Želim da kažem da je Vlada prihvatila ovaj amandman pre sveta zbog toga što, kao što je rekao predsednik Vlade dr Cvetković prekjuče, ovaj zakon, a i generalno opredeljenje Vlade Republike Srbije jeste da se krene u jednu temeljitu reformu javnog sektora.
U našem javnom mnjenju se mnogo govori o ministarstvima, o onome šta rade ministri, njihovi saradnici i to je dobro, međutim, treba biti svestan da veći broj ljudi mnogo veća sredstva upotrebljavaju JKP, tako da ako razmišljamo o tome da li se na svrsishodan način upotrebljavaju sredstva nacije, da li ono što naši građani odvajaju za one cene koje su administrativno određene ili pak u onim aktivnostima gde nema alternative, utoliko je bitnije da javna preduzeća budu što je moguće efikasnija i što štedljivija.
Uz ovaj amandman imamo u domenu upravljanja napredak. To ne može biti kraj zato što nas očekuje po nužnosti i posle ovakvog amandmana određene izmene i dopune zakona o javnim preduzećima. To je neminovno i to je poželjno.
Istovremeno, kao što sam rekao, u momentu obrazlaganja zakona u načelu, ovaj zakon sadrži jednu izuzetno snažnu polugu koja se zove imovinsko spremanje javnog sektora jer svako javno komunalno preduzeće ili javno pokrajinsko preduzeće će morati da opravda svom osnivaču koja mu je imovina potrebna i za koje svrhe i uvereni smo da će to obezbediti dodatne mogućnosti za investicije kada se dobro analizira da li ta hala, taj teren, taj letnjikovac, taj medicinski aparat, da li je sve to svrsishodno da bude locirano u tom javnom preduzeću.
Svi dobro znamo, na primer, da su Železnice Srbije u momentu kada se njihove plate i dalje isplaćuju iz budžeta Republike Srbije, kupile, a da je o tome Vlada tek naknadno saznala da je kupljen jedan izuzetno skupocen medicinski aparat i u neku ruku imamo odvojeni zdravstveni sistem unutar sistema železnice.
Ovaj zakon je mogućnost da se to temeljito preispita, da se vidi da li je to svrsishodno, da li ti aparati koji koštaju pojedinačno i po dva, tri miliona evra, da li je nužno da železnica ima svoje, da vidimo kakva je produktivnost tih aparata, da li je uputno da se kupuje još jedan takav aparat u drugoj bolnici negde drugde u našoj zemlji ili je mnogo bolje da to bude objedinjeno u našem generalnom sistemu zdravstva.
Dao sam samo jedan primer, ali ima i mnogo drugih primera.