Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Nebojša Ranđelović, Zoran Ostojić i Marija Bugarčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodna poslanica Marija Bugarčić. Izvolite.

Hvala uvažena predsedavajuća, poštovani potpredsedniče, pa evo ovo je jedan od onih amandmana koji ste usvojili na Predlog ovog zakona ...  došlo je do zabune, htela sam na član 41.

Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, ovaj amandman je tehničke prirode, s obzirom da smo mi ulagali amandmane na sve ove prethodne odredbe zakona koje su se odnosile na mogućnost pribavljanja i otuđenja nekretnina, pokretnina, odnosno davanje u zakup neposrednom pogodbom imovine Republike Srbije.
Mi smatramo da to nije dobro rešenje i da bi smo u stvari ostvarili taj cilj, da se izbriše ta mogućnost neposredne pogodbe i zakona i na ovaj član 35. smo stavili amandman, tako da onemogućimo Vladu, da Vlada uredbom ustanovi i načine te neposredne pogodbe. Smatramo da Vlada ne može u tom smislu da odlučuje jer je to prevelika proizvoljnost i prevelike mogućnosti se daju ovoj grani vlasti, izvršnoj jer se radi o često jako velikim vrednostima i velikom imovinom. Prema tome, ovaj član 35. u stvari samo je nastavak tog lošeg rešenja koje je započet sa članom 33., 34., pa sad i 35. odnosno sa članom 29.

Na član 36. amandman je podnela od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe "Napred Srbijo".
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković ima reč.

Član 36. govori o nadležnosti za zaključivanje ugovora i mi smo podneli amandman gde se u stavu 2. menja deo, gde ugovor o pribavljanju i raspolaganju pokretne stvarima za posebne namere, predviđamo da zaključuje rukovodilac organa, odnosno službe koja koristi, odnosno za čije potrebe se te stvari pribavljaju. Menjanje stavova, neću obrazlagati posebno nego ću vam obrazloženjem reći šta smo hteli ovim amandmanom da postignemo.  
Pošto, smo u obrazloženju amandmana na član 27. naveli razloge zbog kojih smatramo da o pribavljanju i raspolaganju pokretnim stvarima zaista treba da odlučuje Vlada. Međutim, na osnovu odluke koju Vlada donosi, ugovor treba da potpiše rukovodilac organa, odnosno službe, a ne direktor direkcije. Dovoljno je da Vlada podnese odluku, a da niži organi koji tu odluku pripreme snose i odgovornost stavljanjem potpisa na ugovor. Uneli smo takođe, i izraz "raspolaganje" umesto "otuđenje", čime smo u stvari obuhvatili sve one mogućnosti koje je zakon predložio, ne samo ovaj nego i svi važeći zakoni koji podrazumevaju šta se pod terminom raspolaganje podrazumeva i smatramo da je kao takav ovaj član zakona mnogo jasniji, a važe obrazloženje da je vaše rešenje prikladnije, za je zaista neprikladno.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Nebojša Ranđelović, Zoran Ostojić, Bojan Đurić i Marija Bugarčić.
Narodna poslanica Judita Popović, ima reč.

Hvala poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u stvari predložili da Republičko javno pravobranilaštvo bude onaj ključni organ koji će zaključivati ugovore o otuđivanju, pribavljanju, davanja u zakup, dakle, republički pravobranilac će biti taj koji će u stvari da pravno uokviri sva raspolaganja imovinom Republike Srbije, a vidimo da je predlagač bio mišljenja da je najbolje da to obavi direkcija, Direkcija za imovinu koja je pokazala na koji način radi u proteklih 16 godina.
Napominjem, da Direkcija za imovinu koja je imala obavezu da vodi evidenciju o celokupnoj imovini koja je nacionalizovana 1995. godine, dakle, imovina koja je tim jednim zakonom od 19 članova bukvalno oduzete od pokrajina i od jedinica lokalnih samouprava.
Dakle, radi se o celokupnoj pokretnoj, nepokretnoj i ostaloj imovini, a ta Republička direkcija je bila u stanju da evidentira samo 5% od ukupne imovine, odnosno nepokretnosti sa kojima je raspolagala, dakle, uopšte nije imala u vidu sa kakvim nepokretnostima raspolaže, bila je veoma neažurna, prilikom davanja mišljenja i saglasnosti na raspolaganju AP, odnosno jedinicama lokalne samouprave, kada je to bilo prilično nužno, kada je tim autonomijama bilo potrebno da reše neka svoja goruća pitanja u autonomiji, odnosno lokalu. Često se godinama čekalo na mišljenja i saglasnosti bilo kakvu odluku direkcije, a ista ta direkcija dalje se promoviše sa ovakvim Predlogom zakona, a mislimo da to nije u redu i da to ipak treba da se prepusti onom organu odnosno Republičkom javnom pravobraniocu, kako smo mi predložili amandmanom.

Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Nebojša Ranđelović, Zoran Ostojić, Bojan Đurić i Marija Bugarčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Judita Popović, ima reč.

Hvala gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član samo ukazuje koliko smo bili u pravu kada smo utvrdili da je ipak Republički javni pravobranilac onaj koji može najkvalitetnije da odgovori izazovima, svim pravnim poslovima koji su potrebni da bi se upravljalo, raspolagalo sa državnom imovinom.
Ovim članom 37. predlagač ustvari predviđa da se svi ugovori o pribavljanju i otuđenju nepokretnosti u svojini Republike Srbije, zaključuje po prethodnom pribavljenom mišljenju Republičkog javnog pravobranioca.
Dakle, ako Republički javni pravobranilac je nadležan da da svoje mišljenje o kvalitetu tog pribavljanja ili otuđenja. Zar nije mnogo celishodnije i efikasnije i preskačemo ustvari jednu nepotrebnu kariku u smislu te direkcije za otuđenje odnosno pribavljanje nepokretnosti. Prema tome, ipak je taj Republički javni pravobranilac onaj koji je najkvalitetniji za ove poslove.