Amandman na član 14. isti je kao i na član 12, s tim što se sada odnosi na medicinsku rehabilitaciju u slučaju bolesti i povreda. Znači, pratilac detetu predlagač priznaje do 15 godina, a mi smo predložili da to bude do 18 godine, kao i kod prethodnog člana 12, koji se odnosi na pratioca prilikom pregleda i lečenja u slučaju bolesti i povrede.
Završiću ono što sam počela, s obzirom da se radi o istoj suštini. Odvajanje od roditelja deci koja su zdrava nije nikakav problem. Naprotiv, čak im i prija. Za decu koja se dugo leče i najveći deo lečenja provode u bolnici odvajanje predstavlja separacioni strah i stres za koji neuropsihijatar dr Gordana Paunović-Milosavljević kaže da je jedan od najtežih oblika stresova kod dece.
Teško je pominjati konkretne slučajeve, ali maločas sam govorila o detetu koje se od 2001. godine, od svoje pete godine, leči na institutu. To dete je početkom ove godine napunilo 15 godina u bolnici i zaista se njegovo stanje toliko pogoršalo da su analize pokazale užasan porast šećera u krvi i porast krvnog pritiska.
Prihvatanjem ovog amandmana, kao i amandmana na član 12. koji je SRS podnela, ovakve posledice koje su i te kako štetne za zdravlje dece, bar kod ovakvih teških bolesti, bile bi malo umanjene. Zahvaljujem

Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Donka Banović, Miloš Aligrudić  i Milica Vojić-Marković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

 Statistički podaci govore da je u Srbiji za 30% stopa rađanja ispod one koja je prihvatljiva za obnavljanje stanovništva. To su tačni podaci. Ako znamo to i znamo da se suočavamo sa belom kugom u ovom trenutku, onda je zaista prosto ne shvatljivo da već duže vreme, mesecima u zakonu ove države ne postoji nešto što je prioritet sve  vreme, a to je borba protiv te bele kuge.
Kako je moguće da tek u nekoj posebnoj kategoriji zdravstvene zaštite, sa svega 65% bude dijagnostika i lečenje steriliteta? To je za našu državu i za naše uslove apsolutno neprihvatljivo.
Iskoristili smo ovu priliku da ovim amandmanom, koristeći činjenicu da je već predlagač zakona intervenisao u članu 16. da mi ovde dodatno intervenišemo i premestimo tu kategoriju iz poslednje grupe, od 65% osiguranja na 100% osiguranja u prvu grupu jer to vuče za sobom određene reperkusije u samom fondu i načinu na koji se prava njihova akta i načini na koji će se kasnije ti problemi tretirati, uključujući i ono što proističe iz toga, a to su eventualne veštačke oplodnje ili drugi načini produžetka vrste.
To je ono što je za nas jako važno i zato smo podneli ovaj amandman. Voleli bi smo da imate razumevanje za to, kao što ste imali razumevanja da se u zdravstveno osiguranje ubaci i neophodna promena pola, pa valjda možete da ubacite i ovakvu stvar koja je bitan za opstanak stanovništva.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović, koji želi reč.
Izvinite, Vladimir Milentijević po prethodnom?
Najpre gospodin Mirović. Izvolite.

Dame i gospodo, ovo je taj amandman koji je izazvao najviše polemike na Odboru za zdravstvo raspravom o amandmanima. Moram da priznam da su kolege iz DS, G17, PUPS i SPS ispale korektne i glasale su za ovaj amandman koji smo mi predložili zato što u suštini ovog amandmana je jedna humana potreba da se poštuje Konvencija o pravima deteta. Moram da izrazim u tom smislu jedno čuđenje kako vi, kao priznati humanista, jednostavno ne iskoristite svoje pravo da prihvatite ovaj amandman. Mislim da ako u Odboru za zdravstvo postoji jedna vrsta slaganja da je ovaj amandman veoma potreban u ovom momentu, ne vidim razlog da se to i od vaše strane ne prihvati. Mislim da nije prikladno opravdanje da treba sačekati dan za glasanje.
Šta nas je konkretno podstaklo da podnesemo ovaj amandman? Veliki skandal, gospodine ministre, da 200 dece koja se već godinama leče u Institutu za patologiju su odlukom gospodina Aleksandra Vuksanovića, direktora RZZO, ostali bez sredstava za lečenje i u suštini posle 20 godina prvi put taj Institut za patologiju neće biti finansiran od strane RZZO, ili je to neki hir, ne znam kako to da objasnim, gospodina Vuksanovića.
Da bi bio potpuno konkretan i da bi gledaoci i svi u sali razumeli o čemu se radi, RZZO ima dve milijarde evra budžeta. Finansiranje ovog instituta gde se leči 200 dece koja imaju simptome autizma i poremećaje govora je 0,001% od te gomile para od dve milijarde evra. Ako to nije humanitarna potreba, ako to nije briga za decu, ne znam šta više treba reći. Jednostavno nema nikakvog opravdanja za takvo postupanje gospodina Vuksanovića. Opet apelujem na vas da pokažete jednu vrstu humanosti.
Navešću vam još nekoliko primera koji pokazuju da jednostavno stvari mogu da dođu do toga da imate demonstracije ispred Zavoda za zdravstveno osiguranje, gde će vam doći roditelji, deca i imaćete jedan skandal neviđenih razmera koji sigurno neće ostati u okvirima Republike Srbije. Dokle ide takvo bahato ponašanje, daću vam konkretan primer i to je nešto što smo čuli od roditelja ove dece. Tri puta, u januaru, u februaru i martu, roditelji su tražili prijem kod gospodina Vuksanovića upravo zbog ovog problema i on nije našao vremena, niti im je pismeno odgovorio.
Mislim da ćete se složiti da se radi o jednom svojevrsnom skandalu, o jednom nečuvenom postupanju i da je ovo pravi momenat da pokažete jednu dobru volju i da usvojite ovaj amandman koji upravo pokazuje da država zbog nedovoljnog kapaciteta u državnim ustanovama treba i mora da finansira i tretman privatnim ustanovama jer, priznaćete, jedanput mesečno ili jedanput u 15 dana nije dovoljno za takvu vrstu problema.
Da budem potpuno konkretan, svesno ili nesvesno, nadam se nesvesno, ako se ne usvoji ovaj amandman, desiće se da će negde oko 200 dece izgubiti šansu da se istrgne iz kandži autizma, upravo zbog jedne bahatosti, a ne možete reći da ne postoji dovoljno sredstava jer ipak, priznaćete, dve milijarde evra je ogromna suma, ne za Republiku Srbiju, nego i za mnogo veću zemlju.
Prema tome, opet kažem, apelujem na vas da prikažete jednu vrstu profesionalizma, humanosti, kao što su pokazale kolege iz Odbora za zdravstvo. U protivnom, ispašće da je Odbor za zdravstvo jedna institucija koja nema nikakav uticaj i to je, priznaćete, čudno ako je došlo do usvajanja tog amandmana na Odboru za zdravstvo.
Dakle, radi se o jednom problemu koji može da eskalira i apelujem opet na vas da pokažete jednu vrstu odgovornosti i jednu vrstu humanosti u skladu sa Konvencijom o pravima deteta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Vladimir Milentijević ima reč.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu Poslovnika 71, citiraću, gde se  kaže da predsednik odbora je dužan da sednicu odbora sazove na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova odbora ili na zahtev predsednika Narodne skupštine.
Pre sat vremena sam došao sa teritorije KiM gde sam proveo sa građanima prethodne dve noći i jučerašnji dan. Situacija na KiM je vrlo alarmantna i iz časa u čas eskalira. Verovali ili ne, Srbi na KiM su u ratu, bez obzira što niko ne želi rat, ne želi ne Republika Srbija, ali moramo se malo pozvati na razum.
Neshvatljivo je da je jučerašnjim danom na Srbe na KiM otvorena vatra gde je došlo do oružanog sukoba. Neverovatan je odnos Republike Srbije i vlasti na jučerašnji događaj, bar kada je reakcija u pitanju, a neshvatljivo je da ni predsednik Odbora za KiM i članovi odbora, koji imaju pravo po ovom Poslovniku, ne sazovu makar Odbor za KiM da se raspravlja o teškoj situaciji na KiM, ako to već nije dozvoljeno u Narodnoj skupštini.
Gospođo predsedniče, molim vas da vi pod hitno prekinete ovu sednicu. Ako ne, da zakažete sednicu Narodne skupštine gde ćemo raspravljati i doneti neke zajedničke zaključke po toj temi, a Srbi su zajednički 99% zauzeli stav da ne prihvate institucije nezavisne države Kosovo, da bar pozovete šefove poslaničkih grupa, da se dogovorite i pre nego što krenete na godišnji odmor, na koji užurbano žurite, učinite nešto da nas ne ostavite u pasjim zubima. U suprotnom, jedino ako to ne bude moguće, molim sve poslaničke grupe koje ne prihvataju takav moj apel da bar u znak podrške napuste današnji rad, pa da nastavimo sutra da radimo, da bar znamo o čemu se radi. Hvala.

Gospodine poslaniče, pozvali ste se na odredbe Poslovnika u vezi sa načinom zakazivanja i odbora i sednice. Potrebno je da jedna trećina poslanika odbora predsedniku parlamenta podnese inicijativu, pa onda mogu sazvati sednicu odbora, s jedne strane.
S druge strane, u periodu vanrednog zasedanja najmanje 84 poslanika ili Vlada može predložiti dnevni red. Dakle, to su nam poslovničke mogućnosti koje stoje na raspolaganju poslanicima. To znači da ću praktično poštovati Poslovnik i sva akta koja nas obavezuju na valjan rad.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović ima reč.

Ako mi dozvolite, formalno se javljam na osnovu Poslovnika, člana 27. Ne mislim da ste povredili Poslovnik, ali prosto nemam druge mogućnosti da iznesem stav SRS o jednom pitanju koje je važno za Republiku Srbiju u celini i za sve njene građane i, nadam se, za sve političke stranke.
Krajnje je nerazumno, to je ono što smo mi hteli da kažemo juče gospođi Čomić, međutim, ona nije htela da prihvati našu argumentaciju, da se mi ponašamo kao čovek koji boluje od autizma, da pričamo o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju u situaciji kada šiptari, evo, upravo ovog časa pokušavaju da okupiraju Kosovsku Mitrovicu. Po informacijama koje ima SRS, helikopteri KFOR-a sve vreme nadleću teritoriju Kosovske Mitrovice i uopšte čitavog područja severnog Kosova.
Moguće je da će sukobi eskalirati. Očigledno je da šiptari uživaju podršku NATO pakta. Juče su, to je na kraju krajeva i vest koju su objavili svi mediji, helikopterima KFOR-a su te tzv. specijalne jedinice kosovske policije dovedene na administrativne prelaze Jarinje i Brnjak. Dakle, ono što vi možete, to je da prekinete ovu sednicu, da sazovete sastanak šefova poslaničkih grupa, odnosno zamenika šefova poslaničkih grupa i da vidimo kako iz cele ove situacije da izađemo.
Čak i kad bi svi poslanici SRS i DSS potpisali inicijativu za zakazivanje vanredne sednice to još uvek nije dovoljno da se dođe do magičnog broja 84. Situacija na KiM je takva da moramo da budemo iznad papiroloških odredbi Poslovnika. Dakle, situacija je urgentna. Na kraju krajeva, nije ni predviđena Poslovnikom.
Dakle, mi sad moram da se ponašamo kao u jednoj vanrednoj situaciji. Apelujem na zdrav razum rukovodstva Narodne skupštine. Sazovite sednicu šefova poslaničkih grupa i da vidimo kako iz cele ove situacije da izađemo. Što se tiče, naše poslaničke grupe, mi smo juče podneli interpelaciju na Vladu Srbije vezano za odnos Republike Srbije i NATO pakta i danas smo podneli drugu interpelaciju koja se odnosi na odnos Vlade Republike Srbije prema KiM, ali po Ustavu rok je 30 dana. Mi istek tog roka ne možemo da čekamo. Dakle, naš je predlog konstruktivan. Prekinite ovu sednicu. Sve ovo može da sačeka, ali situacija je takva da mora da se reši brzo i efikasno.

Po interpelaciji postupila sam u skladu sa Poslovnikom, što znači dostavila sam je nadležnom odboru koji će ceniti valjanost sadržaja interpelacije. Čim me odbor o tome obavesti, dostaviću interpelaciju predsedniku Vlade, koji je u obavezi da u roku od mesec dana odgovori. Dakle, to su neki rokovi i neka pravila. Ne možemo unositi nikakav ni haos ni anarhiju. Moramo poštovati akta. Ako nema 84 poslanika u ovom momentu za vašu ideju, to znači da većina smatra da država čini sve što može na načine koji su joj na raspolaganju.
Nastavljamo sa radom. Reč ima narodni poslanika Janko Veselinović.