TRINAESTO VANREDNO ZASEDANJE, 23.09.2011.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TRINAESTO VANREDNO ZASEDANJE

4. dan rada

23.09.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:15 do 21:35

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je minut i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe i toliko je i ostalo.
Reč ima ministar, Dušan Petrović.
...
Demokratska stranka

Dušan Petrović

Brojevi umeju da budu veoma slikoviti i mislim da odlično vodimo na ovaj način debatu.
U ovo vreme, kada je napravljena situacija u kojoj banke više nisu bile u stanju da vraćaju devizne uloge građanima, pa je onda država postavila nov zakon, pa sada svi zajedno vraćamo to građanima Srbije, zaduženost zemlje je bila 133% bruto društvenog proizvoda. Sada je zaduženost zemlje 42% bruto društvenog proizvoda. Kada pogledate, recimo, zaduženost nekih od vrlo ozbiljnih zemalja EU, u odnosu na bruto društveni proizvod, Srbija stoji daleko bolje.
Dakle, stvari sa ekonomijom su prioritet i otvaranje novih radnih mesta, nove investicije, povećanje bruto društvenog proizvoda i smanjenje, naravno, zaduženosti su glavni cilj ekonomske politike, ali brojevi su neumoljivi. Oni su slikoviti i ne bi se strane finansijske institucije odvažile da ulože milijardu evra u Srbiju, da nemaju potpuno poverenje u to da će država biti u stanju da taj novac vraća, što znači da će ovaj nivo zaduženja biti manji, da će fiskalni prihodi biti veći, a to nije moguće ako se ne dese dobre stvari u ekonomiji i u poljoprivredi, ako se ne povećaju zarade. Stranci veoma mnogo veruju u nas, pa nema razloga da mi ne verujemo u sebe više nego što ovi iz inostranstva veruju u nas.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 30. i član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Zoran Šami, Milan Lapčević, Rade Obradović, Milica Radović i Aleksandar Pejčić.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić ima reč. Izvolite.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Miloš Aligrudić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
 U članu 30. vi utvrđujete ukupan iznos obeštećenja. Tu sada dolazimo do poente zbog čega mi tražimo da se briše stav 2. ovog člana, jer stav 1. kaže -  obeštećenje se vrši u vidu državnih obveznica Republike Srbije i u novcu za isplatu akontacije obeštećenja. Taj prvi stav je u redu, jer kako god da se to obeštećenje realizuje, to je očigledno mehanizam preko koga to treba da se uradi. Međutim, u drugom stavu, koji ste vi ovde dali, sadržana je sva naopaka logika predloga ovog zakona. Nisam rekao, da opet ne bude insinuacija, da tu postoji vaša zla namera, ali u najmanju ruku postoji nepromišljenost, a da nečija naopaka namera tu postoji, ne utvrđujući čija je konkretno, postoji.
Evo o čemu je reč. Ako vi nizom odredaba ovog predloga zakona faktički isključite mogućnost restitucije u naturi, restitucija u naturi je proklamovana kao primarna restitucija. Ali, ako je vi nizom mera, koje su predviđene predlogom ovog zakona, isključite, dolazimo do čega? Do novčanog obeštećenja. A ako novčano obeštećenje, iz razloga koje ste naveli u stavu 2. ovog člana, ograničite floskulom, koja kaže da ukupan iznos ne sme ugroziti makroekonomsku stabilnost i privredni rast Republike Srbije, pa tako dolazite do dve milijarde evra, koje se zovu – svrhu ukupnu mogu dati, onda od ovog zakona nema ništa. To mi sve vreme tvrdimo, da je ovo mrtvo slovo na papiru, od početka do kraja.
Sada, ako se pitate što smo mi da se ograniči na dve milijarde, nije u tome poenta, nemojte da se pogrešno razumemo. Ne mislimo mi da vi sada treba da izdvojite deset milijardi da vraćate. To je novac koji poreski obveznici Srbije treba da daju, pa ne možemo ni biti za to. Poenta je u nečemu drugom. Ponavljam, ako ja kao poreski obveznik, vi, bilo ko, kao poreski obveznik ove države treba da dam novac iz svog džepa, puneći budžet za namenu vraćanja duga, koju država ima prema određenoj kategoriji lica, a valjda je red da se država trudi i njeni predstavnici koji su izabrani da taj iznos bude što manji, dakle, mi ne sporimo obavezu koju država ima prema ovim licima. Čak, sasvim suprotno, mi ističemo u prvi plan. Ali, jednako je naša obaveza da branimo interes građana koji nisu pojedinačno krivi za tu nesreću koja je te ljude zadesila. Oni su dužni kao građani da budu solidarni, svi smo dužni da budemo solidarni jedni prema drugima, i dužni su kroz tu solidarnost i to da plate. I ja sam dužan, iako meni ništa nije, a ni mojim precima, oduzeto, nema šta da mi se vrati, ali sam dužan. Ali, želim da shvatim i da razumem iz ovog doma, iz ove skupštine, iako nema direktnog prenosa, biću u sitne sate, gledaće to ljudi, želim da razumem da novac koji ću ja dati za pored bude poslednja ultimativna mera da se problem reši, a ne prva. Želim da to ne bude prva mera, da ja budem prvi na udaru. To vam celo popodne pričam i noćas.
Zato mi tražimo brisanje stava 2, jer hoćemo da to bude kompatibilno sa idejom supstitucije. Ona čak može ići i šire, kroz utvrđivanje prava, a ne samo iste vrste predmeta koji se vraća, istog stanja itd. Mogu biti i prava, prava koja se mogu ekvivalentno u novcu izraziti i eto spasa. Vrlo prosto. Država ispunjava svoju obavezu. Za deo za koji ne može da ispuni na taj način biće novčanog obeštećenja. Ono se neće ograničiti nego će se drugim mehanizmima, kroz odlaganja momenta primene, kroz rokove, kroz etape, to ublažiti. Onda ljudi kada daju svoj novac iz svog džepa, iz solidarnosti za potrebe onih koji su od države oštećeni, onda će oni znati zašta daju, pa im se onda to da i objasniti. A ne da antagonizujemo društvo i razne društvene slojeve po ovom pitanju. Zato je ovo bilo brzo, kuso, da ne kažem zlonamerno, ali nepromišljeno i sa lošim efektima.
Zbog toga je neophodno da se briše stav 2. ovog člana, a važno je jako, ako je već Vlada smogla snage da povuče zakon o crkvama i verskim zajednicama, radi konsultacija na doradu, da to isto uradite sa opštim zakonom, koji itekako ima veze sa apsolutno istom materijom. Nemojte nas mučiti da radimo do sitnih sati noćas, ako ovo može da se povuče, takođe, ovaj predlog zakona i da se uredi. Evo, mi vam stojimo na raspolaganju, bez najmanjeg lažnog postavljanja u ovoj priči, spremni smo kao grupa da učestvujemo, ako treba, i na posebnim konsultacijama, ako vi želite te konsultacije, da raščistimo određene sporne stvari i da izađe ova skupština sa jednim usaglašenim tekstom zakona za 15 ili 20 dana. Kratak je rok, ali to je fizički moguće. Samo nemojte ovo raditi što ste predložili.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je tri minuta i 30 sekundi dodatnih.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Žika Gojković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Mirko Čikiriz.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

Za evropsku Srbiju
Neću se više javljati za reč, budući da su ostali amandmani tehničkog karaktera i mislim da je jasan naš stav i dobra namera. Nisam danas želeo da budem oštri kritičar predloga Vlade, zbog proste činjenice da je ovo prva vlada koja pokušava da ispravi veliku istorijsku nepravdu koju nije skrivila, u teškoj ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazi ova država. Za te činjenice mi imamo puno razumevanja.
Takođe, imamo puno razumevanja da je vrlo težak posao vratiti nekome oduzeta prava, a da ne ugrozite u međuvremenu mnoga već stečena prava. To nije problem sa kojim se susreće ova zemlja, to je problem sa kojim su se susretale sve zemlje koje su donosile zakon o restituciji. Hrvatska je menjala šest ili sedam puta zakon o restituciji. Poljska, članica EU, još uvek nije donela zakon o restituciji. Slovenci su našli neke dobre modele i vratili su skoro 95% oduzete imovine. Mi smo kroz supstidijarnu restituciju, na kojoj se zasniva i ovaj član, želeli da istovremeno, čini nam se, uradimo nešto dobro i za državu i za ljude kojima je oduzeta imovina.
To nije naš izum. To je nešto što su radile mnoge zemlje i što je dalo dobre rezultate.
Napraviću jedno poređenje. Tito i Vili Brant su sklopili neki tajni sporazum o naplati ratne štete. Nemački sudovi i nemački zakoni su bili različiti u pogledu od zemlje do zemlje, ali jedna Jevrejka, koja je bila u Aušvicu četiri godine i postala invalid, pred nemačkim sudom ostvarila je pravo na naknadu štete od samo 16.000. To je u odnosu na patnje koje je ona pretrpela za četiri godine u Aušvicu, iznos naknade koji naši sudovi dosuđuju nekim licima neosnovano lišenim slobode koji u zatvoru provedu nekoliko meseci, a pri tom nisu izloženi torturi prinudnog rada, itd.
Ta želja da se ostvari puna naknada šteta, puna satisfakcija i materijalna i nematerijalna, itd, uvek prisutna kod onih koji su oštećeni i to je u potpunosti rzumljivo i to je u potpunosti legitimno. Pošto ni ja ne spadam u tu grupu lica kojima je lično oduzeta imovina, ni meni ni nekom od moje porodice, mi smo iz SPO, pošto je ovo temelj našeg programa pokušali, iritirani sa 1.001 postupkom Titovih komunista da se stavimo u položaj tih ljudi u tom vremenu i kroz sve šta su oni prošli u zadnjih nekoliko decenija.
Zbog toga su naši nastupi bili ovakvi, u najboljoj nameri, još jednom podvlačim, sve naše diskusije i kod svih budućih zakona. Sa gospodinom Dušanom Petrovićem sam prokrstario pola Srbije, mi smo davno ovo građanima obećali, ovo je zaista plus i mislim i za vas lično i za ovu vladu što je krenula u ovim teškim okolnostima u ovaj postupak, ali čini mi se da ima dovoljno vremena da se razmisli o supstitijarnoj restituciji na kojoj ćemo mi insistirati, ubeđenja da radimo u najboljoj veri.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Tri minuta i 30 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Na član 30. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Janković, Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.
ZLATA ĐERIĆ. Amandman na član 30. koji smo podneli odnosi se na stav 2. ovog istog člana koji smo smatrali da treba da bude izmenjen u onom delu gde država, koja drži do sebe i koja tvrdi da je vrlo ozbiljna u nameri da obešteti građane kroz ovaj zakon, navodi u tom članu nešto čime ostavlja mala vrata da može da se to i ne ispuni.
Do sada smo čuli mnogo članova i obrazloženja šta sve ne može, kako ne može, zašto ne može i šta sve i pod kojim uslovima neće da se vrati. Ovde imate jednu formulacijom sa kojom se nismo složili, ne sporimo cifru, ne sporimo član, ali kaže: " Ukupan iznos obeštećenja iz stava 1. ovog člana ne sme da ugrozi makroekonomsku stabilnost i privredni rast Republike Srbije." Prvo, takva formulacija se ne stavlja u zakon, u zakon se stavlja ono što će da se uradi, a šta će se pri sprovođenju zakona dešavati, za to je odgovoran onaj, u ovom slučaju je to država, ko je građane koji treba da budu obeštećeni ovim zakonom, u to stanje doveo.
Da prevedem na možda razumljiviji jezik, kako smo mi to videli, to bi bilo kao u saobraćaju, da ja kao nesavestan vozač razbijem nekome automobil i onda ne mogu da platim obeštećenje, jer to ugrožava moj ekonomski standard. Dužna sam da to uradim, obavezna. Ne može da bude to izgovor.
Dakle, to je ona formulacija koja nije smela da stoji u ovom članu, a sa ostalim navodima u članu 30. se u principu slažemo, mada mislimo da je to još jedan od onih dokaza da ovaj zakon neće biti sproveden. Pokušaj da se dođe do ovog zakona je za svaku pohvalu.
Međutim, to što je povučen zakon o rehabilitaciji i zakon o povraćaju imovine crkvama, bojim se da i ovaj zakon dovodi pod veliki znak pitanja.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 31. i član 31. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Nemanja Šarović i narodni poslanik Žika Gojković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Zoran Šami, Milan Lapčević, Rade Obradović, Milica Radović i Aleksandar Pejčić.
Reč ima narodni poslanik Rade Obradović.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospođo Čomić, član 31. utvrđuje način na koji se određuje obeštećenje. Pre svega, mi predlažemo našim amandmanom da to bude tržišna naknada, jer ako bi ostao ovakav član zakona, on bi dovodio u duboko neravnopravan položaj sve one kojima će imovina biti vraćena u naturi i one koji neće biti u prilici, ne svojom krivicom, s jedne strane, oduzeta im je imovina a, sa druge strane, nema mogućnost da im se vrati u naturi nego će dobiti obeštećenje daleko ispod tržišne vrednosti.
Time zakon koji pre svega želi da otkloni nepravdu, uspostavlja novu nepravdu, jer oni koji će dobiti imovinu u naturi, dobiće je u punoj vrednosti, a ovi koji ne mogu, pošto ne stvarate mogućnost da se dobije zamena za imovinu, dobiće obeštećenje.
Određuje se da ukupna suma obeštećenja bude dve milijarde evra. Zašto dve milijarde, zašto ne milijardu, tri ili dve i po? Očigledno da je to stvar slobodne procene.
Treće, postoje brojni izuzeci i po pitanju osoba koje mogu da dobiju imovinu po ovom zakonu, kojima će imovina biti vraćena a, sa druge strane, izuzeci kada ne može da bude vraćena u naturi. To ukazuje da će obeštećenje biti osnovni oblik po kome će se realizovati vraćanje imovine.
Na koji način se utvrđuje vrednost obeštećenja? Tako što se utvrdi ukupna vrednost imovine, po proceni poreske uprave, pa se ta sumu dovodi u proporciju sa dve milijarde evra. Šta će da se desi ako ukupna procenjena vrednost bude jedna milijarda evra? To je realna mogućnosti, osim ako vi nemate procenu da je to daleko veći iznos od dve milijarde evra. Onda će svi korisnici dobiti sa koeficijentom dva vrednost svoje imovine, što znači dva puta veću vrednost nego što je realna vrednost njihove imovine za koju su oštećeni. To samo po sebi dovodi do toga da je ovako koncipiran član potpuno besmislen i očigledno dovodi u neravnopravan položaj osobe, sve one naše građane koji su oštećeni od strane države.
Sa druge strane, kada se utvrdi obeštećenje, biće u obveznicama. No, zakon će se tek doneti, stupio na snagu 2015. do 2030, odnosno za starije osobe će to biti kraći rok, čini mi se da je usvojen amandman LDP za osobe starije od 66 godina. Malopre ste rekli da su naše obveznice jako dobro prošle na međunarodnom tržištu. Poznata je stvar da, kad se kupuju državne obveznice da su to hartije od vrednosti koje se tretiraju kao prvoklasne hartije, koje na traže nikakva obezbeđenja.
U našim zakonima, čak i u Srbiji kada kupujete državne obveznice, onda ne morate da odvajate ni za obaveznu rezervu ni za sve ono drugo što odvajate po drugom. Sa druge strane, baš hvaliti se time da smo se zadužili juče milijardu dolara ili evra, nisam siguran koliko je to baš stvar za hvalu
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Minut i 30 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Dušan Petrović.