Ovo je jedna od bitnih razlika u odnosu na prethodni zakon. Naime, razlika je u tome da do sada za izgradnju energetskih objekata za proizvodnju električne energije snage do jednog megavata koji kao primarni energetski resurs koriste vodu, a za koji se ne daje energetska dozvola, uvodi se novina da je pre pribavljanja energetske dozvole potrebno pribaviti prethodno saglasnost ministarstva, da se izgradnjom tih objekata obezbeđuje tehnički i ekonomski optimalno iskorišćavanje potencijala energije.
Objašnjenje ministarstva je bilo da je bilo slučajeva da su pojedini investitori odstupali u svojim projektima za izgradnju mini hidroelektrana od onih instalisanih i projektovanih snaga prema vodnom resursu i da su gradili manje elektrane, a time uticali i na optimalno iskorišćavanje hidro potencijala koji postoji na određenom području, te se iz tih razloga uvodi ova dodatna saglasnost koja do sada nije važila, da bi se ministarstvo uverilo da investitori celokupnu snagu na određenom potencijalu koriste za izgradnju svojih mini hidroelektrana.
Mi smo predložili, obzirom da ne postoje tačni podaci koliki je to potencijal na određenom području, kao osnova za izdavanje dozvola za mini hidroelektrane do sada je bio taj katastar iz 1989. godine koji se za ovih 22 godine puno promenio i sigurno da ne može da bude relevantan kao merilo da li je neko ispunio kriterijume da optimalno iskorišćava određeni izvor. Juče je rečeno na Odboru za industriju od strane ljudi iz ministarstva da to više nije merilo na osnovu koga se izdaju dozvole već generalni projekat, koji u sebi sadrži i obavezno merenje od strane Hidrometeorološkog zavoda celokupnog potencijala vodnog prosečnog za godinu dana.
Ako je već tako, mislim da je imalo prostora da se drugačije ovaj amandman formuliše i da se kaže da je u skladu sa zadnjim izmerenim potencijalom na određenom terenu koji daje Hidrometeorološki zavod odnosno taj odsek za vode.
U našem amandmanu je predloženo da to bude najmanje 70% od merenjima utvrđenog kapaciteta, jer, znate i sami, ovo merenje je vrlo relativna stvar. Nekada imate sušnu godinu pa ne može ni 50% da se iskoristi, nekada to nije slučaj, tako da će svaki investitor da vodi računa o tome da najoptimalnije iskoristi određeni potencijal, pa neće ni da pretera u onu drugu krajnost – da stavi veliku turbinu a da ne može da optimalno iskoristi njen rad jer je puno para investirao u nju. Sa druge strane, neće želeti da stavi ni previše malu, pa da ima više vode a da ne može da tu vodu kompletno iskoristi.
Zato mislim da je imalo smisla da se ovaj član 35. drugačije formuliše. Odbor za industriju je usvojio juče vaš tekst, koji kaže da će ministarstvo na osnovu nediskriminatornih kriterijuma odlučivati ili davati saglasnost da li se efikasno i racionalno iskorišćava potencijal. Mislim da tu ipak ostaje puno prostora da ljudi koji rade u ministarstvu ocenjuju, na osnovu nekih nemerljivih kriterijuma, da li je nešto optimalno iskorišćeno ili nije, što, sa druge strane, ostavlja mogućnost za eventualne manipulacije i, ne daj bože, korupciju. Zato mislim da je ipak u ovom članu 35. i u ovom amandmanu trebalo preciznije rešiti to, kako sutra ne bismo dolazili u situaciju da neko kaže – to nije optimalno iskorišćavanje, zato što je neko u ministarstvu procenio da to nije optimalno iskorišćavanje.
Mislim da je imalo prostora da se u odnosu na ovaj član, mnogo konkretnije to reši, da se kaže da svako ko želi da gradi hidroelektrane, mora da donese generalni projekat sa merenjima i da u skladu sa tim radi objekat i da mu u tom smislu ne treba nikakva saglasnost Ministarstva, jednostavno potvrda da je prodao generalni projekat, sa svim onim što je potrebno i da to bude sasvim dovoljno, da bi čovek otpočeo sa gradnjom. Ovako, imaćemo vremena da se po njegovom zahtevu za saglasnost ministarstva odlučuje, doduše, rok za njeno izdavanje je 30 dana, ali u svakom slučaju svuda gde ljudski faktor može odokativno da meri da li je nešto iskorišćeno optimalno, ili nije ostavlja mogućnost sa sumnju. Hvala.