Hvala, gospodine Antiću.
Na član 33. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević, Miloš Aligrudić i Željko Tomić.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Nebojša Ranđelović, Zoran Ostojić, Bojan Đurić i Marija Bugarčić.
Reč ima gospođa Popović.

Hvala, gospodine predsedavajući. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi se protivimo tome da se i pokretnine pribavljaju i otuđuju neposrednom pogodbom. Smatramo da Srbija sa ovakvim nivoom korupcije, koja je u Srbiji veoma naglašena, ne može sebi da dozvoli bilo kakvu mogućnost da se ta korupcija pojavi i prilikom nabavljanja, odnosno otuđenja pokretnih stvari, a tiče se pokretnih stvari koje su deo državne imovine.
Isto kao što se to desilo sa pribavljanjem, odnosno otuđenjem nepokretnosti, Vlada je pribegla određenom poboljšanju rešenja iz zakonskog predloga, ali to ne prelazi domen šminke. Prema tome, zaista ne vidimo razlog zašto se amandman poslanika LDP, kojim je predviđeno da se stav 3. člana 33. briše, nije usvojio.
Skrenula bih pažnju i na postojeće rešenje iz Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, na članove 6. i 33. Član 6. reguliše pribavljanje i otuđenje nepokretnosti i taj član ne predviđa neposrednu pogodbu. Dakle, staro rešenje lošeg zakona je bolje od novog rešenja novog zakona. Član 33. samo u izuzetnim uslovima predviđa neposrednu pogodbu za pribavljanje i otuđenje pokretnina.
Dakle, zaista je neprimereno da se jedan tako loš zakon, kao što je ovaj zakon iz 1995. godine, na ovaj način promoviše, da daje neka bolja rešenja od jednog zakona koji ima ambicije da bude progresivan i da ima neki potencijal.

Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Nebojša Ranđelović, Zoran Ostojić, Bojan Đurić i Marija Bugarčić.
Reč ima gospođa Popović.

Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, i dalje smo na temi neposredne pogodbe. Međutim, sada se radi o zakupu. Kao što je neposredna pogodba neprimerena za pribavljanje i otuđenje pokretnina ili nepokretnosti, na isti način je ona neprimerena i davanju u zakup određene imovine neposrednom pogodbom. Dakle, isto obrazloženje i za ovaj amandman, kao i za prethodne amandmane koji se tiču pribavljanja, odnosno otuđenja.
Ponovo napominjem da za Srbiju neposredna pogodba, kao rešenje u upravljanju raspolaganju određene državne imovine, ne može da da pozitivna rešenja.

Na član 34. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Član 34. ima naslov: "Davanje stvari u zakup", a kada bi mu ja dala naslov, nazvala bih ga: "na vuka povika, a lisice meso jedu". Sve vreme se govori o tome šta će Vojvodina uzeti u svoj nadležnost, a neće joj biti prenete pare da tu nadležnost ispuni, a ustvari, po običaju, đavo se krije u malim stvarima. Suština ovog zakona i zakonopisaca je upravo u članu 34.
Poštovani građani, u stavu 1. piše: "Stvari u javnoj svojini mogu se dati u zakup, polazeći od tržišne visine zakupnine za određenu vrstu stvari, u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja pismenih ponuda". Tu se nema šta zameriti.
Postoji sledeći stav 2. gde piše: "Izuzetno od stava 1. ovog člana, stvari u javnoj svojini se mogu dati u zakup neposredno pogodbom, ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće sa aspekta interesa nosioca prava javne svojine, najcelishodnije rešenje".
Gospodine Đeliću, da li vam je promakao stav 2. člana 34. gde će izuzetak, pogotovo u Beogradu, postati pravilo, da se pod obrazloženjem "najcelishodnije rešenje" za nosioca prava javne svojine, a to će za nekog ko predstavlja državu, Republiku, grad, na primer u Beogradu, značiti neograničeno pravo da u neposrednoj pogodbi, a to je po istoriji i teoriji birokratije onaj šalter gde se savije onaj ko moli ili gde postoji kancelarija gde dvoje mogu da razgovaraju nasamo i u četiri oka i neposrednom pogodnom izdaju u zakup stvari javne svojine.
Onako kako ste nama u odbijanju amandmana pisali da je vaše rešenje prikladnije, a ta reč ostaje prazna ljuštura iza koje ne stoji ni jedan argument protiv, isto tako ćete koristiti i obrazloženje celishodnosti za nosioca prava javne svojine i koristiti stav 2. umesto otvorenog postupka u stavu 1.
Možete vi da ćaskate, koliko god hoćete, ja pričam zbog građana Srbije i ponavljam, član 34. je suština zakona o javnoj svojini, gde se sve vreme pravi fama oko toga a što to traži Vojvodina, a šta to želi lokalna samouprava, a čemu služi zakon o javnoj svojini. U stvari se izbegava, da se u jednom otvorenom postupku, transparentnom, izdaju u zakup nepokretnosti kojima u ime građana Srbije raspolažu neki nosioci javne vlasti, raspolažu na način da od toga uglavnom imaju koristi pojedinci, a ne građani Srbije. Na način kako ste kasnijim članom zakona predvideli pravo preče kupovine za one koji se nađu u tom zakupu. Da li treba, da crtam dalje korake ponašanje ili objašnjavam razloge za donošenje ovog zakona. E, meni je potpuno jasno zašto ste odbili ovaj amandman. Vama na čast, a možda ćete jednog dana građanima objašnjavati ko, zašto i kako je ovaj zakon usvojio ko i zašto ga je i kako primenjivao. Hvala vam lepo na pažnji koju ste ukazali meni prilikom odbrane ovog amandmana.

Reč ima gospođa Đerić.

U želji da podržim amandman poslaničke grupe Napred Srbijo, na član 34. i upravo je suština od ovih nekoliko članova koji se bave otuđenjem ili davanjem u zakup javne svojine i to je ono gde se krije u stvari zamka koju će ovaj zakon omogućiti budućim nosiocima vlasti da se javna svojina pretvori upravo u ono što smo želeli da kažemo da neće biti a to je partijski plen, gde će u javnoj svojini čak i javna preduzeća moći da budu model i predmet ucena, međusobnih nagodbi, gde će poslovni prostori izdavati tako što će se neko ko ima vlast samim tim disperzija moći će se povećati, korupcija će se povećati i ovaj zakon će služiti upravo onome čemu ne treba da služi a to je da zaštiti javnu svojinu građana od partijskih oligarha.

Zahvaljujem.
Na član 34. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije je prihvatio amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanik Zoran Kasalović, povukao je amandman na član 34.
Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević, Miloš Aligrudić, Željko Tomić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Aleksandra Janković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima gospodin Knežević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine potpredsedniče Vlade, ovaj član se odnosi na uređivanje uslova i postupaka, odnosno radi građana da pročitam kako u zakonu glasi ovaj član 35. On glasi, da se uslovi pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom i davanju u zakup stvari u javnoj svojini kao i postupci javnog nadmetanja odnosno prikupljanja pismenih ponuda bliže se uređuju uredbom Vlade.
Naš amandman, pročitaću ga, glasi – da se postupak sticanja i otuđenja stvari u javnoj svojini i davanjem stvari javnoj svojini u zakup bliže se uređuju uredbom Vlade poštujući načela propisana zakonom kojim se uređuju javne nabavke. Znači, mi smo ovim amandmanom u stvari predložili da se uredbom Vlade bliže uredi samo postupak kupovine razmene otuđenja nepokretnosti i zakup.
Znači, tehnički taj postupak u ovim situacijama, ali da se i uslovi za primenu regulišu na drugi način. Regulišu se sasvim logično, mi smo predložili jer mislimo da je to logično da se ti uslovi za primenu odnosno eventualno izuzeci od osnovnog pravila moraju urediti zakonom. i zato smo mi u ovom amandmanu dodali da se postupak uređuje bliže uredbom Vlade, a da se drugi deo odnosno da se svi uslovi budu uređeni zakonom kojim se uređuju javne nabavke.
Tako, da na ovaj način ne samo da bi se ovim amandmanom postigla usklađenost sa ovim zakonom, nego bi i efekat što je veoma značajno jer su ovo osetljive teme bio u okviru tih načela javnih nabavki, odnosno samim tim bi se postigao efekat i transparentnost i konkurentnosti i ekonomičnosti pa i jednakost ponuđača. Tako da, ne treba i smatramo da ovaj amandman treba usvojiti zato što on daje jedan kvalitet više, a to je da bude usklađen sa zakonom i na taj način da se postignu ovi efekti koji smo mi želeli ovim amandmanom da postignemo. Hvala.