Na član 43. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Donka Banović i Milica Vojić – Marković.
Narodna poslanica Donka Banović ima reč, izvolite.

Ovde smo prešli na članove koji govore o kaznenim odredbama. Menja se član 256. u tom članu su pobrojani razni prekršaji i ovde predlagač predviđa izmenom da će se kazniti za prekršaj zdravstvena ustanova od 300 do milion dinara kazne. Mi tu povećavamo gornju granicu na milion i 200 dinara, to je jedan deo amandmana. Drugi deo se odnosi na to da osim toga što će zdravstvena u stanova platiti određenu kaznu, da 10% od te kazne plaća i rukovodilac zdravstvene ustanove. Zašto? Zato što kod ovih kazni inače u svim našim zakonima kažnjava se ustanova, pa onda onaj ko rukovodi tom ustanovom i ne osećam da je on odgovora, a za rad ustanove i za prekršaj je odgovoran pre svega onaj koji je na čelu te ustanove.
Ovo je neki pokušaj da se i direktori, odnosno rukovodioci zdravstvenih ustanova, da i oni plaćaju određene novčane kazne. Kada plaća ustanova onda tu ispada da nikoga nije briga ni kada se na sudovima plaćaju velike kazne. Ovako ako bude, pa i lično, odgovornost u obliku kazne, onda mislim da ima smisla.

Na član 43. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Aleksandra Ilić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre ponovio bih stav SRS koja je i u načelnoj, a i u današnjoj raspravi izneo gospodin Paja Momčilov, a to je da mi smatramo da ne postoje razlozi da se ovaj zakon usvaja po hitnom postupku, a boga mi, nismo baš čuli adekvatne i argumentovane razloge koje ste vi kao predstavnik ministarstva ili vaši saradnici izneli da bi ste nas u opravdanost ovakvog jednog poduhvata ubedili.
Ako otvorite Poslovnik Skupštine Republike Srbije videćete šta su razlozi i pod kojim se uslovima usvajaju zakoni po hitnom postupku. Prihvatio sam činjenicu, radikali su prihvatili činjenicu da ste oba poslali u proceduru po hitnom postupku i videli smo u zakonu šta su vaši saradnici, pretpostavljam da ste vi niste bavili, napisali šta su razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku. Tu gospodine ministre piše, prva rečenica je: "radi što hitnije primene odredaba ovog zakona koji se odnose" itd, "neophodno je da se po hitnom postupku donese zakon". Onda dođete do člana 46, za koji sam ja predložio da se briše, i vidite da obavezujete sebe i svoje saradnike da podzakonske akte donesete za godinu dana. Gde je tu hitnost?
Ne pričamo mi o ovom zato što imamo pozitivno iskustvo sa Vladom u koju ste vi ušli pre par meseci ili par nedelja, sasvim je sve jedno, mi znamo igrače. Ova skupština je 2009. godine usvojila zakon na koji vaše kolege iz Vlade još uvek nisu donele podzakonske akte.
Šta ste vi napisali u obrazloženju, vi ili vaši saradnici, sasvim je sve jedno? Kažete da se amandman ne prihvata, onda se nastavlja: "međutim, to ne sprečava Ministarstvo zdravlja da i u kraćem roku donese podzakonske akte potrebne za sprovođenje ovog zakona (što će ministarstvo i uraditi)". Mogli su da stave zarez, pa da napišu – majke mi. To ima toliku težinu. Ne kažemo da vas nešto sprečava, ali je ovde problem što vas ništa ne obavezuje da to donesete u roku kraćem od godinu dana. Vi nas ubeđujete gospodo iz ministarstva, iz jedne političke stranke koja učestvuje u vlasti, da ćete se posle letnje pauze baviti zakonom i podzakonskim aktima? Pa, kampanju ste već počeli, koga briga za ovo posle ove pauze.
Pogledajte dokle ste otišli u sledećem zakonu, o kome će se kasnije raspravljati. Ovde piše da će Republički fond uskladiti statut i doneti podzakonske akte do 1. januara 2013. godine. Vi ste ovo po hitnom postupku poslali u proceduru?
Ja vam kažem, u 2009.
Kažem vam, od 2009. godine određeni zakoni čekaju na podzakonske akte da bi se primenjivali. Gospođo, pošto se ceo dan tu smeškate, pretpostavljam da vam je smešno. Kad se niste smejali, onda ste sa gađenjem gledali i slušali pojedine poslanike, a mi bismo zaista voleli da ste se tako odnosili prema aferama koje se vezuju za vaše ministarstvo, za bivše ministre i kolege, od citostatika pa do vakcina za svinjski grip. Da ste se tamo malo više tako rigorozno i sa gađenjem odnosili prema pojedincima, verovatno danas u Srbiji, dok se vi iz ministarstva smejete, ne bi kukali pacijenti, ne bi kukali lekari i ne bi kukao budžet Republike Srbije.
Šta ste stavili u stavu 2. ovog člana koji se tiče na sledeći zakon, a vezan je za ovu temu o kojoj govorim? "Donošenje propisa iz stava ovog člana, do donošenja propisa primenjivaće se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom". Šta će biti ako su u suprotnosti? Koji će se propisi do 2013. godine primenjivati?
Pokušao sam, gospodine ministre, da budem slikovit, na šta ste pristali, u kakvo društvo da uđete. Ali, u ovoj državi je sve moguće, gospodine ministre. Moguće je, gospodine ministre, da šiptarski teroristi pucaju na Srbe na severu Kosova, da u sred Srbije, uz pomoć NATO pakta i EU pokušavaju da uspostave granicu i carinu, a mi, gospodine ministre, u Skupštini po hitnom postupku raspravljamo o zakonu kojim će muškarci postajati žene, žene postajati muškarci i to o trošku države. Kako reče jedna koleginica malo pre – skaradno. Zahvaljujem.

Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić, koji želi reč. Izvolite. Imate još 11 minuta.

Gospođo predsedniče, gospodine ministre, kada je u pitanju zdravstvo Srbije, ja moram reći da je za poslednjih 10 godina zdravstvo Srbije urušeno i razoreno i unakaženo. Za poslednjih 10 godina u oblasti zdravstva, prema informacijama, a verujem da vi imate i preciznije informacije, utrošeno je oko 15 milijardi evra. Možda nisam u pravu, možda vi imate bolje podatke, ali, ovo što sam ja čuo možda nisu najprecizniji podaci. U tom delu možete i da me ispravite.
U proteklih 10 godina u zdravstvu Srbije vršeni su brojni neuspešni eksperimenti. Posledica tih eksperimenata jeste bila ta što je na čelu zdravstva u Republici Srbiji postavljen čovek koji nije dao željene rezultate, a on je bio ministar zdravlja 10 godina. Kada pogledate član 53. i nadležnosti ministarstva i nadležnosti inspekcije zdravstvene, ono o čemu sam ja vas podsećao ovih dana, gde očekuje javnost i očekuju građani, s obzirom na vašu ozbiljnost, na vaše iskustvo, da ćete izvršiti određene, i to brojne, promene u zdravstvu.
Vidite, u članu 53. stav 1. tačka 1: "Zdravstvena ustanova ako ne ispunjava uslove, Ministarstvo donosi rešenje o privremenoj zabrani rada ili o privremenoj zabrani obavljanja određenih poslova zdravstvene delatnosti ako: zdravstvena ustanova ne ispunjava uslove propisane zakonom u pogledu kadra, opreme, prostorija i lekova". Ovo sam želeo ponovo da vas zamolim, jer građani Pančeva mnogo očekuju od vas – da razrešite onu dramu i onaj slučaj u Pančevu i da zdravstvena inspekcija kojoj vi možete izdati nalog, ali bi najbolje bilo da se vi na licu mesta uverite, s obzirom da ste po vašoj profesiji bili profesionalac i operativac, vama neće biti teško da dođete u Pančevo i da se uverite.
Što se tiče dopunskog rada, naš predlog je da taj dopunski rad ukinete i da predložite zakon da se izmeni, s obzirom da se u toj oblasti najviše odražava i izražava korupcija u zdravstvu. Hvala vam.

Gospodin ministar ima reč. Izvolite.

Gospodine Jojiću, mi se dogovorismo da idemo u Pančevo, nećemo ceo dan pričati o poseti Pančevu. Prema tome, to je na početku dogovoreno i idemo za Pančevo.
Drugo, koristim priliku, pošto je ovde bilo diskusija vezanih za to šta je to što mi radimo ili da li uopšte nešto radimo imajući u vidu nastalu situaciju na Kosovu, moram da vam kažem da je Ministarstvo zdravlja već od trenutka kada se pojavio određeni problem vezan za događaje na Kosovu i kad su se pojavile ove agresije prema stanovnicima, sve svoje resurse angažovalo na obezbeđenju lekova i drugog medicinskog potrebnog materijala za enklave na Kosovu i da se tim enklavama dostave ove medicinske potrebe, da ne dođemo u situaciju kao u neko prethodno vreme, da boce sa kiseonikom čekaju jedan duži vremenski period na graničnom prelazu.
Uveravam vas da su te aktivnosti ministarstva veoma obimne, sveobuhvatne i da, imajući u vidu sve ovo što sam danas rekao, te aktivnosti već traju i pre nego što su ovde pomenute.
Dužan sam jedno obaveštenje građanima ove zemlje. Na sva ova pitanja i sve ove diskusije koje su date u okviru današnjeg zasedanja Skupštine, dati su i odgovori i obrazloženja koja su sadržana i koja poslanici imaju. Međutim, i pored toga se postavljaju određena pitanja, iako su dati precizni i jasni odgovori. Pre svega želim da kažem kolegi iz Surdulice, šta nas obavezuje da ispunimo ovo obećanje pred vama i ovo što nas obavezuje ovde. Obavezuje nas to što smo ove obećanje dali i što možete u svakom odgovoru na svakoj sledećoj skupštini da nas pitate šta ste odradili da nas kritikujete, ali nemojte da nas kritikujete pre nego što ispunimo obećanje ili je to ustaljeni manir, da se kritikujemo pre nego što krenemo u realizaciju.
Bilo je ovde dosta kritika oko uvođenja uprave za skrining. Gospodo poslanici, pet strana je dato na obrazloženju zašto se uvodi Uprava za skrining. Dato je i obrazloženje da to ne podrazumeva novi prijem osoblja. Dato je obrazloženje detaljno. Neki su čak ovo obrazloženje okarakterisali kao da su to zakonski predlozi sa tri strana, što nije tačno. Na kraju smo dali obrazloženje i odgovorio sam na onoj sednici koja je bila u petak – zašto 2013. godina i ovde se to ponovo potencira, zakon se primenjuje od 2013. godine. Mi još u ovoj fazi, u zajednici sa ljudima koji sami finansiraju skrining, jer u zajednici sa institucijama koje će se time baviti radimo na obuci kadrova koji će raditi na ovim veoma složenim zahvatima i pokušati da smanjimo broj obolelih od malignih oboljenja, ali definitivno se to radi, ali to ćemo definitivno 2013. godine preuzeti sami, s obzirom da sada sa stručnjacima iz međunarodne zajednice radimo na osposobljavanju kadrova koji će raditi ovaj skrining.
Sve konvencije koje su ovde su pitanje šta je sa konvencijama, da li poštovati ili ne poštovati konvencije. Činjenica je da tu ne postoji dilema. Konvencija je, kao što i sami znate, moraju da se poštuju, međunarodne. Međutim, sve konvencije koje je Srbija ratifikovala, a sve koje su navedene u ovim predlozima zakona su ratifikovane i usvojila ih je Skupština, te konvencije postaju automatski deo pravnog sistema Republike Srbije i direktno se mogu primenjivati u pravni sistem Republike Srbije, kao što je u konkretnom slučaju rađeno.
Veliki broj diskusija je bilo na aspekte prava deteta i šta po tom osnovu treba uvesti, šta treba izbaciti. Hoću da vam kažem - Skupština je dostavila ove materijale UNICEFU. Viđenje UNICEFA glasi – sa aspekta prava deteta, predlozi o izmenama i dopunama ova dva zakona sadrže sledeće veoma važne izmene: pod jedan, povećanje obuhvata obaveznu zdravstvenu zaštitu dece do 18 godina.
Ovim članom se zakon usklađuje sa Konvencijom o pravima deteta i Ustavom koji garantuje najviši standard zdravstvene zaštite za svu decu. Ovom odlukom se dodatno osnažuje obaveza zaštite prava deteta. Ova odluka će smanjiti uskraćivanje zdravstvene zaštite dece od 15 do 18 godina, koja zbog administrativnih teškoća nisu uspela da zdravstveno osiguranje obezbede po drugim osnovama.
Ovo je posebno važno za decu iz ugroženih populacionih grupa kojima je zdravstvena zaštita najpotrebnija, a za koje je ispunjenje administrativnih zahteva za obezbeđivanje zdravstvenog osiguranja postavljenih u aktuelnoj vezi zakonom i najproblematičniji. Ova odluka neće finansijski dodatno opteretiti budžet.
Deca se pokrivaju stomatološkom zdravstvenom zaštitom. Pravo na privatnost, s obzirom da je to bilo najčešća primedba koju sam ovde danas slušao, pravo na privatnost, uvid u medicinsku dokumentaciju, postojećim zakonom detetu starijem od 15 godina, ali sposobnom za rasuđivanje, dato je pravo davanja pristanka na medicinsku intervenciju. Ohrabrivanja adolescenata od 15 do 18 godina da u proces odlučivanja o pristanku uključi i roditelje, porodicu, sastavni je deo dobre prakse, osim ako nije suprotno najboljem interesu adolescenta ili se sam adolescent tome protivi.
Izmenom zakona predviđa se usklađivanje ovog člana sa članom koji govori o poverljivosti podataka, odnosno uvida u medicinsku dokumentaciju. Izmene obezbeđuju privatnost i poverljivost podataka, koja može i mora biti narušena u slučaju životne ugroženosti adolescenta ili ako je odlučivanje adolescenta protivno njegovom, njenom najboljem interesu, čime se dovodi u sumnju sposobnost samoga adolescenta, pa je roditeljski pristanak, odnosno upisivanje roditelja, staratelja svakako neophodno.
Ovaj član veoma je važan za ostvarivanje zdravstvene zaštite adolescenata u domenu reproduktivnog i mentalnog zdravlja adolescenta i rešava dosadašnje nedoumice vezane za špijuniranje adolescenata. Istovremeno se osnažuje uloga zdravstvenog radnika u podsticanju odnosa adolescenata i roditelja koji je zasnovan na uzajamnom poverenju i podršci uz dozu privatnosti koja nije suprotna najboljem interesu deteta i negovanju njegovog zdravstvenog stanja.
Četiri, deci se daje pravo učešća u medicinskim ogledima ako predstavljaju neposrednu korist za dete, uz obavezan pristanak roditelja ili staratelja. To je viđenje UNICEFA koje je sadržano u ovim izmenama zakona koje ste ove imali.
Kada je u pitanju, pošto smo dobili prigovor, amandman o članu 16, poslednji stav, Vlada je odbila ovaj amandman. Međutim, Odbor za zdravstvo Skupštine Srbije ga je usvojio i to je stvar dogovora, tj. glasanja u parlamentu. Onako kako se izglasa, tako ćemo mi postupiti.
U pravnim propisima kada se govori o jednini i množini, malo je teško da ja kao čovek koji potiče sa jednog prostora govori o gramatici i upotrebi jednine i množine, imajući u vidu da sam iz okoline Vranja, tj. iz jednog sela pored Vladičinog Hana, vi svi znate da se u pravnim propisima imenice stavljaju u jedninu. Zato je samo Zakon o autonomnoj pokrajini, znači, ne priča se o zdravstvenim ustanovama, nego zdravstvena ustanova. Da više ne ulazim u detalje, mislim da to razumete i da zbog toga niko ne ukida autonomnu pokrajinu, nego je to osnova na osnovu koje se pišu zakoni.
Član 7. Predloga zakona odnosi se na zakazivanje, a ne odnosi se na listu čekanja. Neko mora da pravi razliku šta je to zakazivanje pregleda, a šta je lista čekanja. One su posledica nedostatka sredstava i one su poznate svih zemljama, pa i najrazvijenijim. Imate ih u Engleskoj, Italiji, uzmite i pogledajte. Dok dovoljno nemamo sredstava, postojaće lista čekanja. Mi bismo najsrećniji bili da ih nema. Međutim, uvešće se mere izvršenja koje su pre jedne godine ukinute i to će biti osnov da se kontrolišu liste čekanja i dopunski rad.
Sledeće što se ovde pričalo to je volonterska specijalizacija. One ne predstavljaju narušavanje ustavnog prava na dostignutost obrazovanja. Ovaj princip može da se aktivira, u stvari volonterske specijalizacije su dodatno stručno usavršavanje i one se obavljaju u svim razvijenim zemljama, kao što su EU, Amerika, itd. Prema tome, kada govorimo o volonterskim specijalizacijama ima određenih rešenja koja su neprihvatljiva za ovakav vid vršenja specijalizacije. Mi smo u prethodnom periodu imali tu mogućnost, kao što i sami znate i znate kako je sve to prošlo u našoj sredini, kako se sve to manifestovalo i koliko je bilo dobrobiti od tih volonterskih specijalizacija.
Mi ćemo ovim izmenama omogućiti da jedan broj ljudi krene na te prevremene ili da se ne čeka ono vreme od dve godine za početak specijalizacije, ali ćemo imati i jednu analizu koje su te specijalizacije, koliko treba ljudi i kada treba da počinju sa specijalizacijom.
Kada je u pitanju strategija za palijatalno zbrinjavanje, usvojena je 2009. godine i do sada je edukovano 476 zdravstvenih radnika. Obrazovana je u 88 domova zdravlja služba kućnog lečenja koju po kućama obavljaju lekari. U zbrinjavanju obolelih učestvuju psiholozi, psihijatri, volonteri Crvenog krsta, sveštenici, ako pacijent želi, tim čine lekar i medicinska sestra. U bolnicama od 27 opredeljeno je 300 postelja u Srbiji, zovu se jedinice za palijatalno zbrinjavanje i to su naši potpisi. Normativ je evropski za broj postelja.
Gradski zavod za gerontologiju i palijatalno zbrinjavanje, poseta u kući pacijenata koji su bez porodice i koja su samačka domaćinstva, oni nemaju postelje, to je samo kućno lečenje. Za adaptaciju jedinice u bolnicama Vlada Srbije je izdvojila 600.000 evra koje se sada troše za te namene. Nacionalni koordinator u IPA projektu, razvoj palijatalnog zbrinjavanja koji je ovde pominjan u jednom kontekstu koji treba pratiti je upravo doktor, kako vi govorite, iz Belhospisa koji je partner Ministarstva zdravlja u projektu. Znači, ono što je govoreno da nemamo zajedničkih aktivnosti, upravo se ta doktorka zajedno sa nama bavi ovim projektima.
Ne želim više da ulazim u neke detalje. Nadam se da smo odgovorili na najveći deo onih pitanja. Nismo ulazili u neke detalje, s obzirom da smatramo da je ovo
dovoljno za razumevanje i za razumevanje svega onoga na šta je trebalo odgovoriti. Hvala vam na saradnji u ovom prvom delu sednice.

Narodni poslanik Dragan Stevanović je prijavljen u elektronskom sistemu.
Želite repliku? Dva minuta.

Gospodine Stankoviću, evo vezano za ovaj, pošto ste se samo meni lično obratili, pretpostavljam, zato što smo zemljaci, drago mi je naravno zbog toga, al i rekli ste nešto gde su naši maniri kritika. Naša obaveza je da ovde pravimo kritiku, bez dobre kritike, pretpostavljamo treba da se izradi i smisleni zakon. Ovde su maniri obećanja nekih drugih, odnosno obećanja maniri nekih drugih, a kako i Srbija i svi mi u Skupštini prolazimo sa njihovim obećanjima i poštovanjima tih obećanja koje su davali građanima od akcija pa na dalje to i vi i ja dobro znamo.
Što se tiče obećanja, to kad izađemo napolje možete da mi obećate da ćete da dođete na jug Srbije u vaš kraj i u moju Surdulicu i da obiđete tu jad i čemer i da vidite kakva je situacija u zdravstvu dole i da pomognete ako zaista hoćete. Nemojte da nam obećavate da ćete da sprovodite zakon, zakoni se sprovode zato što napišete jasno i precizne norme.
Znači, normativni deo teksta zakona mora da bude kvalitetan, to je nama garancija da ćete da sprovodite. A to što ste spremni da nam narativno obećate zašto niste bili spremni da ugradite u zakon. Zašto u zakonu niste napisali da ćete za dva meseca doneti pod zakonske akte? Što je bilo problem ako ste toliko sigurni u primeni i pisanju tih pod zakonskih akata. Niste bili sigurni i mi imamo prava da sumnjamo i iz tih sumnji rađa se naša obaveza prema kritici i kritikujemo vas zbog toga i kritika je bila na mestu. Prema tome, nema ništa od obećanja nego jasne norme koje su garancija sprovođenja i primene zakona i donošenja pod zakonskih akata koji će obezbediti adekvatnu zdravstvenu zaštitu u Srbiji. Hvala.