Samo ću kratko. Jedan je aspekt zbog koga amandman treba prihvatiti, o kome je govorio moj kolega Dušan Marić, a drugi je aspekt ekonomske ili komercijalne prirode. Dokumentacija na koju se predlagač poziva – Pariska konvencija itd, javne i naučne rasprave koje se odnose na temu poslovne tajne, insistiraju upravo na činjenici da se ovi podaci definišu, odnosno čuvaju trajno, a da ta trajnost prestaje onog trenutka kad nosilac ili držalac poslovne tajne odluči da to bude drugačije.
Postaviću jedno prosto pitanje predstavnicima Vlade. Nažalost, gospodin Obradović nije tu. Mene interesuje kada će biti objavljen recept kako se pravi "Koka-Kola". "Koka-Kola" je dala nekoliko milijardi, meni je žao i muka što se pozivam na američku "Koka-Kolu", jer nam Amerikanci otimaju KiM, ali govorimo o sofisticiranoj poslovnoj praksi, za Srbiju sofisticiranoj poslovnoj praksi, nažalost, u kojoj su SAD, opet nažalost, otišle najdalje. Oni su otišli najdalje, ali su i najveća žrtva poslovne i industrijske špijunaže. To nam je drago. Žrtve su kineske i ruske industrijske špijunaže i to je dobro.
Ovo navodim kao jedan primer u prilog amandmana koji je moj kolega Vladan Jeremić predložio. Američka "Koka-Kola" je dala nekoliko milijardi dolara da se formula prenese u sef u Atlantu.
Cela američka javnost se čudila zašto su to dali, jer bi bili nesagledivi poslovni gubici, ako bi se do tog podatka došlo. Oni će to trajno dok postoji "Koka Kola" da čuvaju kao poslovnu tajnu. Sad ako u duhu sofisticirane američke industrijske špijunaže i tehnike čuvanja poslovne tajne, Srbija donosi jedan zakon. Ne znam zašto se poslovna tajna ne bi čuvala trajno. Mi nismo uskratili pravo da se poslovna tajna objavi ili obznani, kako hoćete, ne znam ni ja kako treba, nije ni bitno. To mora da bude karakter trajnog do onog trenutka kad držalac ili nosilac te poslovne tajne ne objavi nešto drugačije. Niste imali razlog da ne prihvatite ovaj amandman. I ovo je još jednom potvrdilo da je SRS, to što ste pokušali, bolje od vas razumela i čini mi se da bi stotinu puta bolji zakon napisali kada bismo bili u prilici da se ovim bavimo. Hvala.

Tri minuta iskorišćeno od vremena predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela narodna poslanica Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Nataša Jovanović.

Hvala gospođo Čomić.
Gospodine ministre, dobro je što ste se vratili, zato što ništa neće spektakularno Srbija da dobije prihvatanjem ovog amandmana, ali videli ste jer je Vlada u obrazloženju za prihvatanje rekla – iz razloga koji su navedeni u obrazloženju amandmana, a ja sam u ime SRS tražila da zakon bude jasan i precizan, kao i sve kolege srpski radikali, i zbog toga je ovo dobro. Zbog javnosti i zbog ilustracije koliko će to u praksi da znači, mada će ovaj zakon biti potpuno neprimenjiv, ali eto da pokažemo da ste ovde recimo imali tog dobrog sluha. Navešću nekoliko primera, a da pročitam o čemu se odnosi taj stav 2.
Ovaj zakon ceo neće biti primenjiv, zbog toga što pozivanjem i na neku uporednu praksu i na oblasti kojima se reguliše funkcionisanje privrednih društava, poslovne tajne, Ustava Republike Srbije. Mi znamo da je to u Srbiji nemoguće, jer inače, bez obzira na to što vlast tvrdi drugačije mi pre svega kao članovi Odbora za odbranu i bezbednost i te kako imamo poglavlja koja su definisana, ja ne mogu o tim konkretnim slučajevima da pričam, regulisano državnom tajnom i čuvanjem te tajne svih nas koji smo članovi odbora. To su čitava poglavlja koja se bave industrijskom i svakom drugom špijunažom, a koju sprovode strane agenture u zemlji Srbiji.
Dakle to nisu neki specijalci iz nekih kompanija obučeni agenti, nego to za njih rade CIA, MI-6 i ostali koji ovde vršljaju kako hoće, a opet to rade u saglasnost Tadića i njegovog režima. Sa svim tim stranim obaveštajnim službama, koje su u funkciji ovoga i koje pod patronatom te saradnje u oblasti bezbednosti vrši i ovakav vid špijunaže, država Srbija ima regularno potpisane bilateralne sporazume, odnosno ugovore o saradnji.
Ovaj drugi stav se odnosi na otkrivanje informacije i na otkrivanje poslovne tajne drugim licima i pošto smo mi hteli, eto da vam pokažemo koliki je besmisao pojedinih članova, pa da zakon bude precizan, taj moj amandman je predvideo i vi ste to prihvatili da se brišu reči "bez izričite ili prećutne saglasnosti držaoca", dakle, da se otkrije poslovna tajna ako je u skladu sa zakonom odnosno na način koji nije u suprotnosti sa dobrim poslovnim običajima.
E sad, ovo je stvarno bilo suvišno, videli ste "bez izričite ili prećutne saglasnosti držaoca" zato što to može neko da uradi namerno, neko to može da uradi iz nehata, a neko to može da uradi misleći da time što otkriva tu poslovnu tajnu radi u skladu sa zakonom jer ne tiče se samo ovog zakona to, dakle, o tome je govorila i koleginica Radeta, i gospodin Stevanović kao naš ovlašćeni predstavnik, gospodin Krasić, puno su pričali o tome i službena, i državna i poslovna tajna su ustavne kategorije i zato kažem, kada mi imamo te informacije o tim agenturama i šta rade i kako razaraju srpsku privredu pre svega rade na tome da razbijaju državu i da otimaju jedan po jedan njen deo, onda imamo u vidu i to da je to ustavna kategorija.
E sad, imamo jedan najnoviji primer. Najnoviji primer odavanja poslovne tajne kako je taj, pod znacima navoda, poslovni čovek rekao on se nalazi kao lice na crvenoj Interpolovoj poternici,u pitanju je kralj duvanske mafije Stanko Subotić Cane, zvani Žabac. On je pre nekoliko dana rekao da je time što je odao tu poslovnu tajnu izgubio dobar poslovan ugled u svetu, dakle, na teritoriji gde on svojim kriminalnim delatnostima posluje.
Vi znate, gospodine ministre da je on to radio na području Srbije, Crne Gore itd. i sada je on rekao, ja ću ovo da kažem, iako gubim svoj poslovni ugled ali ja moram da oda jednu poslovnu tajnu. U čemu se sastoji ta poslovna tajna? On je naime, obavestio putem video linka, a to ste i vi kao ministar u Vladi mogli da vidite i čitava srpska javnost imao poslovni aranžman sa Borisom Tadićem. On se sastoji u tome, da je Boris Tadić njemu 2007. godine rekao da bi on trebao da prosledi Ružici Đinđić, supruzi Zoran Đinđića, određen iznos novca, da kako je Subotić rekao, fond i kampove i decu bez roditelja i sportske hale. Pošto je Tadić to preko Šutanovca koji je bio oficir za vezu u tom poslovnom dilu, tražio u kešu, Subotić je rekao, u pitanju je veliki aranžman i veliki novac, i ja to nisam mogao da uradim odjednom pa sam morao u nekoliko tranši. I onda je rekao, da je 19. januara dao taj iznos….

Narodna poslanice, molim vas o temi dnevnog reda, ukoliko god to što čitate vama bilo zanimljivo nema veze sa temom dnevnog reda i sa zakonom čiji amandman u pretresu. Pa vas  upozoravam o temi dnevnog reda.

Gospođo Čomić, vi znate da sam ja vaša dugogodišnja koleginica parlamentarac, kao i vi. Vi se ne bavite biznisom, govorim vam o tome da je jedan biznis men….

Narodna poslanice, upozorila sam vas, tema dnevnog reda je pretres u pojedinostima na Predlog zakona o poslovnoj tajni. Onog trenutka kada na bilo koji narodni poslanik zanet diskusijom potpuno odluta od teme i ne može da se vrati nijednom reči na temu dnevnog reda. Poslovnikom sam u obavezi da vas podsetim da se držite teme dnevnog reda inače ukoliko ne želite da poštujete Poslovnik onda imam druge obaveze. Hoćete nastaviti, izvolite.

Gospođo Čomić, vi znate da uvek vrlo dobro i skoncentrisano govorim i da nema te situacije, bar me poznajete toliko godina, da ja ne mogu u nekom zanosu da se retorički vratim na nešto. Znate, ako je to naš poslanički dogovor, to što vi sada insistirate, naravno da to mogu u svakom trenutku, to nije nikakav problem. Tako da tu ne bude zabune, da se ja ili neko od radikala zanesemo, nema stvari koju mi ne možemo da, uostalom vi znate i ko je naš politički učitelj Vojislav Šešelj, svakom trenutku da se vratimo na temu i to je jasno.

Razumem, ali vas molim o temi dnevnog reda, samo drugo upozorenje.

Sada ću gospodine ministre, znači, to je drugi primer poslovne tajne i značaja i evo da kažemo ovog amandmana koji ste prihvatili da ilustrujem nečim što itekako interesuje građane grad u kome ja živim, to je Kragujevca i građane cele Republike Srbije, a u pitanju je automobilska industrija.
Dakle, mi smo imali situaciju, pre svega pisanja štampe i optuživanja i još niko nije reagovao od strane državnih organa, pa ni iz kompanije Fijat, da su se i pre nego što su se Fijat ozvaničio kakav će model automobila biti proizveden u Kragujevcu pojavile neke špekulacije ko je model u pitanju…

Narodna poslanice, molim vas o temi dnevnog reda, koliko god vam bilo zanimljivo šta pišu novine, šta se dešava u drugim državama, i koliko god vam bilo zanimljivo kakve glasine, spletke i tračevi idu po novinama, to nema veze sa temom dnevnog reda i sa amandmanom koji je usvoje i postao sastavni deo predloga zakona. Sada vas poslednji put upozoravam, nakon što odbijete da poštujete odredbe Poslovnika Narodne skupštine, biću prinuđena da primenjujem odredbu Poslovnika koje sam u obavezi, ali to ni ja ne želim.