Hvala gospodine Mrkonjiću.
Gospodin Srđan Milivojević hoće da ukaže na povredu Poslovnika. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, gospodo ministri, povređen je član 107. Poslovnika Narodne skupštine u izlaganju narodnog poslanika gospodina Krasića i to za 20 minuta 47 puta. Pažljivo sam slušao i pažljivo sam brojao.
Zaista moram da ukažem da je povređen član Poslovnika koji kaže da govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Više puta su izrečene teške uvrede vladajućoj većini od strane gospodina Krasića gde nas je, između ostalog, nazvao i petom kolonom.
Razumem da možda neko projektuje ono što sanja noću i da neko ko ima nemirnu savest zbog prodaje KiM kada je bio na vlasti, kada je bio ministar, ima pravo da sada to projektuje na razne načine, ali podsećanja radi i istine radi, NATO pakt je na KiM ušao 1999. godine, kada je taj govornik bio ministar i taj ministar je menjao Pećku patrijaršiju i Visoke Dečane za stanove od nekoliko stotina kvadrata. Kada su srpski domovi pretvarani u zgarišta on se uselio u novo ognjište. Razumem da ga sada muči nemirna savest, ali pitam sada sve te koji nas prozivaju da smo peta kolona – da li vam je Pećku patrijaršiju deda ostavio, da li vam je Dečane otac ostavio, da li vam je to dedovina, da li vam je to očevina pa da se tako ponašate prema njoj, vi, ljudi sa dva morala, jedan imate …
(Predsedavajući: Molim vas da se ne obraćate neposredno i da ukazujete na povredu Poslovnika koju sam učinio.)
Dakle, oni koji su učestvovali u najnemoralnijem ponašanju kada su vršili vlast danas imaju najmanje prava da nekome kažu da je peta kolona.
Kada je reč o KiM treba samo da spuste glavu i da govore – izvinite, građani Srbije, izvinite, izvinite, izvinite, nikada se više nećemo baviti politikom jer smo ovu zemlju upropastili tako da se za sto godina neće oporaviti. Hvala.

Nema povrede odredbe člana 107.
Molim vas da ne dobacujete, gospodine Živanoviću.
Ima povrede člana 103. Molim vas da ne zloupotrebljavate pravo na reč kada reklamirate povredu Poslovnika. Vrlo rado ću svakom dati reč, ali postoji neka obaveza sa moje strane, a to je ugrađeno u stav 7, pa vas molim i upozoravam sve narodne poslanike da zbog povreda Poslovnika obrate pažnju na odredbe Poslovnika koje reklamiraju i na postupak koji Poslovnik dozvoljava svakom narodnom poslaniku i podstiče da ima svoje mišljenje, a pitanje argumenta je sasvim drugo pitanje.
Za repliku se javio prvo gospodin Krasić, a zatim gospodin Obradović. Izvolite.

Otišao je gospodin Mrkonjić. Kada ga budete videli, prenesite mu, gospodine Đeliću, da nije dovoljno dobro informisan. Zgrada Vrhovnog kasacionog suda još uvek nije isplaćena građevincima, a još uvek se ne zna ko je vlasnik Avalskog tornja. Zečevića ste prebacili da bude direktor "Energoprojekta". Znate, ne može parolama da se odgovara na ono što su argumenti. Mora da se vodi računa o tome.
Kako je to moguće da su ovo najpovoljniji krediti? Najpovoljniji kredit daje "Komercijalna banka"? Pa, kako može "Komercijalna banka" ili bilo koja poslovna banka da upotrebi taj izraz, da da povoljniji kredit od neke međunarodne asocijacije koja se bavi tim poslom? O čemu pričate, ljudi? Mislite li da tako mogu da se zakrpe ove ruče?
Nemam ništa protiv, odgovarajte na taj način kao što odgovarate, ali činite veliku štetu.
Drugo, gospodine Novakoviću, da vas oslobodim nekih tereta, da li znate koji je moj životni princip? Ono što ne hvatam u ruke, ne stavljam ni u usta, tako da ovi planinari bez planinarske dozvole što se stalno penju, pustite ih, nemojte da me branite od njih.
"Vikiliks" je sve lepo objasnio. Mrkonjić priča – uzeli bi mi od Kineza, ali ne možemo. Pa, ne može, "Vikiliks" je rekao da je Đilas rekao u američkoj ambasadi da nikada Kinezi i Rusi neće da plasiraju jedan kredit ovde dok je on u Beogradu. Podržao ga je njegov predsednik Tadić. Pa kažite sada da Amerikanci lažu u svojim depešama. Ne smete da kažete. Šta je prošle nedelje rekao Barak Obama – donosim uredbu kako bi sprečili da cure naši poverljivi podaci.

Vreme.
Gospodine Obradoviću, izvolite.

Žao mi je što kolege Mrkonjića nema trenutno ovde, ali molim gospodina Đelića da mu prenese. Od svih onih reči koje je gospodin Mrkonjić govorio ove poslednje tri godine od kada je ministar, ovih nekoliko vrpci koje je presekao su projekti koji su započeti davno, ali mogu samo da se duboko složim sa njim.
Sve njegove projekte će nastaviti sledeća vlada zato što on ni jedan projekat koji je započeo nije završio i to nažalost, kao i mnogi drugi problemi, ostaju Vladama koje dolaze.

Hvala.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe: LDP, DSS i SRS.
Dajem reč narodnoj poslanici gospođi Juditi Popović, potpredsednici Narodne Skupštine.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani predstavnici predlagača, dame i gospodo narodni poslanici, ovi ugovori o kreditima, kao i garancije, sami po sebi ne predstavljaju problem. Sasvim je prirodno da ćemo mi podržati svaki kredit koji je usmeren za pospešivanje građevinske industrije, ali podvukla bih jednu činjenicu da je, recimo, građevinska aktivnost u prvom kvartalu ove godine smanjena za skoro 6%.
Nemamo ništa protiv da se grade stanovi za socijalno ugrožena lica. Međutim, podsetila bih vas da se radi o poslu vrednom 32 miliona evra, a bilo bi dobro da se zaista transparentno ophodi izvođač radova, kao i onaj koji je zadužen za kontrolu trošenja tih sredstava, na koji način se ta sredstva troše, da ne bismo došli do situaciju da za jedno veoma kratko vreme ponovo budemo kao država garanti za neki kredit koji će morati da dopuni već prethodni budžet za tu namenu.
Nemamo ništa protiv toga da se osiguraju posledice elementarnih nepogoda. Međutim, podsetila bih vas na način na koji se u Srbiji saniraju elementarne nepogode. Recimo, ove godine juna meseca Moravički okrug je pretrpeo veliko nevreme. To veliko nevreme je prouzrokovalo štetu u vrednosti od najmanje 604 miliona dinara. Šteta je na stambenim, ekonomskim objektima, na poljoprivrednim kulturama, lokalnim i nekategorisanim putevima. To je jedna ogromna šteta za taj okrug, kao i za opštinu Lučane.
Na koji način se Vlada ophodila prema tako visokoj šteti i prema tim građanima koji su štetu pretrpeli i koji žive u tom okrugu? Tako što je sanirala štetu u vrednosti od četiri miliona dinara. To je ona šteta za koju se Vlada opredelila da nadoknadi.
Nemamo ništa protiv ni da se poboljša funkcionisanje i da se unapredi funkcionisanje elektroprivrede, ali zar ne bismo trebali malo da popričamo i o tome na koji način javna preduzeća funkcionišu, koliko je njihovo poslovanje netransparentno? Dovoljan vam je primer sve ono što se dešava u Kolubari.
Ovo su krediti i ovo su garancije koje preko 100 miliona evra povećavaju javni dug Srbije.
Još jednom bi istakla da mi nemamo ništa protiv toga da podržimo sva ona kreditna zaduživanja koja su realna i koja su usmerena za neku privrednu aktivnost i za poboljšanje poslovanja u Srbiji. Mi to pre svega podržavamo iz tog razloga jer smatramo da je ovoj državi i te kako potrebno da dođe do rasta privrednog, a ne do privrednog pada, odnosno do smanjenja privrednih aktivnosti.
Prošle godine je Vlada projektovala privredni rast od 3%. Mi smo i tada govorili da je to previše, da je to suviše optimistično očekivanje i to se pokazalo tačnim. Sada smo se našli tu negde na 2%.
Ni to ne bi bio tako veliki problem da se prihodi ovoga budžeta nisu drastično smanjili. A kada govorimo o ovim kreditima i garancijama, ne možemo a da ih ne posmatramo u relaciji sa rebalansom budžeta o kojem smo razgovarali pre dva dana. Ukoliko stavimo u kontekst ove nove kredite i nove garancije sa tim rebalansom, onda možemo uočiti jednu ozbiljnu negativnu tendenciju. Dakle, 19 milijardi dinara su smanjeni budžetski prihodi, a preko tri milijarde dinara su povećani rashodi.
Šta to znači? To znači da je ova vlada nastavila sa ekonomskom politikom unazad tri godine, koja u stvari forsira budžetski deficit, a pri tom zaista odlaže iz meseca u mesec, iz godine u godinu bilo kakvu reformu koja bi dovela do jačanja privrede, koja bi dovela do poboljšanja poslovne klime u državi, na koji način bismo mi privukli mnogo više investicija i sa kojim investicijama bismo mogli drastično da promenimo tu sliku budžetskih prihoda koji su, mogu da vam kažem, šest puta manji od onoga što se predviđalo.
Dakle, Srbija sa ovim kreditima i garancijom povećava javni dug. Ni taj javni dug ne bi bio tako veliki problem da se ne približava onoj granici, onoj crti, onoj magičnoj brojci od 45. To je u stvari 45% DžDP, koji po zakonu predstavlja mogućnost veličine javnog duga. Ukoliko se pređe ta magična cifra, ta magična linija, u tom slučaju možemo govoriti o velikim problemima, možemo da pričamo o bankrotu.
Dakle, Vlada je ostala na toj liniji da izbegava reformu javnog sektora, da se ne obazire za činjenicu da je za 12 mesta pogoršana njena pozicija na Forbsovoj listi zemalja sa najboljim uslovima za poslovanje, a da smo pri tome, najgore plasirana država što se poslovne klime tiče prema istoj toj Forbsovoj listi u okruženju, odnosno među ostalim zemljama regiona.
Stanje duga ove države sada već iznosi 13 milijardi i 700 i nešto miliona, to je skoro 14 milijardi. Od toga, na direktne obaveze otpada preko 11 milijardi, a na garancije dve milijarde. Veliki je procenat i veliki je iznos unutrašnjeg duga, što je nedopustivo, s obzirom da je za unutrašnji dug najčešće kriva upravo država koja se pokazala kao veoma loš platiša i veoma loš dužnik.
Ukoliko uporedimo te velike rashode, a smanjen priliv prihoda, neizostavno se postavlja pitanje – zašto su u tom rebalansu budžeta, sa jedne strane povećani obimi sredstava za pojedine korisnike, a za druge je smanjen obim? Recimo, povećan je obim sredstava za Ministarstvo spoljnih poslova, MUP, VOA; BIA, Antidoping agenciji, upravnim okruzima. Sa druge strane, smanjeno je DRI, Fiskalnom savetu, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstvu i vodoprivrede, Fondu za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom, Republičkom geodetskom zavodu, kapitalna ulaganja su drastično smanjena, subvencije za poljoprivrednu, kao i sredstva Republičkom geodetskom zavodu.
Kada se uporede ove dve kolone, tada se postavlja pitanje – u kojoj meri su ovi krediti i ove garancije pozitivne za građane Srbije, jer sa jedne strane, i dalje se forsira onaj troškovni deo budžeta. Daleko više se izdvaja za plate i penzije. Sa druge strane, oduzima se od onog dela koji bi mogao da pospeši privredni rast i koji će sutra da obezbedi i te plate i te penzije. Pravi se jedna nedopustiva greška, što se u stvari seče grana na kojoj se sedi.
Ako vi smanjite za osam milijardi dinara kapitalna ulaganja, a ujedno povisite sedam milijardi dinara za penzije, pri tome, penzije će porasti za 1,4%, što je neznatni procenat za povećanje i poboljšanje egzistencije svih korisnika penzija. Šta ste u stvari uradili? Uradili ste jednu demagošku stvar, povisili ste penzije, a pri tome ste napravili ogromnu štetu time što ste smanjili za kapitalna ulaganja, koja će normalno, ukoliko se zaista taj novac troši za kapitalna ulaganja, obezbediti daleko bolja poslovna klima od one koja je trenutno u Srbiji aktuelna i koliko je pogubna za ekonomski položaj Srbije.
Pored toga što je poljoprivreda prepoznata kao jedna strateška grana proizvodnje, subvencije poljoprivredi su takođe smanjene. Ne znam kako očekujete da se ta grana, industrijska, poljoprivredna ili kako god da je nazovete, i dalje razvija ukoliko joj onemogućavate time što subvencije smanjujete? Pored toga, kada napomenem subvencije, subvencije železnice ostaju netaknute.
Za kraj samo da stavim u jednu korelaciju jedno čudno rešenje iz rebalansa budžeta, a sa ovom garancijom između Republike Srbije, odnosno Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji iznosi pet miliona dolara, pri tome, predviđeno je da se za Agenciju za borbu protiv korupcije kupi poslovna zgrada, možda je i kupljena, u vrednosti od 4,5 miliona evra. Ako za otklanjanje posledica elementarnih nepogoda izdvajamo pet miliona dolara i smatramo da je to dovoljno, a nadasve je to primer na koji način se u stvari saniraju posledice elementarnih nepogoda, pri tome, tako velika sredstva izdvajamo za poslovni prostor jedne agencije kojoj je prevashodno u opisu poslova da se bori protiv korupcije, između ostalog, da se bori protiv nepotrebnog trošenja državnih sredstava, omogući takva vrsta luksuza jednog poslovnog objekta u vrednosti od 4,5 miliona evra.

Zahvaljujem.
Radi informacije, radi se o projektu osiguranja rizika od slučaja elementarnih nepogoda.
Reč ima gospodin Milan Lapčević. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo spojenu raspravu o četiri predloga zakona i ratifikacije ugovora o novim zaduživanjima Republike Srbije prema, što prema komercijalnim kreditima, što prema inostranim bankama i organizacijama.
To je nastavak priče o daljem zaduživanju Republike Srbije koja će sa ovim najnovijim zaduživanjem koji su danas na dnevnom redu ubrzo dostići cifru od šest milijardi evra za prethodne tri godine.
Prosto, nije uobičajeno da vlade pojedinih zemalja pribegavaju principu zaduženja svoje zemlje kada žele da krenu u određene realizacije infrastrukturnih projekata koji će joj doneti neku novu vrednost ili unaprediti kvalitet infrastrukture, ali se verovatno veoma ozbiljno vodi računa kada se takve stvari rade da se naprave kvalitetne analize i vizibiliti studije, da li su određeni krediti isplativi, u kojoj meri i u kom vremenskom periodu i da li je baš trenutak za zaduživanje za pojedine kredite najpovoljniji.
Smatramo da je u prethodne tri godine učinjeno neprimereno zaduživanje zemlje, i to nažalost ne onako kako se prikazuje od strane Vlade Republike Srbije za infrastrukturne projekte, već su ti krediti i te pozajmice koje je država u prethodne tri godine pravila išle u javnu potrošnju i neprimereno zaduživanje zemlje za podmirivanje potreba javne potrošnje, potrebe vlasti i određenih ministarstava. To potvrđuju i kažu mnogi ekonomski analitičari koji su izneli podatak da je Srbija od jula 2008. godine do današnjeg dana se zadužila za pet, sedam milijardi evra, da je naš spoljni dug porastao sa 8,7 milijardi evra na preko 14 milijardi evra i da je u odnosu na BDP taj dug porastao sa 29,2% na čitavih 42% na kraju 2010. godine, a sa emitovanjem novih milijardu evra državnih obveznica i ovim današnjim zaduživanjem, verovatno će procenat spoljnog duga u BDP preći 45%, što je ona gornja granica koja je dopustiva za zaduživanje jedne zemlje.
To ne bi bilo strašno da to zaduživanje uglavnom nije otišlo u javnu potrošnju, u plate i penzije i u krpljenje rupa javnih preduzeća kojima su nadoknađivane plate i neumerena javna potrošnja i gubici koja su ta javna preduzeća, taj javni sektor proizvodili.
Struktura javnog duga od 2008. godine do današnjeg dana je potpuno izmenjena. Tadašnji javni dug se uglavnom odnosio na staru deviznu štednju i za dugovanja prema ranijim kreditima. Sadašnji javni dug je potpuno izmenjen i novac je uglavnom trošen za tekuću budžetsku potrošnju, za plate i penzije, kupovinu roba i usluga, subvencije koje su otišle potpuno nepovratno bez ikakve nove vrednosti.
Samo u prethodnoj godini Srbija je uzela preko milijardu evra kredita, i to uglavnom od komercijalnih banaka, domaćih komercijalnih banaka za podršku budžetu. Razumljivo je da se i na takve korake nekad mora pribeći, ali samo u onim slučajevima kada je to neophodno, pod uslovom da i sama Vlada i javni sektor pribegnu drastičnim merama štednje. Da li smo mi kao država u prethodne tri godine pokazali, da li je vlast pokazala da želi da na bilo koji način napravi uštedu unutar svoje potrošnje? Ne, naprotiv, nismo, povećali smo tu javnu potrošnju. Ova vlast je povećala broj zaposlenih u državnoj upravi za preko 2.000 ljudi u zadnje dve godine. Setite se prošlog usvajanja budžeta decembra 2010. godine, kada je u tom budžetu bilo predviđeno novih 700 ljudi u državnom sektoru, novih 150 ljudi u javnom preduzeću "Železnica Srbije" itd.
Da li je to princip po kome treba da se rukovodi jedna odgovorna vlast u vremenima ekonomske krize, kada su prihodi manji i kada je očigledno da privreda ne može da izdrži ovoliko skupu državu, ovoliko veliku javnu potrošnju? Na sva ova pitanja, na sve ove izazove, šta je vaš odgovor? Vaš odgovor je – ne, mi nemamo dovoljno para za ovoliku javnu potrošnji, mi nemamo dovoljno para i ne želimo da napravimo rezove u strukturi državne administracije, imamo ogromna izdvajanja za penzije i za druge potrebe budžetskih korisnika, ali pošto nemamo dovoljno para nećemo napraviti ništa na planu sopstvene uštede, nego ćemo ići u nove kredite. Uzimaćemo nove kredite, podmirivati sve naše neverovatno velike potrebe, nećemo svoj komfor ni za jotu smanjiti, a nije bitno ko će sutra te kredite vraćati.
Prema onome što je malopre gospodin Mrkonjić pričao i prema nekim njegovim ranijim izjavama, ukupna ulaganja za srpsku infrastrukturu, računajući i železničku i drumsku, da bi se završio Koridor 10 i da bi se kroz Srbiju putovalo brzinom od 150 kilometara na sat vozovima, je potrebno negde oko sedam milijardi evra. Država se u ove tri godine zadužila, odnosno vlast nas je zadužila za ove tri godine za više od šest milijardi evra. Sa tim parama Srbija bi danas gotovo završila kompletan Koridor 10 drumski i kompletnu rekonstrukciju Koridora 10 železnički, koji je znatno skuplji nego drumski.
Kakvo je stanje na terenu? Očajno. Nemamo ni jedan metar autoputa od makedonske granice do Bujanovca, do Preševa, u stvari dužine 40 kilometara, koji je izgrađen još pre tri godine i pušten u saobraćaj. Pre 15-ak dana sam išao tim putem prema Grčkoj, ni jedan jedini metar autoputa nije pušten u saobraćaj, niti je završen, a tolike priče o silnim ulaganjima u Koridor 10, u autoputeve, o silnim milijardama koje će unaprediti našu infrastrukturu. Šta je realnost na terenu? Nekoliko kilometara puštenih na severnom kraku kroz Vojvodinu i neki radovi koji teku brzinom puža na obilaznici oko Dimitovgrada i prema Pirotu. Priče o tome da će Srbija dobiti kvalitetnu infrastrukturu do održavanja izbora 2011. godine, završetkom Koridora 10, su priče za malu decu, od toga nema ništa. Sve pare ste potrošili na i suviše nekontrolisanu javnu potrošnju. Ni jednim korakom, ni jednim gestom Vlada nije ni probala da napravi uštede unutar sebe, naprotiv, administracija je povećana, troškovi povećani i sve to u nedogled, naravno, bez ikakvog opravdanja.
Potpisivanjem SSP ova država gubi godišnje preko 300 miliona evra. Ni to nije problem za vas, za vas je samo bitno da dobijete status kandidata na papiru, koji ništa ne znači i koji jasno pokazuje jučerašnje zvanično oglašavanje Evropske komisije, da Srbija može da bude kandidat za EU i da počne pregovore tek onda kada omogući da susedna država Kosova bude punopravno priznata od strane Srbije, što je jasan pokazatelj vaše neodgovorne politike, da EU nema alternativu i da Srbija mora da plati, ne samo materijalnu, nego i teritorijalnu cenu mogućem ulasku u EU. Turska je preko 25 godina kandidat i ko zna kada će dobiti datum za pregovore. Verovatno nikada, kao ni Srbija. Cena jesu velika zaduživanja i jeste nešto što je najveća moguća neodgovornost vlasti u Srbije, prekomerno zaduživanje i ostavljanje ogromnih dugova budućim generacijama.
Mi, naravno, nećemo podržati ova zaduživanja, jer zaduživanja se rade onda kada su neophodna i kada su opravdana. Ovde se radi o komercijalnim kreditima koje će Građevinska direkcija uzeti da pravi, da vraća dugove za izgrađenu infrastrukturu za socijalne stanove koji će koštati 1.300 evra po kvadratnom metru. Kažite mi, kakva je to socijalna kategorija kada plaćate 1.300 evra po kvadratnom metru? Valjda socijalni stanovi i izgradnja socijalnih stanova od strane državne agencije Građanske direkcije Srbije podrazumeva da se prave neprofitni stanovi, da se na njima ne zarađuje. Baš bih voleo da vidim tu analizu troškova koje pravi Građevinska direkcija Srbije za pravljenje socijalnih stanova koji koštaju 1.300 evra po kvadratu. Ko će vam to kupiti? Pa na tržištu su vam jeftiniji stanovi. Od komercijalnih preduzeća ćete dobiti jeftinije stanove nego što dobijate uz subvencije države, uz sve moguće subvencije države.
To samo govori da se radi o velikoj korupciji u ovom javnom sektoru. Nikada država nije ni trebala da ulazi u takve priče. Ona može da podstiče raznim smanjenjem dažbina gradnju u Srbiji za socijalne namene, ali da ministarstva ulaze u komercijalne kredite i da grade stanove, to je apsolutno nedopustivo i neprimereno jednoj normalnoj državi.
Nećemo podržati, naravno, ovakve zakone, jer i dalje produbljuju jaz i povećavaju spoljni dug Srbije i DSS ne može da bude toliko neodgovorna da saučestvuje u ovakvom neodgovornom ponašanju i daljem ukopavanju Srbije u kreditna zaduženja. Hvala.