TRINAESTO VANREDNO ZASEDANJE, 20.09.2011.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TRINAESTO VANREDNO ZASEDANJE

1. dan rada

20.09.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 20:30

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trinaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 84 narodnih poslanika, a radi utvrđivanja broja narodnih poslanika koji svoje poslaničke kartice ubacuju u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje, molim vas da na taj način utvrdimo prisutnost narodnih poslanika u elektronskom sistemu za glasanje. Izvolite.

Konstatujem da je u elektronskom sistemu prisutno 89 narodnih poslanika sa svojim poslaničkim karticama i da je u sali prisutan još jedan određen broj narodnih poslanika.

Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici i pre prelaska na dalju raspravu, Narodna skupština radi na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine koji u svom prvom stavu kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, a o pitanjima iz okvira njihove nadležnosti odnosno prava i dužnosti ovih funkcionera i iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna radi ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.

Izuzetno, predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti i na sednici Narodne skupštine usmeno, u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.

Pitam da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da iskoristi svoje pravo iz člana 286. Poslovnika Narodne skupštine?

Narodni poslanik Nikola Krpić. Izvolite.

Nikola Krpić

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Poštovana predsedavajuća, drage kolege, posle zemljotresa koji je zadesio moj grad Kraljevo, građani Kraljeva su zahvalni društveno političkoj organizaciji i građanima Kraljeva i Srbije na pruženoj pomoći građanima Kraljeva. Međutim, i posle više istupanja narodnih poslanika, ovde u Skupštini, koji su postavljali isto pitanje - da li će privrednim subjektima a državni organi pomoći u rešavanju štete nastale zemljotresom koji mnogi nisu uradili i još uvek ne rade sa velikim brojem građana i zaposlenih, nemaju mogućnosti finansijskih sredstava da sve to izbalansiraju, zamolio bih premijera Cvetkovića iz prostog razloga što današnjeg dana i pored toliko pitanja nije ni jedan član Vlade odgovorio šta i kako pomoći privrednim subjektima Kraljeva.

Takođe bih molio da ovo isto pitanje bude postavljeno gospodinu Milošu Bugarinu, predsedniku Republičke privredne komore, da li iz Fonda solidarnosti koji postoji u privrednoj komori Srbije moguće da neka finansijska sredstva budu raspoređena i poslata privredi Kraljeva, odnosno Regionalnoj privrednoj komori da bi mogli da rešavaju svoje finansijske i druge probleme. Unapred hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Riza Halimi

Grupa manjina
Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, izjava ministra Dačića ovih dana je uzburkala duhove u Preševskoj dolini, naročito Albance, pošto je najavljeno blokiranje graničnih prelaza koje koriste najviše Albanci.

Obzirom da je državni sekretar Oliver Ivanović išao u daljem specificiranju ove problematike, pa je izneo da se misli i o prelazu kod Končulja, odnosno kod Bele zemlje, onda se postavlja po meni veoma važno pitanje predsedniku Vlade – da li Vlada stoji iza ovih najava da će kao kontra mera akcijama KFOR na severu Kosova da se preduzmu i ovakve mere, kako je rečeno u graničnim prelazima koje najviše koriste Albanci, jer se po meni radi o veoma opasnim namerama koje mogu da destabilizuju situaciju na tom području?

Zapravo, ne vidim u ovim trenucima nikakvu vezu između problematike koja se odvija ovih dana u severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zubinom potoku, gde se blokiraju sopstveni putevi radi realizacije političkih ciljeva kao kontra meru, blokiranje graničnih prelaza kod Jarinja, ne znam da li je onaj drugi istom merom blokiran, a znamo da je onaj u Jarinju bio dva puta zapaljen. Ne vidim kakva veza može da postoji sa veoma mirnom situacijom i komunikacijom koja se bar u jednom smeru odvija, od Preševa, Bujanovca, prema Prištini, Gnjilanu, prema Kosovu, jer suprotnog kretanja nema, znamo više od ovih deset godina, od Kumanovskog sporazuma.

Po meni se radi o veoma problematičnim najavama koje treba detaljno analizirati, jer bi to značilo dodatnu diskriminaciju Albanaca na tom području. Naravno, ako je cilj destabilizacija, stvarno će ovo usmeravanje imati efekat. Pitam - kome to treba? Da li je to uopšte potrebno u ovoj teškoj situaciji sa veoma teškom ekonomskom situacijom, kada ljudi napuštaju svoja ognjišta, ne vide nikakav izlaz, nemaju nikakvu perspektivu za normalan život, iako im se i ovo pridoda, onda se stvarno postavlja pitanje celokupne teške situacije u Preševskoj dolini? Da li je to namera i cilj, da se taj masovni odlazak, koji se samo kao Ajzbergov vrh, viđen u toku ove godine kada je ugrožen sistem liberalizacije viza, zbog azila koji je tražen u evropskim državama, a da nismo govorili o toj problematici niz godina, kada je desetina hiljada Albanaca otišlo prema Evropi i prema Kosovu? Sada postavljam veoma ozbiljno pitanje Vladi i samom predsedniku Vlade i predsedniku države, da daju podobna objašnjenja o čemu se radi? Koje su namere i koja je strategija ove vlasti prema Albancima u Preševskoj dolini? Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević. Izvolite.
...
Nova Srbija

Miroslav Markićević

Nova Srbija
Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, imam pitanje, tačnije, tražim objašnjenje od Ministarstva finansija, tačnije od ministra finansija. Ako bih mogao u jednoj rečenici, ako bih želeo u jednoj rečenici da okarakterišem smisao pitanja i obaveštenja koje tražim, moglo bi da se kaže kakav je odnos centralne vlasti prema opštinama u Srbiji, pogotovo u malim opštinama i pogotovo nerazvijenim opštinama, i pogotovu opštinama koje su zadesile velike elementarne nepogode, kao što je opština Ljig.

Predsednik opštine je 15.09.2011. godine Miroslav Maksimović, uputio zahtev Ministarstvu finansija na koje do dana današnjeg nije dobio, niti je uvažen bilo kakvim odgovorom. Samo slušajte šta je gospodin Maksimović pitao – poštovani, obraćam vam se za zahtevom da nam se omogući sastanka u Ministarstvu finansija sa ciljem prevazilaženja problema sa kojim se opština Ljig susreće i koji je, iz dana u dan sve veći, pa čak preti blokadom i onemogućavanje svih aktivnosti lokalne samouprave. Radi se o privremenom skidanju sredstava sa računa budžeta opštine Ljig, po osnovu duga zemljoradničke zadruge Kačar iz Belanovice, nad kojom je zaključen postupak stečaja i ostale neizmirene obaveze po osnovu vraćanja zemljišta.

Zaključno sa 13.09.2011. godine, sa računa budžeta opštine Ljig skinuta su sredstva od 11 miliona i 640 hiljada dinara, sa prinudnom naplatom, a to je po osnovu duga navedene zadruge. Konačan iznos duga po ovom osnovu nam nije poznat. Pitanje je dana kada će doći do blokade računa budžeta opštine Ljig i nemogućnosti ostvarivanja zakonom predviđenih obaveza lokalne samouprave. Sa do sada skinutim sredstvima, što je preko 5% planiranog budžeta opštine za 2011. godinu, lokalna samouprava će neizbežno doći u situaciju da zbog blokade ne izvršava svoju obavezu. S obzirom da će ovakva situacija dovesti do potpune blokade rada lokalne samouprave, molimo vas, da se sastanak zakaže što pre, kako bi se nastali problemi prevazišli i štetne posledice svele na najmanju moguću meru.

Napominjem da su suđenja po dugu zemljoradničke zadruge u Belanovici održano, to je bivša društvena svojina, a da opština Ljig, odnosno predstavnici opštine Ljig nisu ni znali za ta suđenja da postoje. Donete su neke presude, a neću ovde da tumačim pravilnost tih presuda. Sada se prinudna naplata vrši u opštini Ljig.

Ovde su navedene stvari, šta je trebalo iz tih sredstava koja su skinuta da opština Ljig izvrši. Između ostalog, biće u nekoliko srednjih ili osnovnih škola onemogućeno grejanje. Prinudnom naplatom i blokadom budžeta opštine Ljig, koja će neminovno uslediti za neki dan, sve aktivnosti budžetskih korisnika biće onemogućene. Dve osnovne škole i jedna srednja neće moći da nabave energente, odnosno ugalj za grejnu sezonu, neće moći da izmiruju troškove električne energije, čime će i obrazovni proces biti doveden u pitanje. Predškolske ustanove, odnosno obdaništa neće moći da funkcionišu, jer neće moći da obezbede sredstva za grejanje i troškove električne energije. Dva komunalna preduzeća neće moći da obavljaju svoju delatnost, odnosno obezbede grejanje za gradsku toplanu, uredno snabdevanje vodom, odnošenje smeća i slično. Štetne posledice ovakve situacije direktno i indirektno će trpeti svi građani opštine Ljig.

Zbog toga postavljam ovo pitanje – da li su građani opštine Ljig sa ovakvom odlukom države kažnjeni? Da li se njima upućuje poruka da sledeći put glasaju drugačije, s obzirom da je slična situacija bila u opštini Osečina? Tamo je država, odnosno Ministarstvo finansija hitno uplatilo iz budžetskih rezervi nekoliko miliona dinara opštini Osečini. Kakva je razlika između opštine Osečina i Ljiga? To je isti narod, to su Šumadinci, to su dobri i pošteni ljudi.

Da li treba građani, a i mi narodni poslanici da zaključimo da je osnova razlika u tome što je u opštini Osečina predsednik opštine i vladajuće koalicije, iz G17 , a u opštini Ljig iz Nove Srbije? Kakve veze sa tim imaju građani? Šta su građani opštine Ljig krivi? Da li je moguće da, ovde imam spisak urgencija samo za prijem, da ministar finansija, Ministarstvo finansija nema pet minuta vremena da primi predsednika opštine, kojem bi objasnio dramatičnost situacije? Hvala lepo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Bojan Đurić

Liberalno demokratska partija
Uvažena potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, sa puno poštovanja o čemu je govorio gospodin Makrićević i prema problemima Belanovice, tog mitskog mesta novije srpske političke istorije.

Probaću da kažem nekoliko reči o opštem interesu, ili javnom interesu, zbog toga što danas ovde počinje rasprava o zakonu o javnoj svojini. Siguran sam da će se te poštapalice opšteg dobra i javnog interesa tako često koristiti.

U isto vreme, praktično, daleko od očiju javnosti teče jedna brutalna zloupotreba ili kršenje javnog ili opšteg interesa za koje nema mesta ni u medijima, a ni u našoj javnosti i koja ne može da stigne na dnevni red od onoga što se dešava, pre svega na severu Kosova, tog čudnog koncepta, da se položaj Srba ili istina o Srbima širi tako što se taj narod gura u geto ili podiže zidove oko sebe.

Sjajan je taj folklor književne i sportske večeri koji se najavljuju, ali nisu siguran da će Srbi više moći da pomognu tim ljudima na jedini mogući i efikasan način, nekom vrstom direktne finansijske i političke pomoći, već od onog trenutka kada pred ovaj parlament dođe zakon o rebalansu budžeta, to će biti za 10 ili 15 dana. Od rebalansa i od budžeta za sledeću godinu, zavisi i sprovođenje ovog zakona o kojem ćemo danas govoriti i zakona o restituciji koji je sledeća tačka dnevnog reda. Ta dugo očekivana i željena pozitivna odluka ili kandidatura koju očekujemo iz Brisela, bez toga neće imati mnogo smisla.

Svi smo oduševljeni tom informacijom sa naslovne strane "Politike" – Vlada Srbije je administrativnom merom odjednom vratila sever Kosova u poreski sistem, ili u PDV sistem Srbije i valjda time stekla suverenitet na tom delu teritorije. Ali, srpski budžet ima mnogo veće probleme od tog poreskog ili carinskog područja.

Pre nekoliko dana je državni sekretar Ministarstva finansija, gospodin Nikezić, najavljujući rebalans budžeta obavestio javnost, onako, u pola glasa, na jedan prilično i birokratski način i misli da zbog toga to nije posao za njega, nego za ministra finansija, koji je sticajem okolnosti i premijer ove zemlje, gospodina Mirka Cvetkovića, da građani, privreda i ekonomija ne treba da brinu, da će biti učinjene uštede u rebalansu budžeta od 8,5 milijardi dinara, dakle, oko 85 miliona evra sa pozicija kapitalnih investicija odnosno infrastrukturnih projekata, ali da to neće zaustaviti, pa čak ni usporiti izvođenje tih projekata.

Dakle, konačno će taj auto-put, recimo, kroz Vojvodinu koji se gradi deset puta duže nego u bilo kojoj uređenoj zemlji, pa i oni objekti oko kojih danas ovde traje ili će trajati rasprava, u smislu u čijoj svojini treba da budu: pokrajinskoj, lokalnoj ili opštoj, dakle, da ti projekti neće trpeti, da će uštede biti učinjene jednim vrlo zanimljivim metodom, koji se zove – promena dinamike plaćanja, a koja se na srpskom jeziku zove – izvođačima radova i dobavljačima neće biti plaćeno u ovoj godini ono što su uradili.

U isto vreme dok Vlada, odnosno njena potpredsednica gospođa Kalanović, čini mi se, uz obećanje da će cela Srbija biti premrežena mrežom novih auto-puteva, a najavljuje i Vladinu uredbu po kojoj će biti konačno zaveden red i gde će država, a pre svega njena javna preduzeća konačno početi na vreme, ili u nekom privremenom vremenskom roku da isplaćuju privredne subjekte, kako bi rekao gospodin Krpić, koji su radili za državu, koji su ili pristali na pritisak države, gospodina Mrkonjića, gospodina Dulića, svih onih koji vode sudbinske infrastrukturne projekte, ili prosto nisu imali drugog izbora. U zemlji u kojoj je praktično tri petine cena i ogroman deo ekonomije kontrolisan ili subvencionisan od strane države, privredni subjekti nemaju mnogo opcija na slobodnom ili otvorenom tržištu, pogotovo oni koji se bave građevinom, infrastrukturnim poslova itd.

Dakle, ideja Vlade je da kroz rebalans budžeta 85 miliona evra, koje nema, ne isplati firmama koje su radile, a to praktično administrativnom merom prebaci za sledeću godinu, a to praktično prebaci sledećoj vladi koja će negde od sredine naredne godine, nadamo se, upravljati Srbijom na drugačiji način i u nešto drugačijem sastavu, nego što je to slučaj u mandatu ove vlade.

Podsećam vas i na neke slične odluke koje su već donošene, odnosno sličan način kako je bilo akutni problem likvidnosti državnog budžeta rešavan. Poljoprivrednicima je pre nekoliko meseci obećano da će u januaru dobiti najveći deo svojih subvencija. Sve ove obaveze koje se isplaćuju ili se delimično isplaćuju prema malinarima takođe na neki način bivaju prenete na narednu godinu i to očekivanje da ćemo od januara samo zbog toga što ćemo dobiti formalnu odluku o kandidaturi moći da pokrijemo sve te minuse i zakrpimo ta Potentkinova sela koja sad zidamo, prosto nisu realna.

Moje pitanje za Vladu je – kada će pred ovaj parlament doći rebalans budžeta i na koji način misli da sanira posledice u privredi, koje će nastupiti zbog ovako neodgovorne politike? Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Željko Tomić.

Željko Tomić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mi iz DSS želimo da pitamo, kao što je jedan od prethodnika to učinio, šta se događa na KiM po pitanju graničnih prelaza? Odmah na početku moram da citiram jučerašnje izjave ambasadora Velike Britanije na KiM gospodina Jana Klifa, čije izjave su u direktnoj suprotnosti sa izjavama zvaničnika Republike Srbije, prvenstveno mislim na šefa pregovaračkog tima Borislava Borka Stefanovića.

Gospodine Klif, ponavljam, ambasador Britanije na KiM kaže da se u Briselu tokom dijaloga Beograda i Prištine nije razgovaralo o funkcionisanju graničnih prelaza Jarinje i Brnjak, već samo o pečatu i carinskoj dokumentaciji. On tvrdi da je KiM celina kada je reč o carinama, govori da bi želeo da stanovništvo severa Kosova ponovo razmotri prava koja sadrži plan Martija Ahtisarija, kod nas poznat kao Ahtisarijev plan. Zatim, rekao je da su događaji od 25. jula, kada su specijalne jedinice kosovske policije pokušale da preuzmu administrativne prelaze Jarinje i Brnjak, da je ta akcija bila posledica nepostojanja dogovora o carinskom pečatu. Znači, ako se dogovorimo o carinskom pečatu, sve će biti u redu, samo što je gospodin Borko Stefanović, šef pregovaračkog tima Srbije, izjavio da u nekih šest tačaka dogovora postoji jedna tačka o specijalnom statusu graničnih prelaza, carinskih punktova Brnjak i Jarinje. Sada imamo situaciju da je to demantovano, da je sve jedna celina. Da li ima razlike između Bele zemlje, Končulja, Merdara i Brnjaka i Jarinja? To mora da zna svaki političar u državi, svaki građanin naše države.

Gospodin Klif, na kraju, na pitanje da li je Euleks prekršio svoj mandat dovođenjem kosovskih carinika na prelaze Jarinje i Brnjak, objasnio da je u razradi operativnog plana Euleks učestvovao sa KFOR-om i da su EU, koje su priznale Kosovo, podržale da na prelazima budu kosovski carinici. Naravno, nije propustio da istakne da je i Velika Britanija priznala Kosovo. Šta je time hteo da kaže, da su zemlje EU, koje su priznale Kosovo, jednako EU?

Zbog toga je ovih dana DSS reagovala sa jednom inicijativom da se i ovde u Skupštini razmotri pitanje boravka Euleksa na KiM, da se preispita njihova uloga i da se ponovo instalira UNMIK kao telo UN. Onda nećemo moći da pričamo o Ahtisarijevom planu, jer je on već odbačen u istim tim UN. Onda ne možemo da pričamo dalje o misiji Euleks, kada je Euleks još u novembru 2008. godine, kada je stupio na teritoriju KiM, kada su njegovi zvaničnici izjavili da je Euleks došao da bi instalirao nezavisnu državu Kosovo i njene institucije.

Potrebna je nova politika. Ova vlast više ne može da vodi politiku o KiM zato što je, između ostalog, postala i treća strana u celoj priči između KFOR i Euleks. Samo tu se vodi politika, da li o pečatima, da li o prelazima, da li o nečemu trećem, o statusu nema priče. Potrebno je, kako vi umete popularno da kažete resetovanje te politike i angažovanje UN.

Za kraj jedno pitanje Slavici Đukić-Dejanović, predsedniku parlamenta. Pet puta uzastopce nije omogućeno, od strane poslanika vladajuće koalicije, da se održi Odbor za KiM. Poslednji put je to bilo 16. septembra, u petak, na prelazu Brnjak na KiM. Bili smo tamo i mi koji nismo članovi Odbora i bili smo svedoci toga da ministar Goran Bogdanović sedi u kafani dok se poslanici okupljaju da bi po peti put uzastopce neuspešno pokušali da održe sednicu Odbora za KiM.

(Predsedavajuća: Pet minuta.)

Ako je odnos države da se sedi u kafani, da se jede i pije, dok neko pokušava da raspravlja o najbitnijim pitanjima za ovu državu, onda mi zaista nemamo o čemu da govorimo. Vidimo se na izborima, kazniće vas građani surovo zbog ovoga.