Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Nikola Lazić, Milica Vojić-Marković i Miloš Aligrudić.
Reč ima gospođa Banović.

Hvala gospodine Novakoviću. Dakle, ovaj naš amandman je veoma sličan, malo drugačiji od amandmana koje su podnele kolege iz SNS, odnosno vi ovde izmenom postojećeg člana 173. kažete  kada je zabranjeno pružanje zdravstvene zaštite od strane doktora itd, pa onda kažete da je zabranjena ona delatnost na osnovu koje stiče dobit, odnosno bilo koju drugu vrstu imovinske ili neimovinske koristi van zdravstvene ustanove itd. Tu dajete samo jedan izuzetak, osim u slučaju pružanja hitne medicinske pomoći u skladu sa zakonom.
Naš amandman predlaže da u ovom poslednjem delu rečenice stoji "osim u slučaju humanitarnih akcija i pružanja hitne medicinske pomoći u skladu sa zakonom". Dakle, vaša namera da malo, da kažem, pooštrite pružanje zdravstvene zaštite van zdravstvene ustanove nije jasno. Međutim, ne i tako da isključujete svaku akciju i pružanje medicinske pomoći osim ukoliko je u pitanju hitna medicinska pomoć. Tu niste uopšte, dakle, predvideli. Mi smatramo da je trebalo da se uvedu osim u slučaju humanitarnih akcija, a kolege su imale i malo šire i volonterske akcije. Smatramo da je trebalo da prihvatite naš amandman.
Ispričaću, recimo, jedno sveže sećanje od pre mesec dana kada sam kao poslanik u grupi poslanika imala, mogu slobodno da kažem, tu čast da posetim kasarnu u Vranju i našu vojnu bazu Jug, koja se nalazi svega nekoliko kilometara od administrativne linije sa KiM. Recimo, u ovoj sali je i dr Nikola Krpić, zajedno smo bili u toj grupi. Nama su u samoj bazi pričali o tome, a i pokazali čitav film o aktivnostima lekara iz te kasarne i te naše baze kako obilaze okolno stanovništvo i sela i gde ljudima koji su stari, nemoćni pružaju te neke osnovne medicinske usluge. Tako što im izmere pritisak, možda donesu poneki lek. Naravno to su nam prikazali kao dobru praksu koju neguje ta kasarna i baza. Korist naravno da nije niti novčana, vi ovde kažete ni imovinska, ali je neimovinska korist, a tako što se gradi poverenje između okolnog stanovništva. Konkretno kada je reč o toj bazi, vi znate da su tu i sela u kojima živi albansko stanovništvo i selo u kojima živi i srpsko stanovništvo i da ne vlada tako visok stepen poverenja između albanskog stanovništa i naše vojske u tom delu, tako da to jeste korist, ali neimovinska korist.
Mene baš sad zanima, da li ćete kada usvojite ovu izmenu, neki od tih vojnih doktora koji to radi doći na udar Komore i da će biti u nekoj situaciji da mu se oduzme licenca. Hvala.

Hvala gospođo Banović.
Ovim je vreme predviđeno za raspravu poslaničke grupe iskorišćeno. Ostalo je desetak sekundi.
Reč ima gospodin Aligrudić, pa gospodin Momčilov.

 Hajde da probam u deset sekundi. Dakle, mislim da je ovo rešenje licemerno, jer ako ste, s jedne strane, dozvolili, legalizovali, davno legalizovano, to nije izmenjeno, dopunski rad koji je praktično izvor svakojake korupcije. S druge strane, dajete jedno vrlo usko tumačenje kad je reč o volonterskoj praksi u humanitarne svrhe. To je prosto neshvatljivo. Zašto ne prihvatite ovaj amandman?

Zahvaljujem.
Gospodin Momčilov ima reč.

Naravno, ja trošim vreme poslaničke grupe čitavo vreme, to je jasno.        
Predlozi kolega prethodnih su vrlo racionalni i praktični. Hajde sad da vidimo šta će da se desi kad tumačimo ova pravila da moram samo da u zdravstvenoj ustanovi ili u privatnoj praksi pružam mere dijagnostike i lečenja. Ponoć, moja ćerka ima 39 temperaturu, ja ne smem da joj pregledam grlo, ne sme da prepišem antibiotik. Da li ću ja imati od svoje ćerke materijalne koristi ako to uradim? Neću siguran sam. Da li ću imati nematerijalnu? Pa ako joj pomognem i ako je izlečim, biće mi zahvalna sasvim sigurno. Da ostavimo ćerku. Da uzmemo komšiju. Pozove te komšija, jao, vidiš sneg je danas, da ne idem kod doktora, red, liste čekanja, zakazivanje, nemam telefon, ne mogu da platim račun, hajde izmeri mi sinko pritisak. Ne smem ja, morate vi da idete komšinice tamo i tamo.
Ovo je jedan mentalni sklop na koji način razmišlja Ministarstvo zdravlja, na jedan nehuman, prema građanima, način. Sad vi vidite, sva obrazloženja dobijete i onda dobijete i onda dobijete neke odgovore koji baš nemaju veze sa realnim životom. Hvala.

Hvala vama.
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Donka Banović i Milica Vojić – Marković.
Dr Lazić, izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Ovaj član 31. između ostalog, govori o pravu ministra da na osnovu mišljenja Zavoda za javno zdravlje donese odluku u oblastima medicine, stomatologije i farmacije, koje su deficitarne kako bi se omogućile specijalizacije radi popunjavanja nedostatka usko specijalizovanih kadrova. Mislim da je to sasvim u redu. Nedostatak kadrova jeste ozbiljan problem i o tome smo mi, kao poslanička grupa, govorili u načelnoj raspravi. Posebno smo apostrofirali problem nedostatka anesteziologa, kojih nedostaje oko 300 i naveli smo i činjenicu da oko 2000 nezaposlenih lekara je trenutno na tržištu rada.
Takođe, bitno je navesti činjenicu zbog razloga kojima smo obrazložili neke delove ovog amandmana, da je u poslednjih deset godina otišlo iz zemlje oko 20% anesteziologa. Takođe, treba imati u vidu činjenicu koliko dugo traje proces obrazovanja ovakvih kadrova. Takođe pored anesteziologa deficitarni su i kadro hirurzi, a i prethodnih dana smo imali prilike da vidimo da sve veći broj specijalista medicine rada napušta svoja radna mesta u potrazi za boljom zaradom.
Ovim amandmanom poslanička grupa DSS predvidela je volonterske specijalizacije, koje bi u skladu sa kapacitetima države ti lekari obavljali o sopstvenom trošku. To ni na koji način ne bi opteretilo državu, s jedne strane, a povećalo bi se školovanje usko specijalizovanih kadrova. Mislim da samo obrazloženje ne odgovara onom što je bila intencija amandmana. Mislim da onaj koji je pisao obrazloženje nije razumeo ni suštinu amandmana, a bojim se da ne razume u potpunosti suštinu problema sa kojom se mi suočavamo.
Sad ću citirati ono što je rečeno u obrazloženju za odbijanje ovog amandmana, a to je da se – uvođenjem volonterske specijalizacije ne doprinosi organizaciji zdravstvene službe, odnosno boljoj zdravstvenoj zaštiti građana, već samo povećava broj doktora medicine, specijalista za određenu oblast, a što nije u skladu sa Strategijom razvoja održivog zdravstvenog sistema. Lepo je to što će neko u toj strategiji razvoja na jedan birokratski način videti potrebe zdravstvenog sistema.
Šta će se desiti kad Nemačka otvori novi konkurs za određene specijaliste, pa vam nekoliko desetina ili stotina lekara ode tamo? Šta će se desiti kad Slovenija raspiše konkurs za usko specijalizovane kadrove, pa mnogi specijalisti odu tamo? Mislim da postoji problem u tome da se neomogući jedna vrsta volonterske specijalizacije i da to ide u susret jednoj viziji, i tako integrisati deo privatnog sektora u državni. Govorili smo i o tome da postoji deficit kardio hirurga.
Sa druge strane imamo prilike a slušamo poslednjih godina i meseci o problemima sa dugim listama čekanja za kardiološke operacije. Zbog nedostatka kvalifikovanih kadrova mnogi se pacijenti šalju u Tursku na lečenje, kao da ne postoje infrastrukturni kapaciteti kod nas. Na žalost, mnogi kadrovi nedostaju jer odlaze u potragu za boljom zaradom i boljim statusom u svom društvu.
Takođe, mislim da je još jednu stvar bitno pomenuti, a to je da li je odbijanje ovog amandmana u skladu sa članom 71. Ustava Srbije, koji definiše pravo na obrazovanje. Citiraću sada tu odredbu koja kaže – svi građani imaju pod jednakim uslovima pristup visokoškolskom obrazovanju. Republika Srbija omogućuje uspešnim i nadarenim učenicima itd. Dakle, ovo što sam malo pre naveo mislim da upravo govori u prilog amandmana poslaničke grupe DSS i apelujem na vas, gospodine ministre, da ovaj amandman prihvatite. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 33. amandman je podnela grupa od 21 narodnog …
Po ovom amandmanu ste se javili? (Da.)
Izvinjavam se, promaklo mi je, reč ima gospodin Momčilov po prethodnom amandmanu.

Gospodine predsedavajući, naravno, idemo dosta brzim tempom i dosta je ovih članova, a dosta smo i mi svi psihički potreseni raznim drugim stvarima koje se događaju u Srbiji, pa onda je i ovo moguće.
Potpuno su u redu primedbe naših kolega koji su uložili ovaj amandman. Mi se sad ponašamo na jedan autističan način i uopšte ne razmišljamo da smo deo, celina jednog prostora globalnog, gde postoji velika fluktuacija zdravstvene radne snage. Neću o tome pričati, kolege su to lepo obrazložile. Međutim, mi nismo na sve nebuloze koje ovaj zakon sa sobom donosi želeli da ulažemo amandmane. Govorim da postoje neki šaljivi članovi novog predloženog zakona i izmena. U istom tom članu vi imate, recimo, nešto što je stvarno zadivljujuće, da zdravstveni radnik, odnosno da je zdravstveni saradnik dužan da u zdravstvenim ustanovama iz plana mreže provede u radnom odnosu dvostruko duži period od perioda trajanja specijalizacije, odnosno uže specijalizacije.
Čovek bi mogao da kaže – dobro, hajde, vidiš da hoće nešto da preciziraju, ali lepo se u prethodnom stavu govori da svako ko dobije od ustanove specijalizaciju sklapa ugovor gde se preciziraju precizno odnosi. Šta onda ovo sad ukazuje? Ukazuje na dve stvari. To ne važi za privatnu praksu, naravno, to važi samo za državnu praksu. Ako je izjednačena državna sa privatnom, onda bi moralo da važi i tamo. Naravno, ono što je suština, to je taj opasan mentalitet u Ministarstvu zdravlja, naredbodavni, koji želi sve da kontroliše, sankcioniše i na ovaj način se najgrublje krše autonomna prava lekara.
Vi ćete kazati – da, ti samo kritikuješ i vi radikali, to je najlakše, to svako može, a šta bi vi radili? Lepo bi kazali da kada ste već onaj prethodni stav napisali da je ovaj potpuno nepotreban i na liniji je žandarmerijskog poimanja posla našeg. Može čovek lepo da kaže u tom ugovoru – vratićeš troškove, odredićeš cenu ekonomsku koliko to košta, pa se može namiriti. Eto, samo toliko.
Molio bih vas, gospodine Novakoviću, koliko nam je vremena ostalo kao poslaničkoj grupi, ako vam nije teško?