Zahvaljujem. Dakle, tehnička omaška. Naravno, razumeli ste. Izvolite.

Zaista se izvinjavam što nisam pre rasprave zahvalila što ste uopšte uzeli u razmatranje amandman na član 26, a da nismo ispravili tehničku grešku koju ste vi napomenuli. Ja je imam ispravljenu na svom dokumentu, ali u ovoj žurbi nismo stigli. Ta tehnička greška je: ne tačka 7. i tačka 8, nego 6. i 7. Zahvaljujem se i nadam se da će uvažiti vaš i moj predlog.

Ovo je bilo lepo.
Na član 27. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospođa Tabaković.

Sad se ovo nastavlja na priču koju smo imali.
U članu 27, u stavu 2. reči: "otuđenju" mi smo zamenili rečima: "raspolaganju", tražili smo brisanje stava 3. i da st. 4. do 11. postanu st. 3-10. Daću vrlo kratko obrazloženje, jer vidim da se razumemo, iako nekima zbog toga nije drago.
Smatramo da je potrebno da Vlada zaista odlučuje o svim oblicima raspolaganja prevoznim sredstvima i opremom veće vrednosti. To je, pre svega, neophodno kako bi Vlada imala kontrolu i bila obaveštena o stanju tih stvari u javnoj svojini. Mnogi su imali primedbe, gotovo svi, da Vlada nema evidenciju, da nema informacije i bukvalno ovaj član zakona, sa ovakvim amandmanom, bi omogućio da se ispuni želja svih onih koji žele da Vlada, kad već ima odgovornost za korišćenje, raspolaganje i otuđenje, o tome bude i obaveštena blagovremeno, onako kako to predviđamo ovim amandmanom.
Predlog zakona u stavu 2. određuje da i o pribavljanju i o otuđenju prevoznih sredstava odlučuje Vlada, a u stavu 3, o kojem govorim, navodimo da i pribavljanje i otuđenje pokretnih stvari, pogotovo prevoznih sredstava i opreme veće vrednosti, odlučuje rukovodilac organa, odnosno službe.
Značenje izraza: "stvari posebne namene", o tome sam maločas govorila, dato je tek u članu 63. gde piše da su predmeti posebne namene sredstva naoružanja, vojne i tehničke opreme, prevozna sredstva itd.
Nije jasno zašto bi, na primer, o prodaji automobila čiji je korisnik Ministarstvo, odlučivala Vlada, a o prodaji prevoznog sredstva Vojske ili Službe bezbednosti odlučivao ministar odbrane, odnosno direktor Službe čak. Ne može se dozvoliti da se u pogledu sredstava posebne namene, uključujući i opremu veće vrednosti, naročito imajući na umu da se uvek radi o posebno vrednoj i osetljivoj opremi, snizi nivo odgovornosti za taj potpis, odnosno saglasnost čak na nivo rukovodioca neke službe.
Svedoci smo velikih afera u ovoj oblasti u smislu nabavke ove opreme i zato je zaista neophodno da u trenutku pribavljanja i otuđenju, odnosno raspolaganju sredstvima ove vrste, odlučuje upravo Vlada. Da jesmo dobronamerni u ovom smislu u podeli odgovornosti, dokazaće vam jedan kasniji amandman, gde kada Vlada daje saglasnost na raspolaganje ove vrste, mi tražimo da konkretnu odgovornost podnese rukovodilac onog organa koji je dao predlog Vladi da odluči i da on potpiše ugovor i da u slučaju nezakonitog predloga i vaše saglasnosti odgovara upravo taj koji je to Vladi predložio i potpisao ugovor.
Gospodine Đeliću, nadam se da ste shvatili kakav je odnos stvari i mislim da je čak u brzini pisanja ovog zakona jedna ovakva stvar promakla, pa molim da razmislite još jednom o usvajanju amandmana na član 27, našeg amandmana 16.

Na član 27. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije prihvatio je amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i zakonom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Nebojša Ranđelović, Zoran Ostojić, Bojan Đurić i Marija Bugarčić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospođa Popović.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Gospodine Ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Republički javni pravobranilac je tzv. državni advokat. U pravobranilaštvu rade pravnici sa položenim pravosudnim ispitom. Prema tome, to su najkvalifikovanija lica da pripreme akte za Vlade o pribavljanju i raspolaganju stvarima u svojini Republike Srbije. dakle, oni su najpozvaniji na to da se jasno opredele prema tim aktima i prema tim pribavljanjima i prema tim raspolaganjima koja su u njihovoj nadležnosti kada se radi o svojini Republike Srbije.
Prema tome, zaista ne vidimo razloga zašto se nije prihvatio ovaj naš amandman, ovo naše predloženo rešenje da najkvalifikovaniji deo pravne struke bude nadležan za tako ozbiljan posao kao što je pribavljanje odnosno raspolaganje državnom imovinom.

Zahvaljujem.
Grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo podnela je amandman na naslov iznad člana 29. i član 29.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospođa Tabaković.

Član 29. po predlagaču ima naslov "Tržišni uslovi pribavljanja i otuđenja nepokretnosti", a mi smo tražili da se taj naslov promeni u "Sticanje prava javne svojine na nepokretnostima". Ne samo naslov, nego smo izmenili i tekst tog člana 29. u priličnoj meri i samo ću obrazloženjem da pokušam još jednom da ubedim Vladu da prihvati ovaj amandman.
Onako kako ste vi predložili zakonom, uopšte niste detaljnije uredili način teretnog sticanja prava nad javnom svojinom, odnosno nepokretnostima koje treba da budu javna svojina, već ste samo kratko govorili o javnom nadmetanju, ali vrlo kratko. Pod pribavljanjem nepokretnosti svrstana je i izgradnja objekata, a šta mislite, da li je to uredu, kako su smislu zakona o javnim nabavkama tretira izgradnja objekata?
Sada ćete čuti obrazloženje. To se po Zakonu o javnim nabavkama gde vi predlažete shodnu primenu u jednom delu zakona, u stvari tretira, nabavkom radova i kao takva nije isključena od primene Zakona o javnim nabavkama po važećem zakonu. Vidite kako najjednostavniji termin može da promeni postupak za pribavljanje nečega.
Podsećamo vas da je nabavka nepokretnosti izuzeta od primene Zakona o javnim nabavkama tek januara 2009. godine, a da je do tada bila u okviru Zakona o javnim nabavkama. Znači, od 2002. godine, to je bio drugačiji postupak, transparentniji, zahtevniji i u smislu veće kontrole raspolaganja javnim sredstvima.
Znate i sami da već dugo postoji pravna praznina u smislu nepostojanja uređenog postupka za kupovinu i zakup nepokretnosti od strane države. Znate, kao i ja, i pokrajine, i lokalne samouprave, kako vi ovde nazivate nosioce prava svojine, ali isti slučaj važi i za javna preduzeća.
Smatramo da je potrebno da na kupovinu nepokretnosti primeniti otvoreni postupak javne nabavke. Međutim, kako je Zakon o javnim nabavkama isključio njegovu primenu, ovim amandmanom smo predvideli osnove otvorenog postupka i izričito propisali izuzetke kada je to neophodno. Znači, ne isključujemo mogućnost kada je to samo određena lokacija, zbog specifičnosti, tu je dozvoljeno da se mimo otvorenog postupka, u jednom neposrednijem postupku, izvrši nabavka.
Odredili smo da postupak sprovodi komisija u cilju sprečavanja zloupotreba. Ostaje kao otvoreno pitanje, priznajem, da li ponuđači imaju pravo da se žale i kada imaju, ukoliko smatraju, i kada je imaju, da su u postupku bili žrtve nekih nepravilnosti koje je država na ovaj način, pribavljajući nepokretnost, učinile.
Predvideli smo i ono što je često potrebno državi, a to je mogućnost pregovaranja sa jednim ili više lica. Znači, u posebnim opravdanim slučajevima, ne želeći da se izuzeci pretvore u pravilo, što je stvarnost, kada se nepokretnost može pribaviti po naročito povoljnim uslovima. Znači, tada je dozvoljena ta neposredna pogodba sa jednim ili više lica, ili kada na određenom području ne postoji druga, odnosno odgovarajuće druge nepokretnosti. Važno je da smo u tim slučajevima predvideli da se, pored obrazloženja, koje je dužno nadležni organ da, da obavezno objavi obaveštenje u Službenom glasniku Republike Srbije i na odgovarajućoj internet stranici, kako bi javnost bila upoznata sa odlukama o kupovini, na način kako se svi zalažemo, a to je transparentno i javnosti poznato.
Izvolite, ako imate i jednu reč primedbe ili protiv rešenja datog u članu 29, ili obrazloženja koje sam iznela, volela bih zaista da ga čujem.

Zahvaljujem. Ovim ste istrošili vreme ovlašćenog predstavnika.
Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Nebojša Ranđelović, Zoran Ostojić, Bojan Đurić i Marija Bugarčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospođa Popović.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iz obrazloženja zašto je naš amandman odbijen stoji da je ovaj amandman u suštini prihvaćen, na taj način, što je Vlada podnela amandman, tako što se iz Predloga zakona brišu reči, ili ako je to sa aspekta interesa nosioca javne svojine, najcelishodnije rešenje.
Vi jeste na neki način poboljšali ovo zakonsko rešenje i ovaj član zakona. međutim, i dalje smatramo da je neposredna pogodba jednostavno nedopustiva u postupku pribavljanja ili otuđenja imovine, pokretnosti, nepokretnosti u imovini Republike Srbije.