Dame i gospodo narodni poslanici, član 8. Predloga zakona a onda nakon člana 8. i član 11. pokazuju da su pisci predloga zakona, tu ne mislim na gospodina ministra Obradovića, jer ne verujem da je on ovo pisao, potpuno pravno neuki. Evo o čemu se radi.
U članu 8. u stavu 2. tačka 4) definisano je da je jedan od vidova nezakonitog pribavljanja korišćenja i otkrivanja informacija koje predstavljaju poslovnu tajnu, a koje su suprotne dobrim poslovnim običajima, između ostalog se podrazumeva i prevara.
U članu 11. je navedeno da je pravna zaštita koja je propisana ovim predlogom zakona za zaštitu poslovne tajne, tužba u parničnom postupku, pa se onda u članu 11. navodi šta se sve tom tužbom može zahtevati, između ostalog može se zahtevati, gospodine ministre da sud svojom presudom izrekne raskid radnog odnosa za lice koje otkriva poslovnu tajnu, ali na to ću se vratiti malo kasnije.
Ono što je osnovni smisao mog amandmana, to je da vas ubedim u nešto u šta vas ne bih morao ubeđivati da je Vlada pokazala malo veći stepen pravne pismenosti, ali budući da nije, ja ću morati da vas ubedim na ovaj način.
Dakle, prevara je, gospodine ministre, krivično delo i to krivično delo koje je propisano krivičnim zakonikom Republike Srbije.
Međutim, vi u predlogu zakona prevaru definišite kao građansko-pravni delikt, koji će da bude sankcionisan tužbom u parničnom postupku.
Šta to znači? To znači da će sud, da bi usvojio tužbeni zahtev, u odnosu na prevaru, morati u parničnom postupku da dokazuje postojanje prevare. To je nonsens neviđenih razmera, da se postojanje krivičnog dela, a samim tim i krivična odgovornost dokazuje ne u krivičnom postupku, nego u parničnom postupku.
Koje je obrazloženje za ovakav neverovatan potez? U obrazloženju koje smo dobili od Vlade RS piše sledeće – amandman se ne prihvata, jer je u članu 8. stav 2. tačka 4) Predloga zakona, prevara je navedena kao jedna od radnji koja se u smislu predloga zakona smatra suprotnom dobrim poslovnim običajima.
Činjenica da je prevara, a to ste i vi sami konstatovali, protiv pravna radnja koja se tretira i krivičnim zakonikom, ne predstavlja razlog zbog čega se ne može navesti kao primer postupanja koje je suprotno dobrim poslovnim običajima.
Svaka, ovde piše prevarena radnja, a treba – prevarna radnja, je i suprotna dobrim poslovnim običajima.
Jeste, gospodine ministre, i silovanje je suprotno dobrim poslovnim običajima i krađa je suprotno dobrim poslovnim običajima, i ubistvo je suprotno dobrim poslovnim običajima i hoćemo li sada sva ta krivična dela da sankcionišemo u parničnom postupku?
Ne znam da li je to nekome palo na pamet. Ako ostane rešenje iz predloga zakona, to znači da će sud primenom zakona o parničnom postupku, da dokazuje postojanje prevare. Sutra će to značiti da će sva krivična dela koja su inače propisana kao krivična dela krivičnim zakonikom, da se utvrđuju u parničnom postupku.
Možda će nekome pasti na pamet da krivična dela utvrđuje i u upravnom postupku, u prekršajnom postupku, u vanparničnom postupku i to će izazvati potpuni haos u inače haotičnom pravnom sistemu Republike Srbije.
Dakle, smisao našeg amandmana je, gospodine ministre, da vam kažem, da nije sporno da prevara predstavlja vid otkrivanja poslovne tajne, ali se njeno sankcionisanje ne može vršiti u parničnom postupku, nego u krivičnom postupku.
Takođe, nije sporno da onaj ko je usled prevarne radnje pretrpeo neku materijalnu ili nematerijalnu štetu može tužbom da traži naknadu te štete u parničnom postupku, ali pre nego što se to učini. U krivičnom postupku se mora dokazati da je učinjeno krivično delo prevare i mora se utvrditi ko je odgovoran za to krivično delo.
Kako mislite da sud dosudi naknadu štete zbog prevare, a da u krivičnom postupku nije dokazano postojanje krivičnog dela? Mislim da svaki student prava zna da postoji jedno potpuno razgraničenje između građanskog i krivičnog pravosuđa.
Krivično pravosuđe bavi se utvrđivanjem krivičnih dela i lica koja su odgovorna za izvršenje tih krivičnih dela.
Građansko pravosuđe bavi se, između ostalog, kao što je ovde slučaj sa utvrđivanjem iznosa materijalne ili nematerijalne štete u odnosu na onoga ko je tu štetu prouzrokovao.
Ovo će biti jedinstven slučaj u Srbiji, a možda i šire, da se jedno krivično delo ne tretira u krivičnom postupku, nego se tretira u parničnom postupku. Parnični postupak, prosto, po svojim odredbama, po svojoj unutrašnjoj filozofiji i logici nije podobno da se u parničnom postupku utvrđuje krivično delo i da se utvrđuje krivična odgovornost.
Prosto je neverovatno da ovakvo rešenje sadrži Predlog zakona o kome se raspravlja na istoj sednici na kojoj smo raspravljali o Zakoniku u krivičnom postupku i Zakon o parničnom postupku.
Ovde su se poslanici SRS zaista svojski potrudili da vam putem svojih amandmana pokažu koliko su odredbe Predloga zakonika o krivičnom postupku i Predloga zakona o parničnom postupku loše i mi smo smatrali da je sasvim jasno da ono što se tretira i što se reguliše krivičnim postupkom ne može biti predmet parničnog postupka. Onda nas vi neprijatno iznenadite koliko ne poznajete pravni sistem Republike Srbije, pa jedno krivično delo propisujete kao kršenje dobrih poslovnih običaja. Pa jeste, ali svako krivično delo je kršenje dobrih poslovnih običaja. Ne postoje krivična dela koja ne predstavljaju kršenje dobrih poslovnih običaja to se podrazumeva, ali se ta krivična dela i odgovornost za izvršenje tih krivičnih dela ne može utvrđivati u parničnom postupku nego se može utvrđivati u krivičnom postupku, a kad se završi krivični postupak, kad se utvrdi da je izvršeno krivično delo prevare, kad se utvrdi ko je za njega odgovoran, onda onaj ko je pretrpeo štetu materijalnu ili nematerijalnu usled izvršenja tog krivičnog dela, tek onda može da se koristi pravo kojim ste vi dali članom 11. Predloga zakona, a to je da se podnese tužba nadležnom parničnom sudu, pa da on utvrdi iznos te štete koja treba da se nadoknadi.
Ukoliko ne prihvatite amandman pravni sistem Republike Srbije, posebno u tom procesnom delu, zaista će biti doveden u jedno haotično stanje i sutra zaista neće biti prepreke da zbog ovog presedana koji uvodite ovim predlogom zakona se sutra sva druga krivična dela utvrđuju u parničnom postupku ili nekom drugom postupku koji nije krivični.