Zahvaljujem.
Gospođica Bugarčić Marija.

Uvaženi predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, pre svega, htela bih da izrazim žaljenje iz razloga što od 16 amandmana koje je podnela poslanička grupa LDP prihvaćen  je svega jedan amandman i taj jedan amandman ste usvojili. Naime, mi smo hteli našim amandmanima da popravimo predlog ovog zakona, što očigledno nije bilo u interesu nekome u ovoj vladi.
Obrazloženja koja ste nam dali na naše amandmane, koje niste prihvatili, se svode na jednu rečenicu i ta rečenica glasi – da je predloženo rešenje prikladnije. Postavila bih vam pitanje, gospodine Đeliću - ko je arbitrirao između našeg rešenja i vašeg rešenja i po čemu je vaše rešenje bolje nego rešenje poslaničke grupe LDP? Naime, o članu 18. moja koleginica je pričala mnogo toga, ali bih samo dodala da smo u članu 18. hteli da promenimo ovaj stav 4. i gde smo hteli da postoje tačno određeni uslovi kojima gradska opština ima pravo javne svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima. Plašimo se da će ovaj član 18. stav 4. po vašem rešenju dovesti do zloupotrebe, jer svaka lokalna samouprava donosi svoj statut, a to je vladajuća većina u svakoj lokalnoj samoupravi, pa i gradu i samim tim tu može doći do raznoraznih zloupotreba. U zakonu piše da može, a mi znamo da je granica jako mala između "može" i "ne mora". Još jednom, gospodine Đeliću, imate priliku sad da iskoristite svoje pravo da prihvatite amandman LDP na član 18. stav 4. i poboljšamo predlog ovog zakona svi zajedno.

Gospodin Đelić ima reč.

Da, samo da kažem da je arbitar u ovom slučaju Ustav, član 189. pa bolje da ga onda citiram – član 189. stav 4. "Statutom grada može se predvideti da se na teritoriji grada obrazuju dve ili više gradskih opština. Statutom grada se uređuju poslovi nadležnosti grada koje vrši gradske opštine" i to je to. Ukoliko se želi ići dalje, nije ovde opozicija u nekom političkom smislu, nego jednostavno je situacija takva da ukoliko se i želi ići korak više, dalje za gradske opštine trebao bi da se promeni Ustav.

Zahvaljujem.
Na član 18. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Izvinjavam se gospodinu Vargi, imao je pravo na repliku. Izvolite.

Zaista kratka replika. Dakle, naravno da sam svestan činjenice da u MZ lokalna samouprava ne može sticati akcije i to naravno nije sporno. Međutim, ostaje otvoreno pitanje kako su do sada MZ mogle sticati svojinu na osnovu važećeg Ustava odnosno na osnovu prethodnog Ustava, a praktično sa ovim zakonom se to pravo ukida. To je jedno pitanje koje je ostalo neodgovoreno i mislim da, ukoliko se pozivamo na Ustav, onda vredi pogledati i vredi analizirati dan, dakle, pre nego što donesemo ovaj zakonski predlog, pre nego što donesemo ovaj zakon i to bi vas još jednom zamolio iz tog razloga da još jednom ovo razmotrimo. Hvala.

Hvala.
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković Palma, Petar Petrović i Dejan Pisarević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Aleksandra Janković.
Vlada i Odbor za finansije su prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, samo radi javnosti Srbije, prvo da zahvalim gospodinu potpredseniku Vlade što je imao sluha za ovaj amandman. Nova Srbija, od ukupno osam podnetih amandmana, usvojena su naša tri, što u svakom slučaju govori o jednom kvalitetnom pristupu ovom tekstu zakona, o čemu smo u načelnoj raspravi govorili.
Samo radi javnosti Srbije da kažem da smo u članu 19. tražili da se briše: "mogućnost da i fizička lica dobiju korišćenja javne svojine". Obrazloženje koje ste prihvatili kaže da smatramo da javna svojina uvek treba da ostane zaštićena tako što će njeno korišćenje biti kontrolisano i povereno onima koji su u obavezi da se brinu o javnom interesu. Iz ovog razloga smatrali smo da fizička lica ne treba da budu u mogućnosti da budu korisnici na sredstvima javne svojine. Ovo namerno govorim, zato što ću u članu 31. gde amandman niste prihvatili imati obrazloženje koje će dopuniti ovo.

Zahvaljujem.
Na član 19. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije je prihvatio amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 21. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Zahvaljujem. Ne znam da li ste, gospodine Đeliću, pogledali ovaj naš amandman i zahtev, ali je vrlo interesantan vama kao Vladi zbog budžeta svim građanima Srbije, jer upravo govori o pravu osnivača na ostvarivanje dobiti a korišćenjem onih nepokretnosti koje je osnivač predao javnom preduzeću ili nekom od ovih koji se sada pojavljuju kao nosioci prava svojine. Znači, pošto član 21. govori o odnosu javnih preduzeća i društava kapitala kao korisnicima, taj stav 4. člana 21. je definisan tako da ne može da bude primenjen na zakonit način. Znate kako može da bude primenjen?
Samo nekad svojevremeno što je Mlađan Dinkić kao ministar finansija napisao dopis i rekao – prenesite na račun budžeta Republike Srbije toliko i toliko stotine hiljada evra. Vi se verovatno toga sećate. Ali, ovo ne može da bude definicija koju zakon trpi. Napisali ste – osnivač privrednog društva iz stava 2. znamo ko može da bude Republika Srbija, AP i lokalna samouprava učestvuju u dobiti društva koja se ostvari poslovanjem sredstvima koja mu je osnivač uneo u kapital i poslovanjem nepokretnostima koje mu je osnivač dao na korišćenje u skladu sa zakonom i ugovorom kojim su te nepokretnosti društvu date na korišćenje. A šta je ovde precizirano? U društvu kapitala ne možete da procenite ili kako možete, recite mi, ili da li ćete da procenite koji je deo nepokretnosti ili uneto kapitala učestvovao u kojem procentu, koliko, jer vi to ovde kažete ostvarene dobiti. Znači, učestvuje u dobiti društva poslovanjem sredstvima koje mu je uneo u kapital ili nepokretnostima koje mu je dao na korišćenje u skladu sa zakonom. kojim? O prenosu na korišćenje? Znači, apsolutno nije definisano i brisanje ovog stava se traži.
Vi znate da mi u budžetu svake godine definišemo da dobit onih koji posluju sredstvima u svojini ili su budžetski korisnici imaju rok po kojem uplaćuju deo dobiti, itd. Ali, način za definisanje koliko je to učešće osnivača u ostvarenoj dobiti apsolutno nije definisano. Vi ovim unosite mogućnost stvaranja jednog pravnog galimatijasa, pogotovo za mešovita društva tamo gde imate osnivače, ne samo Republiku Srbiju nego i strane, tamo gde imate otvorena akcionarska društva, tamo gde ste dali nepokretnosti na korišćenje a da niste definisali kolika je to naknada, jer ovde u obrazloženju piše da se može dati na korišćenje nepokretnost sa naknadom ili bez.
Uopšte mi nije jasno kako mislite da to obračunavate, izračunavate i zahtevate od javnih preduzeća. Smatramo da je potrebno da ovo brišete, posebno što je sporno da li uopšte pravo korišćenja može da bude nenovčani ulog u pravima? Nije ovo pitanje knjigovodstva. Ovo je pitanje da li osnivač država Srbija ima koristi i kako će da izračuna od preduzeća koje je osnovala a ne postavljate pitanje za mnogobrojne agencije kojima ste predali javna ovlašćenja i koja uopšte ne kontrolišete koliko ih naplaćuju, da li ostvaruju dobit, šta sa tom dobiti rade itd. i tome slično.
Hajde da se setimo naše drage ministarke finansija, koja je svojevremeno iznela podatak da je preko milijarda evra van kontrole u smislu ne da nije kontrolisana, nego nije uneta u budžet Republike Srbije, a ostvaruje se kao prihod nad sredstvima ili korišćenjem ovlašćenja koja je Republika predala agencijama.
Ako država hoće na primer da pomogne nekom privrednom društvu čiji je vlasnik, a da zadrži vlasništvo nad nekom nepokretnošću koju mu je predala, ona može da mu je da po minimalnoj zakupnini, ili da prosto naplaćuje to pravo korišćenja. Ali to nema veze sa ostvarivanjem dobiti i vezivanjem ove naplate zakupnine, uslovno da kažem, kao pravo korišćenja i dobiti ostvarene po osnovu tog prava.
Mislim da bi vi kao ekonomista trebali da znate da se ne može ni steći, ni povećati udeo u društvu na osnovu ulaganja prava korišćenja. Znači, vi uopšte ne možete da povećate svoj udeo u društvu ako ste mu dali neku nepokretnost na korišćenje. Kažem, posebno je pitanje kod mešovitih i otvorenih akcionarskih društava, a pitam vas – kako ćete određivati udeo u dobiti društva, koja se ostvari poslovanjem nad nepokretnostima koja mu je osnivač dao na korišćenje? Hoćete i tu da izmislite neku novu matematiku, neki računovodstveni standard ili neko novo tumačenje računovodstvenog standarda, neku novu vrednost kao osnovu itd.
Znači, zaista ne razumem da niste kao ekonomisti shvatili da ovo može da bude samo vrsta pretnje, vrsta kontrole kao moguće zahvatanje odokativno ali ne apsolutno precizno definisano, poznato ili predvidimo.
Reč zbog koje se trudimo da budemo uređeno društvo, zbog kojeg želimo da budemo u porodici evropskih društava se zove – predvidivost. Govorimo o planovima, govorimo o tome da znamo šta nas očekuje sutra, a vi javnim preduzećima od kojih se mnogo očekuje koja se mnogo prozivaju, u velikoj meri i s pravom, ostavljate jednu potpuno maglovitu činjenicu koliko ćete zahvatiti iz njihove dobiti a na osnovu prava korišćenja nad nepokretnostima ili na osnovu toga što kažete da će udeo u njihovom vlasništvu, u stvari, biti to pravo korišćenja nad nepokretnostima.
Ne znam čija je ova genijalna ideja. Nisam videla da u obrazloženju postoji bilo koja reč kojom se bliže ovo definiše ili određuje, ne naprotiv, bukvalno je prepisano šta sadrži član 21. samo je stavljena reč. Važno je napomenuti da osnivač učestvuje u dobiti i onda ste prepisali ovaj stav 4. člana 21.
Vi možete ovo da ostavite, javna preduzeća se ne smeju žaliti, jer će onaj ko tamo jeste zadužen za raspolaganje upravljanje i dobit biti u strahu od smenjivanja, moraće da da onoliko koliko država traži. Kako će on to u poslovnim knjigama da zavede, sprovede, kako će da obrazloži, pa verovatno će opet upravni odbori da klimnu glavom, sutra će se svi praviti ludi da ne znaju zašto je koji kako to uradio i ostaće samo novinski tekstovi poput onog, svojevremeno u jednom tabloidu koliko je Mlađan Dinkić rekao NIS-u da prenese od svoje dobiti na račun budžeta Republike Srbije, odnosno Vlade Srbije.
Molim vas, ukoliko ste ozbiljni ljudi, prihvatite ovaj amandman ili iznađite mogućnost do kraja rada precizno definišete koliko imate nameru da uzmete od javnih preduzeća po ovom osnovu ili dajte formulu za obračun. Ili makar recite da ćete nekim aktom, mada bi to morao biti prilog, a ne neki pravilnik to bliže urediti. Hvala.