Zahvaljujem.
Dajem reč narodnoj poslanici Mariji Bugarčić.

Uvažena predsednice, poštovani ministre, poštovane dame i gospodo, kada je bila rasprava u načelu u ovom zakonu, mi smo dosta toga rekli i čak smo rekli da je ovo pozitivan pomak kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju. Pohvalili smo i proširenje prava i na stomatološke usluge i proširenje prava na žrtve porodičnog nasilja, žrtve trgovine ljudima. To su svakako pozitivni pomaci u ovom zakonu.
Ono što smo rekli tada, rekla sam da ću obrazložiti kada bude rasprava po amandmanima, pre svega bih htela da izrazim žaljenje zašto nije amandman LDP prihvaćen, to je amandman na član 10. Mi smo, pre svega, hteli da ovim amandmanom ukažemo da su i odlazak i povratak na posao sastavni deo procesa rada. Ovim amandmanom smo hteli da pod povredom na radu, u smislu člana 4. ovog zakona, ne podrazumevaju se profesionalna oboljenja. To smo hteli da kažemo ovim amandmanom. Navedenim članom nije predviđeno da se pod povredom na radu u smislu člana 4. podrazumevaju i povrede prilikom odlaska i dolaska na posao.
Predloženo rešenje nije u duhu unapređivanja ostvarivanja određenih prava iz obaveznog osiguranja, odnosno ovo se ne odnosi na proširena prava koja smo toliko puta pominjali u našoj raspravi. Dolazak i povratak na posao su svakako sastavni delovi procesa rada i svakako su povezani sa obavezama i pravima koji proizilaze iz statusa zaposlenog lica.
Prema tome, mislimo da ste trebali da imate malo više sluha i da usvojite amandman LDP. Obrazloženje koje ste nam dali, koje kaže da je naš amandman u suprotnosti sa definicijom koju je usvojila Svetska zdravstvena organizacija, mi smatramo da to naprosto nije istina, jer Svetska zdravstvena organizacija nije nikakva zatvorena organizacija, već sve zemlje članice UN su i članice Svetske zdravstvene organizacije.
Na kraju, u obrazloženju zakona ne piše da mi ove izmene i dopune radimo zbog Svetske zdravstvene organizacije, već mi ove izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju radimo najpre zbog građana Srbije.

Zahvaljujem.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Donka Banović, Miloš Aligrudić i Milica Vojić-Marković.
Gospođa Donka Banović ima reč.

Hvala.
U ovom članu je reč o osiguranim licima i o određenim merama koje se sprovode radi očuvanja, unapređenja zdravlja, sprečavanja i suzbijanja ranog otkrivanja bolesti itd, i ovde imamo nabrojan čitav niz mera. To je i u predlogu tako.
Međutim, ono što se nama ne dopada, to je što se neke mere o kojima govorite, kao što je zdravstveno vaspitanje, sprovode organizovanjem posebnih predavanja itd, odnosno vi prepoznajete značaj zdravstvenog vaspitanja. Međutim, to je ostavljeno ovako, odnosno generalno je iskazano. Mi dodajemo reč: "obavezno", govorim o prvom stavu, znači, "obavezno zdravstveno vaspitanje koje se u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove obrazovanja i vaspitanja sprovodi organizovanjem posebnih predavanja" itd. Znači, tu se sastoji naša intervencija.
Vi meni odgovarate da vi kroz ovaj zakon ne možete da se mešate u poslove ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja i vaspitanja. Ja se sa vama ne slažem, zato što ste vi ministarstvo koje ima obavezu da vodi računa o zdravlju svih građana Republike Srbije. Ovde govorite o veoma ozbiljnim skrining programima itd, znači, vi možete da primetite one bolesti i da ukažete i Ministarstvu prosvete da je obavezno zdravstveno vaspitanje, ali ne u smislu uvođenja posebnog predmeta. I danas postoji predmet koji se zove izborno zdravstveno vaspitanje. Imate čak i u programima odeljenske zajednice čitave blokove koji su predviđeni upravo za zdravstveno vaspitanje, neke škole da, neke ne, a one koje rade to one veoma dobro sarađuju sa zdravstvenim ustanovama u svojim gradovima i realizuju te programe.
Međutim, to ne treba da bude ostavljeno na volju, na primer, direktoru škole ili razrednom starešini. Ali, ako vi zakonom kažete da je to obavezno, onda će se i naći model i način da to zaista dopre do najmlađih stanovnika.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Simo Vuković.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Lidija Dimitrijević, koja želi reč. Izvolite, gospođo Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas negde oko 14 časova imali smo prilike da od gospodina ministra čujemo da konvencije koju je Republika Srbija ratifikovala moraju da se poštuju. Takav stav predlagača videli smo i u članu 6, gde se pravo na zdravstvenu zaštitu priznaje licima, tj. deci do 18 godina života.
Međutim, kada poslanički klub SRS podnese amandman na član 12, gde smo predložili da se pravo na pratioca proširi na decu do 18 godina života, mi onda dobijamo odgovor da se konvencije mogu poštovati parcijalno. Znači, bilo je dovoljno priznati da se pod detetom smatra lice do navršenih 18 godina života, a ostalo će se uređivati prema mogućnostima zemlje.
Takođe, u obrazloženju zašto se ovaj naš amandman ne prihvata, stoji da deca od 15. do 18. godine života koja borave u zdravstvenim ustanovama za vreme lečenja imaju potpunu zdravstvenu zaštitu i negu od strane zdravstvenih radnika. To stoji i svaka čast zdravstvenim radnicima, naročito onima koji leče i neguju decu. Ali, problemi koji se dešavaju u praksi govore da je u nekim slučajevima ipak potrebno da pratioc ostane i posle navršene 15. godine života deteta, a da se ne radi o licu kod koga je došlo do gubitka pojedinih telesnih ili psihičkih funkcija, uključujući i slepa, slabovida i gluva lica.
Neka deca se dugo leče. Moram da pomenem dečaka koji se na Institutu leči od leukemije od 2001. godine i koji je početkom ove godine napunio 15 godina. Problemi sa kojima su se roditelji susretali zaista su strašni. Nešto više o tome ću reći povodom narednog amandmana na član 14, pošto vreme predviđeno Poslovnikom od dva minuta za obrazlaganje amandmana ističe. Zahvaljujem.

Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević.
Da li neko želi reč? (Da)

Predložila sam da se u članu 13. Predloga zakona stav 1. menja i da glasi: "U članu 41. tačka 1. menja se i glasi: "Pregled i lečenje bolesti usta i zuba kod dece i mladih do navršenih 30 godina života, starijih lica koji su teško telesno ili duševno ometena u razvoju, kao i lica sa težim urođenim ili stečenim deformitetom lica i vilice, uključujući i protetske nadoknade lica i vilice i fiksne ortodonske aparate". Lečenje usta i zuba za navedene kategorije mora da bude obezbeđeno u ambulantno-polikliničkim stacionarnim uslovima.
Ovim amandmanom se proširuje pravo na pružanje stomatološkog lečenja na životno doba do navršenih 30 godina. Već sam u načelnoj raspravi govorila o tome da je Skupština nedavno usvojila Zakon o mladima koji obuhvata mlade od 15. do 30. godine života. Tom prilikom smo mi iz SRS govorili da u tekst zakona mora da se ugradi deo koji je obavezujući za zdravstvenu zaštitu za navedeni uzrast.
Dakle, imamo Zakon o mladima koji nikoga ne obavezuje. Ne obavezuje ni Ministarstvo zdravlja da se mladima do 30. godine života pruža zdravstvena zaštita, u ovom slučaju stomatološka, bez obzira da li su ili nisu obveznici zdravstvenog osiguranja. Na primeru Zakona o mladima se vidi sva besmislenost besomučnog donošenja zakona koji se ne žele primeniti u praksi, već se donose iz formalnih razloga, kako bi se popunio broj proevropskih zakona neophodnih za prikazivanje vašim prijateljima iz Brisela.
Ovim amandmanom se takođe daje pravni osnov da se obezbedi protetsko i ortodonsko zbrinjavanje lica sa stečenim i urođenim deformitetima lica i vilica za navedeni uzrast. Ti deformiteti, kada su urođeni, a pri tome mislim na rascepe lista i usta u sklopu nekih sindroma, su veoma teški, ne samo u funkcionalnom već i u estetskom i u psihološkom smislu i zahtevaju dugogodišnje lečenje i rehabilitaciju tih osoba. Ovo se naročito odnosi na ortodonske pacijente kojima je neophodan fiksni ortodonski aparat kako bi se njihovo lečenje završilo. Po sadašnjem zakonu takva lica, ako su starija od 18 godina i ne nalaze se na daljem školovanju do 26. godine, a imamo takvih slučajeva, nemaju pravo na ovu vrstu lečenja koje je obuhvaćeno obaveznim vidom zdravstvenog osiguranja.
Stečeni deformiteti nastaju kao posledica obimnih resekcija vilice usled povrede ili tumoroznih procesa, najčešće malignih, i sve više se javljaju i kod mlađih osoba, u mlađem životnom dobu. Oni moraju da se zbrinjavaju protetskim nadoknadama koje će biti finansirane iz fonda zdravstvenog osiguranja. Takvih pacijenata nema puno i nisu potrebna mnogo veća sredstva, kako ste naveli u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana.

Narodni poslanik Nikola Krpić ima reč.

Prava su prethodnim zakonskim rešenjem bila značajno smanjena i dobro je što je ministarstvo danas konačno imalo sluha za ovu oblast koja je poslužila u prethodnom periodu kao eksperimentalna u ne baš uspešnoj reformi zdravstva. Treba reći da je Ministarstvo zdravlja sa ovim predlogom zakona zaista učinilo dosta na humanizaciji i razvoju stomatološke zaštite u Srbiji.
Takođe, treba reći da postoje još mnogi nedostaci u stomatologiji, a prvenstveno podela usluga po nivoima, pa je unela opštu pometnju i u zdravstvenim ustanovama i među inspekcijskim službama. Jer, takva podela ne postoji za stomatologiju ni u jednom evropskom komparativnom zakonodavstvu. Hvala.