Reč ima gospođa Kolundžija, pravo na repliku.

Zaista ne želim da merim entuzijazam bilo koga i da svrstavam i klasifikujem. Ako mi polemišemo o tome i ako je to tema šta je ono što treba uraditi da bismo zaista ostvarili taj istorijski cilj, mislim da nikada niste imali zatvorena vrata, što se tiče ove Vlade i ove parlamentarne većine.
Mi smo uvek bili krajnje spremni da sve one što veruju u evropsku budućnost Srbije treba uključiti u taj proces zato što je on težak, komplikovan, nosi izvesne traume i nije tako jednostavno uraditi sve što je pred nama. U tom smislu zaista na pamet mi nije palo da bilo čiji doprinos ostvarivanju tog cilja umanjujem.
Razumem potrebu da se na nekoj ideji politički takmičimo. Činjenica je da su svi zakoni doneti zahvaljujući glasovima vladajuće većine. Činjenica je takođe da je LDP podržala svojim glasovima neke evropske zakone i to nikada niti smo negirali niti ćemo negirati. To smatramo izuzetno važnim ne samo za obavljanje posla, i činjenica je takođe da smo uvek bili osetljivi na sve sugestije koje u oblikovanju evropskih zakona mogu da doprinesu da ti zakoni budu bolji sa stanovišta interesa građana Srbije. U tom smislu mislim da mi nemamo nikakav spor, niti imamo prostor za spor.
Ono što je takođe možda razlika koju želim da potenciram jeste da mi imamo razumevanje za složenost problema koje Srbija treba da reši i razumemo da to nije tako jednostavno, jer se radi o ljudskim sudbinama. U tome se možda razlikujemo. Mi ne mislimo da je rešenje tako jednostavno.

Vreme. Hvala.
Gospodin Bojan Đurić ima reč.

Nema nikakve sumnje da je reč o ljudskim sudbinama koje moramo da rešimo.
U vas, gospođo Kolundžija, i u najveći deo DS ne sumnjam u tom smislu da su vam ljudski životi ili ljudske sudbine ili ljudske sudbine najvećeg dela običnih ljudi u prvom planu. Samo vam kažem da mi se u nekim trenucima čini, kada govore neki od vaših zvaničnika, da su im u prvom planu sudbine kriminalaca sa severa Kosova ili sudbine četiri predsednika opštine sa severa Kosova koje smo ovde juče imali pokušaj da budu uključeni u rešenje problema sa kojim nemaju nikakve veze ili bar ne bi smeli da imaju veze. Samo je u tome problem.
Znači, ono što je naš zahtev je da počnete da rešavate probleme većine ljudi na severu Kosova, da počnete malo više da mislite ili da budete malo operativniji kada rešavate probleme Srba južno od Ibra i najvećeg broja Srba severno od Ibra. Zbog toga je naš predlog u nekoliko navrata bio da pozovete ljude da se vrate sa barikada kući i da nastavite pregovore koji su vezani za sever Kosova, uz vrlo konkretan predlog da kao polaznu osnovu prihvatite, odnosno da ova zemlja prihvati Ahtisarijev plan.
Ponudili smo vam vrlo jasno, nekoliko puta, ne samo u proteklih nekoliko nedelja, nego u proteklih nekoliko godina, našu političku pomoć da to uradite, kao što ste imali političku pomoć u glasovima, da se usvoje neke od evropskih zakona. Ništa u tome nije sporno.
Naš problem je da dva meseca pre Odluke Saveta Evropske unije, onaj cilj za koji smo zajedno radili, mislim da jesmo zajedno radili u ove tri i po godine usvajajući ovde zakone, da on nije izvestan i da više nisu dovoljni zakoni, i da više nisu dovoljni dobri, tehnički dobri evropski, nego je potrebna prava, čvršća ili operativnija evropska politika. Naše očekivanje da nam kažete da li ste spremni da tu politiku sprovodite, a za to biste imali našu podršku, ili niste. To je jedina dilema koju danas ovde imamo.

Gospođo Kolundžija, izvolite.

Vrlo kratko. Dakle, ako je u pitanju spremnost Demokratske stranke, onda je cilj izvestan. Dakle, što se Demokratske stranke tiče, evropski put Srbije nikada nije bio pod znakom pitanja, bez obzira na to kako se tumače izjave nekih pojedinaca, jer ako bismo se na tome bazirali, onda bismo mnogo toga mogli da se zapitamo, jer razni izjavljuju razne stvari.
Želim da kažem samo još nešto i to vrlo kratko. Dakle, ljudi koji žive dole, ipak treba da prihvatimo to,da drugačije doživljavaju sopstvenu stvarnost od nas koji smo ovde. Mislim da niko nema pravo strogo da im sudi, zbog toga što su životno zainteresovani za ono što se dešava dole i zato što možda nama iz udaljenosti, ono što se dešava dole izgleda drugačije, nego njima koji su tamo. Hvala.

Hvala vama. Reč ima gospodin Velimir Ilić, predsednik poslaničke grupe Nova Srbija.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, neobjašnjivo je da ova vlada Republike Srbije se izuzetno zadužuje u poslednjim mesecima svoje vlasti. Ne možemo objasniti da nedavno milijarda obveznica, evo sad 200 miliona evra, i to u zadnjim mesecima vlasti, i to na kraju građevinske sezone. Ko je do sada dozvoljavao da neko zadužuje neke buduće vlade koje budu dolazile sa ovolikim ciframa u poslednje vreme, ako se neće samo to koristiti kao izborna kampanja?
Neobjašnjivo je da i u zadnjim mesecima vlasti, pri isteku mandata, kada je počela izborna kampanja, na kraju građevinske sezone, neko zadužuje, na primer, Građevinsku direkciju. Podiže kredit Građevinska direkcija, koja počinje tobože da gradi u novembru mesecu, oktobru, decembru mesecu, januaru, a onda imamo izbore. Šta će da se gradi u zimskom periodu? Koji su to komercijalni krediti, vidite ovo su kratkoročni komercijalni krediti kod Komercijalne banke.
Za stambenu gradnju, a posebno za socijalnu gradnju, ne mogu se uzimati ovako komercijalni krediti, sa kratkim rokom otplate i sa maksimalnim mirovanjem glavnice duga 12 meseci. To nikad u građevinarstvu ne može da se isplati.
Ovaj kredit se uzima da reprogramira neki prethodni kredit koji je uzet isto pod ovakvim komercijalnim uslovima, što je Ministarstvo uradilo izuzetno loše, a vi ste ovde to odobrili i sada kada nije mogao dug da se vrati, sada se uzima novi kredit, da se taj kredit pokrije. Onda ćemo uzimati još teže uslove komercijalnog kredita, da pokrijemo i ovaj kredit, jer neće biti mogućnosti da se on regularno otplati.
Kredit u građevinarstvu kada se uzima, on mora da se prikaže elaboratom koji se prilaže, studijom koja će se uraditi, da će on biti isplativ i da će moći od prodaje stanova da se otplaćuje.
Ko još uzima komercijalne kredite za stambenu gradnju? Gospodine ministre, i sami ste građevinar, a to je nemoguće. Je li tako? Vi, iz vašeg iskustva, kada biste mogli da uzmete kredit na 18 meseci i da gradite nešto, da radite, pa sada uzimate drugi kredit da pokrijete onaj kredit koji niste platili, pa ćete uzeti treći da pokrijete ovaj itd?
Nedavno sam bio u Kini sa gospođom predsednicom parlamenta. Ono što sam tamo čuo od vrha Kine i od direktora najvećih kineskih banaka, da oni nude kredite sa tri posto ukupnih kamata, grejs periodom od pet godina, na 20 godina. To su krediti od kojih može da se gradi solidarna gradnja.
Zašto bežimo od tih kredita? Da bi se dodvorili i pravili promet nekim bankama, kao što je Komercijalna banka? Znamo ko učestvuje, ovo je biznis. Pričamo o EU, ovde slušam komentare i prepucavanja. EU pravi veliki biznis preko nas, davajući nam kratkoročne kredite sa veoma nepovoljnim uslovima. U svetu imaju mnogo jeftinije pare nego što se dobijaju, evo konkretno, uzmimo na primer Kolubaru.
Neka mi neko objasni zašto uzimamo ovaj kredit koji je duplo skuplji nego drugi kredit koji nam drugi nude? Da bi se dodvorili nekome da nam progleda kroz prste i da nas stavi da budemo neki kandidati, a znamo šta je glavni uslov koji ne možemo da ispunimo i nikada nećemo, dok ga ne ispunimo, postati i dobiti datum, postati član EU.
Bio sam na sastanku sa direktorom najveće kineske banke, koji je gospodinu Škundriću, koji je vaš bivši ministar energetike ponudio kredit sa 3% kamate za energetiku, sa pet godina grejs periodom i kredit na 10 do 20 godina. To nude za Kostolac, to nude za Kolubaru, to su nudili za Obrenovac.
Zašto se stidimo da uzmemo tamo gde je duplo jeftinije i duplo povoljnije nego ovamo gde uzimamo? Ko je taj koji nas stalno vuče kod istih banaka, a znamo ko gospodari finansijama 10-11 godina u Srbiji i vodi sada žestoku kampanju, sa čijim sredstvima?
Molim vas lepo, ima li ovde nekoga da ukapira ovde, da pred izbore uzimamo kredit da gradimo a sneg počeo da pada. Sada uzimamo kredit, za nekoliko meseci da izgradimo neke objekte, a zadužimo se, a šta je poenta priče? Da raspišemo tender, da dodelimo nekoj našoj firmi posao i da sebe obezbedimo za kampanju.
Zato ćemo zadužiti debelo sledeću vladu koja dođe, pa neka vide kuda će i šta će.
Ne slažem se sa bilo kakvim zaduživanjem po ovakvom osnovu, u momentu pune izborne kampanje svih političkih partija. Gospodo iz vladajuće koalicije, svi ste vi u kampanji. Svađate se na terenu kao cigani. Izvinjavam se što vređam Rome, ali to je naša narodna izreka, kaže posvađaju se, šta se radi – da naprave gužvu. Sada se i vi svađate da napravite gužvu na terenu i uopšte se ne zna šta vi hoćete. Prepucavate se, imate političke sukobe, gledate ko će više da obezbedi sredstava da bi na taj način bolje profitirao u kampanji.
Prema tome, ova četiri zakona koja su ponuđena su vrlo nekorektna sada. Na kraju građevinske sezone, pred zimu se zemlja zadužuje, država se zadužuje, država se opterećuje pod veoma nepovoljnim uslovima, pravi se promet nekim bankama, i naravno, posao se dodeljuje nekim firmama koje će sutra pomoći nekome u kampanji, ili podržati, ili voditi kampanju. Ovo je sve što se koristi u kampanji.
Nedavno sam govorio ovde i premijeru, o dve milijarde i 300 miliona evra, koje su utrošene u kampanji sadašnje vladajuće koalicije.
To su pare od prodaje "Mobtela", to su pare od prodaje robnih kuća "Beograd", to su pare od trećeg operatera. Predsednik Vlade mi nije odgovorio. On je u onoj vladi bio ministar finansija. Odlazeća vlada je ostavila dve milijarde i 300 miliona naplaćenih para i ni dinar nije uspela da potroši, jer je bila tehnička vlada i nije mogla u raspisanim izborima da troši sredstva. Ministar finansija je kroz kampanju to sve potrošio i onda ste došli, gospodo iz Vlade, i zadužili ovu vladu u vašem mandatu sa preko šest milijardi evra. Evo, sad 200 miliona evra, to je šest milijardi i 200 miliona evra smo mi uradili raznoraznim klasifikacijama ugovora, zaduženja itd.
Ponavljam, šta je urađeno? Tamo gde je najviše trebalo da se da i gde je bilo obećano, ministarstvo gospodina Mrkonjića, dato je najmanje. Čovek je u neugodnoj situaciji. Dato je najmanje. Dato je drugima koji nisu bili ni na spisku u budžetu nigde. Tamo je dato. Ovde se vodi žestoka kampanja. Naravno, oni su rekli – to možda nije interesantno, da budu neki ekstra rezultati, pustimo niz vodu to ministarstvo, ministar nek priča svoju priču, ono što je bilo u budžetu mi ćemo skresati. Kome su najviše skresali sad u rebalansu budžeta? Vama, gospodine Mrkonjiću. Odneli su vam pola budžeta. Šta ćete da uradite sad na kraju godine, kada ste već deo radova izveli? Dolazite u tešku situaciju, a neko dobija i šakom i kapom i troši nemilice nenamenski sredstva zato što mu se takva mogućnost pruža da bi prošao kroz kampanju.
Ovi krediti nisu pogodni, nisu povoljni. Molim vas, konsultujte predsednicu parlamenta, gospođu Đukić, konsultujte gospodina Škundrića, koji je do juče bio ministar, i videćete kakve pogodnosti dobijamo na drugom mestu, gde su ljudi spremni odmah milijardu da nam daju po najpovoljnijim uslovima. Znate li šta znači pet godina grejs period u energetici, kada vi uložite pare, napravite, zaposlite ljude, izgradite, sve stvorite i posle pet godina počnete da dobijate prihod i otplaćujete kredit iz novonastalog prihoda koji dobijate? A ne ovako, zadužite državu i, naravno, posle podižete ponovo kredit i vraćate postojeći kredit. Iz kredita u kredit, iz kredita u kredit, i gde ćemo doći? Gde će nam biti kraj?
Zato vas molim, gospodo iz vladajuće koalicije, debelo razmislite o ovome, konsultujte mnoge ljude i nemojte da vas ova euforija ponese. Tačno je i dobro je da smo mi dobili neki pozitivan signal ka EU, ali nemoguće je da ostvarimo ono što je postavljeno. Nemoguće je da iko to ostvari što traže. Oni ne traže da potpišemo nešto, ali traže da donesemo, da pustimo da to tako prođe. Da li ste vi spremni za to ili niste, vi to treba da razmislite. Veoma mi ružno pada kada slušam razne priče ovde nekih neodgovornih političara iz vladajuće koalicije, koji kažu – sve je rešeno, sve je završeno. Nije sve završeno, tek je počelo, a mnogo mora da se završi i da se uradi.
Prema tome, molim vas da ovo zaustavite, da ove kredite na nekom drugom mestu, i da li je bio tender za ove kredite, možda bi se javio neko mnogo bolji i povoljniji, razmotrite i da ove kredite plasirate u ono što ste u izbornoj kampanji obećali. Obećali ste, gospodo, da ćete napraviti auto-put, kad ste zaustavili koncesiju, od Beograda ka Čačku. Obećali ste Pojate-Preljina, obećali ste Niš-Dimitrovgrad, obećali ste makedonsku granicu, ali kako ste obećali? Da ćete tu usmeriti kreditne linije. Sada ste gospodina ministra ostavili na cedilu i uzeli mu sve to. Evo, ovde u kreditu on ne dobija za to ni jedan dinar, ni u prethodnom kreditu nigde. Sada će narod, naravno, da pita – ministre, vi ste obećali četiri auto-puta? Još idete da branite zakon za drugoga, naravno, da se drugome daju pare, a taj neće da dođe ovde da se pogledamo, pa da kaže zašto, kako i na koji način. Vas poture lepo da tu sedite, da branite zakon za drugoga, a naravno vas izrade i sklone vam onaj deo investicija koji je bio obećan. Rečeno je da je to prioritet. Ibarska magistrala, znači, sredstva koja dolaze, kreditne linije preusmeravaju se tamo. Nisu vam dali ništa. Kako da radi? Na reč? Pa ne može to više.
Hvala vam puno i nadam se da ovo neće proći.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Mićo Rogović, ovlašćeni predstavnik.
Izvinjavam se, po Poslovniku se javlja dr Đura Mučenski.

Predsedavajući, javljam se po Poslovniku i mislim da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, član 107. i da ste bili dužni da opomenete prethodnog govornika, jer se u svom govoru uvredljivo obratio predstavnicima, pripadnicima romske nacionalne zajednice. Tražio bih da po tom pitanju opomenete i da ne dozvolite više ovakav način govora u Narodnoj skupštini.