Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodine Deliću, potpredsedniče Skupštine, izvolite.

Što se tiče odluke Ministarstva da ne prihvati ovaj amandman, mislim da je sasvim u redu. Ovde se potkrala tehnička greška. Podneo sam stvarno amandman na član 35, a o tome smo u načelnoj raspravi govorili. Gospodin ministar je, klimanjem glave, na neki način dao veru da će biti promenjen. Međutim, šta da se radi. Jutros sam video da je to tehnička greška.
Hteo bih samo još jedan minut, da nešto kažem o tom članu 35. To je nešto novo što se uvodi, ta prethodna saglasnost. Mislim da to nije dobro jer, pored 42 različite dozvole saglasnost je mišljenja, ovo bi bila 43. Sledeće što sam takođe rekao u načelnoj raspravi, je to da nije nigde naveden rok u kojem ova saglasnost treba da se izda i ne postoje kriterijumi za davanje ove saglasnosti, niti uredba kojom bi se precizirali, odnosno definisali uslovi i način dobijanja predmetne saglasnosti za male hidroelektrane do jednog megavata.
Šta da radim, želja je bila da se taj član 35. briše, ali zbog tehničke greške, vi ste u pravu što ga niste prihvatili.

Hvala, gospodine Deluću.
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Duvnjak.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, podneo sam amandman ispred SRS na član 26. stav 7, posle reči: "prestanka" dodaje se reč: "postojanja". Amandman je tehničke prirode, zbog očigledne tehničke omaške, nastale iznošenjem reči: "postojanje" iz rečenice navedene u članu 26. stav 7. ovog predloga zakona.
Primer mog amandmana je to, da je ovaj zakon napisan u EU, a vi ste ga prosledili samo na razmatranje poslanicima SRS. Morate ga doneti radi Evrope i to je sigurno. On je protiv građana Srbije.
Svi dobro znamo da je energetika razvojna šansa Srbije broj jedan. Posle ovog usvajanja zakona od vas vladajuće većine, ovo je konačna propast Republike Srbije. Usvajanjem ovog zakona, legalizovali ste još više prodaju energije.
Dobro znate kakve smo imali primere, i imamo već primere oko prodaje električne energije. Šta nam se dešavalo – Vuk Hamović, Vojin Lazarević? Formiranjem Anketnog odbora i kada se došlo do kraja, kada se već znalo da je tu bilo kriminala i korupcije, onaj je uzeo 200 hiljada evra i sve se zataškalo. Da ne govorim o prodaji prirodnog gasa i nafte.
Daću vam najnoviji primer – prodaja u Kolubari Lazarevac. Zašto se, gospodine ministre, stalo? Znam da vi nećete stati na ovome. Kada je došlo do nekih ljudi iz Vlade stalo se na rasvetljavanju kriminala i korupcije u Kolubari Lazarevac. Pojavilo se da i glumci i pevači imaju neke bagere tamo koji rade u Kolubari. Garantujem vam da će u natpisima po novinama za dve nedelje biti to, da i zet nekog visokog funkcionera Fudbalskog saveza ima bager u Kolubari.
Reći ću vam primer, gospodine ministre. Do sada 99% gradskih toplana u Srbiji nije moglo direktno da nabavi ugalj u Kolubari. Prvi put je gradska kruševačka toplana nabavila, pre 15 dana, ugalj u Kolubari. Znate li koliko smo tih 16 hiljada tona koliko koristi potrošnje godišnje kruševačke toplane, plaćali do sada? Do sada je to koštalo 117 miliona dinara, kada smo ga direktno nabavili. Sada košta 73 miliona dinara. Razlika je 34 miliona.
Gospodine ministre, vidite šta se može uraditi za 34 miliona dinara na jednim toplovodima, vrelovodima i jednim podstanicama u Srbiji, a da ne govorim za 10 godina – 340 miliona dinara.
Kazaću vam još jedan podatak. Da li znate da Srbija danas ima najniži stepen energetske efikasnosti u Evropi. Svetski smo šampioni u neracionalnoj potrošnji energije. U načelnoj raspravi sam čuo poslanike iz vladajuće većine kako kažu da u Srbiji nije iskorišćen dovoljan vid energije. Gospodo, vi ste na vlasti. Dajte i uložite novac, donacije i pomozite opština u Srbiji - od solarne do ostale energije.
Daću vam primer. U Ribarskoj banji, svi dobro znate primer dr Katančevića, Zorana Paunovića iz SRS, kao i Momčila Duvnjaka. Dobro znate da se tamo koriste termalne vode za bolesnike. Temperatura te termalne vode je 48 stepeni, a u kanalizaciju ide 36 stepeni. Predložili smo, na čelu sa dr Katančevićem, a doveden je i stručni tim ljudi iz Beograda, kao i profesora sa fakulteta, koji su napravili projekat, i ta voda ubuduće, a Vlada treba da pomogne ide preko izmenjivača i toplotnih pumpi. Jačina kompletne toplotne energije je pet megavata i može se grejati šest hiljada ljudi. Ribarska reka će kompletno biti ovim rešena.
Na kraju, gospodine ministre, pozivam vas da ovo oko Ribarske banje ispitate i vidite, pa da vidite kako mogu sve da se iskoriste prirodna bogatstva Republike Srbije.
Na kraju, pošto niste bili u načelnoj raspravi, mole vas građani Srbije, a rekao sam, cena gasa ne sme i ne može da poskupi, ona mora da ide dole, da svi građani u Srbiji imaju iste uslove priključka na prirodni gas. Kad kažem iste uslove, mislim da se dozvoli svim opštinama, svim gradovima da raspišu i traže strateške partnere za gasifikaciju. Ne može biti cena gasa od 480 evra do 1260 evra, mora biti ista, isti projektni uslovi i svi ostali uslovi. To je uradio na predlog SRS grad Kruševac. Imamo najjeftiniji priključak od pre četiri i po godine. Na prirodni gas je on 420 evra, plus 80 evra PDV.
Još jednom vas molim, oko gasa je veliki kriminal. Svi gradovi u Srbiji imaju različite uslove da ovome stanete na kraj. Hvala.

Narodni poslanik Siniša Stamenković podneo je amandman kojim predlaže dodavanje novog odeljka 5a sa dva nova člana 26a i 26b.
Reč ima gospodin Stamenković.

Poštovana gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da o ovom amandmanu možemo još jedanput da razgovaramo i da se podsetimo onih rešenja koja su ponuđena. Radi obezbeđivanja materijalnih i drugih uslova za zaštitu, korišćenje, utvrđivanje i unapređivanje dobara od opšteg interesa i zaštite životne sredine u jedinici lokalne samouprave na čijoj se teritoriji obavlja energetska delatnost, javna preduzeća, privredna društva, odnosno druga pravna lica ili preduzetnici dužni su da plate naknadu za korišćenje uglja, vode, nafte ili prirodnog gasa.
Sredstva ostvarena iz naknade po ovom članu zakona koristila bi se za finansiranje izgradnje objekata i izvođenje drugih radova radi sprečavanja i otklanjanja štetnih posledica izvedenih radova na izgradnji hidroelektrana, odnosno termoelektrana ili otvaranja eksploatacionih polja i štetnih posledica korišćenja tih objekata.
Sredstva za namenu iz stava 1. ovog člana prihod su jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi hidroelektrana, termoelektrana ili rudarsko polje, odnosno jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji je potopljeno zemljište za potrebe hidrocentrale.
Podnetim amandmanom bliže se razrađuje amandman na član 14. stav 1. – opštine koje su pretrpele štete zbog eksploatacije vode, mineralnih sirovina, uglja, nafte i prirodnog gasa ovim ponovo dobijaju naknadu za korišćenje, trebalo bi da dobiju naknadu za korišćenje dobara od opšteg interesa u energetskoj delatnosti. Iz ovih sredstava rešavali bi se komunalni i infrastrukturni problemi u mesnim zajednicama i lokalnim sredinama i ta sredstva neće ulaziti u budžet jedinica lokalne samouprave. 36 opština i gradova jugoistočne Srbije i Srbije u kojima se nalaze naši najvažniji energetski objekti su istovremeno i najsiromašnije marginalne opštine Srbije, a sredstva iz naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u proizvodnji električne energije, nafte, uglja i gasa isključivo bi se usmeravala za rekultivaciju eksploatacionih polja, vodotokova, narušene infrastrukture u recikliranim mesnim zajednicama.
Opštine i gradovi koji su direknto izloženi štetama, bilo hidroenergetskih objekata ili drugih objekata iz elektroenergije, su: Pirot, Surdulica, Kladovo, Negotin, Majdanpek, Golubac, Veliko Gradište, Požarevac, Smederevo, Grocka, Palilula, Stari Grad, Savski Venac, Čukarica, Novi Beograd, Zemun, Bela Crkva, Kovin, Pančevo, Stara Pazova, Inđija, Novi Sad, Titel, Žabalj, Novi Bečej, Pećinci, Ruma, Vladimirci, Šabac, Obrenovac, Lazarevac i još neka druga mesta.
Mi smo od 1990. godine, na osnovu Zakona o plaćanju i usmeravanju sredstava naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u proizvodnji električne energije u proizvodnji nafte i prirodnog gasa po "Službenom glasniku Republike Srbije" br. 1690, isplaćivali ovu naknadu. Ta naknada nije velika. Napomenuli smo da HE "Đerdap" ima proizvodnju od sedam milijardi 164 gigabajta električne energije, a da je sva naknada koja bi se dala za rentu, odnosno naknadu za korišćenje sredstava samo oko 300 miliona kilovat časova električne energije, što nisu velika sredstva.
S druge strane, hteo bih da vas podsetim, pre svega vas, gospodine ministre, jer se vaš uvaženi kolega i naš saradnik gospodin Petar Škundrić po ovome tekstu koji držim ovde i koji ću sada citirati, prilikom donošenja Zakona o rudarstvu izjasnio u ovom visokom domu i kazao je sledeće: "Zaista visoko cenim predloge koje ste izneli u svoje ime i ume opština i mesnih zajednica". Moram da kažem da pitanje naknade za korišćenje voda u hidroelektranama, kao i naknade za delatnost proizvodnje električne energije nije predmet ovog zakona, dakle, Zakona o rudarstvu, to reguliše Zakon o vodama, a od vrednosti kilovat časa 2,5% se naplaćuje za proizvedenu energiju u hidroelektranama, a 1,25% po kilovat času za termoelektrane i oko 1,2 dinara za eksploataciju stonih voda po litru.
Smatram da vaš predlog treba razmotriti u kontekstu postojećeg Zakona o vodama i u kontekstu donošenja novog zakona o energetici i naći jedno racionalno i pravedno rešenje u odnosu na region o kome ste govorili i uopšte u odnosu na eksploataciju vode i ostalih dobara u Republici Srbiji. Tada smo već najavili da ćemo kod ovoga zakona o energetici ovo najozbiljnije razmotriti.
Želim samo još da dodam, zbog javnosti, a i zbog učešća velikog broja naših narodnih poslanika u donošenju ovoga zakona i zbog ovakve rasprave koja se vodi sa velikim brojem amandmana na sledeće okolnosti - Beogradski fond za političku izuzetnost je organizovao zajedno sa Agencijom "GIZ" iz Nemačke, koja takođe prati energetsku efikasnost ne samo u Evropi, nego svuda u svetu, na tri foruma - u Subotici, u Nišu i Beogradu raspravu o energetskoj efikasnosti i o sistemima koje mi danas imamo u Srbiji. Sačinjena je zajednička deklaracija, da kažem, ili izjava o tome, utvrđen je uporedni pregled karakteristika energetskih preduzeća u Srbiji i u EU, odnosno u svetu.
Ako se govori o imovini, ovaj zakon i ta pitanja mora da rešava, kod nas su sva preduzeća u vlasništvu države i data su na korišćenje kao preduzeća, odnosno ta imovina...
(Predsedavajući: Izvinite, gospodine Stamenkoviću, ali ako imate još duži govor, prekinuo bih sada sednicu, pa vi nastavite u 15,00 časova.)
U redu.

Hvala. Vreme ćemo zabeležiti.
Na osnovu članu 87. određujem pauzu jedan sat.
Sa radom ćemo nastaviti u 15,00 časova. Hvala.
Reč će imati gospodin Stamenković.
(Posle pauze)

Nastavljamo rad u popodnevnom delu sednice.
Vršen pravom na reč narodnog poslanika Siniše Stamenkovića, koji je i sada u pravu da nastavi da govori kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, želja mi je da dovršim izlaganje koje je dato u vezi sa predlogom za usvajanje amandmana na član 26 a i b.
Najvažnije je od svega da upoznamo sve nosioce ovog posla sa uporednim pregledom karakteristika energetskog preduzeća u Srbiji i u svetu. Kada se radi o osobini koja se zove imovina preduzeća, kod energetskih preduzeća u Srbiji je činjenica, da je imovina u vlasništvu države i da je data na korišćenje preduzeću. Može biti oduzeta u svakom trenutku. Stečena imovina i prava prelaze u vlasništvo države. Kada se radi o energetskom preduzeću koje je paritetno našem preduzeću svuda u svetu imovina je u vlasništvu preduzeća, jasno je razgraničena od imovine države ili lokalne samouprave.
Kada se radi o samom razgraničenju imovine kod nas to razgraničenje nije jasno. Popis državne imovine nije javno dostupan, a kada se radi o energetskim preduzećima u svetu razgraničenje imovine je popis i javni registri. Dakle, potpuno je razgraničeno. Kada se radi o formi preduzeća, energetskog preduzeća, u našoj zemlji to su javna preduzeća ili akcionarska društva u zajedničkom vlasništvu države i stranog partnera, uz minimalno učešće malih akcionara. Kada se radi o formi preduzeća koja u svetu, to je onda akcionarsko društvo najčešće kotirano na javnoj berzi. Akcije mogu biti i u državnom vlasništvu.
Kada se radi o delatnostima koje se registruju kod energetskih preduzeća kod nas, najčešće je to delatnost od opšteg interesa, tako mi to proglašavamo, pa i ovim zakonom, a kada se radi o preduzeću u svetu to je onda komercijalna delatnost koja vrši neka javna ovlašćenja. Delatnost od javnog interesa kako mi to zovemo kod nas je za skoro sve energetske delatnosti. Gotovo, da nema delatnosti koja nema javni interes.
Kada se radi o preduzećima u svetu samo je to delatnost kod kojih je propisano pravo pristupa treće strane. Dakle, kao poseban vid ulaska u taj sistem, što je kod nas sada definisano Zakonom o privrednim društvima.
Kada se radi o pribavljanju prava obavljanja delatnosti od javnog interesa naše preduzeće je predato, odnosno mi smo taj javni interes predali preduzeću poveravanjem najčešće prilikom samog osnivanja preduzeća. Zakonom, zakonskim aktima, podzakonskim aktima ili najčešće u zadnje vreme ovo o čemu su druge kolege narodni poslanici govorili preko Agencije itd. Što se tiče, preduzeća u inostranstvu, odnosno drugih komparativnih preduzeća, pribavljanja prava obavljanja delatnosti od javnog interesa je stečeno na javnom tenderu u jednom korektnom ili konkursnom postupku.
Kada se radi o javnom dobru koje je i ovde definisano i o kome je ovde diskutovano na osnovu Ustava koji ga javno dobro određuje, mi smo kao država jasno rekli da je to u vlasništvu države, sva javna dobra su u vlasništvu države. Kada se radi o energetskim preduzećima u Evropi onda je to u javnom vlasništvu, država upravlja javnim dobrom u ime i za račun te iste javnosti.
Kada se rasprava obavlja i o drugim pitanjima koja su vezana ne samo za Zakon o energetici, nego i za pređašnji Zakon o rudarstvu, vezano za Zakon o privrednim društvima, mi smo takođe definisali osobinu naših preduzeća koja se odnosi na prava preduzeća da se koristi tim javnim dobrom. Naša preduzeća su dobila na korišćenje i od strane države uz malu ili nikakvu nadoknadu. Kada se radi o preduzećima u svetu onda su oni to stekli u koncesionom postupku uz tržišnu naknadu.
Kada se radi o pribavljanju zemljišta iz privatnog vlasništva naša preduzeća dobijaju priznato opšte pravo eksproprijacije radi obavljanja delatnosti od opšteg interesa, i upravo to prao eksproprijacije nad imanjem, govori o trajnom gubitku zanimanja koja su naši ljudi izgubili, odnosno naši građani izgubili time što je izvršena eksproprijacija najboljih i najkvalitetnijih imanja, a nije napravljena pravična naknada po osnovu naknade za korišćenje resursa.U svetu je to samo kupovina na tržištu. Da je bila kupovina na tržištu kod svih elektro-energetskih objekata mnoge od tih parcela, ili mnoge njive, ili mnoge delatnosti ne bi ni bile kupljene po ovoj ceni koju određuje država, odnosno po ceni eksproprijacije.
Kada se radi o tržišnom položaju naših energetskih preduzeća mi tvrdimo da su oni u monopolu ili u semi monopolu, da su visoki troškvi ulaza u samu granu delatnosti.
Kada se radi o drugim stranim preduzećima bilo gde u svetu oni su oligopol, uz niske troškove ulaska u samu granu. Ta razlika nam je upravo dala pravo, odnosno dala mogućnost da kroz ovaj amandman pokušamo da se vrati ono što je eks propisano a nije pravično naknađeno, a koristiće se sve vreme dok traje i taj elektro-energetski objekat, bilo da je u pitanju hidroelektrana, ili rudnik, ili bilo šta drugo iz tog sistema.
Kada se radi o samom upravljanju tim preduzećima, upravni odbor tih preduzeća kod nas donosi odluku uz saglasnost odgovarajućih državnih organa. Ono što je svetsko iskustvo u tome jeste, da sve odluke donosi i upravlja upravni odbor, ali uz znatno učešće javnosti tog civilnog sektora o kome smo malo pre govorili, odnosno u prvom delu sednice.
Kada se radi o rukovođenju kod nas su državna, praktično državna uprava je osnivač imenuje direktore često do nižih nivo rukovođenja, a dužina mandata nije jasno određena.
Kada se radi o drugim preduzećima koja su kompatibilna sa našim onda upravni odbor imenuje direktora a trajanje mandata je određeno ugovorom kao i naknada ličnih dohodaka tog upravnika.
Kada se radi o cenama, kod nas su cene pod državnom kontrolom, a kada se radi o elektro-energetskim objektima ili preduzećima u EU onda je to komercijalno formiranje cena uz minimalno državnu intervenciju u jasno definisanim slučajevima. Ono što posebno želim da istaknem jeste i kreditna sposobnost tih preduzeća. Kod nas je minimalna ili nikakva zavisi od države, a napolju je apsolutna u skladu sa komercijalnom sposobnošću iste da odgovori na one potrebe koje ima i kod investiranja, i kod investicionog održavanja, i kod plaćanja naknada.
Kada se radi o samim investicijama u našoj zemlji uz državnu garanciju ili direktno iz javnog budžeta, a sve investicije u stranim preduzećima su samo uz komercijalno finansiranje. Odobrenje investicija vrši se u skladu sa nacionalnom energetskom strategijom i prostornim planom, što su propisi jednako pravne snage kao propisa o zaštiti privatne imovine i zaštiti životne sredine. Kada se radi o takvim preduzećima koja sa kompatibilna sa našima prema zahtevu komercijalnog
investitora uz zadovoljenje propisa o prostorno uređenju i uticaju na životnu sredinu. Ono što je za nas bilo najvažnije kada smo predlagali ovaj nivo amandmana koji bi rešili pitanje ekspropisanih površina, odnosno trajnog gubitka egzistencije građana, jeste nezavisna regulacija koja mora da postoji kod tih pitanja, a ona je kod nas uz saglasnost državne uprave i za najveći deo delatnosti se odnosi kao saglasnost državne uprave dok je svuda u svetu ograničena delatnost gde je propisano pravo pristupa treće strane ili očuvanje javnog interesa.
Želim još da napomenem kod ovog predloga amandmana koji smatram da je Vlada trebala da ga usvoji, a odnosi se na poreski tretman naših preduzeća i elektor-energetskih preduzeća u svetu. Kod nas je poreski tretman koji imaju vezan za diskrecioni ukoliko postoji strani partner, strani poreski tretman može biti dogovoren između države i tog stranog partnera. Kada se radi o preduzećima u svetu on je u skladu sa zakonom i bez diskriminacije, odnosno diskrecije poreskog organa. to upravo govori o tome gde god smo vršili eksproprijaciju gde god smo trebali da vršimo naknadu, odnosno naplatu za proizveden kilovat struje, bilo da je iz elektor-energije, bilo da je iz hidroelektrane, bilo da je iz gasa, bilo da je iz nafte, bilo da je iz uglja, mi nismo vršili pravičnu naknadu. Toliko i hvala na pažnji.

Narodni poslanik Dragan Stevanović želi reč. Izvolite.