Iskorišćeno vreme od vremena ovlašćenog predstavnika je 8 minuta i 15 sekundi.
Reč ima narodna poslanica Svetlana Stojanović. Izvolite.

Za Zakon o autorskim i srodnim pravima, usvojen u decembru 2009. godine, govorilo se da donosi rešenja preuzeta iz najbolje evropske prakse i uporednog evropskog zakonodavstva. Godinu i osam meseci kasnije pred poslanike stiže Predlog zakona o izmenama i dopunama ovog zakona. Ne zato što se ovaj prvi zakon pokazao neprimenljivim, a jeste ostao neprimenjen, nego zato što nam je iz Brisela poručeno da naš zakon ne zadovoljava nivo zaštite autorskih prava u EU. Izmene zakona ne predlažu se zato što je  položaj autora u Srbiji katastrofalan, a jeste katastrofalan, nego zato što na upitnik EU nismo dali tačne odgovore.
Ovaj naizgled težak posao, da se jedan već sasvim evropski zakon učini još evropskijim, zapravo i nije bio tako težak. U važeći zakon bilo je potrebno uneti u našem zakonu nepostojeće odredbe iz taksativno navedenih direktiva. I najnepokolebljiviji evropejci, oni za koje donedavno EU nije imala alternativu, sada nagoveštavaju da nam ni kandidatura, ne samo da daleka perspektiva članstva, više nije sasvim izvesna. Međutim, mi svejedno donosimo zakone koji se u dlaku poklapaju sa onim što Brisel traži, a što sa stvarnošću u Srbiji, sa uslovima u kojima svakodnevno živimo nema gotovo nikakvih dodirnih tačaka.
Da bismo zadovoljili odeljak sedam Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji se odnosi na intelektualnu svojinu, u tek usvojeni i još neprimenjeni Zakon o autorskim pravima moramo, sviđalo se to nama ili ne, uneti odredbe iz direktiva taksativno navedenih u obrazloženju, koje je Vlada dala uz predlog izmena i dopuna. Direktivu o pravu preprodaju u korist autora originala umetničkog dela, direktivu o zaštiti baza podataka, direktivu o pravu zakupa i pravu posluge, direktivu o roku trajanja zaštite autorskih i srodnih prava, direktivu o pravnoj zaštiti računarskih programa, direktivu o satelitskom emitovanju i kablovskom remitovanju i direktivu o harmonizaciji određenih aspekata autorskog prava i srodnih prava u informatičkom društvu.
Kad već imamo ovolike direktive, pitamo se zašto uopšte satima raspravljamo i trošimo novac osiromašenih poreskih obveznika? Što se mora, mora se, mogli smo da se okupimo na 15 minuta i pritisnemo dugme, ako stvarno želimo da već 2019. godine postanemo član EU. Postoji još jedan jak razlog da usvojimo predložene izmene i dopune. Zakon o autorskim pravima i srodnim pravima moramo uskladiti i sa aktom Svetske trgovinske organizacije, sa Sporazumom o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine.
Važeći Zakon o autorskim i srodnim pravima, koji sada popravljamo, nije samo nedovoljno evropski, nego ni posle godinu i osam meseci nakon usvajanja nije sproveden u delo, što nije ni malo neobično. Naprotiv, to je slučaj sa većinom zakona koje donosimo na brzinu, na stotine, da bismo zadovoljili evropske standarde, nas radi, naše sreće radi, naravno, a ne zbog EU, u koju ćemo veoma teško ući, i to ne zato što mi to ne želimo.
Zakon iz 2009. godine propisao je način na koji se ostvaruju autorska prava. Isključivo kolektivno, po jedinstvenoj tarifi za sva autorska dela. Ta tarifa će se utvrditi međusobnim dogovorom između organizacija za kolektivna ostvarenja autorskih i srodnih prava, sa jedne strane, i korisnika autorskih dela, sa druge strane. Ako se dogovor ne postigne, u pomoć će priteći Komisija za autorska i srodna prava, koju imenuje Vlada, a deluje pod okriljem Zavoda za intelektualnu svojinu. Ništa od ovoga u praksi nije moglo da se primeni.
Prvo, u zemlji Srbiji, nažalost, organizacije za kolektivna ostvarenja autorskih i srodnih prava imaju samo kompozitori, interpretatori, glumci i proizvođači fonograma. Svi drugi autori, pisci, prevodioci, slikari, vajari, arhitekti, dizajneri i ostali nemaju organizacije preko kojih bi mogli ugovoriti naknade za korišćenje svojih autorskih dela. Drugo, Komisiju za autorska i srodna prava, koja je trebala da pomogne prilikom utvrđivanja jedinstvene tarife, Vlada je imenovala tek u decembru 2010. godine, odnosno godinu dana nakon usvajanja zakona. Tako da iz opravdanih razloga nije ni mogla učestvovati u postizanju dogovora oko jedinstvene tarife.
Ovo je samo dokaz više da je bilo važno jedino usvojiti zakon, a kako će se i da li će se uopšte moći da se primenjuje, to predlagača zakona, Vladu ne zanima. Umesto dogovorno utvrđene jedinstvene tarife za korišćenje intelektualne svojine dobili smo tarifu koju su odredili sami autori, bojkot i nezadovoljstvo korisnika autorskih dela, na desetine sudskih sporova zbog neplaćanja autorskih prava i divnim čudom, uprkos zastrašujućem stanju u našem razorenom sudstvu, čak i jednu presudu u korist oštećenih autora.
Ovaj dokaz neprimenjivosti zakona iz 2009. godine izveli smo, između ostalog, na osnovu neuspelog pokušaja da se u skladu sa slovom novog zakona reši dugogodišnji spor između kompozitora masovno slušane muzike, koji svoju organizaciju za zaštitu autorskih prava imaju, i korisnika ove muzike, televizijskih stanica, hotela, kafića, frizerskih salona, benzinskih pumpi i drugih koji uvećavaju profite na osnovu toga što puštaju takvu muziku. Televizija se u ovom sporu branila sama, a i ostale korisnike masovno slušane muzike imao je ko da zastupa, Unija poslodavaca Srbije.
Da se razumemo, autorska prava se moraju plaćati, bez dileme i bez odlaganja, ali autorska prava svih autora, a ne samo odabranih. Pisci, prevodioci, slikari, vajari i drugi autori, pošto nemaju organizacije koje će kolektivno utvrđivati naknadu za korišćenje njihovih autorskih dela, posle usvajanja Zakon o autorskim i srodnim pravima iz 2009. godine, kao i nakon usvajanja krovnog, a praznog i uopštenog Zakona o kulturi, mogli su jedino da pišu tekstove o tome kako Srbija nema kulturnu politiku i da se vajkaju oko toga zašto je nema.
I pored novih zakona o kulturi, autori svih vrsta govore o tome kako im je gola egzistencija ugrožena, a uslovi za stvaranje gotovo nemogući. Ističu da je, ne samo njihov lični, nego i položaj celokupne kulture u Srbiji izuzetno težak. U svojim obraćanjima javnosti izražavaju svoja strahovanja da srpskoj kulturi preti opasnost da bude potpuno zatrta. Ovu retko čujnu tzv. tihu većinu stvaralaca podržavamo u svakom pogledu.
Među izmenama i dopunama Zakon o autorskim i srodnim pravima ima odredbi za svaku pohvalu. Odlično je što se shodno odgovarajućoj direktivi u zakon uvodi obaveza da slikar dobije određeni procenat od postignute cene kada se njegova slika po drugi put proda. Taj procenat solidarno u roku od 30 dana slikaru isplaćuju kupac, prodavac i posrednik.
Ko će u zemlji Srbiji znati kada je i kome je neka slika prodata? Niko. Koga to uopšte zanima? Nikoga. Kako će slikar doći do tog novca? Nikako.
Odlično je što u izmenama Zakona o autorskim i srodnim pravima, shodno odgovarajućoj direktivi, što se propisuje da pisci i izdavači dobiju izvesnu naknadu kada se njihova dela koriste u nastavi ili naučnim istraživanjima. Ko će beležiti koja se dela koriste u nastavi ili naučnim istraživanjima? Niko. Ko će piscima i izdavačima isplaćivati tu naknadu? Niko.
Lepo je i to što zakon, shodno odgovarajućoj direktivi, obavezuje da proizvođači ili uvoznici aparata za fotokopiranje unapred isplaćuju autorima štampanih dela određeno obeštećenje, samo zato što se na tim aparatima mogu, čak i kada se to ne čini, njihova dela neovlešćeno kopirati. Možda će ovaj namet država i naplatiti, ali da će taj novac zaista stići do autora štampanih dela, u to nam je teško da poverujemo.
Izmene i dopune Zakona o autorskim pravima, umesto jedne tarife, uvode više tarifa, ali svi problemi vezani za zaštitu autorskih prava ostaju isti, jer Zakon o autorskim i srodnim pravima nije pisan da zaštiti domaće autore i reši njihove probleme, nego da zadovolji nivo zaštite u EU i zaštiti strane autore čija se dela koriste u Srbiji.
Unutrašnja nekoherentnost zakona koje usvajamo, njihova međusobna neusaglašenost u okviru našeg pravnog sistema, potpuno razorene institucije države, bezvoljnost građana, uključujući i autore, ravnodušnost predlagača zakona prema njihovoj primeni u praksi, udruženo doprinose da usvojeni zakoni ostaju mrtvo slovo na papiru.
Narodna skupština će, uprkos svemu, nastaviti da usvaja zakone ubrzano, u objedinjenim raspravama, u paketima, danju i noću, subotom i nedeljom ako zatreba, jer to nam je posao. Kada prihvatimo državne garancije i posed vlastite teritorije i kada svoje sunarodnike na KiM ostavimo da žive u nečovečnim uslovima, možda ćemo, uz malo sreće, zaista 2019. ili 2029. godine postati članica EU, tako da ima smisla donositi sve evropske zakone.
Poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, država koja donosi zakone po tuđim direktivama, a ne po vlastitoj pameti, teško se može nazvati suverenom državom. Hvala.

Iskorišćeno je 13 minuta i 15 sekundi od vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Goran Mihajlović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Uvažene kolege narodni poslanici, članovi Vlade, pred poslanicima Narodne skupštine i pred građanima Srbije danas, u okviru zajedničkog načelnog pretresa, vodimo raspravu o dva objedinjena predloga zakona, a to su Predlog zakona o patentima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima. Na prvi pogled iz ovih naziva bi se reklo da se radi o jednom novom i jednom starom zakonu, međutim, to je samo na prvi pogled, jer i jedan i drugi zakon su, praktično stari – novi zakoni, jer egzistiraju već nekoliko godina. Zašto je jedan izmena, a drugi nije? Znamo da postoje tzv. jedinstvene metodološke propozicije i pravila za izradu zakona, pa kad se u nekom zakonu menja više od polovine članova, onda je novi zakon, a manje od polovine su izmene. U ovom slučaju imamo da je u Zakonu o patentima izmena obuhvatila više od polovine članova i zato je to novi zakon, dok Zakon o autorskim i srodnim pravima, izneću malo statistike, od 226 članova, koliko je važeća verzija imala, na 45 članova su podnete izmene i dopune, pa se ovde radi o izmenama i dopunama već postojećeg zakona. Dakle, i jedan i drugi zakon su modifikovani zakoni, samo je Zakon o patentima više modifikovan, a Zakon o autorskim pravima manje modifikovan.
Bilo kako bilo, oba zakona danas moraju na doradu, odnosno kako bi se to u pedagoškom žargonu reklo, danas su na popravnom ispitu, jer očigledno mentori iz EU nisu bili u potpunosti zadovoljni rešenjima u postojećoj verziji, pa traže izvesna prilagođavanja.
Odmah da kažem da aktuelni ministar nauke, tehnologije i prosvete gospodin Obradović u to vreme nije bio ministar nauke, to je bio gospodin Boža Đelić, pa njemu na dušu može da se pripiše i ta korekcija koja je danas neophodna. Drugo, može se reći da se danas nije desilo ono što se desilo prošli put kada je gospodin Obradović gostovao u Skupštini. Naime, ova dva zakona jesu logički i sadržajno povezani u uslovljeni, dok smo prošlog puta raspravljali, kao što znate, o Zakonu o optičkim diskovima i o Zakonu o osnovama obrazovanja, koji nisu imali baš mnogo veze jedan sa drugim.
Inače, oba zakona o kojima danas raspravljamo tretiraju istu problematiku, a to je zaštita intelektualne svojine, znači zaštita ličnih i poslovnih prava pojedinca, koji je u prvom slučaju vlasnik patenta, kod Zakona o patentima, a u drugom slučaju vlasnik autorskog dela, kod ovog drugog zakona. Mi smo svedoci jednog vrlo haotičnog stanja u ovoj oblasti, gde se ne poštuju elementarne norme i pravila ponašanja, tako da možemo reći da je već dugo godina u Srbiji ovo jedna haotična i nedovoljno pravno uređena oblast. Kasnije ću navesti konkretne primere iz kojih ćemo to i videti.
U tesnoj vezi sa ova dva današnja predloga zakona nalaze se i dva zakona koja smo usvojili u prethodnom periodu, a to su Zakon o žigovima i Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, koji danas nisu na doradi, ali nikad se ne zna šta će mentori reći, pa nas ne bi iznenadilo da se i oni uskoro nađu na izvesnim korekcijama kod narodnih poslanika.
Najbolje je krenuti redom i proanalizirati i građanima Srbije predočiti glavne izmene u oba zakona. Najpre o Zakonu o patentima. Trenutno je u Republici Srbiji na snazi Zakon o patentima, koji je usvojen u junu 2004. godine, u vreme postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora. Predlagač kao glavni razlog za usvajanje novog zakona navodi tri vrste usklađivanja, tj. usaglašavanja, najpre sa Ustavom Republike Srbije, zatim sa novim Zakonom o ministarstvima i sa međunarodnim standardima i direktivama koji se svakodnevno postavljaju pred Vladu Srbije.
Treba naglasiti, podsećanja radi, da je i nekadašnja SFRJ 1989. godine potpisala jednu konvenciju sa Svetskom organizacijom za zaštitu intelektualne svojine, tzv. VIPO asocijacija, kojom je deklarativno izrazila spremnost za zaštitu autorskih prava, odnosno zaštitu intelektualne svojine. Tako su vremenom u Srbiji nastale dve vrste sporazuma. Prva grupa su tzv. TRIPS sporazumi koje je diktirala Svetska trgovinska asocijacija, a druga grupa su EEC sporazumi, odnosno uputstva i direktive EU, koji se odnose na patente, a koji je usvojio Savet ministara EU.
I pored toga što mi nismo članica ni STO ni EU, vidimo da Vlada Republike Srbije grčevito pokušava da popravi svoj položaj po pitanju sticanja statusa kandidata, pa se zbog toga desilo da su na doradi već doneti zakoni, a kada ćemo i da li ćemo u EU, to je posebna tema.
Pa, eto znači zbog toga se i desilo da su na doradi već doneti zakoni, a kada ćemo i da li ćemo u EU to je posebna tema, mada čuli smo svi ovih dana potpredsednik Vlade gospodina Božu koji kaže da više uopšte nije sporno da ćemo dobiti status kandidata samo što se još uvek ne zna datum otpočinjanja pregovora. Pa vi odavde zaključite sami da li će to biti uskoro ili neće biti. Bez obzira na ovu konstataciju ja ću se ovde ukratko pozabaviti analizom efekata koje bi usvajanja ovog zakona imalo po njegove potencijalne korisnike.
Ovim zakonom, se pre svega na malo drugačiji način uređuje pravna zaštita pronalazaka koji se u tom smislu štite na četiri načina i to patentom tzv. malim patentom, dopunskim patentom ili posebnim sertifikatom o dodatnoj zaštiti. Ukratko ću samo da bi građani Srbije imali predstavu o čemu se radi objasniti svaki od ovih pojmova.
Znači, pod patentom se u smislu zakona podrazumeva pravo koje priznaju podnosiocu prijave za neki pronalazak u bilo kojoj oblasti i tehnike pod uslovom da je taj proizvod nov i inovativan i aplikativan, odnosno industrijski primenjiv i iz tog razloga daje se patentno pravo na vremenski rok od 20 godina od dana patentiranja, a za razliku od patenta, mali patent je u stvari i isto to proizvod, koji je inovativan industrijski primenjiv, ali nije nov u celini proizvod nego samo neko njegovo konstruktivno rešenje ili je nov raspored sastavni komponenta i elemenata unutar proizvoda, pa iz tog razloga vremenski rok koji se štiti patentnom je duplo kraći a to je deset godina.
Onda postoji taj tzv. dopunski patent, znači ako autor izvrši neku dopunu ili prepravku na nečemu šta je već patentirano on tu novu dorađenu, je li tako stvar može ponovo patentirati i to je onda dopunski patent, dok sertifikat o dodatnoj zaštiti se odnosi na konkretan patentiran proizvod i to isključivo u prometu lekova za ljudsku upotrebu i za domaće životinje ili u prometu sredstava za zaštitu bilja.
Znači, to bi bile te četiri kategorije kojima je obuhvaćena pravna zaštita intelektualne svojine. Može se reći da je u današnje vreme patentiranje uzelo maha na globalnom nivou. Postoje čak neke procene da će se za možda desetak godina u svetu pojaviti i svetski patentni sistem koji će biti jedinstven, univerzalan i pomoću koga će se rešavati neka od gorućih pitanja kao što su zaštita poremećene klime na našoj planeti, onda bezbednost vode, hrane, resursa, itd. I da bih skratio priču, samo ću navesti koje su to glavne novine u novom zakonu o patentima u odnosu na stari zakona.
Znači, najpre, znatno veći broj pojmova i termina koji se koriste u ovom zakonu koliko prebrojao postoji 31 pojam kojim se operiše u ovom zakonu, pa onda predviđaju vođenje prava na žalbu kojim se može izreći Zavodu za intelektualnu svojinu. Dalje, novina je takođe upis zaloga od strane autora patenta u registar Zavoda za intelektualnu svojinu, pa mogućnost prijave patenta po tzv. evropskoj metodologiji, konvenciji o evropskom patentu, pa dalje, novina je građansko-pravna zaštita sa mogućnošću tužbe u slučaju povrede prava intelektualne svojine.
Dalje, jedna od novina bi bila i uvođenje revizije kao vanrednog pravnog leka protiv pravosnažnih sudskih odluka donetih u drugom stepenu. To praktično otvara vrata i mogućnost onima koji to do sada nisu mogli a koji narodski rečeno vole da se sude da ponovo po činu pred sudom zaštitu svojih uzurpiranih prava i iz oblasti intelektualne svojine. Pa onda, obavezna je izrada izveštaja o pretraživanju prilikom svake konkretne prijave za patent, a predviđeno je i donošenje posebnog podzakonskog akta, pod imenom pravilnik o sprovođenju zakona o patentima kojim bi se u stvari u praksi implementirale odredbe ovog zakona.
Sve u svemu, dobra strana ovog zakona je ta što, koliko sam mogao da vidim nije predviđena nikakva dodatna agencija koja bi se oformila za njegovu realizaciju, što moramo priznati i nije bio slučaj kod prethodnih zakona jer su nas praktično navikli u ovoj skupštini da svaki novi zakon prati i osnivanje agencije, a predlagač je naveo da nisu potrebna ni dodatna sredstva iz budžeta Republike, što je takođe jedna olakšavajuća okolnost.
Na kraju, kada se radi o ovom zakonu, moram da kažem da poslanička grupa SRS ne deli mišljenje predlagača koje je dato u obrazloženju, a koje glasi, citiraću – pravna zaštita pronalazaka promoviše aktivnost u industrijskom i zanatskom sektoru, doprinosi ekspanziji privrednih aktivnosti, omogućava transfer tehnologija i povećava izvozni potencijal. Pre samo par dana, na državnoj televiziji, u dnevniku RTS je objavljen zvanični podatak Zavoda za statistiku, da je pad industrijske proizvodnje u Srbiji veći od 5%. E, sad kako je predlagač mislio da će ovo da poveća izvozni potencijal nama zaista nije jasno, verovatno da na neki imaginaran način. Toliko o prvom zakonu o patentima, sada ću malo preći na ovaj drugi.
Dakle, drugi zakon iz ovog mini seta od dva zakona jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima i aktuelna verzija ovog zakona je usvojena u decembru 2009. godine. Dakle, nije to bilo tako davno, ali eto evro mentori nisu zadovoljni pojedinim odredbama i mnoge direktive iz njihovih EU odredbi i direktiva nisu uneti u ovaj zakon, pa je on zato danas na popravnom, to je konkretno obrazloženo u tzv. odgovoru na upitnik EU, poglavlje sedam, pravo intelektualne svojine iz koga se može videti u onom prilogu koji smo dobili uz zakon šta sve gospoda iz EU smatraju da treba menjati.
Onda, da bi građani Srbije malo stekli sliku i o ovom zakonu, ukratko ću pokušati da objasnim neke njegove glavne odredbe, pa se moram malo pozabaviti statistikom. Dakle, ovaj zakon ima 226 članova koji su raspoređeni u devet poglavlja, to su prvo poglavlje – predmet zakona, gde se konstatuje na koga se ovaj zakon odnosi i čime se bavi. Drugo poglavlje – autorsko pravo, znači prava autora su kako moralna tako i imovinska. Treći deo – srodna prava, tu imamo prava interpretatora, prava proizvođača fonograma, filmskih producenata, prava proizvođača emisija, prava proizvođača baza podataka i prava izdavača. Četvrti deo – ostvarivanje autorskog i srodnih prava, suština je da postoje individualno i kolektivno autorsko pravo pri čemu kolektivno može da se ostvari samo pomoću ove tzv. organizacije za zaštitu kolektivnih autorskih prava. Peti deo zakona odnosi se na sastav i imenovanje i nadležnosti Komisije za autorska i srodna prava. Šesti deo – evidencija autorskih dela i predmeta srodnih prava. Znači, suština tog šestog dela je da podaci koji postoje u evidenciji se smatraju za tačna i istinita dok se suprotno ne dokaže. Sedmi deo zaštite autorskih i srodnih prava, vidite ovaj deo je meni najinteresantniji, pa ću kasnije izneti dva konkretna primera. Sedmi deo su kaznene odredbe, a zadnji deo prelazne i završne odredbe.
Ako pogledamo gde je najviše izmena, pa najviše izmena na Glavu II autorsko pravo menja se čak 20 članova, pa onda na Glavu IV ostvarivanja autorskih srodnih prava devet izmena i na Glavu III srodna prava, sedam izmena. Znači, to je ono očito što EU želi da se menja.
Rekao sam da je za mene najinteresantnije ova glava zaštita autorskog i srodnih prava, a da bi malo bolje potkrepio navešću dva konkretna primera: autorskim pravom štiti se nečije autorsko delo i vrlo interesantan slučaj iz 2000. godine, kada je predsednik SRS dr. Vojislav Šešelj izneo podatak da je redovan profesor pravnog fakulteta dr. Stevan Lilić, praktično prepisao svoju doktorsku disertaciju i to od dr prof. Laze Kostića koja je objavljena pre Drugog svetskog rata.
Znači, to je praktično dokazano, dr. Šešelj je onda držao verziju rada Laze Kostića, verziju rada Stevana Lilića i normalno je da je logičan zaključak da nije mogao Laza Kostić da prepisuje rad o Lilića, nego obrnuto.
Znam da je sudskim putem to dokazano, ali nije mi poznato da se išta promenilo, što samo ilustruje onu poznatu činjenicu da li je bolji i najlošiji zakon ako se poštuje i sprovodi u praksi, od na papiru najboljeg zakona koji se nikad ne aplicira u praksi.
Navešću jedan još karakterističan primer, inicijativa SRS da se bivšem ministru prosvete dr. Gaši Kneževiću oduzme doktorska disertacija pod nazivom "Merodavno pravo za trgovački ugovor o međunarodnoj prodaji robe", jer je gospodin Todorović na sednici od 24. marta 2011. godine, imam taj stenogram, znači, takođe, u jednoj ruci držao rad, to je neki rad koliko mogu da vidim sa francuskog govornog područja, grupa autora, a u drugoj ruci isto to samo prevedeno od gospodina Gaše Kneževića.
U toku je procedura u kojoj SRS nastoji da je doktorska disertacija bivšeg ministra prosvete čist plagijat. Interesuje me ako gospodin Obradović zna dokle se došlo po tom pitanju da izvesti narodne poslanike i građane Srbije, to je još u martu pokrenuto, sad je septembar pa nemamo nikakvu povratnu informaciju.
Znači, što se tiče detalja ovog zakona mi nećemo o tome sada, nego u narednim izlaganjima, moje kolege će iz poslaničke grupe govoriti o zakonu o načelu, a konkretnim detaljima kada bude rasprava o amandmanima, jer poslanička grupa SRS je podnela oko 40 i nešto amandmana na oba zakona, pa ćemo u danu za raspravu u pojedinostima konkretno obrazlagati naše stavove i principe po ova dva zakona.

Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, javlja za reč da koriste svoje pravo na izlaganje u ovom delu sednice. Molim da se prijavite u elektronskom sistemu.
Pošto se niko više od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika ne prijavljuje za reč obaveštavam vas da se saglasno članu 56. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe SRS-JS, poslanička grupa Nova Srbija, poslanička grupa ZES, poslanička grupa DSS, poslanička grupa SRS i poslanička grupa Napred Srbijo, prelazimo na deo sednice kada pravo na reč imaju narodni poslanici prema prijavama za reč i redosledom, a na osnovu odredbi Poslovnika Narodne skupštine, a u zajedničkom načelnom pretresu, o predlozima zakona iz tačaka 2. i 3. dnevnog reda.
Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Đorđe Milićević, a posle njega narodni poslanik Srđan Spasojević.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, pred nama su dva važna predloga. Reč o Predlogu zakona o patenta i izmenama i dopunama zakona o autorskim pravima.
Ono što na samom početku potpuno jasno želim da kažem, između ostalog, rekao je to i kolega Kasalović u svom izlaganju, poslanički klub SPS – JS u danu za glasanje podržaće Predlog zakona o patentima, jer pre svega smatramo da će ovako definisan zakonski predlog unaprediti patentnu zaštitu u Srbiji što zapravo i treba da bude suštinski i prioritetan cilj.
Ovim zakonskim predlogom uvode se i neke nove pravne institucije. Suštinski, bitno se menjaju mnoga pitanja iz ove oblasti, a mislim da se predloženim zakonom menja čak polovina članova aktuelno, odnosno trenutnog i važećeg zakona i smatramo da je bolje rešenje donošenje novog zakona, nego da se išlo na predlog izmena i dopuna postojećeg i važećeg zakona.
Obzirom da govorimo o novom zakonskom predlogu, takođe smatramo da je veoma važno, da je po pitanju predlog zakona o patentima, neposredno pred ovu raspravu i ulaskom u skupštinsku proceduru, vođena je jedna kvalitetna javna rasprava.
Osnovni razlozi po našem viđenju za usvajanje ovog zakonskog predloga jesu, Srbiji je potreban jasan i siguran i pouzdan patentski sistem, zatim, potrebno je ukloniti sve one uočene slabosti, nedostatke kada je reč o aktuelnom važećem zakonu. Neophodno je uskladiti naše zakonodavstvo, urediti ovu oblast u skladu sa međunarodnim ugovorima i propisima EU i Svetske trgovinske organizacije. Razlozi su za nas potpuno opravdani, prihvatljivi, a sa druge starne i cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga je za nas potpuno opravdan, da se kroz jačanje pravne zaštite podstaknu pronalazači i naučnici da stvaraju, a na drugoj strani privredno društvo da investiraju.
I mi verujemo što je gospodin Obradović rekao, da on zapravo garantuje monopolska prava na korišćenje, ali i pravo da spreči neovlašćenu proizvodnju i prodaju patentnih proizvoda.
Dakle, ovim zakonskim predlogom je vrlo precizno definisano ko ima pravo da proizvodi, šta je povreda i mera koje se preduzimaju ukoliko dođe do povrede.
U cilju efikasnije zaštite prava proizvođača, predviđeno je i pravo na žalbu, a kao što je rečeno, propisani su uslovi i način sticanja zaštite i načini podnošenja prijava patenata koji imaju dejstva van Srbije.
Suštinski gledajući, pred nama je jedan kvalitetan zakonski predlog, a ono što je izuzetno važno nakon usvajanja, jeste taj drugi korak koji treba napraviti kada je reč o ovom zakonskom predlogu, a to je njegova implementacija i njegova primena u praksi.
Takođe, poslanički klub SPS-JS, u danu za glasanje podržaće i predložene izmene i dopune zakona o autorskim i srodnim pravima, jer usvajanjem ovog predloga, oblast će biti u potpunosti usklađena sa evropskim propisima, direktivama EU i odredbama sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, iako je Zakon o svojini 2009. godine, čini mi se.
Sa druge strane ove izmene i dopune jesu zapravo garant zaštite interesa autora u Srbiji.
Dakle, izmene predviđaju zabranu umnožavanja knjiga, udžbenika, stručne literature i ovo svakako jeste dobar način da se spreči ugrožavanje autorskih prava.
Još jedan segment koji želim da istaknem kada je reč o predloženim izmenama i dopunama sadržajnim ovim izmenama i dopunama Zakonskog predloga, kada je reč, recimo, o autoru likovne umetnosti, autor mora da bude obavešteno o preprodaji svog dela i, naravno, da dobije određenu novčanu nadoknadu.
Dakle, ove izmene i dopune treba da omoguće da i autori književnih i drugih umetničkih dela u Srbiji budu bolje i potpunije zaštićeni.
Još jednom, potpuno jasno, i ovaj predlog će imati podršku poslaničkog kluba SPS-JS. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je pet minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, pred nama su danas izmene i dopune Zakona o autorskim i srodnim pravima i Zakona o patentima. Kada se pogledaju razlozi koje Vlada kao predlagač zakona ova dva zakona jasno je da je u pitanju potpuno ista situacija koju smo imali neposredno pre ove letnje pauze, kada smo usvajali izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju. Naime, i taj zakon je ova skupština nedavno  usvojila, kao i ovaj, o čijim izmenama i dopunama danas diskutujemo, i za taj zakon je konstatovano da je u skladu sa najmodernijim standardima koji se primenjuju u razvijenim zemljama EU, pa smo opet nakon primedbi, koje su nadležne institucije EU, stavile na neka rešenja u njemu, morali da pristupimo njegovim izmenama i dopunama. Danas je ista takva situacija i praktično ista priča.
U decembru 2009. godine smo usvojili Zakon o autorskim i srodnim pravima i u njega inkorporirali najsavremenija rešenja iz međunarodnih konvencija i ugovora koje tretiraju ovu oblast. Posle nepunih godinu i po dana ponovo smo bukvalno prinuđeni da se u parlamentu bavimo ovom problematikom, jer su nam iz EU stigle primedbe na veliki broj rešenja u njemu.
Iz svega napred navedenog nameće se suštinsko pitanje – da li smo mi parlament jedne ne zavisne evropske države koju svoju zakonodavnu aktivnost bazira na rešavanju suštinskih problema građana i potreba građana i koji je kao takav nezavisan i od izvršne vlasti ili smo samo instrument Vlade koja opet bez ikakvog kritičkog stava usvaja sve primedbe i preporuke koje stižu sa strane? Dok po ovom pitanju ne zauzmemo jasan stav bićemo stalno u situaciji da se iznova i iznova bavimo stvarima koje obično u datom trenutku nisu od vitalnog interesa građana Srbije ili su praktično neprimenljive u našim okolnostima i da, samim tim, ne posvećujemo dužnu pažnju u rešavanju nagomilanih problema sa kojima se svi u Republici Srbiji suočavamo.
Naravno, poslanički klub Nove Srbije, kao i mnogo puta do sada, i u ovoj raspravi u načelu i konkretno kroz amandmane, pokušaće da spreči mogućnost da se ponovo ne brukamo, jer ovo je na neki način popravni ispit za vas koji pravite ove zakone. Mi smo u parlamentu dužni da pomognemo koliko možemo, naročito mi iz opozicije, ali ipak ne treba da se padne u junu, pa opet u septembru, onda ste ponavljali razred.
Konkretno, navešću tri suštinska problema ovih predloženih izmena. Pokušaćemo da popravimo da ne bi bilo ponovnog postupka, da se ovde vidimo za nekoliko meseci ili da neki budući parlament nešto ponovo radi. Gubimo vreme jer se bavimo nečim što u principu građane Srbije, vezano za ovo, ne tangira. Građani Srbije imaju mnogo više problema nego da se bave ovakvim stvarima. Postavlja se i pitanje da li su ljudi koji rade ove stvari dovoljno kompetentni da iznesu sve ove probleme. Nadam se da jesu. Ako je neka greška, mi ćemo pokušati.
Na primer, u članu 7. i članu 8. Predloga zakona, kojima se menjaju članovi 35. i 36. aktuelnog zakona, sam predlagač konstatuje u obrazloženju da pravo sleđenja autora, dela likovne umetnosti egzistira u našem pravnom sistemu više od 30 godina, ali i da ga je istovremeno praktično ne moguće realizovati, imajući u vidu činjenicu da u Srbiji ne postoji tradicija trgovine umetničkim predmetima i da se najveći deo prometa odvija između fizičkih lica, daleko od očiju javnosti. Dakle, ispada da se ove konkretne odredbe implementiraju samo da bi se zadovoljila puka forma i zahtev stranih institucija, a bez ozbiljne namere da se pokuša da se na neki način i zaista zaštiti pravo sleđenja autora umetničkog dela likovne umetnosti.
U članu 10, kojim se menja član 40. Zakona, predviđa se obaveza javnih biblioteka da autoru dela čiji umnoženi primerak daju na poslugu, isplate određenu naknadu. Smatram da je ovo još jedan primer nekritičke implementacije norme koja u našim okolnostima kontraproduktivna jer nedavno smo se ovde osvrnuli na finansijski, materijalni položaj većine javnih biblioteka u Srbiji. Pri tome se ne navodi iznos niti metod obračuna predmetne naknade, što takođe izaziva sumnju da je predlagač ozbiljan u nameri da ovu normu inkorporira i u odnose u životnoj praksi.
Ono po meni ključno što treba da povedete računa jeste da u članu 35. koji tretira pravo sleđenja, eksplicitno je naglašeno da za obavezu plaćanja naknade autoru dela likovne umetnosti solidarno odgovaraju i kupac i posrednik i prodavac.
Članom 44. uvode se u članu 217. Zakona novčane kazne za pravna odnosno fizička lica kao učesnike u predmetnom kupoprodajnom odnosu. Sada onaj ključni zaključak vezano za ovaj član – međutim, ne navodi se način na koji se onaj subjekat koji plati naknadu pod pretnjom novčane kazne regresira od preostalih učesnika u kupoprodajnom poslu.
Nadam se da ćete ove primedbe koje ćemo kroz amandmane i u raspravi u pojedinostima imati u vidu. Zaista jedna želja, gospodine ministre, da popravimo zakon, da vam pomognemo. Naravno, to smo uvek kao Nova Srbija činili na jedan konkretan način i veoma veliki broj amandmana Nove Srbije predat na jedan način na koji su se uvek i u svakoj oblasti zakoni popravljali velikim brojem prihvaćenih amandmana.
Iskoristiću minut, dva diskusije, nadam se da će gospođo Čomić dozvoliti jedno blago izlaženje iz tačaka, ali samo blago.
Gospodine ministre, želim da vam se zahvalim za sve ono što ste na predlog Nove Srbije uradili kada su u pitanju studenti u Kraljevu prošle godine. Znam da ste tražili da se kompletnog iznosa oni oslobode, vezano zbog situacije zemljotresa. Naravno, prihvaćeno je 50.
Evo jedan lep način da Nova Srbija sa vladajućim strankama može da sarađuje. Naš predlog ste prihvatili i u ime studenata iz Kraljeva, koji nisu na budžetu, se zahvaljujem.
Želim samo da vas zamolim, s obzirom na tešku situaciju, zemljotres koji je bio u Kraljevu, Osnovna škola "Dimitrije Tucović" sa najvećom tradicijom u Kraljevu od preko 500 godina sa blizu hiljadu učenika, i dalje osnovci idu sa skraćenim časovima, kasni se sa završetkom škole, prvaci polaze u jednom veoma lošem tom prvom utisku skraćenih časova, ogromne gužve, četiri smene. Osmaci će biti u nepovoljnom položaju zbog prijemnih ispita. To isuviše predugo traje, gospodine ministre. Jako je lepo kada vidimo na televiziji, to pozdravljam, ovih dana u Borči, škola je završena za sto dana. Sve pohvale vezano za to, ali postoji unutrašnja Srbija, postoji nešto što se zove zemljotres. Bilo je veoma bitno da se to završi pre početka školske godine.
Nadam se da ćete učiniti napor da se ovo privede kraju, a bio bi i osnovni red da škola sa takvom tradicijom, možda jedina škola u centru grada a da nema sportsku salu, jer pogubno je gledati decu na minus 20 kako vežbaju ispred škole u centru Kraljeva. Mislim da ćete naći mogućnost da se taj projekat koji dugo postoji, realizuje.
Zahvaljujem se na pažnji. Izvinjavam se zbog ovog malog odstupanja, mislim da je to nešto što je zadesilo Kraljevo ne samo kraljevački problem nego i ovog parlamenta i cele Srbije. Hvala.

Iskorišćeno je osam minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Zdravković, a posle nje narodna poslanica Donka Banović.

Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu da je važeći Zakon o patentima zakon bivše državne zajednice Srbije i Crne Gore donet 2004. godine, nameće se potreba i obaveza da se donese nov zakon o patentima koji će biti usklađen sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o ministarstvima.
S obzirom da se predloženim zakonom menja i dopunjuje više od polovine članova važećih zakona, potrebno je doneti nov zakon, a ne ići na izmene i dopune. Rešenja iz predloženog zakona su rezultat sagledavanja rešenja propisanih važećim zakonom, kroz primenu u praksi od 2004. godine do danas i usklađivanja sa međunarodnim ugovorima i propisima EU.
Prvenstveni cilj koji se želi ostvariti predloženim zakonom je jačanje pravne zaštite pronalazača, odnosno novim zakonom se jača pravna zaštita pronalaska patentom i malim patentom. Značajnu novinu u odnosu na važeći zakon predstavlja uvođenje obavezne izrade izveštaja o pretraživanju stanja tehnike po predmetu pronalaska, pre objave prijave patenta.
Predložene odredbe imaju za cilj da se skrati vreme u kome podnosilac prijave patenta dobija prvu informaciju o tome da li u stanju tehnike ima dokumenata kojima se osporava novost ili inventivnost pronalaska za koji je podneo prijavu. Na osnovu predloženog rešenja postići će se efikasnost postupka, a podnosioci prijave će biti u povoljnijem položaju, jer će im biti omogućeno da ukoliko smatraju potrebnim izvrše korekcije patentnih zahteva pre objave prijave patenta, a to znači pre nego što prijava patenta uđe u stanje tehnike i time postane dostupna javnosti.
Pored navedenog, podnosiocima prijave se omogućuje da se rukovode ovim izveštajem prilikom donošenja važnih odluka, kao što su: podnošenje zahteva za suštinsko ispitivanje prijave patenta, podnošenje zahteva za zaštitu pronalaska van teritorije Republike Srbije ili za ulaganje sredstava u proizvodnju predmetnog pronalaska.
U odnosu na važeći zakon, uvedene su nove odredbe kojima se uređuje zaštita malog patenta. Predloženim zakonom se propisuje da mali patent ima isti inventivni nivo kao i patent. Ova novina je predložena iz razloga što važećim zakonom inventivni nivo malog patenta nije jednoznačno definisan, a u praksi nisu stvoreni kriterijumi za utvrđivanje inventivnog nivoa koji se traži za patente. Stoga se smatra pravičnijim da se za mali patent traži isti inventivni nivo kao i za patent.
Sledeća razlika predloženog zakona u odnosu na važeći se ogleda u tome što predmet zaštite malim patentom mora biti samo rešenje koje se odnosi na konstrukciju nekog proizvoda ili raspored njegovih sastavnih delova, tako da više ne obuhvata konfiguraciju. Naime, s obzirom da se konfiguracija odnosi na oblik ili raspored elemenata, kada veoma široko i neodređeno definiše o kom predmetu je reč, bilo je nužno izostaviti isti, a raspored sastavnih delova pokriva raspored u konstrukciji.
Takođe, kada je u pitanju broj patentnih zahteva, prijava malog patenta može da sadrži i jedan nezavistan patentni zahtev i najviše četiri zavisna, što je povoljnije od važećeg zakonskog rešenja.
Predloženim zakonom je uvedeno ispitivanje priznatog malog patenta na zahtev nosioca malog patenta. Priznati mali patent, za koji je podnet zahtev za ispitivanje, potpuno se ispituje prema kriterijumima koji su propisani za suštinsko ispitivanje prijave patenta. Razlog za uvođenje instituta ispitivanja priznatog malog patenta je proistekao zbog uočenih čestih zloupotreba priznatog malog patenta.
Kada su u pitanju pronalasci koji se mogu štititi malim patentom, u praksi je čest slučaj da određeno lice ili privredni subjekt pre datuma podnošenja prijave koristi u proizvodnji duže vreme takav pronalazak i isti razvija, a da drugo lice koje takav pronalazak uopšte ne koristi u proizvodnji, već ima samo saznanja o njemu, podnese prijavu za zaštitu malog patenta. Kako bi se navedene zloupotrebe isključile, predloženim zakonom je propisan institut ispitivanja priznatog malog patenta.
Poslednja novina propisana predloženim zakonom, u pogledu malog patenta, odnosi se na njegovo trajanje. S obzirom da je predloženim zakonom propisano ispitivanje priznatog malog patenta na zahtev nosioca malog patenta, to je za trajanje malog patenta propisan rok od 10 godina.
Predloženim zakonom uvodi se mogućnost ispitivanja prijave patenta po hitnom postupku, na zahtev suda ili nadležnog organa, tržišne inspekcije ili carinskog organa, kao i na zahtev podnosioca prijave.
U odnosu na važeći Zakon o patentima, bitnu novinu predstavlja uvođenje prava na žalbu protiv odluka organa uprave nadležnog za poslove intelektualne svojine.
Predložene odredbe imaju za cilj da se kroz uvođenje žalbenog postupka u potpunosti ostvari dvostepenost kao osnovni princip upravnog postupka, čime će se postići efikasnija upravna kontrola nad zakonitošću odluka Zavoda za intelektualnu svojinu.
Na kraju, želim da kažem da je Vlada, odnosno resorno ministarstvo, vrlo studiozno pripremalo ovaj predlog zakona o patentima. Radni tekst Predloga zakona je stavljen na uvid javnosti putem sajta Zavoda za intelektualnu svojinu, a u okviru javne rasprave održan je okrugli sto, tako da je omogućeno učešće svim subjektima zainteresovanim za pitanja ostvarivanja prava za zaštitu pronalazaka i mnogi su od njih uzeli učešća i doprineli da se izradi ovako dobar predlog zakona o patentima.
Poštovane kolege i koleginice, svesni smo, kao i mnogi građani koji se bave pronalazaštvom i privredni subjekti i naučna javnost, da patentna zaštita ima izuzetnu ulogu u svakom društvu. Na globalnom planu patentno pravo privlači sve veću pažnju, a Republika Srbija podržava napore Svetske organizacije za intelektualnu svojinu da obezbedi bolje razumevanje kako bi patentni sistem i inovacije mogli da doprinesu rešavanju nekih od izazova sa kojima se svet suočava.
Imajući u vidu da se u Republici Srbiji pridaje sve veći značaj ulaganju u naučno-istraživački rad i razvoj inovativne delatnosti, gde DS daje veliki doprinos, jačanje pravne zaštite koja se pruža nosiocima prava iz objavljene prijave patenta, kao i nosiocima patenta i malog patenta je od suštinske važnosti. Stoga vas pozivam da svi u danu za glasanje podržimo ovaj zakon.
Još nešto želim da kažem. Kada je ova tema u pitanju, ne možemo a da se ne setimo i ne zažalimo što u prošlom i pretprošlom veku na svetskom nivou nije bilo boljeg razumevanja, boljih pravila, dobrih ugovora i zakona, pa ko zna koliko bi još pronalazaka ponelo ime našeg i svetskog pronalazača Nikole Tesle. Hvala.