato sam dužan i ovde, kada o tome govorim, da ih zaštitim. Dakle, to je na temu oko kadrova i priče da će sada novim zakonom o energetici Agencija da izmišlja neke nove direktore, nije tačna.
Ali, bez obzira na sve to, mislim da Ministarstvo za energetiku i rudarstvo treba da bude samostalno, to sam već dva puta istakao, bez obzira što će verovatno ova moja izjava da trpi neke kritike. Ali, Ministarstvo za energetiku i rudarstvo je važno, jer mislim da je energija naša najveća razvojna šansa, sa poljoprivredom i saobraćajem. To je moj stav godinama. To je poznato i zbog toga u ovom delu kada se govori o kadrovima ne prihvatam lične kritike, ali ćemo se boriti da to što vi kažete ostvarimo.
Oko ovih današnjih diskusija, bilo je nekoliko stvari koje nisu vezane za same amandmane, ali, dužnost mi je da odgovorim. I za to su me kritikovali ljudi. Kažu – ti nećeš da razgovaraš sa ljudima, samo govoriš o onome što je tema dnevnog reda. Moram da odgovaram ljudima i zato ću biti konkretan.
Gospodine Jojiću, dobro je da gradonačelnik obilazi i gradilišta koja nisu njegova, naravno, mnoga gradilišta nisu njegova, pa ni "Gazela" nije njegova, to je naš zajednički projekat. A zašto vi to zamerate? To je dobro i meni je drago da svi oni obilaze gradilišta, a oni samo pomažu realizaciju tih projekata. U tom delu, mislim da je to dobro.
Isto tako, što se tiče diskusije oko koncesije, gospođo Vojić-Marković. Nijednu koncesiju, koliko ja znam, sad se proverava ovde, za ova četiri meseca, mi nikome nismo dali. Mi smo napravili sporazum, recimo sa Italijanima, u kome predviđamo da će oni ulagati 51% u izgradnju, da će oni izgraditi te objekte, elektrane, desetak ili koliko ih već ima, da će naše učešće biti 49% u podeli profita odnosno prihoda. Po meni, to nije loše. Znači, nikome nismo dali koncesiju da može sam da eksploatiše. Barem, koliko ja znam. Niko nema koncesiju da može sam da eksploatiše. I dok sam ja ministar, to nećemo dati. Slažem se sa vama – ja nikad ne bih dao te resurse. Probaću to da promenim. Ali, ako nemamo uslova, tako je bilo i kod auto-puteva, mi smo imali nekoliko značajnih ponuda kod davanja, žao mi je što je gospodin Ilić izašao, mnogo sam o tome razmišljao, ali, moraju da se stvore uslovi, mora da bude zainteresovan taj koji daje koncesiju, da vidimo da država ima i zakone koji odgovaraju tome i da država ima od toga koristi. Ako nema, naravno da nisam za koncesiju. Dakle, nikome do sada nismo dali i dok sam ja ministar, nećemo dati koncesiju. Ali ćemo praviti aranžmane.
Mislim da je bolje da sa nekim radimo, nego da ne radimo ništa, pa da ne bude – niti pas kosku glođe, niti je drugom daje. Toliko o ovim dosadašnjim diskusijama a zadržavam pravo da se još jednom javim. Hvala puno.

Zahvaljujem ministre.
Reč ima gospodin Lapčević.

Hteo sam malo pre da govorim o ovom amandmanu koji je usvojen. Ali, hteo bih ukratko da prokomentarišem ono što je gospodin ministar rekao.
U raspravi u načelu sam apsolutno podržao vaše retoričko zalaganje za održavanje resursa koje ima naša država u našem vlasništvu i nedavanje tih resursa u bilo kakve aranžmane, bilo da su to koncesioni, zajednički ili neki drugi. Nije ovde reč o tome da je država dala koncesiju za izgradnju elektrana na Ibru, već je ušla u zajednički posao sa Italijanima i po principu 49 naše a 51 njihovo, ulažemo zajedno novac u izgradnju elektrana. Nigde, takve informacije bar ja imam, nije ušlo to što država daje resurs, jedan ograničeni resurs kao procenat našeg učešća u toj kompaniji. Napravljena je zajednička firma, procentualno pola-pola, između EPS-a i Italijana, mada malo više imaju Italijani od nas. Oni ulažu isto para, ili neznatno manje mi a neznatno više oni, ali nigde ne ulazi resurs, resurs vode. To nigde ne ulazi kao nešto što je naše.
Mi ćemo dobijati pola para od profita, slažem se. A šta je sa resursom? Resurs smo iskoristili za sva vremena, ljudi. Gde je tu naš interes? Pa, zar nije naš interes u tome da mi napravimo tu elektranu i da izvozimo 100% struje ili da iskoristimo nešto za naše potrebe taj ostatak da prodajemo? Tu zelenu struju ćemo prodati po mnogo većoj ceni, nego što ćemo prodati polovinu te struje po većoj ceni, koja već sva ide Italijanima.
Mi smo se obavezali da tu struju proizvedenu na Ibru, da svu izvozimo Italijanima, dobijaćemo pola od profita, ali šta je to? Šta to znači? Mogli smo da napravimo državnim parama, zajmovima, tu istu elektranu, pa da ubiramo mnogo veći prihod. Za mene je to mnogo patriotskije razmišljanje, nego ovako kako je nastalo. Verujem da ste vi nasledili tu priču.
Znate šta, potrebe razvoja današnjeg čovečanstva se baziraju na resursima hrane, vode i energije i ko te tri stvari bude imao moći će vrlo nezavisno da se razvija u budućnosti, a ko to ne bude imao, pitanje je kakva mu je budućnost.
Mislim da naši vodni resursi, naši resursi za proizvodnju energije ne smeju da budu ničiji, treba da budu naši, da koriste našim potrebama, a i kada imamo viškove u smislu naših potreba da i to bude stopostotno vlasništvo države, da ostvaruje prihod, da izvozimo i da od toga se država razvija.
Nema potrebe da ulaze Kanađani i Italijani, ovi i oni. Šta, mi nemamo mogućnosti da zajmimo 100 miliona, 200 ili 300 miliona evra koliko koštaju te ibarske elektrane? Izvinite, pozajmili smo se za ove četiri godine, uzeli kredite za više od 4,5 milijarde. Šta je 300 miliona da uložimo u te elektrane koje evidentno će doneti mnogo više para? Tu ne treba nikakva filozofija i pamet da se zna će trebati mnogo više para.
U tom smislu apsolutno poslanici Demokratske stranke Srbije smatraju da ova stvar, što se tiče ibarskih elektrana, apsolutno nije na neku veliku korist države. Tu je posao izgleda napravljen po nekim drugim kriterijumima, a ne po kriterijumima potrebe države Srbije. Toliko. Hvala.

Zahvaljujem.

Replika

Možete od vremena poslaničke grupe.

Da li imam pravo na repliku? Ministar se meni obraćao i nije mi odgovorio na pitanje.

Ministar je vama odgovorio na pitanje i komentarisao temu.

Nije mi odgovorio na pitanje.