Predsednice, ja se javljam po Poslovniku, misleći da vi kao predsedavajuća današnje Skupštine činite povredu Poslovnika. Ne mislim da to činite u zloj nameri, dapače imam razumevanje za vas, ali u članu 106. kaže da poslanike može govoriti samo o temi koja je na dnevnom redu.
Ne uzimam za zgorega ni gospodinu Martinoviću koga cenim, čije izlaganje sam saslušao u smislu njegove brige za Srbe na Kosovu. Ali, juče i danas poslanici SRS i DSS su predstavili da samo oni brinu o Srbima na Kosovu. Danas, zloupotrebljavajući govornicu, unoseći čak i nemir među stanovništvom, izgovarajući reči kao što je Srbi na Kosovu su u ratu, objavljujući vesti koje nisu sasvim proverene, a iznoseći ih kao proverene, što se juče pokazalo iz reči koje su ovde govorene.
Nemojte misliti da poslanici na ovoj strani, odnosno poslanici vladajuće većine ne misle o Srbima na Kosovu i KiM kao srpskoj teritoriji, odnosno teritoriji Republike Srbije i da manje vode brigu. Tamo su predstavnici države Srbije. Juče su tamo bili ljudi koji su trebali da budu i pokušavali da smire situaciju kako ne bi došlo neželjenih posledica, i kako ne bi Srbi morali opet napuštaju svoja vekovna ognjišta. U tom smislu smatram da je zaista ovo korišćenje govornice mimo prava koja daje Poslovnik. Molim vas, da to predsednici ne dozvole. Hvala.

Zahvaljujem gospodine poslaniče. Htela bih samo da vam kažem da ako ocenjujete da ima povrede Poslovnika možemo se u danu za glasanje izjasniti. Mislim da jeste trenutak takav da inicijative treba da nađu formu u skladu sa Poslovnikom i drugim aktima. Ako ih nema ne možemo se zbog toga ljutiti ni na koga. Niko ovde nema ni manji ni veći stepen brige i odgovornosti i to pitanju se nikako ne smemo deliti. Sasvim je jasno, ja se sa vama slažem da imamo potpuno identičan stepen brige. Demonstriranje brige na ovom pitanju je zloupotreba, zaista politike u neke dnevne potrebe koje i te kako bole ljude kojih se najviše tiče, situacija koja je sada aktuelna na KiM.
Povredu Poslovnika je reklamirao i gospodin Aligrudić i gospodin Martinović. Najpre gospodin Martinović.

Gospođo predsednice, evo ja rizikujem i da me kaznite. Naravno ne želim da ulazim u dnevno-političku polemiku ni sa vama ni sa uvaženim gospodinom Veselinovićem. Što se tiče njegovih ocena da sam ja iznosio nešto što, baš kako on kaže nije istina ili ne stoji. Ovo je gospodine Veselinoviću zvanična vest Tanjuga. Tanjugu valjda verujete. Ne morate da verujete meni. Dakle vest je danas od 14,00 odnosno od 14,30 časova. Srbi iz Zubinog Potoka blokirali su oko 14,30 magistralni put Kosovska Mitrovica-Ribariće, kao i najbliži lokalni put koji vodi ka administrativnom punktu Brnjak. Putevi su blokirani balvanima koji potpuno onemogućavaju prolazak vozila od Mitrovice prema Brnjaku. Kako javlja Tanjugov izveštač, helikopteri KFOR-a intezivno nadleću područje. Prethodno su se u Zubinom potoku oko 14 sati čule sirene za uzbunu, a meštani su počeli masovnije da se okupljaju na blokadi.
Ovo je gospodine Veselinoviću ratno stanje, dakle, ovde se apsolutno ne radi o tome da mi vodimo više brigu, a vi manje brigu. Ovde je reč o jednoj vanrednoj situaciji, nemoguće je da izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju ne mogu da sačekaju, a da možemo da sačekamo tih 30 dana, dok Vlada ne odgovori na našu interpelaciju. Šta će ti ljudi da rade danas, večeras, sutra na Kosovu i Metohiji? Kažete prisutni su predstavnici Vlade, znate ko je prisutan? Prisutan je gospodin Bogdanović, bivši Tačijev ministar i šef pregovaračkog tima Borko Stefanović. Pola Vlade vam je na godišnjem odmoru. Neki dan Dragan Šutanovac, čovek došao preplanuo, kakvo Kosovo i Metohija, njih to ne zanima. Mi pozivamo, smo se vi smejte, mi pozivamo ministre koji su prisutni u Republici Srbiji, a i na kraju krajeva predsednik Republike je juče primao nekakvu nagradu u Pragu, zamislite za razvoj tržišne ekonomije, čovek predsednik države gde ljudi umiru od gladi on prima nagradu za tržišnu ekonomiju.

Dva minuta je prošlo, nemate više reč. Narodni poslanik Miloš Aligrudić reklamira Poslovnik.

Član 107, znate kada je reč o uvažavanju drugih i dostojanstva moramo voditi računa onome šta se izgovori, pa biti pažljiv i pratiti šta drugi kažu, znate predsedavajuća.
Kada smo govorili o bilo kakvoj formi u kojoj treba uvažiti realnost pa prekinuti ovo što je u toku zbog te realnosti, onda logiku i svaku elementarnu krše oni koji govore mimo realnosti, a ne mimo dnevnog reda. A kada se govori već o brojkama 84 , biću kratak i završavam sada, 84 kao neki uslov, potpisi i slične stvari, dajte da ne budemo takvi mangupi svi zajedno. Hajde da skupimo tih 84, Skupština ima 250 poslanika, ne biram dame i gospodo s kim ću skupljati te potpise. Meni su i potpisi DS sasvim u redu i SPO, i SPS i SRS i SNS, pa čak i LDP,ako će to doprineti tome da se neka stvar raspravi i da budem ovde.
O tome je reč, tako da vas molim da se izvrtanjem onoga što je izrečeno, ne vređaju poslanici i dostojanstvo naše, ovog doma i onih birača koji su birali nape političke stranke. Vrlo dobro znam šta je izgovoreno od strane DSS, a navođenje okolnosti i činjenica koje svi gledaju preko televizije nego ovo naše zasedanje, pitajte malo prijatelje, rođake, ljude koje poznajete, da li gledaju ovo. Ne, nego prate vesti, šta se dešava dole. O tome je reč, nema tu nikakve zloupotrebe i što se mene tiče, mi stvarno u ovome nećemo dalje učestvovati jer nema smisla. Nema smisla, hajte nešto konkretno da uradimo.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Simo Vuković.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Donka Banović i Milica Vojić – Marković.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga, Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović – Milosavljević.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 23. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Mileta Poskurica.

Mi smo u ovom amandmanu hteli da nekako uvedemo u red ono što možda i nije bilo moguće staviti decidnije nego što jeste, jer se donose dva paralelna zakona, u kome se predviđa u jednom od njih, da će postojati određena institucija. Dakle nekakav centar koji će biti odgovoran za nomenklaturu retkih bolesti, a onda će ministar, pretpostavljam, koristeći njihove informacije, donositi listu neophodnih potreba za dijagnostiku, itd. sredstava kojima se mora platiti lečenje i dijagnostika.
Zato smo u amandmanu stavili "instituciju". Iz obrazloženja se vidi da smo upravo mislili na te tercijalne centre i tu organizaciju, koja sada virtuelno zamišlja kao nešto što će biti dislocirano, sasvim logično, nekoliko centara ili nekoliko zdravstvenih ustanova u Srbiji da se bave ovakvim. Zato smo mislili da jednostavno ministar ne treba sam to da radi, po svakoj prilici to i neće. Radiće nekakav stručni tim, verovatno je formiran od ekipe ovih ljudi. Prosto, nije bilo drugačijeg načina da tu ideju pretvorimo u amandman, nego način na koji jesmo. Tako da poruka koju nam šaljete kao odgovor na amandmane, zapravo i ne stoji u toj meri u kojoj ste hteli da nam je pošaljete. Verovatno je vama jasno zbog čega smo to uveli, jer prosto imamo kompilaciju rešenja u dva zakona, koja se oba ovoga časa menjaju. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Dušan Milisavljević ima reč. Izvolite.

Predsednice, poštovani ministre, s obzirom da nisam dobio reč kada je gospodin Dejan obrazlagao svoj amandman, samo želim da kažem da su par neistina izrečene i optužbi na račun direktora republičkog fonda koji, praktično, nije odgovoran za ovo što se desilo ovom institutu. Odgovorni su, praktično, ljudi koji kreiraju zdravstvenu politiku su u Institutu za javno zdravlje "Batut", tako da treba da znamo ko je odgovoran za ukidanje, ili ne ukidanje nečeg.
DS će se uvek zalagati za brigu, za decu, pogotovo za decu sa oštećenjem sluha. Ovde kao reagujem i kao profesor na medicinskom fakultetu, upravo koji se bavi otorinom, da ćemo sagledati i ovaj problem rešiti. Znači neke krupne reči nemamo potrebe da ovde upotrebljavamo kao što je gospodin Dejan to iskoristio. Ovde nam politizacije. Ceo republički Odbor za zdravstvo je jednoglasno, sem jednog glasa uzdržanog, glasao je da se ovoj deci nađe rešenje. Iskreno se nadam da će Republički fond zdravstva zajedno sa Ministarstvom zdravlja naći neko rešenje i da ova deca svakako neće ostati nezbrinuta od strane ovog instituta.
Mogu reći da u Republici Srbiji imamo dobre terapeute i u drugim praktično republičkim ustanovama, kao što je Klinički centar Srbije, kao što je Klinički centar u Nišu, Novom Sadu, ali svakako Institut za instrumentalnu fonetiku i patologiju govora je jedna starija ustanova koja pomaže u zbrinjavanju ove najmlađe populacije koja je hendikepirana i koja ima strašan problem kad ne može da čuje, onda ne može da govori. To je veliki problem ne samo za njihovu porodicu, nego i za celo društvo.
DS praktično obećavamo da ćemo u narednom periodu ovaj problem rešiti. Malo ste konkretno sa formulacijom amandmana izašli u suprotnost sa postojećim zakonom. Gledaćemo da u narednom periodu, vrlo brzom periodu rešimo ovo pitanje, da će deca nastaviti zbrinjavanje i u ovom Institutu.
Ono što želim isto da vam kažem, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, imam pravo i to da kažem i vremena, da država Srbije jako siromašna sa ekonomijom koja je skromna, odvaja ogromna sredstva upravo za ovu decu. Reći ću vam kao nastavnik koji radi čak i ovu operativu da se uvodi skrining za rano otkrivanje oštećenja sluha kod novorođene dece, a što samo rade najrazvijenije zemlje u Evropi i u Americi, da republičko Ministarstvo zdravlja, iako nije ministar iz DS, pohvaliću ga, iako me ne sluša. Dobra sredstva se odvijaju za veoma skupa pomagala kohlane implante, gde jedan kohleni implant košta od 20 do 70 hiljada evra. Država Srbija je našla mogućnosti i svake godine se više od 50-ak takvih kohlenih implanata ugradi u četiri referentna centra: Novom Sadu, Nišu, Kliničkom centru Srbije i na Zvezdari.
Mogu da kažem da su ti napori za poštovanje i da svakako nije bilo zle namere ni od strane Ministarstva, niti Republičkog fonda, da se ovako jedan dobar institut koji se bavi problematikom patologije govora kod dece izbaci sa ove liste. Želim još jedanput da potvrdim da ćemo se potruditi da problem što pre rešimo.
Ono što sam ukazivao opet nekoliko puta, ponoviću i sad, oko tendera koji se raspisuju u Srbiji za ta medicinska pomagala, konkretno za slušne aparate, za proteze, za kuk, proteze za govor, za sva pomagala. Zamolio bih vas da centralizujete te tendere, kako ne bi bili u situaciji konkretno za ove velike izdatke koje dajemo konkretno za kohlene implante da se posebni preparati, tj. proizvođači ugrađuju u Novom Sadu, posebni u Nišu, posebni u Beogradu. Želja moja lično, a i DS je da centralizacijom tih tendera omogućite da se jedan preparat praktično dobije i da kroz praktično jedno mogućnost tog preparata, jednog proizvođača, dobijete lakšu evidenciju mogućnosti i njegove ugradnje, reperiranja. Ono što je važnije, da sprečite po kliničkim centrima, da sprečite procente koji idu određenim lekarima za ugradnju tih pomagala.
Moj apel je da još jedanput, da centralizujete. Mi nismo toliko bogata zemlja. Zalažem se za decentralizaciju, ali u ovom slučaju kad su pare u pitanju, kad su osetljive stvari, molim vas da malo tu strožije kriterijume primenite i konkretnije za proteze bilo koje, da li su za kuk ili za koleno ili za sluh, da budu centralni tenderi. Svakako ćete onda dobiti bolju cenu, jeftiniju cenu, a mnogi lekari neće dobijati svoje procente od 10 do 15 posto, a što mislim da je za ovu našu državu jako bitno da uštedi na nekim stvarima, a ujedno da imamo jedan jedinstveni proizvod na našem tržištu. Ponoviću ponovo, da ne bude jedan proizvod poseban u Novom Sadu, drugi u Beogradu, a treći u Nišu, a što je smešno za našu državu koja je sa skromnom ekonomijom, ogromna sredstva izdvaja za zdravstvo. Moramo malo racionalnije da se ponašamo.
Privešću kraju ovo izlaganje, mnoge farmaceutske kuće u Srbiji mogu da kažem, da mešetare i da sve neke svoje proizvode praktično plasiraju na naše tržište tako što sa lekarima lično uspostavljaju neke kontakte i nudeći im neke provizije, zbog kojih oni propisuju određene preparate. Tu bih dao predlog ispred DS da ne Ministarstvo, ali svakako direktori ustanova određuju ko će i kad ići na neka stručna usavršavanja. Daću vam ponovo primer, pošto sva moja izlaganja su kroz primere životne. Zato su jaka. Pre 15-ak dana je bio evropski kongres u Barseloni, ORL i da od 400 lekara ORL koliko imate u Srbiji, 150 ih je bilo u Barseloni. Reći ću vam da je Alkaloid Skoplje bukvalno ceo jedan avion vozio iz Srbije ka Barseloni. Reći ću vam da je to dobra stvar, da lekari iz Srbije putuju i stiču nova znanja. Siguran sam da je ogroman broj tih lekara koji je bio na tim kongresima, ne ORL, nego i kardiološkim, neurološkim, to koristi kao vid turizma, to koristi kao mogućnost da se prošeta van Srbije i da ne donosi neki benefit srpskom zdravstvu.
Moja poruka je da direktori klinika određuju ko će ići na te kongrese. Ako farmaceutska kuća plaća, da to zna direktor ustanove, a ne da farmaceutska kuća za pojedincem sklapa neke ugovore koje ne zna direktor kliničkog centra ili osnovne jedinice u sastavu kliničkog centra. Time ćemo omogućiti da dobri lekari idu na te kongrese, da lekari koji imaju svoje radove, koji imaju šta da kažu, idu na te kongrese, a ne da te kongrese koristimo samo kao vid turizma. Da se malo provedemo, da malo vidimo, skupimo možda kao neki poen.
Apelovaću i na direktorku Srpske lekarske komore, da skupljanje pasivnih poena ne igra mnogo veliku ulogu, jer imajući u vidu da su svi ovi lekari, koje sam malo pre spomenuo, da od 140 prisutnih lekara, da je samo njih 30-ak imalo radove, a ovi ostali nisu imali radove. Da skupljanje tih kreditnih poena bude skoncentrisano samo sa prijavljenim radovima. Hvala vam puno.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.