DVANAESTO VANREDNO ZASEDANJE, 19.09.2011.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DVANAESTO VANREDNO ZASEDANJE

6. dan rada

19.09.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 17:35

OBRAĆANJA

Dragan Stevanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, tačno je da je prihvaćen amandman gospođe Gordane Paunović-Milosavljević i ne bih oko toga posebno nešto da dodajem, ali čini mi se da zaista ima potrebe da se prokomentariše ponovo ovaj član 1. zakona i da se načelno opet kaže nešto što bi u principu predstavljalo kontinuitet priče SRS iz načelne rasprave.
Naše mišljenje jeste da to što ste pokušali da uradite sa ovim zakonom, da obezbedite pravnu zaštitu poslovne tajne zaista nećete do kraja uspeti ovakvim zakonom sa jedne strane, a sa druge strane, mislimo da je ovako definisan šturo, nejasno i kratko, bez obzira na činjenicu da ste prihvatili dobar broj amandmana SRS, neće obezbediti adekvatnu pravnu zaštitu i čini mi se da će biti dobar osnov da se pojedinci na koje se ovaj zakon odnosi, od pojedinaca do institucija, da će koristiti ovo da zloupotrebljavaju.
Zašto to kažem? Kažem to zato što je zakon nastao ne zato što je država prepoznala potrebu da ovu oblast rešava i uređuje, ovo nastaje kao vaša, Vladina potreba da se dopadne nekom ko nas očajnički prezire. To je EU. Od političkog do ekonomskog života dokazi za tako nešto su i svakodnevni i postoje. To je nešto što više u Srbiji niko niti može niti želi da osporava. Svi protažiraju, rekao bih, i podržavaju ovakav stav. Ali, to nas ne oslobađa obaveze da pišemo dobre zakone, zakone koji će biti zdrav odgovor na određene stvari u državi i u vremenu u kome svi mi danas živimo.
Ponavljam, SRS to tako doživljava. Šta je ovde sporno ministre? U obrazloženju zakona se navodi da ovu oblast tretira recimo Zakon o privrednim društvima. Kada otvorite Zakon o privrednim društvima vidite da je poslovna tajna regulisana kroz tri člana. Ministre, tvrdim da to na šta se odnosi poslovna tajna u okviru Zakona o privrednim društvima, da je jasnije definisano nego što je zakon o zaštiti poslovne tajne sve to definisao. Valjda je bilo normalno ili da su odnosi u vlasti, u institucijama kako treba, prvo bismo usvojili zakon o zaštiti poslovne tajne, a onda bi se ono što se odnosi na poslovnu tajnu u Zakonu o privrednim društvima upodobljavalo i usklađivalo sa zakonom o zaštiti poslovne tajne. Kod nas je sve to naopako. Zato što je sve naopako, jer je naopak politički put kojim idemo, onda dobijete član 1. kakav imamo mi u ovom zakonu.
To pitanje postavio sam u ime SRS u načelnoj raspravi. Zaista me interesuje ministre ko će oivičiti koji akt, koji dokument na osnovu ovog zakona, čime će se oivičiti šta su to finansijski ekonomski podaci koji predstavljaju poslovnu tajnu?
O Zakonu o privrednim društvima čak stoji šta ne može biti poslovna tajna. Iako uopšteno ali, stoji u jednoj tački šta ne može biti poslovna tajna po tom zakonu. U ovom zakonu nema ni toga.
Mi smatramo da ste možda trebali u ovom članu ili u nekom drugom članu da kažete bar šta ne može da se tretira poslovnom tajnom, ili da ovlastite nekoga da kroz podzakonski akt ili neku drugu aktivnost definiše šta to privredna društva, pravna lica neće moći da tretiraju kao poslovnu tajnu.
Ono što je za SRS sporno, a imajući iskustva sa javnim sektorom kojim upravlja ova država, mi ne smatramo da su na osnovu ovako lošeg zakona, nezaštićeni oni koji će se pozivati na ovaj zakon.
Smatramo da će, naročito u javnom sektoru, doći do zloupotreba i pozivanja na ovaj zakon i vi to dobro znate da je tako. Zato, što je tamo korupcija, nesavesno, neodgovorno, ovako ili onako poslovanje. Čak i u privredi imate činjenicu da ne žele učesnici u privrednom životu da budu skloni tim dobrim poslovnim običajima ili principima korporativnog upravljanja. Imate kompanije koje izađu na berzu, pa ne žele da izjavljuju podatke o sebi, iako su dužne i obavezne da to urade, pa opet neće.
SRS smatra da ćete ovako uopštenim stavom, uopštenim članom 1. stvoriti prostor da učesnici u privrednom životu ili uopšte oni koji mogu da imaju poslovnu tajnu u okviru svog funkcionisanja, mislim da ćete ima dati mogućnost za određene zloupotrebe.
Nije dovoljno pozvati se na zakonodavstvo. Na zakonodavstvo koje čak iako su uopšteni neki deklarativni, da kažem, dokument, više su u svom dokumentu u jednom članu napisali nego predlagač ovog zakona u celom zakonu.
Vi se ovde pozivate na tu Parisku konvenciju, njen član 10. bis, evo ja ga ima ispred sebe u četiri ili tri stava tu piše više nego u celom ovom zakonu. Bar su stvari konkretnije, zna se našta se odnosi.
Tu se kaže - zemlje unije, mi nismo članica unije, niti ćemo nekada biti, i bilo bi dobro da se na ovo ne pozivate, a ima pameti i znanja u Srbiji da se ovo odradi kako treba, obavezuju se da osiguraju pripadnicima unije, ne znam šta tu nas obavezuje, stvarnu zaštitu protiv nelojalne konkurencije.
Zamislite, koliko je to i na kom nivou je konkurencija položaja nelojalna konkurencija u Srbiji.
Imate gospodine ministre nešto što je vezano za poslovnu tajnu. Godine 2003. desila se jedna provalna krađa, mislim da ona epilog do dana današnjeg nije dobila. Ukradeni su podaci iz jednog ekonomskog biroa, za preko 100 srpskih kompanija koje je očekivao proces privatizacije.
Mi govorimo o nelojalnoj ili lojalnoj konkurenciji u Srbiji. Proces privatizacije je sproveden, kako je sproveden, za ovo do dana današnjeg izgleda da niko nije odgovarao. A, šta se sve u tom kontekstu dešavalo u Srbiji kroz postupak privatizacije, bogami, svi ste svedoci i svi znate.
Znate, deklarativno se na nešto pozivamo što zaista nismo u stanju da obezbedimo, lojalnu konkurenciju i ne postoji politička volja da se to ispravi i promeni. Kaže - akt nelojalne konkurencije predstavlja svaki akt konkurencije koji je suprotan poštenim običajima u industriji i trgovini.
Da li je ova država institucionalno spremna to da obezbedi? Nije. Kakva će biti primena zakona, možemo samo da pretpostavimo.
Naročito, treba zabraniti bilo kakva dela koji prema svojoj prirodi mogu stvoriti zabunu, ma kojim sredstvom, sa preduzećem, proizvodima, industrijskom odnosno trgovinskom delatnošću jednog konkurenta.
Ova država nije u stanju to da obezbedi, zato je vaša obaveza bila da napišete zakon, koji će jasno da povuče linije i da da jasne odrednice i amandmane koje ste prihvatili kod SRS, pokazuju da je delimično za tako nešto i bilo sluha, a to znači da je zakon mogao potpuno drugačije, mnogo preciznije i konkretnije da se napiše, a ne da bude ovako uopšten i da po svojoj suštini ili u skladu sa praksom koju imamo do sada, onog trenutka kad prođe skupštinsku proceduru da ode u fioku i da to tako stoji, i da vi vašu evropsku agendu osvetlite, evo smo još jedan evropski zakon usvojili, to što se država rastura i propada, to što nemamo posla, a hoćemo da čuvamo poslovnu tajnu, to očigledno nikoga nije briga.
Zato, smatramo da ste i za preostala tri ili četiri amandmana, imali dovoljno argumenata da prihvatite. Mi ćemo pokušati u nastavku rasprave da ubedimo, iako smatramo i da oni neće moći da obezbede adekvatnu primenu ovog zakona, niti će ona dati pozitivne efekte u praksi i u životu u Srbiji. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Devet minuta iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SRS.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodna poslanica Milica Vojić-Marković.
Da li neko želi reč? (Da.)

Milica Vojić-Marković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem da je DSS podnela pet amandmana, shodno, dobro u praksi kako bi ovaj zakon definisao, ovog ministra, nijedan nije usvojen. Toliko sad o nečem malo drugačijem.
Počeću od jedne činjenice koja je jedina očigledno, po kojoj je predlagač zakona i DSS potpuno saglasni. Dakle, zakon je potreban, ova oblast mora da bude regulisana, ako je posustaloj srpskoj privredi uopšte moguće pomoći na ovakav način, jer ona nema šanse da bude konkurentna nekoj drugoj privredi koja za neke poslovne tajne koje mogu da budu komercijalne, kako voli da kaže predlagač zakona, može da obezbedi komercijalna sredstva.
Dakle, lojalnost koju ovde niko ne pominje, niti se u zakonu pominje, niti je u društvenoj atmosferi nešto što je priznato i očigledno nije potrebno ni pominjati.
Zakon je potreban, mi smo potpuno saglasni sa tim, pozivamo se ponovo na ovu priču o "Vikiliksu", ali očigledno predlagač zakona i DSS potpuno različite koncepte imaju kada je ovaj zakon u pitanju.
Smatramo da su problemi vezani za zaštitu poslovne tajne, i te kako proistekli iz opšte atmosfere u Srbiji, kojoj ste vi kumovali i ova vlast dovela do toga da pojam kao što je lojalnost više ne postoji, nikoga ne prepoznaje, ne zna šta znači.
Predlog koji je pred nama apsolutno neće doprineti poboljšanju situacije u ovoj oblasti, neće zato što je zakon potpuno prazan, on nema više rupe u zakonu, kako naš narod voli da kaže nego ima tunele u zakonu. Kroz te tunele, očigledno neko treba da se provuče, kroz te tunele neko treba da prođe, a da se ne očešu o njih, očigledno, su u pitanju veliki igrači, kroz ruke su se provlačili mali igrači, kroz tunele se veliki igrači kojima je ovaj zakon namenjen treba da se provuku.
Velikih igrača u Srbiji nema o tome smo čitali sa ove liste pet stotina, znači, veliki igrači treba da dođu negde sa strane.
Primer svega ovog što sam rekla je fantastičan Zakon o javnim nabavkama koji u Srbiji važi i taj zakon koji je trebao da spreči korupcije postao glavni zamajac i glavni faktor korupcije u državi. Jedan zakon kao što je pred nama Predlog zakona, koji treba zapravo da reguliše oblast poslovne tajne će doprineti tome da se ova oblast nikada ne reši.
Ali, prosto, moram da konstatujem da bilo ko u ovoj zemlji, od ove vlade koja izveštaje njenih ministara, koji svoje izveštaje ne podnose ovde pred poslanicima i pred Skupštinom, nego ih podnose u nekim stranim ambasadama.
Da li iko očekuje dakle, da ta Vlada pred ovaj parlament donese Predlog zakona koji treba da štiti interese ove zemlje. Ne očekuje.
Zakon je pun nekih opštih mesta, a opšte mesto nikada ne prate dobar zakon. Kad imate ta opšta mesta i kad opšta mesta, za mene znače jedno, a za vas drugo, od dobrog zakona nema ni reči ni slova.
Evo jednog primera dobrih poslovnih običaja. Bivši ministar Slobodan Milosavljević je u svojim zakonima često koristio dobre poslovne običaje kao termin koji nešto treba da predstavljaju u pravnom aktu koji se zove zakona. Dakle, na jednostavnom primeru ću da vam pokažem da to što vi zovete dobrim poslovnim običajem ne mora da bude za sve nas isto tako.
Evo jedan od poslednjih primera je da li je za vas, gospodine ministre, dobar poslovni običaj da ministar Marković, vaš kolega u Vladi, vas u medijima prozove da ste direktno krivi za štrajk u Bujanovcu, a da vi ovde u Skupštini o tome ne znate ništa i odgovarate pred nama poslanicima, kada vas o tome pitamo. Možda premijer smatra da je to dobar poslovni običaj, jer se ne oglašava tim povodom, ali za nas iz DSS to je jedan neozbiljan i zaista ružan način da se problemi rešavaju, umesto da se reše tamo gde im je mesto. u Vladi, rešavaju preko medija.
Zato, kada se takav termin koristi u zakonu, dobri poslovni običaji, onda on neće pomoći dobrom razumevanju zakona, nego će zapravo biti još jedna rupa koju pomenuh u prvoj rečenici.
Na član 4. podnela sam amandman. Pre svega da objasnim, njegov naslov je pojam poslovne tajne i uslovi zaštite. Vi ste tu definisali šta je za vas poslovna tajna. Kažete - poslovnom tajnom, u smislu ovog zakona, smatra se bilo koja informacija koja ima ili može imati komercijalnu vrednost i dalje nabrajate šta je to što vi smatrate poslovnom tajnom, širite tu definiciju.
Mi smo smatrali da je ovde potrebno da se posle ovog komercijalnog unese i reči "naučnu i bezbednosnu vrednost", mora da ima nešto da bi bila poslovna tajna upravo zato što mislimo da je vaša definicija na način na koji ste vi ovde dali jako loša. Zašto to kažem? Pozvaću se na ljude koji se bave ovom oblašću, i pozvaću se na ljude koji se bave ovim predajući na fakultetima i koji kažu da se poslovna tajna ne može tretirati kao stvar dekreta bilo kog državnog organa, ona se mora definisati sistematski i nikada ne sme uključivati konflikte interesa. To je naročito izraženo u tranzicionim okolnostima, kada dolazi do čestog mešanja državnog i privatnog sektora, do privatizacije i do formiranja mešovitih preduzeća u kojima, sa jedne strane, postoji ekonomska i tržišna logika, a sa druge, postoji tradicija službenih tajni i službenog donošenja, naravno, pod znacima navoda, i službenog donošenja odluka koje su izvršne, a koje se tretiraju na nedemokratski i nedovoljno proziran način. Upravo je to problem sa definicijom koju ste vi dali.
Sada vi, umesto da kažete nama da nije koncept koji mi predlažemo ono za šta se vi zalažete, u odgovoru koji pošaljete poslanicima kažete da ne prihvatate amandman iz razloga što se uvođenje naučne i bezbednosne vrednosti kao dodatnih kumulativnih elemenata, pored komercijalne vrednosti, pojam poslove tajne suštinski sužava. Kada dodajete, onda se nešto ne sužava nego se širi. Znam šta ste hteli da kažete, vi biste da to ostavimo da svako odlučuje šta je njegova poslovna tajna, ali onda je to nešto veliko šta je za tu firmu poslovna tajna.
Ako vi ne dodate ove vrednosti onda će to što se sekretarice naše predsednice vozaju službenim automobilima predstavljati službenu tajnu. Ne može. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je pet minuta i 25 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Milan Dimitrijević

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Zahvaljujem se, gospođo potpredsednice.
Gospodine ministre, čini mi se da je postalo pravilo u ovoj vladi da kada postavite pitanje ili kada napišete neki amandman na jedan zakon obrazloženje za ne prihvatanje amandmana ili odgovor na postavljeno pitanje nemaju baš nekakvih dodirnih tačaka. Dakle, dijalog između zakonodavne vlasti i izvršne vlasti ne postoji. Posledice su vidljive – nikad veće siromaštvo, nikad veća obespravljenost, nikad veća neizvesnost u državi.
U ovom amandmanu govorimo o pomoćnim medicinskim sredstvima, a ne o pomoćnim lekovitim sredstvima. Dakle, mi vama postavimo jedno pitanje, vi odgovarate drugo. Stičem utisak da niste ni pročitali ovaj amandman, jer da ste pročitali amandman ne biste odgovorili ovako.
Pozivate se na Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima koji je jako loš zakon i koji je doneti pre nešto više od godinu dana, a koji je izazvao niz polemika u stručnoj javnosti. Sve to pravdate usklađivanjem domaćeg zakonodavstva sa propisima EU. Ako je to tako kao što govorite, zašto se onda dešava da pojedini zakoni koji još nisu kročili u realni život posle par meseci doživljavaju izmene i dopune?
Sve ovakve stvari, donošenje ovakvih zakona, izazivaju ozbiljne i štetne posledice, kako po državu tako i po građane Srbije. Neće proći mnogo vremena, gospodine ministre, a postaće očigledno da je i ovaj zakon neprimenjiv. Nije dobro da zakon u sebi sadrži nekontrolisane restriktivne namere, da postoje u njemu koruptivne odredbe, da postoje suprotstavljeni članovi sa drugim zakonima.
Bilo bi bolje da ste ovaj zakon povukli iz procedure. Ima još dosta vremena da se ovaj zakon upodobi i prilagodi realnom životu. Ovako, ako ovakav zakon bude usvojen, bez uvažavanja ovih primedbi, još jedanput će pokazati svu bahatost i arogantnost ovakve vlasti.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Donka Banović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Donka Banović.

Donka Banović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Ovaj moj amandman se odnosi praktično na član 4. stav 4. gde amandmanom predlažem da se dopuni na sledeći način. Inače, stav 4. glasi da zaštita podataka iz stava 2. tačka 1. ovog člana bliže se uređuje posebnim zakonima kojima se uređuju uslovi i postupak za stavljanje u promet lekova i medicinskih sredstava. Sada se tu predlaže naša dopuna da posle reči "lekova" odnosno "medicinskih sredstava" da se još dodaju i reči "pomoćnih medicinskih sredstava" itd. Dakle, ostali tekst stava ostaje isti.
Odgovorili ste da niste prihvatili dopunu rečima "pomoćnih medicinskih sredstava" pa kažete da zakon o lekovima i o medicinskim sredstvima ne poznaje i ne predviđa termin "pomoćna lekovita sredstva".
Mi nismo ni ponudili odnosno predložili da stoje "pomoćna lekovita sredstva" nego "pomoćna medicinska sredstva" i kao takva Zakon o lekovima i o medicinskim sredstvima poznaje zaista termin i govori o pomoćnim medicinskim sredstvima, pa su pomoćna medicinska sredstva, na primer, dijagnostička sredstva, sredstva koja ublažavaju invaliditet, razne proteze, sredstva za kontrolu začeća, čajevi itd. Dakle, to su ta pomoćna medicinska sredstva, no vi ste ovaj naš veoma pametan i dobar amandman odbili.
Uostalom, kolega Milan Dimitrijević se osvrnuo i rekao svoje opšte mišljenje o tom zakonu koji je ova skupština donela pre godinu dana. Dakle, nije dobar, pa prema tome niste ni vi morali mnogo da se na taj zakon, ako ništa, terminološki osvrćete.
Šta još kažete u obrazloženju ovog člana 4. zbog građana koji nas slušaju? Govori uopšte o tome šta je predmet i šta su uslovi zaštite odnosno pojam poslovne tajne i uslovi zaštite. U tom obrazloženju gde navodite zbog čega uopšte postoji ovaj član 4. u ovom predlogu zakona, što je tačno, kažete da je spektar informacija koje se mogu smatrati poslovnom tajnom praktično ne iscrpan i mogu se naći u različitim oblastima - privrede, nauke, tehnologije, poslovnih odnosa uopšte.
Dakle, govorite o tome da sve one odredbe ili članovi koji postoje u različitim zakonima, neko je ovde spomenuo i Zakon o privrednim društvima i Zakon o trgovini i Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, dakle, svi ti pojedinačni zakoni imaju odredbe, odnosno članove, koji govore o zaštiti poslovnih tajni iz tih oblasti. Po mom mišljenju za te oblasti su te zaštite sasvim dobre, čak su negde mnogo bolje, ne čak, nego su mnogo bolje određene u tim zakonima, nego što li ovaj opšti zakon uopšte pruža neku zaštitu.
Dakle, vi ovde kažete da je spektar tih informacija neiscrpan i da je vaša želja da ovim opštim zakonom pokrijete sve oblasti.
Ono što zabrinjava jeste da ovaj zakon prosto može postati izvor raznih zloupotreba. Plašimo se da će se različite informacije proglašavati poslovnom tajnom kada se jednom ovaj zakon usvoji, upravo zbog toga što je toliko uopšten i neodređen. Svako će moći da potegne, da se pozove na zakon, na opšti Zakon o zaštiti poslovne tajne, tako da on može postati izvor zloupotreba, kao što su i sada neki članovi pojedinih zakona izvori zloupotreba.
Podsetiću vas na jedan spor koji je, barem javnosti, postao poznat u avgustu, a to je spor koji je nastao između Instituta ekonomskih nauka, jednog našeg velikog trgovinskog lanca i Komisije za zaštitu konkurencije. Naime, Komisija za zaštitu konkurencije je od Instituta ekonomskih nauka zatražila da napravi jednu analizu i studiju, a ta studija se zvanično zove "Studija o analizi stanja na tržištu trgovine na malo u nespecijalizovanim prodavnicama pretežno hrane, pića i duvana". Dakle, to je naziv te studije, odnosno analize, koju je napravio Institut ekonomskih nauka, a za potrebe državnog organa, odnosno Komisije za zaštitu od konkurencije.
Problem je, barem javnosti, postao poznat i nastao onda kada su mediji objavili pojedine delove te analize i studije. Problem je taj što su tada potrošači i građani Srbije i javnost praktično saznali koliko trgovci zarađuju na svakom potrošaču, odnosno na građanima Srbije, da imamo inače veliku cenu svih proizvoda, odnosno da je inflacija velika, iako se ona kada Zavod za statistiku iznese podatke o tome da je Vlada zadovoljna kako drži inflaciju pod kontrolom, građani nisu zadovoljni i nekako je subjektivni osećaj, odnosno građani zaista vide da je inflacija mnogo veća od toga što statistika govori.
Dakle, kada su delovi te studije izašli u javnost, zaista je postalo jasno koliko trgovci zarađuju na potrošačima. No, tada se predstavnik tog trgovinskog lanca pobunio, zapretio Institutu, tužili Institut i tu se i ova Komisija za zaštitu konkurentnosti kao državni organ praktično pojavljuje u zaštitu tog veletrgovca, da tako kažem, odnosno saopštava građanima Srbije i potrošačima da oni nemaju pravo da znaju kakva je struktura cena proizvoda koje kupuju. To je proglašeno, trgovačka marža je proglašena vojnom tajnom, ne običnom tajnom, nego vojnom tajnom.
Mi građani Srbije ne možemo i ne smemo da znamo koliko trgovci na nama zarađuju, a pri tom ih državni organ štiti. Mislim da svaki potrošač ima pravo da zna kakva je struktura proizvoda i kolike su marže. Eurostat kaže da su u Srbiji marže od 16 do 18%. To nije tačno. Iz Nacionalnog udruženja potrošača Srbije kažu da su trgovačke marže i do 40%, odnosno da trgovac zarađuje i 40%, da je to deo od cene proizvoda koji ide u njegov džep.
Govorimo o tome da je potrebna javnost u mnogim oblastima, a u onim oblastima koje svakog građanina i te kako dotiču, tu nema javnosti, to je poslovna tajna te trgovačke kuće i svih ostalih trgovačkih kuća. Zato se plašimo da će i ovaj zakon ovako uopšten postati sredstvo za zloupotrebe.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je sedam minuta od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Vjerica Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, bilo bi vrlo interesantno kada bi se recimo Zakonodavni odbor ovog parlamenta malo pozabavio analizom primene zakona koji se ovde usvajaju. Mislim da bismo bili neprijatno iznenađeni koliko ono što mi tvrdimo u toku donošenja zakona u toku rasprave, koliko se donese potpuno neprimenljivih zakona koji ostaju mrtvo slovo na papiru, dok opet iz neke Evropske komisije ne stigne depeša da to mora pod hitno da se nešto prilagođava da bi se primenjivalo, pa onda imamo izmene i dopune itd. Sasvim je sigurno kada bi se radila jedna takva analiza da bi odmah nakon usvajanja ovih teza za zakon, jer ovo zaista liči na teze za zakon, a ne na jedan ozbiljan zakon koji bi trebalo da reguliše takođe ozbiljnu materiju, to je zaštita poslovne tajne.
Vidite samo u ovom članu 4. koliko je podneto amandmana. Vi ste i usvojili neke, neke niste, ali da od početka krenem. Vi kažete, i usvojili ste to kao amandman SRS, šta se smatra poslovnom tajnom, pa kažete – smatra se bilo koja informacija koja ima ili može imati komercijalnu vrednost. Svakako, dobro je da ste usvojili ovo gde smo predložili da ovo: "ili može imati komercijalnu vrednost" da se briše radi preciznosti. Ali, postavlja se pitanje – da li vi tamo imate nekog ko se bavi ovom zakonodavnom aktivnošću ili kako vam dozvoljavaju da sa ovakvim predlozima dolazite u parlament?
Zamislite ovo, takođe je bilo u okviru ovog prethodnog amandmana – neotkriveni podaci o testovima ili drugi podaci čije stvaranje zahteva značajan napor. Zar vam to kad ste čitali nije zaparalo uši? Zar to nije ovaj neki žargonski novogovor? Samo fali: "znači, brate". Ovo je neverovatno da ovako nešto može da se prihvati kao rečnik koji se koristi u izradi zakona.
U stavu 3. ovog člana 4, zašto sam rekla da su ovo samo teze za zakon? Pogledajte stav 3, ministre. Vi ste u stavu 3. naveli bar pet nekih zakona gde kažete da će zaštita podataka iz stava 2. da se reguliše na osnovu ovog zakona, onog zakona itd. Onda, šta će nam ovaj zakon?
Ali, ni vi sami ne znate šta će nam ovaj zakon. Vi znate da je on tamo na nekoj evropskoj agendi, vi ispunjavate te uslove. Baš vas briga što su Šiptari, odnosno što je EU ispunila najznačajniji zadatak sa te agende, što su dozvolili i dozvoljavaju zaokruživanje šiptarske države, naravno uz pomoć Tadićevog režima i onih koji tamo stavljaju potpise na nešto što niko u državi Srbiji ne zna kako izgleda i šta je tamo napisano, ali vi terate svoje. Vi evropskim putem, pa dokle stignemo, a vidi se da nećemo daleko.
Poslovna tajna koja sadrži podatak od interesa za Republiku Srbiju smatra se tajnim podatkom i štiti se po odredbama zakona kojim se uređuje tajnost podataka.
Još jedan novi zakon i mi nismo predložili da se ovaj stav briše, upravo iz razloga što je po našem mišljenju ovo suvišno i što se odnosi na materiju koja je regulisana, kao što ste i vi sami rekli, nekim drugim zakonom. Ali, vi kažete ne. Ne može se prihvatiti taj amandman, još obrazlažete, s obzirom na specifičnost i značaj podataka, koji su od interesa za Republiku Srbiju, a radi otklanjanja bilo kakve nedoumice i eventualnih zloupotreba ovih podataka, neophodno je nedvosmisleno precizirati da se na sve podatke koji su od interesa za Republiku Srbiju, moraju primenjivati odredbe zakona kojim se uređuje tajnost podataka.
Znate, od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju je činjenica koja je napisana u članu 9. Ustava Republike Srbije, gde piše da je glavni grad Republike Srbije Beograd. Hajde onda, zbog tolikog značaja, da svaki zakon počinjemo – član 1. glasi: glavni grad Republike Srbije Beograd. Ako ste nešto jednom regulisali u jednom zakonu, ne morate u svakom ili ne znam u koliko zakona to još posebno podvlačite i potcrtavate.
Vi ne primenjujete ni ono što se na vaš predlog ovde usvoji, uglavnom , bez prihvatanja nekih ozbiljnijih primedbi. Kada se prihvate neki amandmani, to su više amandmani tehničke prirode, nego suštinske. Kakav god zakon da odavde ode, uskoro imamo njegove izmene i dopune, zato što vi to radite samo da biste ispunili tu vašu tzv. agendu i evropski put.
Kada je u pitanju stav 4. i informacija od posebnog značaja, imamo Zakon o informacijama od javnog značaja i imamo Poverenika za informacije od javnog značaja. Ne postoji niko u državi Srbiji koji više kuka na svoj položaj od tog poverenika. Čovek stalno izlazi u javnost sa informacijama da ne može da radi. Najpre nije imao materijalne uslove, pa nije imao mogućnost da zaposle ljude, nije imao kancelarije itd. Kada se sa te strane nekako to zaokružilo, onda ima problem da, od koga god traži podatke, ne od svakog, ali od velikog broja onih koji bi trebali da mu daju te podatke od javnog značaja, ne daju. Šta im on može? Ne može im ništa, zato što su vam nakaradni zakoni. Zakoni su onako, reda radi.
To je problem i ovog zakona i mnogih drugih, da ne kažem svih zakona o kojima se ovde raspravlja.
Šta je uopšte pojam tajne u državi Srbiji? Ne postoji u Srbiji više tajno. Vi to dobro znate. Mi nemamo ni vojnu tajnu, nemamo ni državnu tajnu, ni službenu tajnu, sada hoćete da zaštitite poslovnu tajnu. Čiju? Neku industrijsku tajnu? Koje industrije? Gde nam je industrija? Ovo je zaista neverovatno.
Znate, kada čitamo neke predloge zakona, mislimo da živimo na nekom drugom mestu, gde zaista nešto funkcioniše i gde ljudi mogu normalno da žive. U Srbiji, nažalost, to nije moguće.
Pominjan je ovde "Vikiliks", a pominjali smo ga i mi, kada smo govorili u načelnoj raspravi u ovom zakonu. Mnogo je tih poslovnih tajni "Vikiliks" otkrio. Pitanje je zapravo da li su to poslovne tajne, a to je pitanje za vas, ministre, odnosno za Vladu Republike Srbije? Zašto to nismo znali ranije?
Mi smo govorili o tome, vi ste nam se smejali, ne vi lično, ali govorili ste – vi, radikali, lupate, pričate bezveze. Sada, kada "Vikiliks" potvrdi, sada je svakom jasno da je SNS nastala po nalogu Borisa Tadića, parama Miškovića i Beka. Da li tako piše "Vikiliks"? Jeste. Piše li "Vikiliks" da je Tomislav Nikolić kupio diplomu i da je funkcionalno nepismen?
(Predsedavajuća: Molim vas, o temi dnevnog reda, o Predlogu zakona o zaštiti poslovne tajne.)
Govorim o poslovnim tajnama nekih preduzeća, koja su očigledno dospele u javnost. Pitanje je da smo imali ovako bitan i ovako dobar zakon kakav je ovaj, da li bi izašla ta tajna informacija da su Mišković i Beko finansirali i da finansiraju SNS.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je devet minuta od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.
Molim vas, narodni poslaniče, da se ponovo registrujete, pošto ne reaguje panel i da jednom pritisnete veliki taster.
Izvolite.