Zahvaljujem.
Bez obzira što je rasprava u načelu, smatram predlog predsednika poslaničke grupe LDP celishodnim.
Određujem pauzu od 30 minuta. Rad nastavljamo u 11,50 časova.
Za to vreme nadam se da će narodni poslanici imati vreme da se upoznaju sa amandmanima, tako da i u toku rasprave u načelu mogu da imaju u vidu kojim i kakvim rešenjima je Vlada, podnošenjem sopstvenih amandmana, odlučila da na sugestije narodnih poslanika, a od Vlade AP Vojvodine i raznih drugih zainteresovanih, popravi Predlog zakona, te tako da oblikuju svoje diskusije tokom rasprave u načelu.
Rad nastavljamo u 11,50 časova. Hvala.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad nakon određene pauze. U toku smo sednice kada pravo za reč imaju predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa.
Da li neko želi reč od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa? (Da.)
Narodni poslanik Đuro Perić. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, cenjeni gospodine ministre, koji je izgleda odsutan, dame i gospodo narodni poslanici, konačno smo dobili Predlog zakona koji reguliše izuzetno važnu oblast, oblast svojinskih odnosa. Ustanovljava se novi oblik svojine, javna svojina. Do sada je postojao samo Zakon o sredstvima svojine Republike Srbije. Utvrđuje se da javnu svojinu čine svojina Republike Srbije ili državna svojina, pravo svojine AP, pokrajinska svojina, pravo svojine jedinica lokalne samouprave, opštinska odnosno gradska svojina.
Naime, ovim zakonom ustanovljava pravo javne svojine AP, jedinice lokalne samouprave, koje u važećem pravnom sistemu nisu imali to pravo. Pored uređenja sistema javne svojine, ovim zakonom će se izvršiti prenos državne svojine na određenoj imovini Republike Srbije u svojinu AP, jedinica lokalne samouprave, što je prethodni uslov za uspostavljanje i vršenje svojinskih prava ovih entiteta.
U javnoj svojini su prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa koja koriste organi i organizacije države AP, jedinica lokalne samouprave. Time se obezbeđuje jasan i konzistentan okvir za utvrđenje pravnog režima stvari u javnoj svojini.
Propisano je da se na sticanje, vršenje, zaštitu i prestanak pravne svojine primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje pravo privatne svojine.
Finansijska sredstva tj. novčana sredstva hartije od vrednosti u svojini Republike Srbije, AP, jedinica lokalne samouprave se uređuju posebnim zakonom.
Posebnim zakonom se takođe uređuje i pravni režim građevinskog zemljišta, poljoprivrednog zemljišta, šuma i šumskog zemljišta. Prirodna bogatstva mineralne sirovine, izvori mineralne i termalne vode prirodni vodotoci, prirodna jezera i druga dobra, koja su posebnim zakonom određena kao prirodna bogatstva, u svojini su Republike Srbije.
Na prirodnom bogatstvu se može steći koncesija ili pravo korišćenja, odnosno iskorišćavanja, a naknada za to pripada Republici Srbiji, AP i jedinici lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi prirodno bogatstvo.
Morao bi biti napravljen neki kriterijum po kojem visina naknade učestvuje za svaki od ovih entiteta. Ne vidi se to po kom delu će učestvovati ko, odnosno koji su to uslovi za to.
Dobra u opštoj upotrebi su u svojini Republike Srbije, izuzev ulica koje nisu delovi autoputa, državnog puta prvog reda ili magistralnog puta, trgova, javnih parkova koji su u svojini jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze. Ne znam da li ovde ima nekih amandmana oko toga.
Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave mogu sredstva u javnoj svojini ulagati u kapital javnog preduzeća i društva kapitala u skladu sa zakonom. Time oni stiču udele ili akcije u javnim preduzećima i društvima kapitala i prava po osnovu tih akcija ili udela.
Prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, mreže, vodna dobra i vodni objekti u javnoj svojini, zaštićena prirodna dobra u javnoj svojini i kulturna dobra u javnoj svojini, ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja.
Prema Predlogu zakona korisnici stvari u javnoj svojini su državni organi i organizacije, organi i organizacije AP i jedinice lokalne samouprave. Javna preduzeća, društva kapitala čiji je osnivač Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave.
Stvari u javnoj svojini mogu se dati na korišćenje i ostalim pravnim i fizičkim licima - koncesijom ili na drugi zakon predviđen način.
Nepokretne stvari pribavljaju se u javnoj svojini i otuđuju iz javne svojine, polazeći od tržišne vrednosti nepokretnosti koju je procesno procenio poreski ili drugi nadležni organ u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja pismenih ponuda, ako zakonom nije drugačije određeno.
Članom 29. predviđa se da se izuzetno nepokretne stvari mogu pribaviti ili otuđiti neposrednom pogodbom, ali ne ispod tržišne vrednosti koju je procenio nadležni organ, i to ,ako u konkretnom slučaju to predstavlja jedino moguće rešenje.
Pribavljanje pokretnih stvari u javnoj svojini se vrši na način propisan zakonom, kojim se uređuju javne nabavke. Otuđenje pokretnih stvari se vrši, po pravilu, u postupku javnog oglašavanja, odnosno prikupljanja pismenih ponuda, na način kojim se obezbeđuje interes subjekata javne svojine.
Nejasno je zašto se ovo vrši, kako je rečeno - po pravilu, a ne kao obaveza. Izuzetno, otuđenje pokretnih stvari se može takođe vršiti neposrednom pogodbom, iako je članom 33. predviđeno da se ovakvi slučajevi utvrđuju uredbom Vlade Republike Srbije.
Mišljenje poslaničke grupe PUPS je da se ovakvim rešenjima, imajući u vidu upravo javne nabavke, gde je procena da ima mnogo nepravilnosti, ne bi trebalo ni na koji način, da neki redak izuzetak postane pravilo. Isti je slučaj da se stvari u javnoj svojini mogu takođe dati u zakup neposrednom pogodbom.
O sticanju prava na prirodnim bogatstvima i dobrima u opštoj upotrebi, odlučuje Vlada RS, ako posebnim zakonom nije drugačije predviđeno. Za upravljanje dobrima od opšteg interesa u javnoj svojini, mogu se osnivati javna preduzeća, javne agencije i društva kapitala.
U članu 42. se predviđa, što mislimo da je dobro, da Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave, mogu ulagati u kapital stvari u javnoj svojini koje koriste organi Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave za vršenje njihovih prava i dužnosti, koje obuhvataju nepokretne i pokretne stvari.
Nepokretne stvari u smislu člana 53. stav 2. su službene zgrade i poslovne prostorije, stambene zgrade, stanovi, garaže i garažna mesta, nepokretnosti za reprezentativne potrebe i potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništva, nepokretnosti za posebne namene.
Pokretne stvari su prevozna sredstva, predmeti, istorijske, dokumentarne, kulturne i umetničke vrednosti, oprema, potrošni materijal, pokretne stvari za posebne namene.
Službene zgrade i prostorne prostorije prema Predlogu zakona su zgrade, delovi zgrada, prostorije izgrađene, kupljene i na drugi način pribavljane od strane Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave.
Stambenim zgradama se smatraju stambene zgrade, stanovi i garaže, poslovni prostor u stambenim zgradama, koje su izgradnjom, kupovinom ili po drugom osnovu pribavljani u svojinu Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave za potrebe njihovih organa.
Organi Republike Srbije, AP, jedinice lokalne samouprave vode evidenciju o stanju i kretanju sredstava u javnoj svojini koje koriste u skladu sa zakonom. Organi Republike Srbije, AP, jedinice lokalne samouprave dužni su da podatke iz evidencije nepokretnosti dostavljaju direkciji koja vodi jedinstvenu evidenciju nepokretnosti u javnoj svojini, koje koristi, takođe, dostavlja podatke direkciji. Mislim da bi ova direkcija morala da se preciznije kaže u zakonu kako se zove, ovo nije baš dovoljno, dosta je arhaično kako je ovde rečeno.
Direkcija je obavezna da vodi evidenciju udela i akcija u javnim preduzećima i društvima kapitala čiji je osnivač Republika Srbija, AP, odnosno jedinica lokalne samouprave. Direkcija podnosi Vladi godišnji izveštaj o stanju nepokretnosti u javnoj svojini.
U trećem poglavlju Predloga zakona govori se o uspostavljanju javne svojine Republike Srbije, AP i jedinice lokalne samouprave. U članu 73. stav 2. se kaže da prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa u državnoj svojini, izuzev komunalnih mreža, ulica, trgova, javnih parkova, dobara koja koriste javna preduzeća čiji je osnivač AP Vojvodina, u skladu sa Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, kao i sredstva koja na dan stupanja na snagu ovog zakona koristi Republika Srbija, državni organi i organizacije, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač Republika Srbija, danom stupanja na snagu ovog zakona postaju sredstva u javnoj svojini Republike Srbije.
Sredstvima koja koriste autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave, smatraju se sredstva u državnoj svojini na kojima su na dan stupanja na snagu ovog zakona upisani kao korisnici AP, odnosno jedinica lokalne samouprave, kao i sredstva koja AP, odnosno jedinica lokalne samouprave koristi po pravnom osnovu koji može predstavljati osnov za njihov upis u javnu knjigu kao korisnika sredstava.
Interesantno je i sasvim prihvatljivo, po našem mišljenju, rešenje Predloga zakona u članu 75. gde se predviđa da jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi sedište zdravstvene ustanove, čiji je osnivač Republika Srbija, može u roku od godinu dana, od dana stupanja na snagu ovog zakona, pokrenuti postupak za sporazumno utvrđivanje udela sredstava u javnoj svojini jedinice lokalne samouprave u sredstvima koja koristi ta zdravstvena ustanova. Zahtev se podnosi Vladi preko nadležnog ministarstva.
U kontekstu ovog rešenja mislimo da bi trebalo videti i rešiti mnoga učešća jedinica lokalne samouprave putem samodoprinosa koji su se raspisivali i koji je razrešavao probleme nedostatka sredstva u izgradnji i raznih objekata koji su delom finansirali i republički ili pokrajinski državni organi.
Takođe je i pitanje sredstava Fonda PIO, gde su osiguranici i korisnici penzija iz svojih sredstava iz tzv. zajedničke potrošnje, gradili razne objekte koji bi trebalo da budu regulisani i postanu njihovo vlasništvo.
Danom stupanja na snagu ovog zakona na nepokretnostima navedenim u članu 73. uspostavljaju se posebna svojinska ovlašćenja AP, odnosno jedinice lokalne samouprave. Autonomna pokrajina, jedinice lokalne samouprave mogu preduzimati sve akte raspolaganja ovim nepokretnostima, osim otuđenja nepokretnosti iz javne svojine bez saglasnosti Vlade.
Na kraju, želim da naglasim da se u oblasti svojinskih odnosa, po Predlogu zakona, uvodi mnogo novina i posebno nosilaca i subjekata sa određenim ovlašćenjima, pa bi, po mišljenju poslaničke grupe PUPS, u procesu sprovođenja zakona trebalo voditi računa da se neka od predloženih rešenja ne pokažu kao dobra, pa ih trebalo brzo popravljati, da ne bi bilo nepoželjnih posledica, kakvih inače imamo često u praksi.
Pošto je bilo dosta nesporazuma oko nekih predloga, nadamo se da će se sve to popraviti putem amandmana, pa će u tom smislu poslanička grupa PUPS glasati za ovaj predlog zakona. Hvala.

Dvanaest minuta i 20 sekundi iskorišćeno od vremena predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče Vlade, dozvolite mi da iznesem stavove SVM u vezi poznate verzije Predloga zakona o javnoj svojini. Rekao sam da ću govoriti o poznatoj verziji Predloga zakona o javnoj svojini zbog toga što je Vlada u toku današnjeg dana usvojila ukupno 18 amandmana na sopstveni Predlog zakona o javnoj svojini i u velikoj meri je prvobitan tekst izmenjen. Još uvek nismo imali mogućnosti i vremena da detaljno prostudiramo šta je tu tačno promenjeno. Pogledali smo one delove koji su od velikog značaja za AP Vojvodinu.
Ako se menja 18 članova Predloga zakona, a ima ukupno 90, onda mislim da možemo reći da ovaj Predlog zakona nije ni približno isti i ne može se upoređivati sa jučerašnjom verzijom Predloga zakona.
Moram da vam kažem, gospodine Đeliću, da je ovaj predlog zakona iz dana u dan sve bolji i bolji. Meni je izuzetno žao što mi o ovom predlogu zakona nećemo glasati za mesec dana, jer bi možda bio i prihvatljiv. Ovo kažem zbog toga što svi mi vrlo dobro znamo da je zakon o javnoj svojini trebalo doneti na osnovu našeg Ustava do kraja 2008. godine. Vlada nosi isključivu odgovornost za to što nije predložila predlog zakona o javnoj svojini u roku koji je Ustavom predviđen. Šta više, ova docnja iznosi skoro tri godine.
Kada kažem da je ovaj predlog zakona iz dana u dan sve bolji, onda mislim, pre svega, na rešenja koja su postojala u Nacrtu zakona, koji je objavljen 19. avgusta. To je taj nacrt zakona na kojem je radio gospodin Bojan Kostreš, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine. Želeo bih da citiram jednu odredbu tog nacrta zakona.
Znači, član 77. je glasio na ovakav način: "Posebnim zakonima koji uređuju dobra od opšteg interesa, mogu se odrediti uslovi sticanja javne svojine na dobrima od opšteg interesa, od strane AP i jedinica lokalne samouprave, izuzev na infrastrukturnim objektima i drugim dobrima od značaja za međunarodni i nacionalni saobraćaj."
To znači da je po Nacrtu zakona o javnoj svojini bilo u potpunosti isključeno da AP Vojvodina dobije u svojinu bilo šta što znači infrastrukturni objekat. To znači: putevi, železnička infrastruktura, kanalska mreža itd. Zarad javnosti treba reći da je Nacrtom zakona bilo predviđeno da Vojvodina i lokalne samouprave nema teorije da imaju bilo šta u svojini, što je infrastrukturni objekat.
Sa druge strane, nešto je sad predviđeno ovim najnovijim amandmanima Vlade Republike Srbije i zbog toga sam rekao da je ova verzija mnogo bolja. Predviđeno je da Vojvodina može da ima u svojini puteve drugog reda, da i lokalne samouprave mogu da imaju određene vrste puteva u svojini. Tu se govori i o kanalskoj mreži itd.
Mogao bih da kažem da je ovaj predlog zakona, zajedno sa amandmanima Vlade Republike Srbije, u skladu, u dosta velikoj meri, ne u potpunosti, sa drugim važećim zakonima Republike Srbije.
Mislim da je skandalozno što je izrađen nacrt zakona i što je u proceduru Narodne skupštine upućen Predlog zakona o javnoj svojini, koji nije bio u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije. ne sporim da se kasnije donetim zakonom mogu menjati zakonska rešenja i rešenja predviđena drugim ranije donetim zakonima. To je pravno moguće, ali nikako nije celishodno u ovom slučaju.
Želim da vas podsetim, gospodine Đeliću, da je npr. Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine propisano da AP preko svojih organa uređuje i obezbeđuje uslove i način upravljanja zaštite održavanja i finansiranja državnih puteva drugog reda na teritoriji Pokrajine. To je neko epohalno rešenje koje je jutros predloženo amandmanom Vlade Republike Srbije. Ovo rešenje figurira u našem pravnom sistemu već godinama. Sada mi treba da budemo srećni što je poslednjom verzijom Predloga zakona predviđeno ono što već figurira zahvaljujući Zakonu o nadležnostima, tzv. omnibus zakonu, godinama.
Da vam citiram jedan drugi zakon. Zakon o lokalnoj samoupravi. Ovim zakonom je utvrđeno da jedinca lokalne samouprave uređuje i obezbeđuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rehabilitaciju i rekonstrukciju održavanja, zaštitu, korišćenju, razvoju i upravljanje lokalnim i nekategorisanim putevima. To je opet predviđeno ovom najnovijim predlogom zakona i sada treba da budemo srećni zbog toga što je predviđeno ono što postoji u Zakonu o lokalnoj samoupravi od decembra 2007. godine.
Zakon o planiranju i izgradnji, opet jedan važeći zakon, pozitivan zakon. Znači, ovaj zakon predviđa sličan režim automatskog prelaska prava korišćenja u pravo javne svojine u korist AP i jedinice lokalne samouprave kod građevinskog zemljišta. To je tzv. uspostavljanje prava svojine u slučaju AP Vojvodine, ako se građevinsko zemljište nalazi na njenoj teritoriji. Ovaj predlog zakona govori o sticanju i pravu javne svojine i govori o nekim rokovima koji nisu prekluzivni u meri u kojoj su bili Nacrtom zakona, ali je Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno uspostavljanje prava svojine AP Vojvodine, znači rešenje koje predviđa prelazak građevinskog zemljišta u svojinu AP Vojvodine po sili zakona, tj. "eks lege". To rešenje nije predviđeno ovim predlogom zakona u slučaju ostalih objekata javne svojine, pošto građevinsko zemljište nije predmet Zakona o javnoj svojini, što, naravno konstatujem sa čuđenjem zbog toga što mi mislimo da je trebalo doneti sveobuhvatan zakon i da bi građevinsko zemljište i još neke objekte javne svojine trebalo regulisati Zakonom o javnoj svojini, a ne da čekamo donošenje nekih drugih posebnih zakona, ko zna kada će oni biti doneti.
Stigli smo do kanalske mreže. Pošto smo ovih dana slušali da su svi amandmani Vlade APV usvojeni, osim onog u vezi železničke infrastrukture, to nažalost nije tačno. APV je tražila, a to smo i mi predložili našim amandmanom, da kanalska mreža na teritoriji APV bude u svojini APV. Ovim najnovijim današnjim amandmanima, to je amandman broj 16, Vlade Republike Srbije je predviđeno da su kanalske mreže na teritoriji APV u svojini Pokrajine, osim ako su deo plovnih puteva. Složićete se da se ne radi o istom rešenju. Znači, Vojvodina može da dobije trsku i šaš, ne može dobiti one kanale koji bi nešto i značili. Naravno, i to je nešto i verovatno treba biti zahvalan za to, ali pokrajinska Vlada nije mislila na ovo, nismo ni mi iz SVM.
Polako stižemo do železničke infrastrukture. Probaću da objasnim zbog čega mi smatramo da železnička infrastruktura na teritoriji APV, osim Koridora 10, treba da bude u svojini APV. Samo jednu malu digresiju da napravim, meni je veoma žao što se stvara utisak da je tu samo železnica sporna i da je Vlada izašla u susret i Vladi Vojvodine i SVM, ali mi teramo mak na konac i tražimo neka rešenja koja jednostavno ne mogu da opstanu, jer nisu u skladu sa Ustavom Srbije, itd. To jednostavno nije tačno. Nije tačno zbog toga što, kao što sam malopre rekao, tu treba da se govori nažalost još uvek i o kanalskoj mreži i o Novosadskom sajmu i o dilemi da li se javna svojina u slučaju APV uspostavlja "eks lege" ili Pokrajina stiče pravo javno svojine. Tu treba da govorimo i o položaju mesnih zajednica i gradskih opština, imamo amandman i u vezi toga.
Ne sme se sve svesti na železničku infrastrukturu. Kada smo već kod železničke infrastrukture, želim da vam kažem gospodine Đeliću da je naš cilj u vezi ovog zakona o javnoj svojini i cilj naših amandmana, imamo ukupno devet amandmana, mi ćemo u toku današnjeg dana podneti ispravke amandmana da bi to bilo u skladu sa ovim najnovijim amandmanima Vlade Republike Srbije. Znači, mi ovim amandmanima želimo da stvorimo svojinsko-pravne pretpostavke za brži infrastrukturalni i privredni razvoj APV. O tome se radi, ne radi se ni o čemu drugom.
Kada već govorimo o svojinsko-pravnim pretpostavkama za brži infrastrukturalni i ekonomski razvoj AP, onda treba govoriti o železničkoj infrastrukturi. Kao što znate, na teritoriji današnje Vojvodine prva pruga izgrađena je još 1869. godine, krajem 19. veka je na teritoriji današnje APV železnička infrastruktura, železnička mreža bila gušća od železničke mreže Engleske na primer. Sa druge strane, pre nekoliko dana sam u raspravi u vezi rasprave Zakona o železnici izneo podatak da je 1923. godine 382 kilometra bilo u vlasništvu države od pruga na teritoriji APV, a 1247 kilometara je bilo u vlasništvu različitih akcionarskih društava. Onda se železnička infrastruktura jedno vreme razvijala na teritoriji današnje AP, pa je došao period propadanja. Od kraja 80-ih godina do dana današnjeg sa teritorije APV je odneto 16.000 vagona, saobraćaju šinobusi, tzv. "srebrne strele" iz 1960. godine. Danas se stiže sporije od Subotice do Beograda vozom nego što je to bio slučaju pre stotinak godina.
Mislim da ovaj podatak dosta govori. Prekjuče sam pročitao jedan podatak da već danima na relaciji Subotica-Beograd saobraća voz sa jednim vagonom. To znači da desetine ljudi ne mogu da stanu u voz, samo oko 80 ljudi ima tu privilegiju da se preveze železnicom od Subotice do Beograda. U poslasku taj voz zbog toga kasni 20 minuta, treba da se stigne pola sata ranije zbog zauzimanja startnih pozicija, da bi čovek došao, da bi čovek mogao da uđe u taj jedan jedini vagon koji saobraća na relaciji Subotica-Beograd. I to je železnički Koridor 10. Ako je to tako, onda možete zamisliti šta se dešava na tzv. lokalnim ili magistralnim regionalnim prugama.
Iz železnice Srbije nažalost nemamo objašnjenje za ovu situaciju. Od 50 milijardi dinara duga javnih preduzeća 32 duguju železnice, subvencije za železnicu iznose 16 milijardi dinara prema važećem budžetu Republike Srbije.
Kada neko govori o tome, da su pruge simbol državnosti, da su simbol ne znam suvereniteta, onda treba podsetiti na podatak koji se može proveriti da su Srbi pre Drugog svetskog rata, postojale požarevačke i šabačke okružne železnice, Požarevac i Šabac su verovatno imali nameru, da se ocepe od Republike Srbije pre Dugog svetskog rata.
Znači, radi se prema svemu sudeći, o nekim separatističkim okruženjima, ali kao što vidimo hvala Bogu ti gradovi su još uvek u sastavu Republike Srbije. Još jedan podatak, da vam iznesem na primer, u Austriji svi oblici svojine su mogući na železničkoj infrastrukturi, ta zemlja je čini mi se od 1995. godine članica EU, a što je još važnije to je moguće i po Ustavu Republike Srbije. Član 83. Ustava kaže da Vojvodina uređuje pitanje od pokrajinskog u oblasti drumskog, rečnog i železničkog, saobraćaja itd. Reći ću i vama, što sam ministru Mrkonjiću rekao pre nedelju dana, postoji strategija, a vi ste za razliku od njega, gospodine Đeliću, bili član i prethodne Vlade. Postoji strategija razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine. Ovom strategijom Vlade, to jest tačkom 4. ove strategije je predviđeno da će se upravljanjem transportom i infrastrukturom koja je u vlasništvu države postepenom preneti na organe AP i jedinica lokalne samouprave.
Naravno, razumem šta znači postepeno ali složićete se gospodine Đeliću, da je ova strategija doneta 2008. godine, prošlo je dosta vremena, to prenošenje infrastrukture na niže nivoe vlasti nije još započeto. Mislim, da je donošenje Zakona o javnoj svojini krajnje vreme da se to i desi.
Nisam našao ni amandman Vlade u vezi zajedničkih ulaganja Republike i pokrajine, znači i to je jedno rešenje koje smo i mi predložili, a i pokrajinska Vlada koje nije predviđeno ovim najnovijim Predlogom zakona o javnoj svojini. Mi ćemo, naravno, amandmanima govoriti u raspravi u pojedinostima ali bih na kraju želeo da vas pitam, gospodine Đeliću, u vezi ovih zakona koje ste najavili. Vi ste rekli da će se vrlo brzo doneti zakon o koncesijama javnom privatnom partnerstvu, zakon o svojini i Zakon o javnim nabavkama to jest izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama.
Želeo bih, da vas pitam gospodine Đeliću, šta je sa zakonom o finansiranju AP Vojvodine. Mislim, da je i taj zakon trebalo doneti pošto ima tu raznih modaliteta, Vojvodina je mogla dobiti izvorne prihode i izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Vojvodina bi mogla da dobije izvorne prihode i budžetom za ovu godinu i budžetom za prošlu godinu i te šanse su propuštene. Znači, mislim da pošto je i ova šansa propuštena i o tome nema reči ni u Predlogu zakona o javnoj svojini, da bi trebalo doneti poseban zakon o finansiranje AP Vojvodina.
Nadam se, da će ovi naši amandmani biti prihvaćeni, kao što sam rekao ima ih devet komada i mi se slažemo sa vama gospodine Đeliću da ono što treba da bude svojina države, Republike Srbije ali da ovaj zakon treba da omogućuje jednu decentralizaciju u većoj meri. Nadam se, da ćemo u narednim danima imati podršku i onih stranaka koje se zalažu za autonomiju i regionalizaciju, pre svega mislim na Ligu socijal demokratiju Vojvodine i na Ujedinjene regione Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.

Gospođo Čomić, gospodine Đeliću, dame i gospodo narodni poslanici, prvo važno pitanje za našu stranku jeste pitanje većine, da li ona postoji gospodine potpredsedniče za ovaj zakon ili ne i da li vladajuća koalicija koja je formirana i na ambiciji da ovu zemlju što je moguće više približi EU, pa između ostalog i kroz dostavljanja statusa kandidata za člana EU, ima snagu da uradi taj posao ili nema.
Reći ću vam zašto je to važno za našu stranku. Zbog toga što smo mi vrlo često pružali više podrške Vladi u nastojanju da ispunite evropsku agendu od članica vladajuće koalicije koje su napravljene na ambiciji da Srbiju uvedu u EU. Ne bih se spuštao na tu istoriju srpskih železnica, brzinu kojom se danas kreću kompozicije po našim prugama, sudbinu kanala sa trskom i bez trske, osnovno je pitanje da li danas ova zemlja ima snagu da ispuni svoje preostale dve obaveze iz evropske agende ili će biti talac nesposobnosti članica vladajuće koalicije koje će uraditi ono u čemu smo, tako kao društvo, jedino kao društvo i uspešni, u samo saplitanju i uništavanju. Za nas je to presudno važno. Zakon o javnoj svojini, gospodine Đeliću, ne onemogućava široku decentralizaciju.
Pošto ste rekli, da je on proistekao iz Ustava, iz Ustavnog konsenzusa taj zakon ne može da bude ni po čemu bolji od Ustava koji je sam po sebi već uzak za potrebe Srbije u 2011. godini. I kada je Ustav usvojen 2006. godine bilo je jasno koliko je on loš i zbog toga je ovaj zakon koji proizilazi iz koncepcije tog Ustava ne može da bude odgovorno na one probleme sa kojima se danas Srbija suočava.
Uputiću vas na članove 86. i 87. Ustava. Vi ste došli gospodine Đeliću iz Francuske i ona ima 26. pokrajna, nemačka ima 16. a mi po pitanju železnice želimo da uradimo te odnose na način na koji ste to uredili Nemačka i Francuska pod uslovom da postoje pretpostavke i kapaciteti da se tako nešto uradi. Ali mislim da je suština u nečemu drugom. U karakteru javne svojine, načinu na koji je ona definisana, u činjenici da u Srbiji Ustav predviđa postojanje, privatne, zadružne i javne svojine, a potom javnu svojinu gradira kao svojinu države, pokrajine i lokalne samouprave. Nije isto, gospodine Đeliću, staviti znak jednakosti između države i javne svojine i republičke administracije i javne svojine. I za nas je to suština problema, mi ne mislimo da je suština problema, mi ne mislimo, da na bilo kakav način može republička Vlada biti u prednosti kada se identifikuje sa državom od pokrajinske administracije ili administracije ovde u Beogradu.
I to je ono što je osnovni problem zakona o javnoj svojini. Koja je startna pozicija? Pa, startna pozicija je na kojima se zaustavio i Milošević 1995. godine. kada je Zakonom o sredstvima o svojini Republike Srbije on pokrajini i lokalnim samoupravama oduzeo ona prava i odgovornosti koja su do tog trenutka postojala, pa je stoga ovaj zakon o javnoj svojini, zapravo izraz kontinuiteta sa načinom na koji se organizuje država, a koji je formulisan u Miloševićevoj epohi. Jer se vrlo jasno kaže da je to startna pozicija.
Kako Srbija treba da bude organizovana kao država? O tome nikada nismo razgovarali, koje su granice u domenu republike administracije, a gde počinje, recimo pravo pokrajine da se ona organizuje ili lokalne samouprave. Mislim, da zbog toga treba reći da se ovaj zakon usvaja kako bi se pokrenuli ti procesi, ali pri tome vrlo jasno insistirati na jednom principu zbog koga mi jedino i možemo da podržimo ovaj zakon, a to je uverenje da se demokratski procesi u Srbiji ne mogu ostvarivati mimo procesa evropskih integracija jer je očigledno na osnovu našeg iskustva da jedino kroz usvajanja standarda EU mi podižemo stepen unutrašnjih sloboda i afirmišemo taj princip moderne države na koju vazda imamo pravo u 21 veku.
Ako govorimo o oblicima javne svojine, prirodna bogatstva, dobra i sredstva koja se nalaze u posedu i kojima raspolažu različiti nivoi vlasti u Srbiji, onda mi želimo da živimo u zemlji u kojoj će prirodnim bogatstvima upravljati oni koji u najvećoj meri od tih prirodnih bogatstava i dobara zavise. Naravno, ne mimo države. Ali, država nije republička vlada. Država je jedan poredak i sistem i ovde nema ni reči o decentralizaciji.
Ovde se očigledno radi o pokušaju da se pre svega na nivou privrednog života stvore neke pretpostavke za dalji normalan razvoj, jer, ovako više ne možemo da funkcionišemo i da se, sa druge strane, zadrži potpuna kontrola nad rukovođenjem društvom. To je naš problem. To je problem koji LDP ima sa konceptom ovog zakona.
U pravu su oni koji kažu da je izuzetno važno. Ali, zbog čega je on značajan za naše društvo? Zbog toga što valjda treba da obezbedi one preduslove koji bi nam omogućili da u 2011. godini počnemo da funkcionišemo po pravilima koja su drugačija od pravila po kojima živimo 11 godina nakon Miloševića, a da se pri tom minimalno razlikujemo u organizaciji tog života od Miloševićeve Srbije. Za nas je zaista veliki problem činjenica da je startna pozicija zapravo pravo koje je proizašlo iz antidemokratskih, antireformskih postupaka i nastojanja da se očuva jedan vrlo retrogradan, autoritoran režim kakav je bio Miloševićev, kroz uzurpaciju prava.
Izmena Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije 1995. godine, dve izmene 1996. i izmena 1997. godine bile su isključivo posledica ambicije da se zadrži kontrola nad resursima u državi koja je iznutra počela da se menja pre svega kroz činjenicu da su neke druge stranke osvojile vlast na različitim nivoima. Da li je to bila lokalna samouprava u gradu Beogradu ili neka lokalna samouprava u Srbiji ili Vojvodini, to više nije toliko važno.
Ali, sama činjenica da na ovakav način pristupamo rešavanju problema javne svojine zapravo nam govori o tome da mi ne možemo previše da očekujemo od ovog zakona. Njegova najveća vrednost je zapravo u činjenici da će nas on za korak približiti EU. Potom zakon o restituciji, pa status kandidata za članstvo u EU, pa nova klima u Srbiji i jedino u demokratski orijentisanoj zemlji mi ćemo moći, oslobođeni strahova i predrasuda, da razgovaramo o suštini problema, koji zapravo počiva na jednom osećaju da je u Srbiji država uvek na prvom mestu, a da smo mi kao njeni građani ili taoci tog sistema ili najčešće topovsko meso.
Ne verujem u ambiciju po kojoj se Srbija može napraviti modernom zemljom tako što će se grubo preslikati pravila koja su nekada u njoj važila i tu nemamo puno razumevanja za tu konfuziju koja prati rad vladajuće koalicije u ovom ključnom trenutku za budućnost naše zemlje. Tu pre svega mislim na obaveze koje smo kao država preuzeli. Užasno je kompromitovana evropska ideja u našem društvu da bi mi sada, na korak od statusa kandidata, imali pravo da zbog toga što je nekad Šabac imao svoju lokalnu okružnu pružnu infrastrukturu, tako nešto tražimo danas za Vojvodinu a ako toga nema onda ćemo srušiti svoju evropsku agendu.
Tu postoji razlika između politike LDP-a prema Vojvodini i drugih stranaka vladajuće koalicije, pre svega. Nema ništa od autonomne i moderno organizovane Vojvodine bez evropske Srbije. Nažalost, to je danas tako, 30 godina posle "Jogurt revolucije", tačnije 23, 24. Ideja autonomne Vojvodine je u startu antagonizovana sa većinskim opredeljenjem u Srbiji. Njeno pominjanje kao ideje koja treba da motiviše neku promenu je osuđeno na neuspeh ukoliko nema većine u Srbiji. To je paradoks.
Važno je što ste usvojili ove amandmane, jer oni pokazuju spremnost da se krene u tom pravcu. Problem je što očigledno ne postoje društvene pretpostavke da se usvoji onakav zakon koji bi omogućio Srbiji da do izražaja dođu svi njeni potencijali. Tačno je da će sada lokalne samouprave dobiti pravo svojine na sredstvima koja su im ustupljena na korišćenje odlukom republičke administracije. Ali, šta ćemo, na primer, sa sredstvima PIO fonda? Vi ste ekonomista, znate da nam je to Grčka za vratom, ne kamen nego Grčka za vratom. PIO fond bez svoje svojine ne postoji nigde na svetu. Kako će biti rešeno pitanje svojine PIO fonda? Imamo ozbiljan problem sa činjenicom da je ta svojina u velikoj meri izgubila na svojoj materijalnoj vrednosti, ali princip svojine mora biti ponovo afirmisan. Da li to znači da će PIO fond biti adresa na kojoj će se i u narednim godinama sredstva obezbeđivati ne kroz menadžment PIO fonda nego kroz naš budžet? Mi to tako razumemo.
Dakle, pitanje svojine se rešava na onom nivou na kome je to važno za samu republičku administraciju, a to je kroz očuvanje mehanizama kontrole, a ne kroz distribuciju prava i odgovornosti, na svakom onom nivou na kom će ta prava i odgovornosti u apsolutnoj meri ili što je moguće efikasnije biti realizovana.
Napisali smo amandman na član 9, na ta prirodna bogatstva. Mi smatramo da prirodna bogatstva treba da budu svojina sredine kojoj pripadaju. Da li je tako, gospodine Đeliću, u Francuskoj? Da li je tako u Nemačkoj? Da li je tako u Austriji? To što neko raspolaže pravom svojine nad prirodnim bogatstvom ne znači da on ima pravo sa tom svojinom da uradi šta mu padne na pamet. To se reguliše drugim propisima. Ali, to znači da onaj ko misli da u njegovo ime može bolje od njega samog da koristi to prirodno bogatstvo treba da dobije poruku od države da greši.
Nemamo ništa protiv ideje da bude centralizovana u ovoj fazi oblast plovnih puteva, jer je previše i očigledno je koliki je haos na tom nivou. Ali, interesuje nas šta se dešava sa onim situacijama u kojima država zbog svojih prioriteta i nemoći vrši selekciju poslova kojima će se baviti, pa onda na kraju dođemo do toga da je čitav sistem kanala Dunav-Tisa-Dunav onakav kakvim ga je opisao poslanik Pastor. Imate drvo u kanalu kod Novog Bečeja, izraslo je 10 metara visoko. A lokalna samouprava nema prava da održava taj kanal i da sa njim raspolaže. Previše je paradoksa.
Dakle, treba reći da donosimo zakon koji je u ovom trenutku najznačajniji zbog toga što pravimo jedan korak ka EU. Imamo većinu ili nemamo većinu? Ako ne postoji većina u vladajućoj koaliciji, dobićete podršku LDP ali ne za ovaj zakon, nego pre svega za tu priliku koju ne sme Srbija da ispusti a koja proizilazi iz činjenice da smo na jedan zakon od dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU. Pri tome, mi ne mislimo da će status kandidata sam po sebi rešiti naše probleme, ali će činjenica da smo u tom procesu pozitivno uticati na one poslove koji se u Srbiji ne mogu obaviti mimo Evrope, bez obzira da li govorimo o borbi protiv korupcije, o dvostrukim standardima u fiskalnoj politici i nametima koji prate, recimo, zapadne kompanije i ruske kompanije ili čitav niz anomalija kojih je prepun naš javni život.
Napisali smo još jedan amandman na svojinu javnih preduzeća, odnosno na javno preduzeće. Nadam se da će makar tu biti razumevanja, jer očigledno ćemo se teško dogovoriti oko ovih prirodnih bogatstava, a to je obaveza ove države da afirmiše jedan potpuno drugačiji pristup u sektoru javna preduzeća ili preduzeća koja će sutra biti u javnom privatnom partnerstvu. Politika i privatni interesi tu ne smeju da budu u onoj meri prisutni u kojoj su prisutni danas. Zbog toga je konkurs javnost u radu u izboru kadrova veoma važna.
Mislim da makar na tom amandmanu treba da pokažete razumevanje za nužnost promene formata, modela, načina organizovanja života, pa između ostalog i ekonomskog i privrednog života u Srbiji. A krupni nesporazumi ostaju na ovom drugom planu. Nije isto ili vi, gospodine Đeliću, odgovorite da li smatrate da se smer staviti znak jednakosti između države i republičke Vlade i da se tu stavi tačka, pošto ovim zakonom to tako zapravo jedino može da se razume.
Pitanje javne svojine je veoma ozbiljno i u okviru javne svojine ne možemo praviti razliku između državne imovine i svojine pokrajine i lokalne samouprave. Valjda su i pokrajina i samouprava elementi države. To je ono što vidimo kao problem, a zapravo je posledica nemoći, nesposobnosti, ne razumevanja značaja modernizacije naše države, a ta ne moć i nesposobnost nisu prisutni samo u republičkoj administraciji, toga ima i u pokrajinskoj jer pitanja koja se pokreću ne mogu biti pokretana na takav način što će se sapletati čitavo društvo u situacija u kojima niko od toga ne može da ima nikakvu korist. Ovo treba da bude tema našeg svakodnevnog dijaloga u svakom segmentu našeg javnog života. Tako se menja jedna zemlja.
Ono što mislim da isto tako treba otvoreno reći, ideja da će se ovim stvoriti pretpostavke za dalju demokratizaciju Srbije nije utemeljena argumentima, gospodine Đeliću, ni na kakav način. Tačno je da će lokalne samouprave dobiti pravo svojine na određenom imovinom, ali nad kojom? Samo nad onom imovinom koja im je do ovog trenutka ustupljena na korišćenje, ali ne i nad onom imovinom kojom su nekada raspolagali, a koja im je oduzeta Miloševićevim propisima polovinom devedesetih godina, zbog toga što Milošević nije hteo da dozvoli razvoj lokalnih samouprava i pokrajine u kojima se on ne nalazi na vlasti. To je osnovna anomalija ovog zakona.
Dakle, postoji vrednosni kontinuitet sa devedesetim godinama i postoji, to je očigledno, marginalizovanje onog što su stvorile, svojevremeno, lokalne samouprave i sama pokrajina. To ne znači da automatski sve ono što je nekada bilo treba i sutra da bude na raspolaganju pokrajini i lokalnoj samoupravi. Nismo za tu vrstu analogije ali svakako do pitanja javne svojine i odgovora na obim te javne svojine, moralo se doći na drugi način, tako što bi se formulisali ciljevi, dometi lokalne samouprave ili pokrajine i onda, u skladu sa tim, postigli vrlo jasni politički dogovori, ali ne samo politički, već i oni mnogo širi – društveni.
Mi imamo danas ozbiljan problem u funkcionisanju našeg društva. Situacija u kojoj se nalazimo je vrlo loša i najmanje što Liberalno-demokratska partija u ovom trenutku želi je dalje produbljivanje krize. Jedino sidro za Srbiju je ta evropska ideja i mi umesto "kosovizacije" Srbije, koja je otišla predaleko, želimo evropeizaciju i zbog toga smo spremni da podržimo ovaj zakon.
Recite, gospodine Đeliću, da li ima većine u vladajućoj koaliciji za evropsku politiku ili nema? To je ono što nam je svima veoma važno. Nije svejedno da li mi svoja leđa poturamo zbog toga što se tako dobija status kandidata ili postoji svest u vladajućoj koaliciji da neki problemi ne mogu da budu rešeni u ovom mandatu, ali da će pod novom klimom, u novim okolnostima, oni biti rešeni sutra. Nas to interesuje. Hvala vam.

Sedamnaest minuta i 30 sekundi iskorišćeno od vremena predsednika Poslaničke grupe.
Narodni poslanik Pastor Balint. Dva minuta, replika.

Odgovoriću umesto Božidara Đelića. Ima većine za evropski put Republike Srbije. Savez vojvođanskih Mađara nikad nije bila stranka koja je uradila bilo šta protiv evropskog puta Republike Srbije. Nećemo mi biti stranka koja će srušiti evropsku agendu Republike Srbije. Pošto smo mi životno zainteresovani za što skorije članstvo Republike Srbije u EU.
Sa druge strane, ja sam rekao da je ovaj zakon trebalo mnogo ranije da se nađe u skupštinskoj proceduri, da bi bio dobar, da bi postojala šansa da ovaj zakon bude dobar i da omogućava istinsku decentralizaciju. Zbog toga ne smatram legitimnim to da se očekuje od svih stranaka parlamentarne većine da glasaju za bilo šta.
Zbog toga smo podneli amandmane i zbog toga se nadamo da će ti amandmani biti prihvaćeni.
Svi znaju u ovoj državi, koji makar jednom nedeljno čitaju novine, svi građani, da evropska agenda Republike Srbije neće zavisiti od toga da li će biti usvojen zakon o javnoj svojini. To je, nažalost, činjenica.
Svi u ovoj državi znaju, koji barem jednom nedeljno čitaju novine da evropska agenda i brzina evropskog približavanja Republike Srbije zavisi od toga šta će se desiti narednih nedelja na KiM.

Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović.