Na član 16. amandman je podneo narodni poslani Milorad Krsti.
Da li neko ćeli re? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslani Bojan Mladenović.
Da li neko ćeli re? (Ne.)
Na član 17. amandman koji su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Aleksandra Ilić.
Vlada i Odbor za industriju su prihvatili a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandmana postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Arsen Đurić, Milica Vojić – Marković, Milan Lapčević i Miloš Aligrudić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospođa Vojić - Marković.

Hvala, gospodine predsedavajući, gospodine ministre dobar dan, drago nam je da ste došli, zbog toga što zaista smo imali utisak da dva i po sata pričamo u prazno. Znam da ste imali važna posla, jer vidim da se koridor deset opet komplikuje i nadam se da ste rešili to zato što bi smo svi da putujemo kvalitetnije.

Hajde da se vratimo na ovaj naš Zakon o energetici. Naslov iznad člana 15. i razdvajanje operatora sistema i razdvajanje računa. U članu 18. odredbe člana 15. i člana 17. ovog zakona ne primenjuju se na operatora distributivnih sistema električne energije, prirodnog gasa na čiji sistem je priključeno manje od sto hiljada krajnjih kupaca.

Ono što je nas prvo, nas iz DSS, zbunilo - odakle ste našli ovaj broj 100.000 kupaca. Ono što dalje smo želeli da ovim amandmanom postignemo, to je da smatramo da ne treba praviti razliku između operatora distributivnog sistema električne energije i prirodnog gasa u odnosu na broj krajnjih kupaca. Smatramo da svi operatori moraju da imaju potpuno iste uslove. I u načelu kada sam govorila primetila sam ono što sam, dakle, zaključila iz razgovora sa vrlo stručnim ljudima koji su se ovom oblašću bavili, je činjenica da vi jedan dobar deo zakona zaista pravite za jednu kompaniju.

Iskoristiću to što je gospodin Mrakić, jer sam već obećala da ću o tome da govorim i da postavim pitanje - da li je moguće da kanadska kompanija koja zaista razvija "Brodarevo I i II" ima toliku moć da jedan državni sekretar bivšeg Ministarstva, ne znam status gospodina ovog trenutka u novom Ministarstvu, treba da lobira na sednicama SO Prijepolje. To što sam rekla lobira je činjenica, to sam videla iz snimka koji su mogli da vide svi građani Srbije. Mislim da treba da u njivoo ime, pošto oni nemaju pravo da ovde budu, pitam - da li sada svi državni sekretari imaju isti zadatak da lobiraju za neke druge kompanije po nekim drugim sednicama skupština opština?

Tada je gospodin Mrakić rekao nekoliko ključnih stvari koje su, naravno, neistinite. Jedna od tih stvari je da je bivša Vlada i da su bivši ministri DSS, na njih je mislio, nisu hteli da neke od investicija, koje je ova Vlada zajedno sa njim i sa ministrom ispoštovala. Nisu, dakle, hteli da ih ispoštuju, jer eto nisu postojali projekti. Odmah ga demantuje na tom istom snimku gospodin iz te korporacije kanadske, ali povodom te konstatacije da ministri iz DSS nisu hteli projekte da izvade iz fioke. Istina je, gospodine ministre iz DSS nisu imali, nisu došli na to mesto da bi delili resurse Srbije. Smatramo da resursi i rečni resursi pripadaju itekako svim građanima Srbije i građani Srbije treba da dobiju nešto od toga, a ne da sve što se napravi od takvih elektrana ode na neko drugo mesto, kao što se to dešava sa Ibrom ili sa zelenim kilovatima za Italijane.

Moram da kažem da onako, kako u zakonu stoji, vi ste praktično napravili da 185.000 megavat časova koje bi proizodilo Brodarevo 1 i 2, a koje će građani Srbije plaćati 12 godina, jer će oni moći da budu povlašćeni proizvođači i otkupiti im svu energiju država po povlašćenim cenama. Dakle, građani Srbije će ovoj kompaniji direktno, samo od ovog, platiti između 155 i 200 miliona evra za garantovani otkup energije. Molim vas da o tome govorite, a moliću vas da odgovorite i na još neka, a što podržava priču koju pokušavam da plasiram u javnosti. To je izjava čoveka mislim da ne treba ja da pravim ime, jer gospodin Đorđević je ime koje je samo za sebe govori i koji je ovako rekao u jednom intervjuu za vaše stručne novine: "Hidroenergetski objekat, a posebni oni najrentabilniji koji vraćaju uloženi kapital za samo nekoliko godina, daju strancima kao koncesiju, samo lenji i nesposobni" i nastavlja " niko ne gradi hidroelektrane od svog gotovog novca, ni koncesionar. On izlazi na tržište kapitala, pozajmljuje novac i gradi objekat. Novac banci vraća iz dobiti i kad ga vrati za određeni broj godina sve dalje mu dođe kao čist ćar. Zbog toga se mi ne bismo mi malo razmrdali i izašli na tržište kapitala, pa da sami krenemo da gradimo bar one najrentabilnije hidroelektrane, one koje bi stvorile novčanu akumulaciju za dalje reinvestiranje" .

Zašto ste se vi baš odlučili da date ipak koncecije na Ibar, koji jeste reka od velikog energetskog potencijala, ali je boga mi i reka za neke druge stvari koje donose dobit, kao što je rafting i ostale stvari. Treba reći ovako, potpisivanje protokola o izgradnji brana na Ibru znači da će celokupne električne energije otići u Italiju. Ako bi bile izgrađene sve brane, a što je ukupna snaga oko 100 kilovata, kompanija Sećienergija, koja će uvoziti struju, će prema mojoj proceni zaraditi godišnje oko 80 miliona evra. Italijani prave hidrocentrale, uzimaju struju, a nam će brane vratiti kroz 20 godina. Meni se čini da u ovom slučaju povraćaj investicija fantastičan. Za tri, četiri godine vi vraćate uloženi novac, a onda imate godine lepog prihoda. To je italijanski biznis, dobar očigledno.

Šta je u tome interes građana Srbije? Sad na to odgovara Petar Škundrić, koji je bio ministar i koji kaže, "za Srbiju će biti korist što će biti upošljene naše firme i radnici za izgradnju novih kapaciteta, a kompletan promet koji će biti ostvaren, biće oporezovan u našoj zemlji". Malo je to naspram onog što mi možemo da dobijemo. Tako se ne radi domaćinski u zemlji Srbiji. Sa ovom vladom se tako radi. Volela bih da dobijem odgovor na ovo što sam pitala. Hvala.

Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 20. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima gospodin Rogović.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre pošto ste došli jedan veoma lagan amandman, onako za prihvatanje i nema težinu. U članu 20. koji se bavi licencama i dozvolama, kao što smo mi predvideli amandmanima, a vi niste prihvatili. Ne bih da se ponavljam, čuli su vaši zaposleni, odnosno odgovorni iz resornog Ministarstva. Kaže se da licenca se izdaje rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje licence ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Mislimo da je Predlogom pogrešno definisan postupak po zahtevu za izdavanje dozvole za obavljanje energetske delatnosti, odnosno licence koju vi koristite u ovom članu i celom Predlogom zakona. Agencija nije kao nadležni organ u obavezi da u propisnom roku izda dozvolu, nego da u tom roku donese rešenje. Šta se dešava ako je Agencija ne izda, licencu? To ovim članom uopšte niste predvideli. Zbog toga i svih nejasnoća koje odredbe ovog člana, odnosno zakona iz koje proizilaze iz svega ovog i nejasnoća po ovoj situaciji, šta se dešava, postavljam vam pitanje. Šta se dešava sa onima koji ne dobiju licencu? To Predlogom zakona u članu 20. niste predvideli zbog cele te situacije nejasnoća i ovih odredbi, bilo bi neophodno da se ovaj deo reguliše. Agencija mora da odgovori u oba slučaja u roku od 30 dana i u slučaju da izdaje dozvolu i licencu i u slučaju da nisu ispunjeni uslovi za izdavanje dozvole, tj. licence.

Zahvaljujem.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Gospodine Jojiću, izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, u ime SRS podneo sam amandman na član 20. stav 3. gde sam predložio da se posle reči "energetskih objekata" dodaju reči "i novih infrastrukturnih objekata". Mada, u članu 118. i 119. reguliše se pitanje ovih novih infrastrukturnih objekata. Po našem mišljenju i u članu 20. bilo je mesta da se ugradi i ova rečenica koja se odnosi na novoizgrađene infrastrukturne objekte. Ono što je karakteristično i što treba reći, da Srbija od dolaska nove demokratske vlasti, a obećala je mnogo toga u toku 2000. godine.
Između ostalog, data su obećanja da će se graditi hidrocentrale, da će se graditi fabrike, preduzeća, da će biti zapošljavanja, da će biti povećanja plata, da će biti besplatnog školstva, da će biti besplatno zdravstvo. Oslanjalo se, radi birača, na onaj period kada je zaista bilo i zdravstvo i školstvo besplatno. Ali, vidite, u ovom periodu nije izgrađena ni jedna hidroelektrana u Republici Srbiji, a za to ima potreba. Nije izgrađena ni jedna vetrenjača. Onaj ko ima sposobnost i ko ima volju i gde se nešto vidi, a vidi se da se grade putevi, mada se kasni sa nekim putevima, ali tu ima energije koja se primećuje, i to energije kod čoveka koji u svojim mogućnostima preduzima odgovarajuće mere i radnje, mada ima velike opstrukcije, a to se primećuje, da drugi žele da sve ono što neko uradi, da mu preotmu i da pripišu sebi, jer je počela predizborna kampanja.
Onda se obilaze gradilišta i mostovi, pa se kaže - sedam gradilišta za sedam sati juče je gradonačelnik Beograda obišao. Nije on obišao zbog toga što je on tamo potreban da ode, on je otišao radi sebe i radi svoje promocije. Zamislite, molim vas, nisam zapamtio da je u ovoj državi građena ćuprija ili most i da je građanima obećano da će dva dana biti obustavljeni radovi na mostu Ada ciganlija, da bi tobože Beograđani potrčali da vide kako je taj most jeftino izgrađen i kako će on biti za Srbiju i za građane Beograda jedini spas. Ne moraju ujutru ni da doručkuju, ali samo da idu da prošetaju.
Još nešto, gospodine ministre, iskoristio bih priliku, ako mi predsednik dozvoli. Juče je državna televizija objavila, a vezano upravo za investicije za puteve, a srećom okolnosti vi ste sada tu, juče je Prvi program objavio da Bojan Pajtić, dakle, Vlada Vojvodine duguje opštini Pančevo 800 miliona dinara iz Fonda za izgradnju infrastrukture, tj. četiri ulice, i to preduzeću "Vojvodinaput". Preduzeće "Vojvodinaput" u sred centra grada napravilo je ršum i mašine povuklo i sad građani ne mogu da prođu kroz centar. Nema mesta da neko dotera drva ili da priđe svojoj kući. Vidite sad kakvi su to problemi.
Iz republičkog budžeta odvaja se od privatizacije 7%. Južni Banat, odakle ja dolazim, Južni Banat vam je zaista u odnosu na Vojvodinu Bangaladeš. On je zapostavljen. Obraćam se gospodinu ministru zdravlja i molim ga, 350.000 građana se leči u pančevačkoj bolnici, a nema uslova, interno odeljenje liči na štalu. Molim ga da dođe. Kaže - dogovorio sam se sa Pajtićem i Pajtić će doći. Pajtić laže. Pajtić treba da ispuni obećanje i onda ću ga pozdraviti i poštovati. Građani kažu - dajte nešto, vidite šta se može učiniti. Hvala vam.

Hvala vama.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Stevica Spajić.
Reč ima gospodin Spajić.

Uvaženo predstavništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici ministarstva, uvaženi ministre, podneo sam amandman na član 20. stav 5. Zakona o energetici, koji glasi – licenca nije uslov za otpočinjanje obavljanja sledećih energetskih delatnosti, pa se u daljem tekstu nabraja deset energetskih delatnosti za koje licenca nije uslov.
Ovim tekstom člana 20. stava 5. Zakona o energetici postoji dilema da licenca nije uslov za otpočinjanje tih delatnosti, ali da u nekom narednom periodu, odnosno u narednoj fazi obavljanja tih delatnosti može biti zatražena ili neophodna licenca. S obzirom da za navedene delatnosti licenca nije potrebna, uložio sam amandman kojim se tekst stava 5. koji glasi: "licenca nije uslov za otpočinjanje obavljanja sledećih energetskih delatnosti" menja i glasi: "licenca nije potrebna za
obavljanje sledećih energetskih delatnosti" i onda u daljem tekstu se navodi deset delatnosti za koje nije potrebna licenca.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, ali s obzirom da smo na Odboru za industriju prošli kroz sve amandmane, još neke od mojih kolega su podnele amandman na član 20. stav 5. Zakona o energetici, i ono što je jako bitno jeste da će tekst člana 20. stava 5. Zakona o energetici biti promenjen i na taj način biti otklonjene sve dileme, odnosno biće precizirano za koje delatnosti licenca nije potrebna. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Spajiću.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Arsen Đurić, Milica Vojić-Marković, Milan Lapčević i Miloš Aligrudić.
Vlada i Odbor za industriju su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 21. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč će prvo dobiti gospodin Rogović, pa gospodin Lapčević.

U članu 21. Predloga zakona, u stavu 5. stoji – za izdavanje licence plaća se naknada čiju visinu utvrđuje agencija u skladu sa kriterijumima koje donosi. Mi smo predložili da se ovaj stav 5. člana 21. Predloga menja i glasi – za izdavanje dozvole za obavljanje energetske delatnosti plaća se naknada čiju visinu propisuje Vlada u skladu sa kriterijumima utvrđenim strategijom.
Zaista je nedopustivo da se agenciji dozvoli da samostalno istovremeno i donosi kriterijume za utvrđivanje visine nadoknade i da odredi visinu nadoknade. Zbog toga smo tražili da je neophodno da visinu nadoknade izvrši Vlada, a na osnovu kriterijuma koje utvrđuje Narodna skupština izglasavanjem strategije, jer ova davanja su veoma ozbiljna i utiču na stimulisanje investitora i na celokupnu oblast potrošača, odnosno na cene i povećaće iznos cena potrošnje energenata.
Kakvu mi situaciju imamo u Srbiji zadnjih godina? Imamo situaciju da su poslove ministarstva preuzele i uprava i razno-razne agencije. Sve to radimo pod izgovorom kriterijuma i obaveza EU. Nije tačno, nigde u stavovima i kriterijumima EU ne stoji ko to treba da radi i kako se zove taj organ. Neophodnost formiranja agencije, samo su kriterijumi da se ta oblast pokrije i to može da pokrije uprava u okviru nadležnog ministarstva.
Šta se desilo u ovoj oblasti? Desilo se da su ljudi koji su pokrivali ovu oblast u nadležnom ministarstvu, ne samo vezano za ovaj zakon, za ovu oblast, nego i za sve druge oblasti, ostali da rade u ministarstvu, a da smo u agencijama, kojih ima, više ne znamo ni mi sami koliko ih ima u Srbiji, sigurno negde preko 110, zaposlili nove službenike i dolazimo, na primeru ove Agencije za energetiku, do službeničkog novog aparata administrativnog preko tri hiljade ljudi, od tri do pet hiljade ljudi.
U ukupnom zbiru državne administracije ljudi zaposleni u agencijama ne ulaze u taj zbir državničke administracije. Zbog investitora, zbog cene, zbog zaštite potrošača, ove stvari moraju biti predviđene strategijom, ove stvari moraju biti dugoročne zbog ulaganja u ovu oblast, jer je ulaganje u ovu oblast neophodno.
Gospodine ministre, sada ću da počnem uvod u jednu priču koja je vezana i za jučerašnju temu, a tiče se poglavlja članova koje sada obrađujemo, a to su Agencija i Savet za Agencije. Kada se izvrši letimičan pogled Agencije za energetiku, može se doći do podatka da je u 2011. godini Savet Agencije doneo imena šest svojih propisa i to samo u vidu sedam članova. Veliki posao za 30 zaposlenih!
Čak te izmene nisu ni objavljene na sajtu Agencije, već sajt Agencije sadrži podatke iz prethodne godine. znači, na vreme se ne ažuriraju promene stavova i propisa koja Agencija donosi.
Agencija na svom sajtu za ovu godinu ima samo šest informacija, od kojih se dve odnose direktno na Republiku Srbije, ostale nisu vezane za Republiku Srbiju. Rashodi Agencije u 2010. godini za plate su malo preko 83 miliona dinara, a za 2011. godinu predviđeno je preko 110 miliona dinara. Kada uzmete taj rast plata u ovom sektoru ove Agencije, dolazite do cifre oko preko 33%. Da li smo mi povećali proizvodnju energenata za 33% u svim ovim oblastima, izuzev u NIS, koji prethodne godine posluje pozitivno i imamo totalni krah, probleme i deficit u ovim sektorima. Rekao sam vam u načelnoj raspravi, kad budemo, ne daj bože, prodavali Elektroprivredu Srbije, dolazimo u situaciju da je ona već potrošila 40% svog kapitala, svoje vrednosti, jer su toliki troškovi napravljeni u ovoj oblasti.
Odakle mogućnost? Pitam vas da li imate uvid u poslovanje Agencije za energetiku i da li ste za ovih četiri meseca, da li je vaš prethodnik uspeo da stekne uvid u stanje i poslovanje Agencije? Ko je dozvolio da se nametima u oblasti proizvodnje energenata, distribucije i celog ovog sektora, znači, da porastu cene usluga koja vrši Agencija za 33%, da bi Agencija podigla plate za 33% za 2011. godinu?
Sada ću krenuti po podacima i neću navoditi imena članova Saveta Agencije. Jedan funkcioner Saveta Agencije u 2009. godini imao je platu 178 hiljada dinara. U 2010. godini, prema podacima koji su u registru prihoda imovine, ima prihode od 226 hiljada dinara. Obzirom da je u sektoru plata ove Agencije predviđen rast za 2011. godinu za 33%, predviđamo da će ovaj službenik u Savetu Agencije imati platu oko 300 hiljada. Ministre, ni vi nemate platu 300 hiljada, ni predsednik Republike, ni premijer nemaju platu 300 hiljada.
Takođe, ono što je evidentno, izvinjavam se ako podatak nije tačan, za pojedine članove Saveta koje ste juče predložili, a u četvrtak će biti usvojeni, ne postoje podaci u registru prihoda imovine, a znamo da je to delo neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka iz člana 72. Zakona o Agenciji za borbu protiv korpucije, deo za koje je zaprećena kazna zatvora i, između ostalog, ne obavljanja javne funkcije u roku od 10 godina. Kažem, izvinjavam se ako podatak nije tačan. Za ovo kratko vreme, od kada je ovaj zakon u proceduri, te podatke pretragom nismo uspeli da nađemo u registar prihoda imovine.
Šta imamo u istom Savetu? Imamo situaciju da je jedan član Saveta 2009. godine primao 177 hiljada dinara platu, 2010. godine je primao 177 hiljada dinara platu, verovatno i 2011. godine, a pojedini članovi Saveta Agencije za energetiku imaju konstanto povećanje u iznosima koje sam naveo, a koji su evidentni u registru prihoda imovine, od preko 30% na godišnjem nivou.
Gospodine ministre, u daljem izlaganju na ostale članove zakona daću vam inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta, i to polazim ovim redom. Odluka o utvrđivanju metodologije za određivanje tarifnih elemenata za izračunavanje cena pristupa i korišćenja sistema za transport prirodnog gasa. Prva stvar, ocena ustavnosti. Druga stvar, ocena ustavnosti i zakonitosti Odluke o vrednosti koeficijenta za obračun visine naknade za licence za obavljanje energetske delatnosti. Sledeća stvar, gospodine ministre, inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o utvrđivanju metodologije za određivanje tarifnih elemenata za izračunavanja cena pristupa i korišćenja sistema za prenos električne energije. Zatim, ocena ustavnosti i zakonitosti Odluke o utvrđivanju metodologije za utvrđivanje tarifnih elemenata za izračunavanja cena pristupa i korišćenja sistema za transport nafte naftovodima i licence za obavljanje energetske delatnosti.
Sve ovo urađeno, gospodine ministre, u periodu od maja 2008. godine do današnjeg dana, od kada je pojedinim članovima Saveta Agencije istekao mandat. Isti ljudi se biraju u Savet Agencije, isti ljudi nisu svesni situacije da su oni, svojim ne izvršavanjem reizbora, doveli u situaciju sve ovo što je Agencija radila u proteklom periodu, da može pasti na Ustavnom sudu. Pitam vas ko će, ako subjekti iz ovih oblasti, koji su u periodu od 2008. do 2011. godine načinu funkcionisanja Saveta Agencije, za šta je krivo i nadležno ministarstvo i prethodni ministar, vi najmanje, jer ste samo četiri meseca, i celokupna Vlada, koja je dovela u situaciju ljude koji se bave ovim poslom, poskupljenjem usluga koje propisuje Agencija, ako se pozovu na povraćaj uplaćenog iznosa koja je propisala Agencija.
Ko je odgovoran za to? Opet će to biti na teretu potrošača. Ja ću, kad završim ovo izlaganje, vama da, ako nađete vremena u toku današnjeg dana, dam ovu inicijativu i molim vas da mi u toku rasprave odgovorite šta će se desiti ako ova inicijativa, a sigurni ste i siguran sam da će ova inicijativa naći ustavno utemeljenje u postupku koji će biti pred Ustavnim sudom. Neko mora da snosi odgovornost. Imamo Savet koji funkcioniše šest godina, a članovi Saveta su na funkcijama i po starom zakonu i po novom zakonu, a samo dva dana pre usvajanja ovog zakona biramo ih po starom zakonu, i to posle isteka roka, nekima od maja 2008. godine, prva dva člana Saveta, druga dva člana Saveta od maja 2009. godine i predsednika Saveta od 2011. godine.
Niste trebali sebe da dovodite u ovu situaciju. Niste trebali ni ovo da radite i niste trebali ovaj sektor da rešavate svojim kadrovima ili nebitno čijim kadrovima u periodu poslednje godine vršenja vlasti a da tri godine pre toga se niste setili situacije da ovaj sektor, koji je vrlo bitan u smislu dozvola, licenci, visine nadoknada koja je za ovu oblast i koja nedvosmisleno, neverovatno, Agencija sama sebi i predlogom ovog zakona omogućava po onoj od maločas – kadija te tuži, kadija ti sudi, kao da ne postoji Narodna skupština, kao da ne postoji Vlada. Ona jedina ima osnov da sve ove i kriterijume i nadoknade utvrđuje, kao da ne postoji ni Vlada, ni ministarstvo, a ja sam siguran da nijedno ministarstvo iz bilo koje oblasti nema pored svojih gorućih poslova i problema, ima uvid u rad Agencije. Zahvaljujem.