Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine potpredsedniče Vlade, kao što sam i u načelnoj raspravi govorila, skrećem pažnju upravo na član 31. o kom je govorila prethodno i gospođa Tabaković.
Mi smo malo drugačije, mada gotovo sa istovetnim obrazloženjem, videli mogućnost da se ovaj član preuredi, jer to je član koji govori o otuđenju nepokretnosti ispod tržišne cene. Govorim o javnoj svojini.
Pročitaću ponovo taj član – izuzetno od člana 29. stav 1. ovog zakona nepokretnosti se mogu otuđiti iz javne svojine i ispod tržišne cene, odnosno bez naknade, ako postoji interes za takvim raspolaganjem, kao što je rešavanje socijalno-humanitarnih pitanja. Vi ste to već svojim amandmanom izbrisali. To već ne postoji. Ostaje – otklanjanje posledica elementarnih nepogoda ili uspostavljanje dobrih odnosa sa drugim državama, odnosno međunarodnim organizacijama i u drugim slučajevima predviđenim posebnim zakonom.
Svojim amandmanom smo tražili da se briše ovo – ili uspostavljanje dobrih odnosa sa drugim državama, odnosno međunarodnim organizacijama. Dakle, pošto zakon treba da predvidi neka rešenja, pretpostavljam da ste predvideli koje su to okolnosti, koji su to mogući dobri odnosi, koje su to države sa kojima treba da uspostavimo dobre odnose tako što ćemo im pokloniti, ako dajemo bez naknade to je poklonjeno, neka sredstva, nešto iz javne svojine. Koje su to međunarodne organizacije?
I u načelnoj raspravi sam vas pitala i niste mi odgovorili, a međunarodnih organizacija ima svih profila, boja, oblika i veličina, a da ne pričamo o namerama.
Decidno smo protiv toga da se iz javne svojine nešto može otuđiti na ovaj način. Velika potreba bi morala biti države za prijateljstvom sa nekom državom, drugom, da se tako prema tome odnosi.
Pitala sam vas i u načelnoj raspravi – da li postoje primeri u evropskom zakonodavstvu da se tako odnose prema javnoj svojini svojih država ili državnoj svojini, kako već zovu u svom zakonodavstvu? Pitala bih vas još – gde je Srbija ostvarila kao država takav interes? Ko je to imao potrebu da sa nama očuva neke dobre odnose, pa nam je nešto na taj način darovao? To bi mi bila značajna informacija, obzirom da ste odbili amandman sa obrazloženjem kojim nismo bili zadovoljni. Smatrali ste da je to nešto što može da ostane u zakonu. Mi zaista smatramo da ovo u zakonu ne može da ostane, bez ozbiljnog obrazloženja koji su to dobri odnosi sa drugim država i koje su to međunarodne organizacije koje bi ispunile kriterijume da u Srbiji dođu do javne svojine, bez naknade, odnosno ispod tržišne cene. To je nešto na šta smo svi osetljivi. Zahvaljujem se ako budete odgovorili.