Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo tražili ovim amandmanom na član 7. a on se, inače, odnosi na izveštavanje o sprovođenju strategije između programa koje Ministarstvo podnosi Vladi na usvajanje. Tražili smo, da pored ostalog, ovim izveštajima o budžetu i bilansni pokazatelji u proizvodnji energenata, uvozu i izvozu, kao i finansijski pokazatelji poslovanja privrednih subjekata u energetskom sistemu.
Vrlo je interesantan odgovor Vlade, da se ne prihvata iz razloga što se vrste podataka navedene u amandmanu nisu sadržane u strategiji programa. Mi znamo da nisu sadržane, ali na osnovu činjenja koja su definisana strategijom i programom, nastaju neki bilansi i nastaju neki rezultati. Vi ste nas sve potkačili činjenicom da se kroz neki drugi izveštaj to daje vladi na uvid, i kroz neke druge podatke. Mi sad nismo tražili ove bilanse računovodstvenog karaktera, kao što se podnosi nekim drugim da li agencijama ili institucijama. Jako bi bilo bitno da kroz te podatke na kojima smo insistirali, vidimo kako to vi sprovodite strategiju i kakvi su rezultati.
Mi smo jednom ovde ministru rekli, kredibilitet svakog njegovog predloga u budućnosti zavisi samo od onog što je ostavio iza sebe. Danas kad pogledate, vama ću da se obratim, zato što ministar nije tu, naravno, ne uzmite mi za zlo, kad pogledate bilanse i šta su rezultati koji su trebali da se daju već u ovom vremenskom periodu od usvajanja strategije do 2015. godine. Rezultati su poražavajući. Ne stavljam ja to nikom od vas personalno na teret. Nemam nameru to da uradim. Svestan sam zaostavštine 90-tih godina kad je sektor energetike u pitanju.
Ti loši rezultati su uticali ne samo od lošeg koncepta koji je definisalo tadašnje državno rukovodstvo. Tad smo imali ratove, imali smo sankcije, imali smo agresiju i bombardovanje i rekao sam juče kad smo govorili o Agenciji za energetiku, energetska politika se vodila iz nužde. Onda su došli genijalci na vlast i prijatelji sveta koji su ovde obećali novac i revitalizaciju energetskog sektora. Kad danas pogledate rezultate, nameće se jedan zaključak, strategija, planovi, programi, za vlade od 2000. godine na ovamo, bili su samo deklarativnog karaktera i potpuno neobavezujući. Njih zakoni nisu obavezivali, pa kako bi ih obavezivali nešto što nema snagu ili teret zakona.
Ako je neko u ovoj zgradi, u ovoj sali, u ovoj skupštini u sazivu od 2008. godine insistirao na strateškim i planskim dokumentima, o neophodnosti posedovanja tih dokumenata, to je bila SRS. Od prostornih planova lokalnog do nacionalnog karaktera i nekih drugih razvojnih dokumenata koji proističu iz tih dokumenata ili se na njih oslanjaju. Na kraju krajeva, i ovu strategiju o kojoj pričamo sad, moraćete da usklađujete sa prostornim planovima i nekim drugim razvojnim dokumentima. To nije sporno. To nekog u Vladi mora da obaveže. Neko u Vladi mora konačno da počne da sprovodi ono na šta se kroz papire obaveže. Danas kad govorimo o strategiji, kad govorimo o programima, kad govorimo o planovima, evo ih ovde pišu, dve trećine vremena od kako je ova strategija je usvojena, gotovo je prošlo.
Izanalizirajte bilanse, izanalizirajte stanje u sektoru energetike u Srbiji. To sam govorio i u načelnoj raspravi. Tu je definisano pet osnovnih prioritetnih programa. Da li ste u realizaciji ovih programa izveštavali Vladu, Skupštinu, sasvim je svejedno, javnost? Ali, bilo bi vrlo lepo da saldiramo i podvučemo crtu, pošto, evo, i mandat ovoj Vladi je na izdisaju i ko zna da li ćete sutra sedeti tu gde sedite danas, pa da podvučemo liniju i da kažemo šta ste vi to uradili. Šta ste vi sproveli od strategije za vaš četvorogodišnji mandat? Pošto je problem da bilanse ugradite u ove izveštaje, evo, čak i prihvatamo - ne može, to ćete kroz nešto drugo. Ali, pogledajte, recimo, prvi prioritet kontinuiteta tehnološke modernizacije postojećih energetskih objekata, sistema i izvora itd. To se odnosilo na revitalizaciju termoelektrana, hidroelektrana, da ne čitam dalje, znate već šta su izvori itd.
Zašto je to u vremenu iza nas služilo? Evo, gospodine Mrakiću, pljačka i kriminal, evo ih ovde dokumenti. Tužilaštvo, EPS, svi su upoznati. To stoji. Kategorija revitalizacije je služila uglavnom za to, za zloupotrebe kroz javne nabavke. Žalosno je što se oni koji su u ovome učestvovali nisu rukovodili opštim javnim interesom, zaista revitalizacijom energetskog sektora, nego su svemu tome ugrađivali svoj kompanijski, privatni, lični ili stranački politički interes. To je problem i nema izgleda da se to promeni i da bude drugačije. Neću ovako da govorim, a mogu da vam govorim konkretno i brojke i podatke, živim u sredini koja je u tom smislu vrlo interesantna. Ako ste zainteresovani, mogu i to da vam kažem posle.
Imate drugi prioritet – racionalna upotreba kvalitetnih energenata, povećanje energetske efikasnosti. Smatram se potpuno kompetentnim, jer sam živeo i bio predsednik skupštine opštine koja je prva od 10 opština u Surdulici koja je kroz projekat međunarodnih finansijera obnovila kroz projekat energetske efikasnosti osnovne škole u smislu stolarije, podova, grejanja itd. Razumeli smo kakav je značaj i kakav je smisao, jer ako danas zamenite prozore i stolariju, za pet godina ćete toj školi manje grejanje da plaćate. To je politički koncept SRS. Da li mislite da se neko u ovoj ekipi rukovodio time u poslednjih 10 godina? Niko, ali apsolutno niko, ne interesuje ih.
Da ne govorim o podizanju svesti o energetskoj efikasnosti, i to sam vam rekao. Šta je sa uvođenjem nečega što bi predmet trebalo da predstavlja u školama, pa da decu naučimo šta je to energetska efikasnost? Zašto treba da isključi punjač za telefon iz utičnice kad napuni telefon? Vi pričate bajke o obnovljivim izvorima energije, evropskim direktivama, mleko i med sve. Život prođe pored nas u ne znam ni ja čemu.
Evo, dolazimo do ovih famoznih prioriteta korišćenja obnovljivih izvora energije. Tu, gospodine Mrakiću, čini mi se da ste dosta upoznati sa tim stvarima kako se odvijaju u Srbiji. SRS vas poziva i apeluje da se suprotstavljate lobijima, da ne date da šenluče i harače po Srbiji, da ne podređuju interes srpskog energetskog sektora svom ličnom interesu, partijskom interesu, pojedinačnom ili grupnom kompanijskom, sasvim je svejedno. Gospodin Milan Nikolić je malopre o tome govorio, nije to baš tako kako piše u dokumentima. Kada uporedite katastar malih hidroelektrana na papiru i u stvarnosti, u velikoj meri odstupaju zato što su ga pravili ljudi koji nisu baš obišli, prošli sve i videli kako stoji, ili ga koriste ljudi koji hoće da ga izmene onako kako njima odgovara.
Vi ste dužni da branite ovaj interes Srbije zato što sedite na mestu na kom sedite. SRS vas na to poziva. Vi možete, ne vi lično, ali kao Vlada da pokažete vrhunsku političku neodgovornost prema vremenu u kome živimo, ali to nemate prava da ostavite generacijama koje dolaze posle vas, jer vi ni energetske ni ekonomske pretpostavke niste ostvarili i niste rešili da u narednom bliskom periodu počnu da se menjaju stvari kad je u pitanju energetika. Onda imate vanredna ulaganja u nove elektroenergetske izvore itd. Dok ne rešite da Srbija dobije ekonomsku cenu energije, a ne političku i socijalnu, nema investiranja. Neće da nam daju kredite zato što ne možemo da se finansiramo, zato što ne možemo da učestvujemo u svemu tome.
Dok pričamo mi o kapitalnim, intenzivnim, energetskim i infrastrukturnim projektima, mi nismo u stanju za 10 godina, otkako su došli na vlast i pričaju o evropskim direktivama, da zamenimo brojila. Srbija je morala da prepozna posao u zameni brojila. Srpska elektronska industrija je mogla da nađe svoj interes u svemu tome i nikada SRS ne bi rekla - nemojte da uzimate za to kredit. Osvojena su brojila, u mojoj opštini su osvojena. Nemam nameru bilo koga da branim. Firma koja je napravila to brojilo danas je u stečaju, radnicima se duguje, štrajkovi su itd. Ali, u jednom trenutku "Mačkatica" je napravila neko brojilo. Država je imala interes to da podrži, upetljali su se stranci, upetljali su se tuđi interesi, lobi, javne nabavke itd. To je obesmišljeno, to je bio milionski posao od kog je država mogla da ima interes i da koristi to kao ekonomski zamajac, da sutra ta brojila izvozi, da ne bude u potpunosti energetski zavisna. Pa ako već uvozimo naftu i gas, možemo da izvozimo brojila, dovoljno pameti imamo za to, ali nema pameti u onima koji donose političke odluke i nema političke volje da se država sređuje. Zato SRS smatra da sa ovom politikom mora da se raskine na narednim izborima.
Da li ste slušali početak sednice? Da li možete da steknete utisak da postoji vlast u ovoj državi? Svi su sad opozicija, kako su izbori blizu svi su opozicija, a ja pričam - život prolazi pored nas. Ovo je jedna od naših razvojnih šansi i neka svaka strategija, i buduća koja se donese, i vama i svima, bude nešto što nas obavezuje, a ne stvar da se pohvalimo i da papire, statistiku kako smo nešto usvojili od zakona do strategije, pa nam ide nacionalni program integracija, i dok mi zakone i strategije usvajamo, oni nam jedan za drugi novi zahtev ispostavljaju. Pa kad ode Goran Hadžić u Hag, onda je problem priznavanje nezavisnosti KiM, a mi ovde uživamo u bajkama i mislimo da smo sve stvari rešili.
Neću više da trošim vreme svojoj poslaničkoj grupi, za kraj samo želim da kažem da energetski sektor u Srbiji, na osnovu strategije i svih dokumenata koji su usvojeni u periodu ispred nas, nije ni trećinu doživeo ono što je trebalo da doživi, nisu ispunjeni preduslovi, ni ekonomski, ni energetski, i mi se bojimo da dok god u Srbiji ova politička garnitura bude odlučivala Srbija perspektivu ne može da očekuje. Hvala.