Poštovani ministre, uvažene kolege, vratiću se na ono što tišti naše građane i na ono što je predmet današnjih razgovora mnogih naših građana kada je u pitanju ovaj povraćaj imovine i obeštećenje. Govoriću u ime jedne populacije ili grupe građana koji su me zamolili da danas podnesem amandman.
Podneo sam amandman na član 31. stav 3. i zarad javnosti, citiraću ga: "Po odredbama ovog zakona, može se ostvariti ukupno obeštećenje po osnovu oduzete imovine jednog bivšeg vlasnika po svim osnovama iz člana 1. ovog zakona koji u opštem interesu ne može preći iznos od 500 hiljada evra." Svojim amandmanom predlažem da se tu ne završava, već da se nastavi dalje rečima: "izuzev obeštećenja pravnih lica od posebnog značaja, kao što su organizacije boraca, vojnih invalida, porodica palih boraca i drugo".
Možda to sad ne bi izazvalo ništa posebno kad imovina ove grupacije koja je sticana posle Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata, zaista nije vredna i ogromna, ali je u dobroj meri posle Drugog svetskog rata i kasnije nacionalizovana. Znači, tu imovinu su sačinjavali razni domovi, klubovi, lečilišta, drugi objekti, poslovni objekti u kojima su ti veterani iz tih prošlih ratova, i prvih i drugih, prosto sticali ono što država nije mogla u tom momentu da im da.
Država Srbija je posle Prvog svetskog rata imala ogroman broj, tada su se zvali bogalji, danas se zovu vojni invalidi. Da bi našla način kako da im pomogne, kralj je tamo 20 i neke godine doneo ukaz da mogu jedan dan u mesecu da prose. Posle Drugog svetskog rata došlo je do neke druge prilike i prema učesnicima NOB-a se malo više obratila pažnja, sticala se imovina, postojala su lečilišta u raznim mestima, ja verujem da kolege poslanici dobro znaju da iz svojih gradova odakle dolaze postoji svugde po nekakav dom koji je predmet ili zadužbinske ostavine, poklona, legata, ili je iz nekih invalidskih fondova kupovana i sticana imovina.
Nekih godina je to sve nacionalizovano. Imamo primer Doma vojske u centru Beograda, imamo primer Doma ratnih vojnih invalida na Savskom trgu gde je osam hiljada kvadrata nacionalizovano. To sada treba organizacijama koje to vode i paze o tome. Ne može se vratiti naturalno, naravno, mora se obeštetiti.
Bio sam na nekih 50-ak mesta u Srbiji gde to postoji, gde postoji tačna imovina, katastarski zapisana da je vlasništvo tih organizacija. Postavlja se pitanje da li je 500 hiljada evra u stvari prava mera vrednosti da se možda napravi nekakav dom veterana, dom invalida, bilo čega što bi vratilo svrhu upravo ovog zakona o kome sada pričamo? Mi smatramo da treba izuzeti ovaj deo. Naravno, nismo pristalice toga da to može da bude epohalno vraćeno u jedan dinar, ili u evro, s obzirom na to kolika je to vrednost bila, ali, treba izuzeti ovakvu vrstu, jer mislimo da ona to zaslužuje.
Vidimo da je amandmanom jedne poslaničke grupe na Predlog zakona o javnoj svojini, jedan fond, mislim da je penzioni, u specifičnoj situaciji, jer je izuzeta imovina i sklonjena u stranu kod tog zakona. Ne vidim razloga da to ne može i ovde da se uradi. Naravno, kasnije treba da se nekim drugim aktima, u razradi ovog zakona o povraćaju imovine i obeštećenju, to uradi da bude onako kako treba da bude i da se ova populacija tj. ovi građani zaštite na način koliko je to u ovom trenutku moguće.
Naravno, ne očekujemo da mi delimo, da imamo privilegiju bilo čega, ali da delimo sudbinu sa svojim narodom pod istim uslovima, ovih dana smo slušali sve i svašta kad su u pitanju učesnici NOB-a, posle toga foksdojčeri. Prosto smatramo, treba o ovome razmisliti i pozivam ministra da u ime Vlade razmisli o ovom amandmanu ili da ga možda uz neku ispravku, ili kako li već bude prikladan i prihvatljiv za Vladu. Hvala.
