Član 34. ima naslov: "Davanje stvari u zakup", a kada bi mu ja dala naslov, nazvala bih ga: "na vuka povika, a lisice meso jedu". Sve vreme se govori o tome šta će Vojvodina uzeti u svoj nadležnost, a neće joj biti prenete pare da tu nadležnost ispuni, a ustvari, po običaju, đavo se krije u malim stvarima. Suština ovog zakona i zakonopisaca je upravo u članu 34.
Poštovani građani, u stavu 1. piše: "Stvari u javnoj svojini mogu se dati u zakup, polazeći od tržišne visine zakupnine za određenu vrstu stvari, u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja pismenih ponuda". Tu se nema šta zameriti.
Postoji sledeći stav 2. gde piše: "Izuzetno od stava 1. ovog člana, stvari u javnoj svojini se mogu dati u zakup neposredno pogodbom, ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće sa aspekta interesa nosioca prava javne svojine, najcelishodnije rešenje".
Gospodine Đeliću, da li vam je promakao stav 2. člana 34. gde će izuzetak, pogotovo u Beogradu, postati pravilo, da se pod obrazloženjem "najcelishodnije rešenje" za nosioca prava javne svojine, a to će za nekog ko predstavlja državu, Republiku, grad, na primer u Beogradu, značiti neograničeno pravo da u neposrednoj pogodbi, a to je po istoriji i teoriji birokratije onaj šalter gde se savije onaj ko moli ili gde postoji kancelarija gde dvoje mogu da razgovaraju nasamo i u četiri oka i neposrednom pogodnom izdaju u zakup stvari javne svojine.
Onako kako ste nama u odbijanju amandmana pisali da je vaše rešenje prikladnije, a ta reč ostaje prazna ljuštura iza koje ne stoji ni jedan argument protiv, isto tako ćete koristiti i obrazloženje celishodnosti za nosioca prava javne svojine i koristiti stav 2. umesto otvorenog postupka u stavu 1.
Možete vi da ćaskate, koliko god hoćete, ja pričam zbog građana Srbije i ponavljam, član 34. je suština zakona o javnoj svojini, gde se sve vreme pravi fama oko toga a što to traži Vojvodina, a šta to želi lokalna samouprava, a čemu služi zakon o javnoj svojini. U stvari se izbegava, da se u jednom otvorenom postupku, transparentnom, izdaju u zakup nepokretnosti kojima u ime građana Srbije raspolažu neki nosioci javne vlasti, raspolažu na način da od toga uglavnom imaju koristi pojedinci, a ne građani Srbije. Na način kako ste kasnijim članom zakona predvideli pravo preče kupovine za one koji se nađu u tom zakupu. Da li treba, da crtam dalje korake ponašanje ili objašnjavam razloge za donošenje ovog zakona. E, meni je potpuno jasno zašto ste odbili ovaj amandman. Vama na čast, a možda ćete jednog dana građanima objašnjavati ko, zašto i kako je ovaj zakon usvojio ko i zašto ga je i kako primenjivao. Hvala vam lepo na pažnji koju ste ukazali meni prilikom odbrane ovog amandmana.