Pre nego što bih komentarisao naš amandman, prokomentarisao bih i podržao ovaj amandman kolega iz DSS. Trebalo je prihvatiti taj amandman. Zašto? Ministar je nov, ali je u medicini veoma dugo. Ako ova država pokušava strateški da razreši problem deficitarnih specijalizacija, pomenuti su neki od aneseziloga, tu su i patolozi, da ne pričam o tome, onda nije dovoljno samo da se skraćivanjem vremena dobijanje specijalizacije reši problem. Ako računamo i fluktuaciju kadrova koju su kolege pominjale, onda samo Ministarstvo zdravlja i Vlada trebaju da razreše problem.
Da kažem još jednu stvar, dobijanjem specijaliste i diplome specijalističke čeka svakog mladog specijalistu posao, sve nas je čekao, bar još četiri, pet godina da malo još više uđemo u problematiku kvalitetno te specijalizacije. Ministarstvo i Vlada što se tiče deficitarnih zanimanja i specijalizacija, u odgovoru što je rečeno da će da se stvori višak lekara lako može da definiše koje su deficitarne specijalizacije i strateški da se ponude dva načina rešenja. Možda postoji još neki način rešenja. Izuzev ovog skraćivanja vremena specijalizacije, koje ste pomenuli, dajte mogućnost i volonterskih specijalizacija, definisanih tačno za grane koje su deficitarne.
U odgovoru gde kažete da bi trebalo da se uskladi sa brojem stanovništva, vi to možete da uradite, da koristite evropske i svetske standarde, recimo, broj anesteziologa, broj radiologa na broj stanovnika, pa na osnovu toga da izgradite i kažete – odobrićemo 12 ili 25 volonterskih specijalizacija mimo ovih regularnih državnih. Iako ste odbili amandman koji je koristan, razmislite o tome, pa možda na neki drugi način u planu razmišljajte da pokušate da date uske deficitarne grane koje su potrebne kliničkim centrima, bolnicama i uopšte, da zdravstvo razrešite bar na ova dva načina, jer je za to, kada se krene, potrebno nekoliko godina da bi se bar malo broj tih deficitarnih specijalista smanjio. Nađite način da to strateški razrešite.
Amandman po kome sam se javio, to je amandman na član 33. U tom članu 33, da ne čitam, samo ukratko da kažem radi javnosti, pominje se kontinuirana edukacija, šta ona podrazumeva i akreditacije, zaduženost, koje su ustanove i da kontinuirana edukacija mora da bude akreditovana, takva je suština tog člana.
Pošto je suština tog člana koji se odnosi na kontinuiranu edukaciju, mi smo podneli isto amandman iz dva razloga. Prvi razlog, u uvodnom delu sam govorio da nam je smetao izraz "kontinuirana medicinska edukacija". Naravno, znam da je moja diskusija uzaludna, a i onda sam rekao i ponavljaćemo je stalno ispred SNS, da mi imamo naše domaće izraze, a to je stručno usavršavanje ili stalno stručno usavršavanje, bilo koje, u ovom trenutku govorimo o medicini. Osnovni cilj amandmana je da se koristi srpski jezik.
Već sa pomenuo, za sebe mogu da kažem, nažalost, da je ušlo u rečnik i medicinskih fakulteta i svih tih institucija koje obavljaju stručno usavršavanje - kontinuirana medicinska edukacija sa skraćenicom, neću onako, nego KME. Meni to smeta, a mislim da smeta i mnogim našim kolegama, ali je to kroz zakon, koji je donet, o lekarskim komorama uvedeno.
Ponavljam, treba neke stvari, izrazi, u duhu našeg jezika zakonski da se promene. Mi smo ovde stavili da iznad ovog naslova, gde se pominje kontinuirana edukacija, stoji "stalno stručno usavršavanje", s tim što smo mi sada u stavovima obrazložili i naveli šta to podrazumeva, odnosno gde se sprovodi. Smatramo da je to mnogo jasnije u našem amandmanu rečeno, iako je Vlada u odbijanju rekla da pitanje kontinuirane edukacije je edukacija koja se odnosi na Zakon o zdravstvenoj zaštiti, odnosno lekarskim komorama. Znamo mi to, ali kada ste vi već stavili ovde član, gde postoji definicija kontinuirane medicinske edukacije, mi smo odreagovali, što ste vi to onda stavljali tu, kada je rešeno Zakonom o zdravstvenoj zaštiti?
Naša primedba je da naš amandman na mnogo jednostavniji način prepakuje vašu ovu kontinuiranu edukaciju koju ste pomenuli u članu 33. Druga stvar, ponavljam, cilj je bio da se koriste reči koje su primerene našem jeziku, našem maternjem jeziku i da ponovo kroz to apelujemo da u budućnosti bilo kakvi izrazi, da li se odnosi na medicinu, ekonomiju, prava ili bilo koje oblasti, da ne koristimo engleske, anglosaksonske izraze, kada imamo u našem jeziku odgovarajuće reči koje su razumljive, ne samo za ljude koji rade u medicini, nego i običnim ljudima koji nemaju veze sa medicinom.
Predlažem da prihvatite ovaj amandman, a predlažem, ponavljam ono sa početka, da nađete način da amandman koji su podnele kolege, a odnosi se na volontersku specijalizaciju, ako ga ne prihvatite, bar nađete način i da razmišljate da pomognete razrešavanje deficitarnih kadrova raznih specijalnosti u medicini. Hvala.