Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
Vreme na raspolaganju je 16 minuta i 30 sekundi. Izvolite.

Krenuo bih redom, pošto su četiri tačke, pa da znamo otprilike o čemu se radi. Prvo bih krenuo od ovog okvirnog ugovora o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije.
Zamolio bih da pogledate šta ste napisali u obrazloženju. Naravno, dajete neki istorijat ove banke, koja je u početku trebala da rešava pitanje izbeglih i raseljenih lica nakon Drugog svetskog rata. U međuvremenu se promenila ta delatnost i funkcija te banke. Sada je glavni zadatak finansiranje investicija, odnosno projekata kojima se stvaraju nova radna mesta i u određenim regionima ili se stvara socijalna infrastruktura.
Stanovanje, da li je socijalna infrastruktura? Vi ste ga tako protumačili. Mogu sada da vam nabrajam i neke države Evrope koje su stanarsko pravo uvele kao ustavnu kategoriju, ali otom-potom, doći će vreme. Idemo dalje, šta ste napisali u ovom vašem obrazloženju.
Pričate da postoji neki projekat socijalnog stanovanja. Verovatno je to gospodin Dulić završio. Cilj tog projekta je rešavanje stambenih potreba lica sa niskim ličnim primanjima koja spadaju u ugrožene kategorije stanovništva. Opet nema gospodina Đelića. Kažete – 1700 stanova. Međutim, šta kažete još? Izgradnja oko 1700 stambenih jedinica koje će se krajnjim korisnicima projekta staviti na raspolaganje na osnovu prodaje i davanja u zakup izgrađenih stambenih jedinica.
Sada, pravim vezu sa prvom tačkom koja se tiče Komercijalne banke, koja se takođe odnosi na stambene jedinice. Vidite kakva je sad situacija. Država daje garancije ili se zadužuje, prva tačka je garancija, a ova druga tačka je direktno zaduživanje Republike Srbije i sada imate situaciju da i garancija i ovaj zajam, druga tačka, imaju neku svoju ročnost, imaju neke svoje obaveze. Po prvoj tačci ovog zakona gde se daje garancija prave se stanovi za tržište. Država preuzima obavezu, a ti stanovi se već u ovoj kasarni ili na toj lokaciji gde je kasarna već prodali po nekoj ceni.
Šta će biti u krajnjem efektu? U krajnjem efektu je moguće da država kao garant, a znamo i sami, gde god je država dala garanciju, ona u krajnjem slučaju izmiruje tu svoju obavezu, a ne lice u čije ime je data garancija, pa i direkcija je državna. Ova garancija može da se tumači kao zaduženje.
Uostalom, i pre dva dana je gospodin Cvetković ovde objasnio da su neke garancije u međuvremenu aktivirane. Zašto? Zato što neka naša javna preduzeća kojima je Republika Srbija dala garanciju nisu mogla da izmire dospele rate, pa je Republika Srbija sama aktivirala svoju garanciju i u njihovo ime ispunila te obaveze, kako se ne bi povećavale obaveze prema Republici Srbiji kao krajnjem garantu.
Onaj ko se malo razume njemu je sve jasno o čemu se radi. Između reči "zaduživanje" i "garancija" ne postoji razlika. Ali, kod ovog ugovora sa Komercijalnom bankom država preuzima obavezu da plati jedan deo prodajne cene tih stambenih jedinica, jer vi ne možete da prevalite na ove postojeće ugovore koji se sada zaključuju sve neizvesne događaje i one obaveze koje mogu da nastupe u određenom periodu, s obzirom da se to finansira i delom sredstava obezbeđenih preko Komercijalne banke. To je preraspodela društvenog proizvoda. Znači, poreski obveznici treba da plate nekim ljudima što su dobili, kako vi to kažete, po beneficiranim uslovima za 1300 evra po metru kvadratnom neki stan.
Ta situacija, kada se prevali na ovu drugu tačku, gde je okvirni sporazum, ona ima donekle opravdanja, ali da li će socijalno nezbrinuta lica da rešavaju stambeno pitanje? Neće. Zašto? Jer će u ovu priču da uđe i Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita i još druge poslovne banke.
Dokaz za to vam je strana 62. Predloga zakona, druga tačka ovog današnjeg dnevnog reda. Čitajte šta piše. Vi ste napisali - sredstva zajma i budžetska sredstva koja će se obezbediti za finansiranje projekta, koristiće se za sledeće namene. Pod jedan, izgradnja oko 1.700 stambenih jedinica za socijalno stanovanje u vrednosti od 50 miliona evra, a to je 87% ukupne vrednosti, ustanovljenje i funkcionisanje jedinice za upravljanje projektom pri Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja u vrednosti od osam miliona evra, što je 13% ukupne vrednosti. Molim vas, vi pravite administraciju sa osam miliona evra, mada je ovim okvirnim sporazumom obuhvaćeno samo 32 miliona evra.
O čemu mi pričamo? Pričamo o dobrim namerama i lošim i pogubnim sredstvima da se te namere realizuju i da se navodno ostvari neki cilj. To je problem. Problem je što se kolje vo od 700 kilograma zbog tri kilograma džigerice. To se ovde predstavlja kao epohalni rezultat.
Dobro, mogu i dalje da vam čitam sve propuste ovog ugovora. Neću da ulazim u vaše kamatne stope, jer onda gospodin Đelić dobija prostor da održava neka velika predavanja.
Da se vratimo sada na ovaj poslednji, odnosno 8. tačku dnevnog reda, a to je projekat Kolubara. Vidite, dva miliona evra treba da se da na ime konsultantskih usluga. Kome? Ovom vašem novom direktoru Kolubare? Elektroprivredi? Stranom konsultantu? Šta su te usluge? Kako da se montira bager? Pa Kene ima taj bager, ljudi. Što ste hapsili čoveka? Srbija treba da se zaduži 80 miliona evra zbog bagera. Ljudi, o čemu pričate?
Jedan malo iskreniji čovek u Srbiji, da mu date EPS i Telekom, svake godine može da ostvari dobit i da je uplati u budžet Republike Srbije i da iz budžeta Republike Srbije se izvrši transfer tih sredstava i da se poprilično pokriju minusi na delu penzija i na delu zdravstvenog osiguranja. Samo jedan gazda da uzme i da radi ovaj posao.
Zašto? Zato što oba ta naša javna preduzeća rade sa prirodnim resursima, dar božiji. Rade sa monopolom koji pripada ovoj državi. Vi nam kažete – nećemo imati struje, ukoliko ne investiramo 80 miliona evra za jedan bager. To je strašno.
Ako je u pitanju bager, hajde da vidimo da li je taj bager mogao da se obezbedi na nekom drugom mestu? Da li je to postrojenje moglo da se obezbedi pod nekim povoljnijim uslovima? Moglo je. Zašto nije? Nije zbog toga što je ovde uzet jedan azimut, uzet je jedan kurs. To je kurs prema Briselu i prema Vašingtonu. Sve što dolazi, naravno, nema alternativu. Koliko košta? To nije bitno. Ko će da plati? Krijete se iza grejs perioda, krijete se iza nekih stvari. Od toga nema nikakve vajde, ljudi moji. Nema nikakve vajde.
Kako funkcioniše ova vlast kada je u pitanju, recimo, Kolubara? Evo jednog primera. Nadam se da ste svi dobili, pošto smo svi poslanici dobili od gospodina Radoslava Tadića, advokata Caneta Subotića, ovo video linkom što je svedočio. Ali dobro, to vi nećete da objavite. Nema veze.
Evo vam primera. Vidite, Vlada Republike Srbije je 19. februara 2009. godine donela rešenje, gde se utvrđuje opšti interes za eksproprijaciju, odnosno administrativni prenos nepokretnosti, a tiče se Kolubare. Šta se u međuvremenu desilo? Grupa od 11 ljudi iz Vreoca je pokrenula postupak pred upravnim sudom i dobili su presudu. Tužba se uvažava i poništava se rešenje Vlade. To je upravo ovo rešenje, gde ne postoji opšti interes. Nije utvrđen opšti interes. Šta radi Vlada Republike Srbije? Vlada Republike Srbije šalje policiju i Vlada Republike Srbije predlaže izmenu i dopunu Zakona o eksproprijaciji. Je li tako bilo? Zašto? Da bi nasilno sprovela neke stvari.
U javnosti se priča da je veliki problem kod Vreoca groblje. Pa nije groblje jedini problem. Nije jedini problem. Problem je kako obračunavate pravičnu naknadu za eksproprisanu nepokretnost. Naknada varira u zavisnosti od čoveka do čoveka. Vi to tako sprovodite i onda dajete epohalne rezultate.
Istovremeno vodite postupak protiv ljudi iz Kolubare. Optužujete ih za pljačku veka. Veran Matić ide daleko i kaže, 120-130 miliona evra. Priznajete da veliki broj, 17 najvećih tajkuna u Republici Srbiji, a to su kriminalci u rukavicama, duguju milijarde i milijarde evra na ime poreza i doprinosa Republici Srbiji, a Srbija se zadužuje pod nepovoljnim uslovima i tako činite duplu štetu ili troduplu štetu Republici Srbiji i perspektivi Republike Srbije.
Tražite podršku. Za šta podršku? Za ovakve projekte? Za ovakve projekte od SRS ne možete da dobijete podršku uopšte. Naravno, mi ćemo biti protiv toga i u Danu za glasanje nećemo ni da uđemo u salu, da ne bi ostvarili čak ni vizuelni kontakt sa onima koji su "peta kolona", ali imamo obavezu da obavestimo građane, da ništa dobro neće da se desi od vaših projekata.
Znate i sami da je SSP katastrofa za Republiku Srbiju, prodato je tržište, pristupanje CEFTA. Evo, sada kukate i sami. U jednom trenutku je UNMIK predsedavao CEFTA.
Na vreme smo vas upozoravali za carinske pečate. Da li znate koje je rudno bogatstvo Republike Srbije na lokaciji Obilić? To vas ne interesuje. Da li znate koliko košta Trepča? To vas uopšte ne interesuje. Šta vas interesuje? Što veći broj zakona, da dođe Dežer i još neki da vas pohvale kako ste na dobrom putu da uništite Srbiju i daju vam podršku u svim projektima protiv vitalnih interesa građana Republike Srbije.
Gospođo Čomić, ovih dva i po minuta častim vas da što pre odete u EU.

I radikali mogu da daju doprinos da Srbija što pre uđe u EU.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne.)
Pošto nema više prijavljenih za reč zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 5. do 8. dnevnog reda.
Ovim završavamo prepodnevni deo sednice.
Sada određujem pauzu od sat vremena. Rad nastavljamo u 15,15 časova daljom raspravom zajedničkog jedinstvenog pretresa o preostalim tačkama dnevnog reda.
Obaveštenje o radu u toku sutrašnjeg dana daću na osnovu člana 90. u toku popodneva. Odlučivanje o tome zavisi o tome da li imamo potpunu informaciju od Vlade da li je izrađeno mišljenje i da li su stvoreni Poslovnikom uslovi da mi radimo pretres o amandmanima. Ako nisu, onda nećemo raditi u petak, a ako jesu onda ćemo o tome obavestiti skupštinu. Hvala.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu zajedničkim jedinstvenim pretresom o predlozima zakona o potvrđivanju međunarodnih sporazuma, konvencija i protokola, tačke od 9. do 37. dnevnog reda.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu. Obaveštavam vas da je saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pozvala da povodom zajedničkog jedinstvenog pretresa tačaka dnevnog reda od 9. do 37, današnjoj sednici prisustvuju predstavnici predlagača: Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova; Božidar Đelić, potpredsednik Vlade; Dušan Petrović, ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede; Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja; Snežana Malović, ministarka pravde; Dragan Šutanovac, ministar odbrane; Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja; Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova; Predrag Marković, ministar kulture, informisanja i informacionog društva i Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu i energetiku.
Takođe, predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pozvala je da sednici, pored predstavnika predlagača, prisustvuju i: Vesna Arsić, državna sekretarka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja; Branislav Zec, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja; Goran Petković, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja; Tanja Mišević, državna sekretarka u Ministarstvu odbrane; Ivan Mrkić, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova; Snežana Stojanović-Plavšić, državna sekretarka u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva; Miloš Milovanović, pomoćnik ministre poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede; Jelena Marjanović, pomoćnica ministra ekonomije i regionalnog razvoja; Milan Josipović, pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja; Renata Pindžo, pomoćnica ministra ekonomije i regionalnog razvoja; Dragan Marković, pomoćnik ministra spoljnih poslova; Nebojša Pokimica, pomoćnik ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja; Irina Reljin, pomoćnica ministra kulture, informisanja i informacionog društva; Irena Posin, pomoćnica ministra kulture, informisanja i informacionog društva; Milorad Ilić, pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku; Pavle Galić, pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku; Dragan Jovanović, pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku; Božidarka Banović, viša savetnica u Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede; Vojin Jović, samostalni savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja; Slavica Višnjić, rukovodilac Grupe u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja; Stanka Radan, rukovodilac Grupe u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja; Jasmina Roskić, načelnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja; Nevena Subašić, savetnica u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja; Vera Janković, načelnica u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja; Predrag Aleksić, načelnik Odeljenja u Ministarstvu finansija; Dušan Purić, savetnik u Ministarstvu finansija; Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova; Jovan Ćosić, šef Odseka za normativne poslove u Ministarstvu pravde; pukovnik Predrag Kraljević, zastupnik načelnika Uprave za međunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane; Božidar Jovanović, načelnik odeljenja u Ministarstvu spoljnih poslova; Nataša Kalezić, savetnica u Ministarstvu spoljnih poslova; Andon Sapundžija, savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova; Miloš Stojković, viši savetnik u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva; Jasmina Kostić, savetnica u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva; Dragana Radovanović, načelnica u Ministarstvu rada i socijalne politike i Ivana Banković, samostalna savetnica u Ministarstvu rada i socijalne politike.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 9. do 37. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova pojedine poslaničke grupe, i to: poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže da se prijave za reč podnose pre otvaranja rasprave u načelu zajedničkog načelnog ili jedinstvenog pretresa.
Obaveštavam vas, takođe, da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodna poslanica Donka Banović, poslanička grupa DSS – Vojislav Koštunica, narodni poslanik Mićo Rogović, poslaničku grupu Napred Srbijo, narodni poslanik Dejan Mirović, poslaničku grupu SRS.
Ukoliko još neka poslanička grupa odluči da ovlasti nekog od svojih članova, molim vas da nas o tome informišete, da možemo da obavestimo Narodnu skupštinu.
Saglasno članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi; Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o izmeni i dopuni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Belorusije od 31. marta 2009. godine; Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o izuzecima iz režima slobodne trgovine i pravilima o određivanju zemlje porekla robe uz Sporazum između Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije o slobodnoj trgovini između Savezne Republike Jugoslavije i Ruske Federacije od 28. avgusta 2000. godine; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o podsticanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske; Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o smanjenju broja lica bez državljanstva; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Međunarodne antikorupcijske akademije kao međunarodne organizacije, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između vlada država učesnica Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju o saradnji u borbi protiv kriminala, naročito organizovanih oblika, Dodatnog protokola Sporazumu između vlada država učesnica Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju o saradnji u borbi protiv kriminala, naročito organizovanih oblika i Dodatnog protokola o borbi protiv terorizma koji se odnosi na Sporazum između vlada učesnica crnomorske ekonomske saradnje u borbi protiv kriminala, naročito njegovih organizovanih oblika; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o policijskoj saradnji; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o Centru za saradnju u oblasti bezbednosti; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o saradnji u oblasti vanrednih situacija; Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o Centru za sprovođenje Zakona u jugoistočnoj Evropi; Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o privilegijama i imunitetima Centra za sprovođenje Zakona u jugoistočnoj Evropi; Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija uz Konvenciju o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravo na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji u oblasti životne sredine; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Istočne Republike Urugvaj o ukidanju viza za njihove državljane; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Bolivarske Republike Venecuele o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Kuvajt o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o ukidanju viza za njihove državljane; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnim putovanju državljana; Predlogu zakona o potvrđivanju Amandmana na Konvenciju o međunarodnoj organizaciji za mobilne komunikacije preko satelita; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti turizma; Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije o radu pomoraca 2006. godine; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti kulture i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o strateškom partnerstvu i saradnji.
Predstavnik Vlade će nam se pridružiti za koji minut, pa će imati pravo da dobije reč.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Predsednik Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, da li želi reč? (Ne.)
Da li želi reč predsednik Odbora za trgovinu i turizam, narodni poslanik Dejan Nikolić? (Ne.)
Da li želi reč predsednik Odbora za finansije, narodna poslanica Branka Ljiljak, odnosno zamenica predsednika Odbora? (Ne.)
Da li želi reč narodni poslanik Meho Omerović, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja? (Ne.)
Da li želi reč Velimir Ilić, predsednik Odbora za saobraćaj i veze? (Ne.)
Narodni poslanik Boško Ristić, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, da li želi reč? (Ne.)
U tom slučaju, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Narodna poslanica Donka Banović ima reč.

Hvala, gospođo potpredsednice.
Vi ste tako odlučili, ali malo je čudan redosled kojim počinjemo sada raspravu o ovoj tački. Prvo bi trebalo da neko od predstavnika iz Ministarstva obrazloži ove predloge zakona, a da tek onda mi iz poslaničkih klubova počnemo diskusije. No, to nije važno toliko koliko je tužno što niko od, čini mi se, 30 ljudi, koliko ste pročitali, pre svega ministri, nije našao za shodno da dođe u Skupštinu. Pomoćnike i ove ostale zaposlene ne mogu da optužujem, ali smatram da je trebalo da ministri ili barem jedan od ministara bude ovde prisutan. Tim pre bih volela da prosto znam ime ove gospođe koja jeste došla iz nekog ministarstva da radi svoj posao u Skupštini. Volela bih nju lično da pozdravim zato što je očigledno to jedina odgovorna osoba u našoj Vladi.
Kao što rekoste, u okviru ove 3. tačke ima 29 predloga zakona. Mislim da ste vi jedno pet minuta čitali nazive tih predloga zakona. Meni se čini da od tih 29 ima nekih osam celina, pa je tako trebalo možda i podeliti ovu tačku. No, vi ste drugačije odlučili. Dakle, tu su objedinjene teme trgovina i investicije, onda policijska saradnja i borba protiv korupcije, teme iz ekologije, ukidanje viza sa nekim državama, saradnja u oblasti turizma i, takođe, obuhvaćena je tema apatridije. Iako bi trebalo kao ovlašćeni predlagač da kažem nešto o svim tim tačkama, koliko god da bih bila ambiciozna, to bi bilo prosto nemoguće za 20 minuta, tako da ću iskoristiti ovo vreme da govorim o konvenciji o smanjenju broja lica bez državljanstva i o strašnim problemima sa kojima se suočavaju apatridi, tj. osobe bez državljanstva u Republici Srbiji. To su ljudi koji fizički žive u Srbiji, ali su pravno nevidljivi za državu zato što nemaju državljanstvo Srbije. Ovim ljudima je očajnički potrebna pomoć zato što žive u tom košmarnom međuprostoru između zakona.
Šta je u stvari državljanstvo? Državljanstvo je zakonom priznata veza pojedinca sa jednom državom. Po osnovu takve zakonom priznate veze i statusa državljanina pojedinac stiče prava koja mu garantuje pravni sistem te određene države. Upravo taj segment o pravima koje država pruža i u obavezi je da obezbedi svom državljaninu, upravo je u tome i značaj državljanstva.
Prvi međunarodni akt, koji je u celosti posvećen problemima apatrida, bila je Konvencija o pravnom položaju osoba bez državljanstva iz 1954. godine. Dakle, davno je ta prva konvencija doneta, ali je potpisalo svega 67 država, među kojima jeste Srbija. Drugi međunarodni akt, koji je usmeren ka sprečavanju apatridije, jeste upravo ova konvencija koja je danas na dnevnom redu. Ona je doneta još 1961. godine. Opet tužan podatak, tu konvenciju je potpisalo svega 37 država u svetu, ali će se i Srbija pridružiti toj grupi država. Međutim, i domašaj obe ove konvencije je veoma ograničen, jer danas su procene da u svetu ima preko 12 miliona ljudi koji nisu državljani ni jedne države.
Iako ne postoji precizna evidencija, ljudi koji se bave ovim problemom u Srbiji, dakle, prema njihovoj evidenciji, kažu da ima negde oko 3.000 ljudi koji žive u Srbiji a koji nemaju državljanstvo, i to u preko 20 do 25 gradova u Srbiji. Ono što je najgore kada je ovaj problem u pitanju, jeste što se taj problem povećava, odnosno broj osoba bez državljanstva raste. Kada se dete rodi u porodici gde roditelji nemaju državljanstva i lična dokumenta, onda se obično taj isti problem prenosi i na decu. Dakle, ovo je problem koji preti da raste, ne da se smanjuje, ukoliko država ništa ozbiljno ne preduzme po ovom pitanju.
Kada sam već spomenula decu, onda moram i da naglasim da je ovo najugroženija grupa ljudi koji žive u Srbiji, građana, iako nisu državljani, i da su deca naročito iz ove grupe u opasnosti, u riziku, i to im se veoma često dešava, da budu zlostavljana, da budu eksploatisana ili pak da budu žrtve trgovine ljudima. Isključivanje dece, kada kažem isključivanje to znači isključivanje iz društva, oni su nevidljivi, oni ne postoje, država ih ne prepoznaje, počinje veoma rano. Uglavnom se ta deca ne rađaju u zdravstvenim ustanovama, rađaju se kod kuće. Roditelji, ili zbog toga što nemaju, uglavnom je to razlog, lična dokumenta ili ne znaju, ne prijave rođenje svog deteta u matične knjige rođenih u roku koji je dat od 30 dana. Dakle, imate u startu dete koje nema izvod iz matične knjige rođenih. Tako dete, odnosno roditelj ne može da obezbedi zdravstveno osiguranje, odnosno knjižicu za svoje dete.
Dakle, ljudi su obespravljeni što se tiče zdravstvene zaštite.
Kada je u pitanju osnovno obrazovanje, znači govorimo sad o segmentu obrazovanja, takvo dete koje nema izvod iz Matične knjige rođenih, nema nikakvih dokumenata, niti ono, niti roditelj, dete može da upiše osnovnu školu ali ne može da dobije svedočanstvo zato što ne poseduje druga dokumenta. Dakle, kao i da nije završilo osnovnu školu. Što se tiče daljeg školovanja ono je nemoguće. Dakle, u srednju školu takvo dete ne može. Naravno, ti ljudi ne mogu da zasnuju nikakav radni odnos, nemaju pravo na socijalnu zaštitu, centri za socijalni rad ih ne prepoznaju zato što ljudi nemaju lična dokumenta, ne mogu da zaključe brak, ne mogu da prijave prebivalište ili boravište, ne mogu da steknu imovinu i nemaju putne isprave, dakle, i kretanje im je ograničeno. Sve sam ovo navela da bih vama kolegama i građanima nekako dočarala kakav je to začarani krug u kome se ovi ljudi kreću i da se bez ozbiljne pomoći države i promene nekih zakona ti ljudi nikako ne mogu izvući iz tog kruga.
Pre nekoliko godina su organizacije koje se bave ovim problemom u Srbiji, mislim da je u pitanju 2008. godina, neke su kolege čak i prisustvovale tim okruglim stolovima, odnosno javnim slušanjima gde se govorilo o ovom problemu, su ponudile i predstavile narodnim poslanicima model zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta. Tim prilično kratkim modelom, dakle, nije bio predlog zakona, tu nije bilo mnogo članova, predviđena je efikasna i pojednostavljena procedura naknadnog upisa pravno nevidljivih lica. Međutim, taj model ni jedno ministarstvo nije prihvatilo.
Šta su još ministarstva Republike Srbije propustila da urade? Da unesu odgovarajuće izmene u postojećim zakonima koji predstavljaju prepreku posebno naknadnog upisa u matične knjige. Mi smo u toku ovog saziva doneli novi zakon o matičnim knjigama. Mislim da je stupio na snagu negde početkom 2004. godine pa i tadašnji i sadašnji ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu nije našao za shodno da se u zakonu, ne samo da se napomene mogućnost naknadnog upisa u matične knjige rođenih ali je propustio mogućnost da se u tom zakonu ova problematika jasno obradi kako bi državni organi koji koriste, između ostalog, i taj Zakon o matičnim knjigama, kako bi znali da postupaju u određenim situacijama.
Dakle, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je propustilo to da uradi. Početkom ove godine, čak 120 organizacija koje se bave problemima pravno nevidljivih lica u Srbiji je predložilo, takođe model zakona, ne znam tačno kako je glasio naslov tog modela zakona, ali je suština, da je tim zakonom bilo, znači samo regulisana materija naknadnog upisa građana u matične knjige rođenih. Verovali ili ne, Ministarstvo čak nije ni odgovorilo na taj predlog.
Dakle, tužno je što to ministarstvo koje je pored nekih drugih ministarstava zaduženo, što izgleda ne prepoznaje taj problem. Šta je umesto jednog kratkog zakona ministarstvo učinilo? Ono je u aprilu, ili maju, čini mi se ove godine, prosledilo, sada ću vam pročitati kako se zove ta instrukcija: "Instrukcija o načinu rada organa koji rešavaju u prvo stepenom postupku, u oblasti matičnih knjiga po zahtevima za naknadu upisa činjenice rođenja u matične knjige rođenih". Ljudi koji pomažu ovim ljudima da dođu do ličnih dokumenata upozoravaju da ovo instrukcija nije ništa pomogla, da i dalje je to gorući problem i apeluju na ministarstva da kroz jedan zakon pokušaju da reše probleme ovih ljudi koji su, opet naglašavam tu reč, nevidljivi. Tužno ali je tako.
Kada je ovaj zakon ili Predlog zakona da ratifikujemo ovu konvenciju u pitanju, mi imamo i obrazloženje da se generalni sekretar UN obratio pismom srpskoj Vladi, odnosno predsedniku Srbije i pozvao da se Srbija priključi ovoj konvenciji, možda su i prethodne Vlade u prethodnom periodu je Srbija to propustila da uradi, što je jako čudno zato što se Srbija jako dugo već suočava i sa problemom apatridije, odnosno ljudi koji nemaju državljanstva, suočava se i sa velikim brojem izbeglica koje su takođe veoma ugrožena grupa i interno raseljenih lica.
Dakle, ovo je problematika koju itekako, nažalost Srbija zna. Vi i dalje kolege znate da je Srbija i dan danas 12 država u svetu po broju izbeglica i interno raseljenih lica. Dakle, ovo je itekako problematika koja se tiče Srbije, pa sve i da nemamo nijednog apatrida u državi. Dakle, tu je poziv da se Srbija priključi ovoj konvenciji, da se između ostalog kaže, da će se u decembru mesecu održati svečana ceremonija, tako da će se obeležiti 50 godina od donošenja konvencije i da će tu predsednik države Boris Tadić prisustvovati tom svečanom potpisivanju, što će značiti da je Srbija pristupila ovoj konvenciji.
Ono što moram da kažem je, da je veoma zabrinjavajući položaj i da su svi građani u Srbiji jako zabrinuti zbog politike koju vodi ova Vlada i predsednik države. Govorila sam ovde o grupi od tri hiljade ljudi koji nemaju državljanstva. Način na koji predsednik Srbije vodi politiku i njegovi ministri, nekakvo se građani sa pravom plaše da će i oni postati novi apatrid, odnosno kao da nam nestaje država. Dakle, rezultat tri i po godine, ove politike koju vi vodite može da rezultira nestankom naše države. Tako da mi možemo biti ta ugrožena grupa i apatrid.
Još nešto, kad god predsednik Tadić ode nešto da potpisuje, svečano, meni je žao što ovde nije ministar Đelić, pošto je on veliki promoter te priče o tome kako Srbija nema alternativu. Žao mi je što je gospodin Mrkonjić tu, zato što znam da on nije prisustvovao onom famoznom potpisivanju SSP i prelaznom trgovinskog sporazuma uoči prethodnih parlamentarnih izbor. Sećate se, to je bilo veselje i pozorište za narod uoči izbora u Luksemburgu kada je predsednik Tadić, predsednik Vlade Mirko Cvetković itd. kada su svečano potpisali SSP. Mi smo iz DSS upozoravali, upozoravali ljude da to ne rade, da ne ulaze u ugovorne odnose, pa bilo to i EU koja vam ugrožava državu i teritorijalni integritet. Da u toj, između ostalog, u tom dokumentu se Srbija obavezala da će razvijati dobro susedtsku saradnju. Mi smo iz DSS, tada načinili jednu odličnu pravnu analizu tog teksta. Tada su mediji koji tako vole, da svaku ozbiljnu temu pretvore u, da ne upotrebim neku ružnu reč, ali vic.
Sada su u medijima pisali, evo DS Srbija napisala političku analizu SSP. Pa je to prosto bilo kao jedna šala. Nemaju ljudi pametnija posla pa prave ovaj analize dokumenata. Sada su se svi vratili da pročitaju pravnu analizu, zašto što je veliki početak to bio problema u koji ste vi sada doveli Srbiju.
Dakle, vi ste se pre tri i po godine obavezali da ćete da razvijate dobrosusedske odnose, između ostalog i sa sopstvenom pokrajinom. Zatim je usledilo potpisivanje dogovora o tome da Srbija prihvati prisustvo Euleksa u svojoj pokrajini. Euleks ima samo jedan mandat, a to je da izgrađuje pravnu državu na Kosovu. To je potpisala Vlada Republike Srbije. Zašto se sada čudite. Euleks radi svoj posao. Tako da ja molim one koji mogu da recimo spreče da naš predsednik i premijer ubuduće nešto potpisuju, da to urade jer su građani s pravom zabrinuti da će biti apatridi, da će im država nestati.

 Osamnaest minuta iskorišćeno od vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, evo pred nama je skup tačaka ovog načelnog i zajedničkog prepisa negde oko 29 sporazuma iz raznih oblasti. Ja lično nisam očekivao ministra Mrkonjića. Pre sam očekivao ministra Đelića da će biti prisutan, ali s obzirom da je ministar Mrkonjić prisutan, onda ću izabrati, s obzirom na dnevni red od 29 tačaka, izabraću iz njegove oblasti, i sa činjenicom da je nemoguće se bazirati 20 minuta na priču od 29 razno raznih predloga zakona, onda ću se bazirati na Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o strateškom partnerstvu i saradnji, jer ovaj zakon, odnosno Predlog zakona odnosi se na deo oblasti ministarstva koji predvodi gospodin Mrkonjić i baziraću se na Zakon o potvrđivanju sporazuma i osnivanja antikorupcijske akademije kao međunarodne organizacije, a moje kolege će pričati o drugim sporazumima, odnosno predlozima zakona.
U jednom trenutku, gospođo Čomić, uplašio sam se da će te sve zaposlene iz Ministarstva ekonomije prevesti u Skupštinu Republike Srbije, jer ih je najviše bilo pročitanih, a kada prolazimo svako jutro ispred Agencije za privatizaciju i Ministarstva ekonomije, svakodnevni su protesti, pa verovatno nemaju dobre uslove za rad i onda sam zaista bio ubeđen da će te ih dovesti u Skupštinu da rade, ali to se nije ispostavilo onako kako sam ja mislio.
Šta je sporno za SNS vezano za Predlog Zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o strateškom partnerstvu i saradnji, sporan je član 4. Predloga alineja 3. i zbog javnosti, a i zbog gospodina Mrkonjića, morao bih isti da pročitam, pa se kaže u članu 4. – u cilju razvoja ekonomske saradnje i trgovinske razmene, doprinoseći naročito u oblasti održivog razvoja i jačanja konkurentnosti preduzeća, strane će se naročiti zalagati, a sada alineja 3. – ojačavanje bilateralne saradnje u domenu urbane infrastrukture, a posebno na realizaciji projekta beogradskog metroa, na kome bi Francuska bila strateški partner Srbiji o potpisivanju izjave o namerama između srpske i francuske vlade i gradskih vlasti Beograda, koja bi sadržala uzajamne, prihvatljive i usaglašene modalitete za projekat metroa.
To je ono što je diskutabilno i mislimo da jedan bilateralni sporazum ovakve vrste, odnosno zakon ne treba da sadrži ovu odredbu, odnosno ovu alineju i mislimo da je prvenstveno zbog toga napravljen ovakav bilateralni sporazum, odnosno Predlog zakona i da su sve ostale odredbe ovog predloga zakona samo ukras koji treba da prikrije prave namere kreatora ovog sporazuma i same ideje o brzopoteznoj izgradnji metroa u Beogradu.
Sve ostalo što je navedeno Predlogom ovog zakona, već je urađeno raznim sporazumima sa EU, tako da su isti ti sporazumi prihvaćeni od država članica i ne postoji potreba da se uređuju posebnim bilateralnim sporazumima poput ovoga.
Naše je mišljenje, a ako grešimo ministar će dati ispravku, da je to urađeno isključivo zbog brzopotezne izgradnje gradskog metroa u Beogradu.
Šta sporna odredba prvenstveno omogućava? Omogućava ugovaranje izgradnje metroa u Beograda bez javnog nametanja, odnosno bez postupka javne nabavke što je u suprotnosti sa članom 82. Ustava Republike Srbije i što je u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama.
To se ne može na ovakav način izvući iz konteksta Predloga ovog zakona, ali se predlog ovog zakona mora povezati sa kampanjom koja se na ovu temu radi u zadnje vreme.
Ako je svrha zaista ovog zakona samo ovo, to nije trebalo da dolazi danas u skupštinu.
Kampanja u smislu izgradnje metroa, šta se vidi na osnovu izjava koje su u zadnje vreme dali vrlo visoki gradski i republički čelnici, a to je da će projekat o izvodljivosti o svim efektima, proračunima i svim efektima, u izgradnji metroa izvršiti francuska firma "Alston transport" i šta se dešava? nije sporno što će ta firma dobiti izradu procene izvodljivosti, studije izvodljivosti, problem je što će ta firma verovatno, na osnovu nekih reči koje sam u sinoćnoj emisiji od ministra, koga sam očekivao ovde, gospodina Đelića čuo, a to je da pojedine zemlje a bio je primer Nemačka koja ni jednog trenutka nije vršila pritisak na naše ministre i na Vladu, a ima prioritet u ugovaranju obaveza, odnosno poslova i investicija u Srbiji, a da to neke zemlje koje on tom prilikom nije hteo da pomene čine, pa mi se ove francuske kompanije uvođenje francuske kompanije u izgradnji metroa, odnosno u izradi procene izvodljivosti "Alston transporta" i situacija da bi ta ista kompanija i dalje gradila metro i isporučivala opremu, jer je u principu gradski metro jedinstvena celina i ne može da se ne kaže da se radi o investiciji od nekoliko milijardi evra.
Šta to dalje povlači? To dalje povlači isporuku delova opreme, kada jednu firmu uvedete na mala vrata, ovakvim bilateralnim sporazumom za izradu procene izvodljivosti ona počne da gradi metro, taj proces je dugotrajan, za sada se pominju dve linije, a kasnije će biti više linija, ali o tome ću pričati u delu svog izlaganja i normalno, samim tim povlači i nabavku opreme, skupe opreme u održavanju metroa i svega onoga što sledi, što je u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama i članom 82. Ustava Republike Srbije.
S obzirom da je pomenuta francuska firma zainteresovana za izradu procene izvodljivosti, studije izvodljivosti, sasvim je normalno da će pomenuta firma koja je zainteresovana za izgradnju metroa, pokazati svojom procenom izvodljivosti opravdanost izgradnje.
Sami sebe uvlačite u posao, s obzirom, na sve ono što je u prethodnom periodu vezano za ovu spornu alineju člana 4, mislim na bilateralni sporazum sa Francuskom i pojedini gradski i republički čelnici to uradili.
Gospodine Mrkonjiću, ako u Beogradu imamo niz još uvek renomiranih privatnih i državnih fakulteta, arhitektonski, elektrotehnički, saobraćajni, pa vi ste borac, stalno to ističete i nadam se da ste delom i pokazali tu situaciju, za prioritete u poslovima sa domaćim firmama, zašto ovi fakulteti i raznorazne ustanove koji imaju stručnjake iz ove oblasti ne dobijaju ovaj posao, nego se pomenuta francuska firma uvodi u jedan dugotrajan proces.
Proces sam po sebi, pitanje opravdanosti ovog procesa, odnosno procene izvodljivosti, u samoj izgradnji metroa, a tome ću kasnije pričati, jer prema zadnjem popisu od pre 10 godina Beograd ima negde oko milion i 600 hiljada stanovnika, a verovatno je ta cifra preko dva miliona, a to će pokazati popis koji je u toku.
Procene su da i situacija u drugim evropskim metropolama i gradovima da se metro radi u gradovima koji imaju najmanje stanovnika kao cela Srbija, pogotovo izjave pojedinih beogradskih čelnika da je teren grada Beograda brdovit zaista ne idu u prilog sa aspekta tehničke opravdanosti. Odlično znate da se metroi rade u gradovima koje imaju najmanje stanovnika kao što ima cela država Srbija i da su u pitanju uglavnom ravničarski, a ne brdski tereni, kao što se u razno-raznim argumentima i navodi prilikom opravdanosti ubrzane kampanje na realizaciji ovako skupocenog projekta od nekoliko milijardi dolara ili evra.
Prva linija u tim izjavama u ovoj kampanji navodi se da će se graditi od Banovog Brda do Pravnog fakulteta i onda se svi mi pitamo šta nam je trebala rekonstrukcija određenih čvorišta, šta nam je trebao most na Adi. To govorim zbog druge linije metroa koja je predviđena od Ustaničke ulice do Zemuna, koja jednostavno rasterećenjem Gazele sa novim mostom i sa mostom od Zemuna i sa završetkom rekonstrukcije Gazele bukvalno će Gazela biti rasterećena. Ako uzmemo u obzir i novobeogradsku opštinu i široke saobraćajnice tamo, onda zaista ova druga linija – Ustanička ulica – Zemun, skoro i da nema opravdanja i situaciju da smo nedavno imali ulaganje u ovu oblast od preko 70 miliona evra po pitanju nabavke novih šinskih vozila za prevoz u gradu odnosno tramvaja. Šta nam onda treba izgradnja prve linije metroa od Banovog Brda do Pravnog fakulteta kada je tu infrastruktura poboljšana, rekonstruisana, nabavljeni tramvaji i s obzirom da je dobra situacija, izuzev ove sporne petlje oko Gazele, dobra saobraćajna situacija na potezu od Banovog Brda do Pravnog fakulteta i u pogledu trajmvajskih i u pogledu autobuskog saobraćaja.
Ako imamo para i ako grad Beograd zaista ima dovoljno para, onda se zaista pitamo da li bi dobra studija izvodljivosti pokazala svu njenu opravdanost odnosno u situaciji u kojoj se nalazi Srbija i ceo ovaj narod i grad Beograd, da li bi se pokazali argumenti opravdanosti cela ova studija ako ovaj posao nije zatvoren sa projektom, odnosno izgradnjom procene studije izvodljivosti i samom realizacijom i kasnije održavanjem metroa.
Ako ova cifra od nekoliko milijardi treba negde da se uloži, ako Grad Beograd to zaista ima, onda ne možemo a da zaboravimo činjenicu da preko 30% građana Beograda, prvenstveno prigradskih naselja, nema rešen problem osnovne infrastrukture, a to su kanalizacione mreže i ne možemo da se zaboravimo, da se setimo izjave gradonačelnika Beograda, gospodina Đilasa, da je za ovaj problem koji je gorući problem svakodnevni problem preko 30% građana Beograda treba pola milijarde evra, a ovaj projekat metroa u trenutnoj situaciji sa samo dve linije košta nekoliko milijardi evra. Zar nije prioritetnije rešavati ove probleme?
Ne možemo a da se ne setimo situacije i isplativosti metroa, na primer, u funkcionisanju "Beovoza". Pitanje rentabilnosti iskorišćenosti "Beovoza" zaista uvek mora da stoji ispred nas i da li je ovo dobra situacija da se na ovakav način ubrzano radi brzopotezna kampanja na realizaciji projekta metroa Grada Beograda. To je otprilike ono što je sporno vezano za ovaj predlog zakon o partnerstvu između Vlade Republike Franskuske i Vlade Republike Srbije. Ako grešimo i ako u drugim sporazumima sve to nije učinjeno što čini ovaj sporazum onda možete da ili ako postoji bilo šta drugo što je nejasno oko izgradnje metroa, samo navodim ono što su gradski i republički čelnici u domenu ove problematike isticali u zadnje vreme.
Mišljenja smo da ovakva brzopotezna kampanja ne vodi nas nigde, osim u nova zaduživanja i situaciju da je prioriteno rešavati druge problema građana Begorada, njihova egzistencija, a prvenstveno ovog problema koji sam istakao za koji treba ubedljivo manje sredstava, nego za izgradnju dve linije metroa u Beogradu i činjenicu da nije ni takva ekonomska situacija da je kriza prisutna svugde, i u Beogradu i u celoj Srbiji i da imamo prioritetan projekat.
Šta je vezano za SNS, a pričaću o sledećem Predlogu zakonu o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju antikorupcijske akademije kao međunarodne organizacije, sporno vezano za ovaj predlog zakona to je da nema podataka koje su države učesnice ovog sporazuma. Druga stvar, ova tzv. akademija koja se ovim sporazumom osniva ne može biti međunarodna organizacija jer je po opisu i po ovom predlogu zakona ona obična obrazovna institucija koja je registrovana na teritoriji Austriji. To se vidi iz predloga ovog zakona. Ima organe upravljanja, kao i svaka druga obrazovna institucija i bavi se poslovima obrazovanja, kao i svaka druga obrazovna institucija. Jedina je razlika što u Skupštini ove akademije sede predstavnici država, za razliku od drugih obrazovnih institucijama u svim zemljama, pa i u našoj. U prilog tome u članu 2. stav 2. piše da se poštuju akademske slobode, što je karakteristika, morate priznati, fakulteta a ne neke međunarodne organizacije.
U obrazloženju takođe stoji da nisu potrebna posebna sredstva koja će se izdvajati iz budžeta, a u sporazumu stoji da će države članice finansirati rad akademije. Iz kojih sredstava ako nisu potrebna sredstva za odvajanje sredstava iz budžeta Republike Srbije? Uz sve to, propisano je da su članovi upravnog odbora angažovani u odboru u ličnom svojstvu, tako piše u članu 6. Isto to stoji i u članovima 7. i 8. ovog predloga zakona za članove ostalih odbora, a nadalje tu su i svi zaposleni i menadžment. Odakle onda modus za finansiranje ovakve međunarodne organizacije ako to ne čine zemlje članice, odnosno potpisnice ovog ugovora?
Na šta sve ovo liči, vezano za potvrđivanje sporazuma o osnivanju međunarodne antikorupcijske akademije kao međunarodne organizacije? Na jednu dobru privatnu varijantu da neki unapred određeni pojedinci obezbede mesta u odborima akademije i radna mesta u akademiji i lagodan život verovatno u Austriji, s obzirom na činjenicu da će sedište biti u Austriji i to u blizini glavnog grada Austrije ili da, ako to ne učine, ponekad o trošku države skoknu na skupštinu ili sastanke odbora ove organizacije jer sasvim je normalno da oni to neće raditi o svom ličnom trošku nego da će to raditi o trošku države.
Iskreno, mislim da je umesto za odvajanje sredstava za ovu agenciju, odnosno za ovu akademsku međunarodnu organizaciju bilo bolje odvojiti sredstva za agenciju za registar jer mislim da to još uvek nije dobro urađeno na adekvatan i pravilan način. Tamo postoji neki dokument od 260 stranica gde su skoro bez ikakvog reda nabacani podaci o jednom broju organa i funkcionera i to ne svih.
Ne možete izvršiti pretragu ni po jednom kriterijumu. Recimo imamo situaciju da su po Zakonu o finansiranju političkih organizacija strana sve neke stvari na internet prezentaciji moraju se nalaziti, a o ovako ozbiljnoj agenciji ne možete izvršiti pretragu. Ako hoću sada da vidim da li ima, recimo, bilo kakva prijava protiv gospodina Mrkonjića, a znam da ima, vezana za rad Agencije za registre, onda ni po jednom kriterijumu ne mogu da izvršim pretragu na bilo kojo od 260 stranica ove agencije, tako da je, sad se malo dotičem i rada ove agencije, bilo neophodnije uložiti sredstva u ovu agenciju i mišljenja smo da zaista ovaj protokol i Zakon o potvrđivanju sporazuma o osnivanju međunarodne antikorupcijske adakemije kao međunarodne organizacije ni jednom svojom odredbom ne deluje na međunarodne organizacije već deluje na jednu osnovanu organizaciju registrovanu na teritoriji Austrije koja je po samom predlogu ovog zakona jedna obična fakultetska odnosno obrazovna institucija.

Osamnaest minuta i 45 sekundi iskorišćeno je od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović. Izvolite.

Dame i gospodo, ministre, smatramo da ovoliki broj sporazuma kao jedna tačka dnevnog reda pokazuje i u dobroj meri situaciju i u ekonomskoj, političkoj i pravnoj u kojoj se Republika Srbija danas nalazi. Pre svega, mislimo na ugovor o izuzecima iz režima slobodne trgovine sa Ruskom Federacijom, koji pokazuje da jednostavno, u opštem smislu te reči, taj evropski put se isključuje sa jednom vrstom ekonomske i svake druge saradnje sa Ruskom Federacijom koja se zasniva na ugovoru o slobodnoj trgovini, jer videće se iz odredbi ovog ugovora i iz argumenata koji ćemo navesti u ekonomskom smislu da stupanjem jednog dana u članstvo EU, protiv koga smo mi, naravno i u ekonomskom i u političkom smislu, će dovesti do ukidanja jedine naše izvozne i razvojne šanse, a to je ugovor o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom.
Naravno, ne zanemarujemo i druge sporazume i ugovore koji se nalaze u ovoj tački dnevnog reda, pre svega one koji su povezani sa ovim ugovor, a to su one zemlje, u vezi onih zemalja koje su carinskom savezu, novom carinskom savezu između Rusije, Belorusije i Kazahstana, ali smatramo da je ovo jedan ugovor, jedan osnovni fundament budućeg ekonomskog razvoja Republike Srbije.
Mi naravno, smatramo da ministar ima dobre namere, što se tiče ovog ugovora, ali jednostavno on je deo Vlade koja ima za dogmu ili za jednu vrstu moranja po svaku cenu da EU nema alternativu. Šta to konkretno znači? Vi vidite u ovom protokolu o izuzecima iz režima slobodne trgovine da se radi o smanjivanju tih proizvoda koji potpadaju pod ovu carinsku tarifu, koji se mogu izvesti na tržište Ruske Federacije.
U obrazloženju ovog ugovora se kaže da to neće pogoršati stanje našeg izvoza na tržište Ruske Federacije. Međutim, već u sledećem ugovoru sa Belorusijom se kaže da hoće. Dakle, to je jedna nelogičnost koja pokazuje da je ipak ovo drugo tumačenje tačnije i da se jednostavno radi o jednoj vrsti međusobno isključujućih činjenica.
U članu 3. ovog ugovora sa Rusijom vidimo da ruska strana zahteva tačne definicije o poreklu robe i da se jednostavno radi o licencama, o kvotama i ono što je vrlo interesantno u sklopu političke i ekonomske situacije u Republici Srbiji, o čemu će moja koleginica Nataša Jovanović više da vam kaže, radi se o tome da jednostavno putnički automobili koji su navedeni u ovoj carinskoj tarifi i koji nemaju 50% domaćeg materijala ne mogu se izvoziti na tržište Ruske Federacije.
Vi to sigurno, gospodine ministre, znate, jer je to gospodin vaš kolega Šojgu iz Ruske Federacije rekao, da jednostavno Fabrika automobila u Kragujevcu ne može da izvozi automobile Fijata na rusko tržište kao da su srpski i to je jedna činjenica koja će se teško promeniti ako znamo da ti automobili se u preko 90% njihovih delova proizvode u inostranstvu. Ne znam, postoje možda tehnološki postupci poput bojenja koji se izvode u našoj fabrici.
Dakle, nema nikakvog, i to treba jasno reći javnosti Republike Srbije, nema nikakvog izvoza iz Fabrike automobila Kragujevac, tj. Fijatovih automobila na rusko tržište upravo zbog ovog ugovora i upravo zbog činjenice da na ruskom tržištu deluje više fabrika stranih proizvođača, a između ostalog i jedna Fijatova, ako se ne varam.
Takođe, vidimo da ovaj ugovor o izuzecima iz režima slobodne trgovine ima nekoliko i protokola i priloga gde se takođe govori o ovih 50% delova robe koji moraju biti proizvedeni u Srbiji i to je još jedan dokaz da se radi o jednom ugovoru koji se međusobno isključuje sa jednom vrstom carinske unije u koju smo mi stupili posle SSP sa EU, tačnije posle jednostrane i ekonomski štetne primene Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Šta to konkretno znači? Navešću vam, ministre, nekoliko konkretnih koji pokazuju da će tzv. evropski put Republike Srbije ili stupanje u EU dovesti do ukidanja ovog ugovora o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, o kojem danas raspravljamo i ugovora sa Belorusijom i ugovora sa Kazahstanom, koji su svakako manje značajni u ekonomskom smislu za Republiku Srbiju, ali i svakako ne treba potcenjivati. Predsednik Tadić je skoro bio i u Kazahstanu i rekao da postoji jedna široka perspektiva razvoja ekonomskih odnosa sa tom zemljom, što ne demantujemo, nego čak mislimo da treba biti i oštriji u tim našim ekonomskim planovima.
Međutim, ovde imam Lisabonski ugovor. To je važeći, hajde tako da kažemo, Ustav EU. U članu 28. Ugovora o funkcionisanju EU ili delu Lisabonskog ugovora, doslovno stoji da sve države članice EU moraju imati zajedničku carinsku tarifu prema trećim zemljama. To je potpuno jasno. Dakle, ako Srbija stupi u EU, protiv čega smo apsolutno i u ekonomskom i u političkom smislu, ukinuće se ugovor o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom.
Daću vam još jedan dokaz da ovo nije neko proizvoljno tumačenje SRS ili moje lično. Pozvaću se na gospodina koji je potpisao ovaj ugovor o slobodnoj trgovini, tj. dodatak o ugovoru o slobodnoj trgovini sa ministrom ekonomije. To je predstavnik Ruske Federacije trgovinski u Republici Srbiji. On je doslovno izjavio u martu 2011. godine, možete videti, ima u "Privrednom pregledu", 3. mart 2011. godine, da ukoliko Srbija stupi u EU ukinuće se važenje ugovora o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom.
Mi smatramo, pozivajući se upravo na podatke koji su izneti u obrazloženju ovog zakona, da bi to bila ekonomska katastrofa za Republiku Srbiju. Na osnovu čega to tvrdimo? Vidite i sigurno znate da je ukupna spoljno-trgovinska razmena između Republike Srbije i Ruske Federacije, koja se pre svega, slažete se, zasniva na ovom ugovoru o slobodnoj trgovini, negde oko 2,5 milijardi dolara u 2010. godini.
Možete reći da je 2010. godina bila jedna godina izlaska iz krize i da ona nije reper za potpunu analizu, ali u 2011. godini i ponovo se pozivam na obrazloženje ovog ugovora o slobodnoj trgovini, vi imate jedan rast međusobne trgovine između Ruske Federacije i Republike Srbije od 40%. Dakle, to nisu naši podaci, nego to su podaci Vlade Republike Srbije.
Ono što je najbolje u ekonomskom smislu za Republiku Srbiju, taj rast se pre svega zasniva na izvozu u Rusku Federaciju. On po ovom obrazloženju u ugovoru o slobodnoj trgovini, koji danas razmatramo, iznosi oko 60%. Priznaćete, ne znam za taj podatak, možete me demantovati, ne znam da takav neki razvoj spoljno-trgovinske razmene i razvoj našeg izvoza koji je, priznaćete, jedna vrsta zamajca za celu našu industriju, za celu našu privredu, postiže tako jedan veliki rast.
Sa druge strane, opet izražavamo jednu konstruktivnu zabrinutost, kako je moguće da se tako jedan ugovor o slobodnoj trgovini, koji se proširuje, jer kao što vidimo u obrazloženju hitnosti postupka ovog ugovora o slobodnoj trgovini, se navodi da se on donosi zbog usaglašavanja sa novim ekonomskim realnostima na prostoru bivšeg SSSR. Naravno, radi se, to se spominje u obrazloženju zakona, o usvajanju nove carinske unije koja je faktički stvorena 2010. godine, između Ruske Federacije, između Kazahstana i Belorusije. To je negde oko 170 miliona ljudi na tom tržištu, na tržištu gde mi upravo preko ovog ugovora o slobodnoj trgovini, o kojem danas raspravljamo imamo privilegovan položaj, imamo položaj to odgovorno tvrdim i mi u SRS smo zasnovali naše ekonomske i programe i analize, da nema takvog ugovora za jednu zemlju zapadno od Karpata.
Prosto ne mogu da razumem da se ide na jednu vrstu polaganog ukidanja tog ugovora samo zbog neke dogmatske fraze da nešto nema alternativu.
Takođe, vi sigurno znate da postoji još jedan argument koji pokazuje da je ovaj ugovor vrlo važan i da se treba boriti za njega u smislu očuvanja. Vi sigurno znate, gledao sam vas pre neku noć na Ruskoj televiziji, videlo se da poznajete ekonomiju te države, da se vrlo lako može desiti da u najskorijem mogućem roku i Ukrajina, zemlja od 50 miliona stanovnika koja je uporediva i po teritoriji i po stanovništvu sa Francuskom, pristupi tom carinskom savezu o kojem se govori u ovom ugovoru o slobodnoj trgovini.
Dakle, sa ekonomske tačke gledišta je vrlo izgledno, da će u narednih nekoliko godina, da budemo realni, da damo najširi mogući rok, doći do formiranja jedne carinske unije od 220 - 230 miliona stanovnika, što je, priznaćete, 50% tržišta EU.
Međutim, postoji jedna suštinska razlika koja se ne može zanemariti. Naši proizvodi, nažalost, to govorim sa ekonomske tačke gledišta, znači, na stranu otimanje Kosova i političke opšte činjenice koje su svima poznate, naši proizvodi nemaju nikakvu šansu na tržištu EU. Pre svega, zbog subvencija u zajedničkoj poljoprivrednoj politici Francuske i Nemačke koja je osnov EU i znate koliko su se i jedna i druga država, počevši o De Gola pa do Adenauera, zalagali za zajedničku poljoprivrednu politiku koja zasniva na subvencijama. Naša poljoprivreda nema nikakv šanse.
Druga bitna činjenica koja pokazuje da je ovaj ugovor o kome danas razgovaramo više nego bitan i da ga treba očuvati po svaku cenu, je činjenica da na tržištu EU dominiraju necarinske barijere. Republika Srbija jednostavno nije u mogućnosti da sa bilo kakvim standardima, sa bilo kakvom necarinskom barijerom, čak i kada bi postojala politička volja i hrabrost za tako nešto, uspe da parira jednom sofisticiranom sistemu necarinskih barijera koje vladaju u EU.
Nažalost, mi smo postupili potpuno suprotno i daću vam još jedan dokaz da je taj ugovor trebalo čuvati i po cenu obustavka tzv. evropskih integracija, to je memorandum koji je podnet od strane premijera i predsednika 2009. godine, o podnošenju kandidature, gde se u ekonomskom delu kaže da, uprkos tome što je protekcionizam ponovo stupio na svetsku scenu, mi ćemo primeniti jednostrano prelazni trgovinski sporazum i to je jedna vrsta ekonomske besmislice, ali je to druga tema.
Što se tiče činjenice da je ovaj ugovor vrlo važan, važniji i od kandidature i od svih ugovora, uključujući i SSP, daću vam još jedan primer. Često se u našoj javnosti govori, to je jedna vrsta fraze, da navodno Rusija hoće da Srbija stupi u EU. Neću da se bavim tom temom i neću ovde da tumačim rusku politiku, niti planiram tako nešto, ali ću vama dati, kao ministru koji sigurno poznajete ovo tržište najbolje od svih ministara, jedan podatak koji govori o tome koliko je važno očuvati ovaj ugovor o slobodnoj trgovini.
Vi znate da su se ruski i ukrajinski premijer sastali negde u aprilu 2011. godine. Tada je ruska strana vrlo decidirano rekla, povodom želje Ukrajine da stupi u režim slobodne trgovine sa EU, znači, ne u članstvo, nego samo u režim slobodne trgovine koji mi imamo od novembra 2000. godine i koji nam je samo doneo porast spoljno trgovinskog deficita. On je doslovno rekao da ovaj carinski savez o kojem danas raspravljamo i zbog kojeg donosimo ovaj ugovor sa Rusijom i Belorusijom o izuzecima iz režima slobodne trgovine, ima carinsku zaštitu od 10%. Sa druge strane, Ukrajina kao članica Svetske trgovinske organizacije, ima carinsku zaštitu od 4%. Pored takvih razlika u carini, za koje se slažete da uopšte nisu male, ruski premijer je tada rekao da će oni uvesti zaštitne carine. Znači, iznad tih 10%, oni će da uvedu zaštitne carine, da bi se "odbranili" od robe koja dolazi sa tržišta i od zemalja EU.
Sada postavljam konkretno pitanje Vladi Republike Srbije – šta će se desiti sa našim ugovorom o slobodnoj trgovini? Odgovor je više nego jasan i svako ko neutralno razmatra i bez ostrašćenosti o EU bez alternative i svakako razmatra činjenice, doći će do zaključka da će se ukinuti ugovor o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom i da će se od strane Rusa uvesti zaštitne carine.
Šta to konkretno znači? Opet ću se pozvati na obrazloženje ovog ugovora o kojem danas razmatramo kao najvažnijem u spletu svih ovih ugovora. U obrazloženju se kaže da, pored toga što je izvoz srpskih preduzeća na rusko tržište porastao u ovoj godini za 60%, jednostavno se radi o izvozu industrijske robe, o izvozu robe koja ne dostaje na ruskom tržištu. Kao prva firma se navodi "Hemofarm", kao druga se navodi "Sintelon Sargan" i u tom smislu moram da ukažem da se radi o jednoj vrsti odbacivanja možda jedine ekonomske mogućnosti, jer znate da je "Hemofarm" u 97% vlasništva jedne Nemačke firme. Ta fabrika koju je "Hemofarm" na osnovu ugovora o slobodnoj trgovini, o kojem danas raspravljamo, uspešna u Rusiji će biti samo jedan deo lanca tog koncepta koji je preuzeo "Hemofarm" i donosiće prihod, ne srpskoj državi i ne srpskim građanima, nego firmama iz zapadne Evrope.
Hoću da budem potpuno konkretan. Radi se o jednoj apsurdnoj činjenici koja je vezana za ovaj ugovor o slobodnoj trgovini. Ako firme iz Nemačke, koja je vodeća država u EU, ima interes da kupuju srpsko preduzeće kao što je "Hemofarm", samo zbog toga ili isključivo zbog toga što ono ima deo u tom razvojnom i socijalnom programu u Ruskoj Federaciji i ima čak i fabrike na ruskom tržištu, onda ne vidim razlog zašto bi mi bežali od očuvanja ovog ugovora.
Prosto, meni je to neshvatljivo i nama u SRS je to neverovatno. Svesni smo da vi zbog toga trpite pritiske, ali jednostavno, da se seče grana na kojoj sedi srpska ekonomija, srpska industrija, to je potpuno apsurdno.
Daću vam još jedan podatak koji pokazuje na ozbiljnost ove teme. Mi iz SRS tvrdimo da je ovo vrlo važna tema i da je mnogo važnija od one o kandidaturi. Videli smo juče u emisiji sa Tomislavom Nikolićem i Đelićem, gde su se svi slagali sa Dežerom, ali je to već neka druga tema. Jednostavno, vi imate ugovor koji je toliko značajan i toliko bitan. Prosto ne mogu da verujem da ne postoji interesovanje ne samo Vlade Republike Srbije i nego i naših privrednika i naše javnosti da se taj ugovor očuva.
Sa druge strane, neću samo tvrditi da se radi o izvozu na rusko tržište, ali postoji na osnovu ugovora o slobodnoj trgovini o kojem danas raspravljamo, postoji i kontra proces. To je uvoz iz Rusije, gde su dominantni NIS koji nije ruska firma u celosti, već je skoro 50% u vlasništvu Srbije, a ako se ne varam, jedan je od najvećih, ako i ne najvećih donator budžeta. Drugi najveći uvoznik, i to piše u obrazloženju ovog ugovora je US Steel – Sartid. Prosto, opet dolazimo do iste teme sa kojom smo počeli ovu raspravu o ugovoru o slobodnoj trgovini, kako je bilo moguće da se prodaje nekoj firmi sa zapada jedna vrsta industrijskog preduzeća, koja je zavisna upravo od ruskog proizvođača. Dolazi se do jedne apsurdne situacije koja pokazuje šta se dešava kada se politika umeša u ekonomiju.
Koliko je ozbiljna situacija navešću vam još jedan podatak, vi to sigurno znate, da je danas broj industrijskih radnika Republike Srbije oko 386 hiljada. To je na nivou 1961. godine i to je katastrofa.
Naša industrijska proizvodnja ne samo da ne može da dostigne nivo iz 1998. godine, kada smo imali pobunu ovih istih koji su danas tzv. Vlada u Prištini, već ne možemo da dostignemo broj industrijskih radnika od pre nekoliko decenija.
Mislim da je to jedna uznemiravajuća činjenica. Apelujem na vas i opet kažem da imate dobre namere, za razliku od Vlade, ali je pitanje koliko ćete vi moći da to realizujete, da se prekine sa ovom praksom, da nešto što je dobro u ekonomskom smislu se, zbog političkih razloga i zbog ovog ugovora o EU, dovodi do toga da on pravi ogromne rashode u budžetu. Naravno, sa time ću i završiti, imamo jedno iskustvo koje je opšte poznato i od kojeg beže ove proevropske partije, a to je jednostrana primena prelaznog trgovinskog sporazuma, koji nam donosi gubitak od 130 miliona evra godišnje samo zbog smanjivanja carina. Zahvaljujem.

Reč ima ministar, Milutin Mrkonjić.