Dame i gospodo narodni poslanici, danas negde oko 14 časova imali smo prilike da od gospodina ministra čujemo da konvencije koju je Republika Srbija ratifikovala moraju da se poštuju. Takav stav predlagača videli smo i u članu 6, gde se pravo na zdravstvenu zaštitu priznaje licima, tj. deci do 18 godina života.
Međutim, kada poslanički klub SRS podnese amandman na član 12, gde smo predložili da se pravo na pratioca proširi na decu do 18 godina života, mi onda dobijamo odgovor da se konvencije mogu poštovati parcijalno. Znači, bilo je dovoljno priznati da se pod detetom smatra lice do navršenih 18 godina života, a ostalo će se uređivati prema mogućnostima zemlje.
Takođe, u obrazloženju zašto se ovaj naš amandman ne prihvata, stoji da deca od 15. do 18. godine života koja borave u zdravstvenim ustanovama za vreme lečenja imaju potpunu zdravstvenu zaštitu i negu od strane zdravstvenih radnika. To stoji i svaka čast zdravstvenim radnicima, naročito onima koji leče i neguju decu. Ali, problemi koji se dešavaju u praksi govore da je u nekim slučajevima ipak potrebno da pratioc ostane i posle navršene 15. godine života deteta, a da se ne radi o licu kod koga je došlo do gubitka pojedinih telesnih ili psihičkih funkcija, uključujući i slepa, slabovida i gluva lica.
Neka deca se dugo leče. Moram da pomenem dečaka koji se na Institutu leči od leukemije od 2001. godine i koji je početkom ove godine napunio 15 godina. Problemi sa kojima su se roditelji susretali zaista su strašni. Nešto više o tome ću reći povodom narednog amandmana na član 14, pošto vreme predviđeno Poslovnikom od dva minuta za obrazlaganje amandmana ističe. Zahvaljujem.

Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević.
Da li neko želi reč? (Da)

Predložila sam da se u članu 13. Predloga zakona stav 1. menja i da glasi: "U članu 41. tačka 1. menja se i glasi: "Pregled i lečenje bolesti usta i zuba kod dece i mladih do navršenih 30 godina života, starijih lica koji su teško telesno ili duševno ometena u razvoju, kao i lica sa težim urođenim ili stečenim deformitetom lica i vilice, uključujući i protetske nadoknade lica i vilice i fiksne ortodonske aparate". Lečenje usta i zuba za navedene kategorije mora da bude obezbeđeno u ambulantno-polikliničkim stacionarnim uslovima.
Ovim amandmanom se proširuje pravo na pružanje stomatološkog lečenja na životno doba do navršenih 30 godina. Već sam u načelnoj raspravi govorila o tome da je Skupština nedavno usvojila Zakon o mladima koji obuhvata mlade od 15. do 30. godine života. Tom prilikom smo mi iz SRS govorili da u tekst zakona mora da se ugradi deo koji je obavezujući za zdravstvenu zaštitu za navedeni uzrast.
Dakle, imamo Zakon o mladima koji nikoga ne obavezuje. Ne obavezuje ni Ministarstvo zdravlja da se mladima do 30. godine života pruža zdravstvena zaštita, u ovom slučaju stomatološka, bez obzira da li su ili nisu obveznici zdravstvenog osiguranja. Na primeru Zakona o mladima se vidi sva besmislenost besomučnog donošenja zakona koji se ne žele primeniti u praksi, već se donose iz formalnih razloga, kako bi se popunio broj proevropskih zakona neophodnih za prikazivanje vašim prijateljima iz Brisela.
Ovim amandmanom se takođe daje pravni osnov da se obezbedi protetsko i ortodonsko zbrinjavanje lica sa stečenim i urođenim deformitetima lica i vilica za navedeni uzrast. Ti deformiteti, kada su urođeni, a pri tome mislim na rascepe lista i usta u sklopu nekih sindroma, su veoma teški, ne samo u funkcionalnom već i u estetskom i u psihološkom smislu i zahtevaju dugogodišnje lečenje i rehabilitaciju tih osoba. Ovo se naročito odnosi na ortodonske pacijente kojima je neophodan fiksni ortodonski aparat kako bi se njihovo lečenje završilo. Po sadašnjem zakonu takva lica, ako su starija od 18 godina i ne nalaze se na daljem školovanju do 26. godine, a imamo takvih slučajeva, nemaju pravo na ovu vrstu lečenja koje je obuhvaćeno obaveznim vidom zdravstvenog osiguranja.
Stečeni deformiteti nastaju kao posledica obimnih resekcija vilice usled povrede ili tumoroznih procesa, najčešće malignih, i sve više se javljaju i kod mlađih osoba, u mlađem životnom dobu. Oni moraju da se zbrinjavaju protetskim nadoknadama koje će biti finansirane iz fonda zdravstvenog osiguranja. Takvih pacijenata nema puno i nisu potrebna mnogo veća sredstva, kako ste naveli u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana.

Narodni poslanik Nikola Krpić ima reč.

Prava su prethodnim zakonskim rešenjem bila značajno smanjena i dobro je što je ministarstvo danas konačno imalo sluha za ovu oblast koja je poslužila u prethodnom periodu kao eksperimentalna u ne baš uspešnoj reformi zdravstva. Treba reći da je Ministarstvo zdravlja sa ovim predlogom zakona zaista učinilo dosta na humanizaciji i razvoju stomatološke zaštite u Srbiji.
Takođe, treba reći da postoje još mnogi nedostaci u stomatologiji, a prvenstveno podela usluga po nivoima, pa je unela opštu pometnju i u zdravstvenim ustanovama i među inspekcijskim službama. Jer, takva podela ne postoji za stomatologiju ni u jednom evropskom komparativnom zakonodavstvu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 13. amandman je podnela grupa 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Narodni poslanik Mileta Poskurica, ima reč.

Zahvaljujem.
Naravno, još jednom bih u ime naše poslaničke grupe pozvao ministra da razmisli da li u povrede na radu spadaju i osobe koje su to doživele putujući na posao, ili sa posla, da 50 godina dugu tradiciju ne kvarimo i da se ne vadimo na to šta je Svetska zdravstvena organizacija propisala. Ako to uradimo niti će nas bombardovati, uvesti u sankcije, niti kazniti samo ćemo pomoći našem narodu i izbeći utisak da smo bili pod dejstvom možda nekih tajkuna koji nude radne odnose po drugim okolnostima. Dakle, taman i da zatrudniš, gubiš radno mesto. Znate o čemu pričam.
U vezi sa ovim amandmanom, prosto smo hteli da proširimo nadležnosti stomatološke službe u pogledu pružanja zaštite građanima Srbije. Ona je bila ekskomunicirana, bila je ni na nebu ni na zemlji. Loše je bilo zakonsko rešenje, koje smo ranije imali, sada se tu nešto popravlja.
Ponovo je stomatolog izabrani lekar za većinu stanovnika. Eto, malo smo hteli te nadležnosti, ta prava osiguranika da proširimo amandmanom. Niste usvojili, ali ako išta ima da je pozitivno urađeno u ovom zakonu, taj pomak koji je urađen je, recimo, pozitivan u vezi stomatologije, iako trošim svoje vreme zbog građana koji zovu i zainteresovani su za banjskog lečilišta rehabilitacionog centra "Zlatar", pitanje statusa njihovog nije jasno i dokle je komisija Ministarstva stigla u proceni njihovog statusa, budući da ste raspoloženi da dajete komentare i izjave, odgovore. Poslanici, iako nije pravi trenutak, ljudi koji to gledaju ne znaju naše vremenske limitacije, kada pitanja možemo da postavimo, učinite jedan napor, pa nam o tome nešto recite tokom sednice. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Donka Banović, Miloš Aligrudić i Milica Vojić-Marković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Nikola Lazić ima reč.

Zahvaljujem.
Poslanička grupa Demokratske stranke Srbije je pozdravila što se u ovom predlogu zakona omogućava lečenje zuba i usta za studentsku populaciju. Takođe je tokom načelne rasprave naša poslanička grupa je ukazala na jednu činjenicu da je stomatologija na nekritički način, praktično, skoro u potpunosti ugašena u državnom sektoru, osim nešto preventive i urgentne stomatologije.
Takođe smo tokom načelne rasprave ukazali na problem nefunkcionisanja Stomatološke komore i samim tim i o znatno smanjenih nemogućnosti da se vlast struke čuje u ovom smislu.
Smatramo da nam je potreban jedan održiv i realan koncept stomatološke zaštite, u suprotnom dugoročno mislim da će stanje usta i zuba naše nacije biti katastrofalno.
Ovim amandmanom poslanička grupa DSS je predložila da se dobrovoljnim davaocima krvi koji su to činili više od deset puta obezbedi lečenje usta i zuba. Mislim da je obrazloženje koje se navodi za odbijanje ovog amandmana neprimereno. Pokazuje da onaj ko je pisao odgovore ili potpuno promašio temu o kojoj se govori, ne čitajući navedene razloge u predloženom amandmanu ili je na jedan zlonameran način tumačio amandman sa ko zna kojim ciljem.
Odgovor koji smo dobili je – amandman se ne prihvata iz razloga što se na način predložen amandmanom uvodi sistem plaćanja dobrovoljnog davalaštva krvi, a što je u suprotnosti sa standardima i sa direktivom EU, kojim se zastupa princip nenagrađenog dobrovoljnog davalaštva krvi.
Mislim da onaj ko je ovo pisao nije shvatio da se ova direktiva, na koju se poziva, govori o sprečavanju korupcije i trgovine krvlju, a ne govori se o samim beneficijama koje država može na neki način obezbediti za davaoce krvi. Postavlja se pitanje ko uopšte govori da je neophodno plaćati ovim ljudima davalaštvo krvi? Mislim da je to uvreda i za njih same, jer niko od tih ljudi ne čini to iz materijalnih pobuda, već isključivo iz humanih razloga i razloga solidarnosti.
Ono što je poslanička grupa DSS predvidela, da se ljudima, koji su više od deset puta davaoci krvi, obezbedi lečenje usta i zuba upravo iz razloga da davaoci krvi moraju biti dobrog zdravlja. Svi smo svesni da ukoliko se zapuste usta i zubi to može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija u celom organizmu.
Takođe smatramo da država obzbeđivanjem lečenja usta i zuba za dobrovoljne davaoce krvi demonstrira svoj odnos prema dobrovoljnom davalaštvu krvi u celini, jer kada bi se to smatralo za jednu vrstu nadoknade, kako bismo onda tumačili činjenicu da su dobrovoljni davaoci krvi oslobođeni plaćanja participacije za zdravstvene usluge? To oslobađanje od participacije je slučaj i u Hrvatskoj i u BiH itd.
Kako bismo tumačili da je, na primer, manifestacija "Noć muzeja" dala 30 karata kao simboličan poklon dobrovoljnim davaocima krvi? Podsetiću vas na činjenicu da je u Srbiji neophodno da svakog dana 350 ljudi da krv. Postavlja se takođe pitanje kako se naziva kada su građani prinuđeni da daju krv za svog člana porodice.
Inače, kada se već spominje trgovina krvlju itd, mislim da je ova vlada dovela građane u tako tešku bezizlaznu situaciju, da je nivo frustracije jako visok, pa smo sve češće svedoci da ljudi zaista posežu za nekim očajničkim potezima, kao što je pokušaj prodavanja organa putem oglasa u medijima. Zato apelujem na ministra da prihvati predloženi amandman.

Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Lidija Dimitrijević.