Predložili smo amandman u istovetnom tekstu, koji takođe nije prihvaćen. Uvelko teče rasprava u pojedinostima na ovaj važan zakon. Rasprava u načelu je završena pre nekoliko dana, a mi još uvek, kao narodni poslanici i građani Srbije, ne znamo šta je osnovna ideja koja je vodila Vladu Republike Srbije da se ovaj zakon predloži. Ovih nekoliko članova razrađuje nešto što nam je predočeno kao osnovna ideja. Koliko smo razumeli, ideja je da se uvede tržišna utakmica u sektor železničkog saobraćaja, da se razdvoji upravljanje infrastrukturom i transportom i da se omogući da neki novi učesnici u toj utakmici pomognu da železničke pruge budu bolje, da transport roba i putnika budu bolji.
Ove odredbe, nažalost, potpuno poništavaju sve ono što je predlagač u obrazloženju rekao. To što je ideja osnovnog zakona, to u zakonu ne piše. Ako je želja da se unište "Železnice Srbije", onda to treba lepo da se kaže, pa da znamo šta nas čeka u sledećih nekoliko godina. Ako je ideja da se ne dozvoli da niko učestvuje na tom tržištu, onda opet treba da nam se kaže, pa da to znamo.
Ako se poštuje zakon, "Železnice Srbije" ne mogu da rade ni jedan ni drugi posao, što znači da treba da se ukinu. Zakon kaže da onaj ko upravlja prugama ne može da obavlja transport, odnosno onaj ko se bavi transportom ne može da upravlja prugama. To znači da "Železnice Srbije" i 17 hiljada radnika ne mogu više da postoje, pa ne mogu da postoje ni "Železnice Vojvodine". Ako hoćemo da postoji preduzeće "Železnice Srbije" tako što ćemo ga na neki fiktivan način, kao što se to radi već nekoliko godina, transformisati u holding kompaniju, pa da se jedan deo bavi transportom, a jedan deo prevozom putnika, ovaj član pokazuje da to nije moguće. Onaj ko upravlja infrastrukturom, po članu 23. dodeljuje trase učesnicima u prevozu roba i usluga. Da li postoji bilo koja firma koja će da se pojavi holding kompaniji koja ima preduzeće za transport i preduzeće za odražavanje pruga i da moli deo kompanije da joj da da bude konkurent istoj toj kompaniji? To ne postoji ni u Burkini Faso, mada su ovde rekli da Srbija nije Burkina Faso.
Ko će da se pojavi na tržištu usluga, po članu 23, ako će da dođu "Železnice Srbije" i da kažu – mi hoćemo da vam budemo konkurentni, mi imamo ideju za tu trasu, pa vi nama dajte tu trasu, a nemojte da date svom preduzeću. Gde to ima? Hajde da govorimo činjenično.
S druge strane, o čemu pričate, koja zemlja u Evropi ima železnicu koja je samoodrživa, od naplaćivanja transporta može da gradi pruge, sve infrastrukturne delove i da bude profitabilna? Koliko znam, ne postoji ni jedna. Znači, to je državni posao, država mora da investira sredstva da bi omogućila da to funkcioniše. To rade i najrazvijenije železnice Evrope. Ako ćemo uložiti samo u preduzeće za infrastrukturu i ako će to preduzeće graditi pruge, ako će te pruge biti državne, onda će transportna preduzeća moći da budu profitabilna, ali to onda ne može u okviru "Železnice Srbije".
Čini mi se da je ideja ovog zakona da sve ostane isto, da se naprave nekakva nova tela, nekakva nova administracija, neke složene i komplikovane procedure, ali da se utvari ništa ne promeni, da vozovi i dalje putuju brzinom od 40 i nešto km na čas, da se tim vozovima niko ne vozi, a da mi kažemo da je to evropski zakon, a svake godine će "Železnice Srbije" sve manje i manje raditi. Čini mi se da je to rezultat jednog ovakvog zakona.