Da ohrabrim gospodina Mirovića, shvatio sam da ćete vi da glasate za ovo. Bravo, to je prava stvar. To je prava stvar. Tačno, dao sam jedan mali intervju ruskoj televiziji i oni su to prepričavali. Odmah da vas ohrabrim, i dva projekta iz paketa projekata od 800 miliona dolara ili 650, koliko već, miliona evra su potpisana i poslovi će krenuti za neki dan. Prema tome, kao što vidite, Vlada Republike Srbije, to celo vreme ističem, apsolutno nema u tom pogledu nikakvih rezervi. Ruski kredit ide, a to je dokaz ovoga što gospodin Mirović tvrdi, da je to dobro tržište. Naravno da jeste dobro tržište i zbog toga apelujem na vas da imamo samo malo strpljenja.
Reći ću vam još jednu stvar, mada sam to malopre rekao, i to ne bih rekao da nisam ovde u Skupštini, gospodin Vuk Jeremić, moj mlađi kolega, je noćas, čim se vratio, tri sata proveo sa mnom, govoreći mi o zaključcima mešovitog komiteta u Pekingu, gde će dva velika projekta iz domena energetike, oni su nažalost u mom resoru, i još jedanput kažem – to mora da bude poseban resor za buduću vladu, ako je budete pravili dajem tu preporuku, dakle, još dva velika projekta iz tog resora sa Kinezima biće vrlo brzo dogovoreni. Možda već do kraja ovog meseca, ali pošto trpim stalne kritike oko rokova, koje dajem i sam sebi, a i vas obaveštavam o tome, da sačekamo. Sigurno da Vlada Republike Srbije apsolutno nema nikakvih rezervi ni prema kineskom ni prema ruskom tržištu. To mi verujte.
Što se tiče gospodina Rogovića, ovo je sporazum sa Francuzima koji, da ne čitam sad sve, sve ste pročitali, ima više segmenata. Jedan od njih je taj koji se odnosi na infrastrukturu. To je potpuno jasno. Nacionalni savet, kada se već govori o beogradskom metrou, za infrastrukturu, koji vodi gospodin Tadić, vrlo uspešno, kao četvrti projekat u redosledu naših prioriteta na početku rada ove vlade postavljen je metro. Dakle, lično mislim da se sa metroom, da mi ne zamere drugovi u Beogradu, sada ih podržavam, već kasni. Beograd je grad koji je sa milion i po ili dva miliona stanovnika već davno prešao crtu kada mora da se bavi podzemnim saobraćajem.
Kao što znate, ovo je strateško partnerstvo, ne garantuje nikome da će dobiti posao. Rekao sam malopre i molim vas da mi to verujete – Vlada Republike Srbije pre svega brine o našim preduzećima, o našim radnicima, ali nije loše da "Alstom", to je svetska firma, bude jedan od strateških partnera. Tako sam i shvatio taj sporazum i ne treba oko toga lomiti koplja, već dati podršku i vetar u leđa Beogradu da taj projekat krene.
Još jedanput podvlačim, samo razvojni projekti zapošljavaju nove ljude, a tekući projekti zapošljavaju tekuće radnike. Naša velika šansa je upravo u tim razvojnim projektima. Hvala najlepše.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč, da koristi svoje pravo? (Ne.)
Ako ne, obaveštavam vas da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele: poslanička grupa DSS, poslanička grupa Napred Srbijo, poslanička grupa SRS i poslanička grupa Za evropsku Srbiju.
Prva prijavljena na listi po redosledu narodnih poslanika i prema prijavama za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu o predlozima zakonima iz tačaka od 9. do 37. dnevnog reda je narodna poslanica Milica Vojić-Marković, a posle nje narodni poslanik Veroljub Arsić.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, narodni poslanici, dame i gospodo, u ovoj šumi konvencija i protokola, koji se danas nalaze pred nama, objedinjeni u ovu jedinstvenu tačku dnevnog reda, a ima ih tačno 29, nalazi se strašno mnogo iz različitih oblasti, iz različitih materija, a prirodno je, valjda, bilo da se pre ratifikacije o njima ovde razgovara i da se građanima Srbije kaže o čemu se ovde radi i šta je to što njihova država želi da uradi, čime želi da se obaveže, dakle, u celoj toj šumi nalaze se i dva protokola, dva predloga zakona koja se odnose na zaštitu životne sredine. Želim da progovorim o ta dva protokola, odnosno konvencije.
Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji u oblasti životne sredine. Dakle, da ne budem ironična, ali da budem vrlo precizna, o saradnji u oblasti zaštite životne sredine jednog višedecenijskog kandidata za ulazak u EU i jednog od pre pet minuta, ali ako uzmemo uslovno da je to kandidat. Drugi se zove Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija, uz Konvenciju o dostupnosti informacija, o učešću javnosti u donošenju odluka i pravo na pravnu zaštitu po pitanjima životne sredine.
Dakle, dva, što se mene tiče, vrlo važna protokola, naročito ovaj drugi, ovaj koji se odnosi na registre ispuštanja i prenosa zagađujućih materija, jer se na osnovu ovog protokola naša država obavezuje da sve informacije u vezi sa prenosom i ispuštanjem zagađujućih materija dostavi na uvid javnosti, kao i da uključi javnost, odnosno građane Srbije u donošenje odluka, onih koje se tiču života građana Srbije i njihovog ustavno zagarantovanog prava na zdravu životnu sredinu i na njihovo zdravlje.
No, moram da kažem još jednu činjenicu, matični odbor, Odbor za zaštitu životne sredine nije se bavio ovim protokolima, ovim predlozima zakona, smatrajući da oni verovatno nisu iz nekog razloga bitni. Mi, dakle, dolazimo ovde na sednicu bez mišljenja Odbora o tom pitanju. Predsednik Odbora, koji u javnosti voli da stvori sliku o sebi kao o velikom zagovorniku i borcu za zaštitu životne sredine, jasno pokazuje ovim stavom, nezakazivanjem sednice koja bi se bavila ovim, ali, bogami, i višemesečnim neradom Odbora u tom delu, jasno pokazuje svoj stav. Dakle, izbori su blizu, a ekologija, bogami, nije tema na kojoj mogu da se zgrću poeni. Naravno, svi znaju ko je taj čovek, to je gospodin Čedomir Jovanović.
Mi iz DSS ne smatramo da je zaštita životne sredine tema za potkusur u ovoj skupštini i zbog toga želimo da otvorimo ovu priču do kraja i želimo da građane Srbije upoznamo sa stvarima koje se dešavaju u ovoj zemlji. Protokol o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija je međunarodni dokument koji je nastao 2003. godine u Kijevu na ministarskoj konferenciji. To je prvi pravno obavezujući instrument o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija. On obavezuje sve države potpisnice da uspostave registar. Našim zakonom je takođe predviđeno da se uspostavi registar ispuštanja i prenosa zagađujućih materija, ali i, ono što je jako važno za nas, da sve informacije o ovoj oblasti budu date na uvid javnosti.
Zašto? Zato što je Protokol o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija razvijen u okviru tzv. Arhuske konvencije. To je konvencija o dostupnosti informacija, o učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu po pitanjima životne sredine. To je ta čuvena Arhuska konvencija iz 1998. godine, koju je naša država ratifikovala. Mi smo, dakle, ugradili u naše zakone ove važne principe. Što je najvažnije, to je konvencija koja je po prvi put dovela u direktnu vezu ljudska prava i životnu sredinu. To je ono što je najvažnije.
U skladu sa Arhuskom konvencijom, ovaj protokol dalje razrađuje sve delove od kojih je napravljen, počev od izgleda, strukture, obima, a naročito pravila vezanih za prikupljanje i čuvanje podataka, izveštavanjem, javni pristup informacijama, učešće javnosti u razvoju registra. To su sve delovi koje je ovaj protokol, koji je deo te Arhuske konvencije, pokupio iz ove Arhuske konvencije koja je, što se nas tiče, važna i ja je stalno ističem. Usvajanje ovog protokola je jako važno za sve zemlje koje imaju brz industrijski razvoj, koje imaju problema sa povećanim korišćenjem raznih hemijskih supstanci. Sa te strane, mi ne moramo da brinemo, nismo takva zemlja. Dakle, mi nemamo industrijski razvoj, ne znamo ni da li znamo šta nam je to industrija, ali mi kao zemlja moramo da kažemo da je za nas važno što su neki, bogami, vrlo važni zakoni, poput Ustava i poput drugih zakona iz oblasti zaštite životne sredine, kao što je Zakon o zaštiti prirode, kao što je Zakon o vodama, Zakon o zaštiti vazduha, Zakon o zaštiti prirode, vezani upravo za ova načela. Jako je važno da mi govorimo o tome u ovoj skupštini.
Vidim ovaj da već ima jedan period, kako se mi ovde, naravno, ne mi iz opozicije nego poslanici vladajuće većine hvale, kako se ovde donose jako mnogo zakona, naročito zakona iz oblasti zaštite životne sredine. To je, naravno, istina, naročito je istina to što se oni donose u paketima, pa ću pomenuti kako izgledaju veličine tih paketa pet zakona, devet zakona na 17 zakona. Dakle, tako donosimo te zakone, o njima slabo možemo da se informišemo i da pričamo. Zato što se sa 17 zakona za 20 minuta ne možete mnogo što šta da kažete. Zato nam fali onaj deo nadzora da vidimo kako se ti zakoni primenjuju.
Reći ću jedan primer. Naravno, nedavno je svim lokalnim samoupravama stigao jedan dopis iz Ministarstva životne sredine, koji je potpisao ministar Oliver Dulić. Radi se o instrukciji za postupanje inspektora za zaštitu životne sredine i nadležnih organa za izdavanje dozvola na svim nivoima. U ovom dokumentu stoji i jedna ovakva stavka: "za skladištenje otpada, opasnog i neopasnog, nije potrebna izrada studije uticaja na životnu sredinu. Rešenjem se propisuju mere zaštite životne sredine". Drugim rečima, ne mora se raditi analiza uticaja na životnu sredinu za smeštaj opasnog otpada, recimo, za smeštaj uranijuma, ali je dovoljno da imate rešenje za tako nešto. To je dopis koji je poslat inspektorima. Imam taj dokument ovde, da ne bude da dajem neke neproverene informacije.
Moram da skrenem pažnju javnosti, u Skupštini smo imali priliku da govorimo i o Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu i o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu. Istakli smo da zakon ima dva aspekta koja su vrlo važna za protokol. Prvi aspekt je da svi projekti moraju da prođu multidiscipliralnu komisiju koja se bavi tehničkim detaljima projekta, a drugi je javno oglašavanje. To znači da mora da se organizuje skup zainteresovanih građana koji će se na tom skupu upoznati sa projektom i moći da se izjasne o tom projektu. Na taj način oni mogu, a kada je ovo Dulićevo uputstvo samo teoretski, da spreče izgradnju nekog objekta, projekta, ako smatraju da taj projekat može da ugrozi njihovo zdravlje, njihove dece ili može da ugrozi mnogo širu životnu sredinu.
Šta je gospodin ministar Dulić želeo ovakvom instrukcijom? Naravno, upravo to što pokušava sada nama ovde da kaže, da je potrebno da usvojimo ovaj protokol. Upravo je on želeo da izbegne delove tog protokola, a to je javnost. On je želeo da se u četiri oka dogovore o skladištenju, ponavljam, recimo uranijuma, jer uranijum je, po Bazelskoj konvenciji, takođe opasan otpad, kao i svi drugi otrovi koji mogu da vam padnu na pamet, tako da takvo skladište može komotno da se nađe i u vašoj ulici i u vašoj zgradi, a da vi o tome nemate pojma.
Građani Srbije su 1999. godine, u onoj čuvenoj humanitarnoj akciji "milosrdni anđeo", i te kako bili izloženi uticaju osiromašenog uranijuma, koji su nam nemilosrdno sipali po glavama prijatelji ministra Šutanovca, NATO prijatelji. Sada još uvek mi treba da strepimo od toga da li će naše komšije, pritisnuti siromaštvom za nekoliko hiljada evra, pristati da se u podrumu neke zgrade u buradima skladišti uranijum. Namerno to karikiram zato što smatram da je ovo stvar o kojoj svi poslanici treba da misle isto.
Da razjasnimo još nešto, ako želite, recimo, da napravite farmu goveda u Srbiji, vi morate da uradite procenu i analizu uticaja na životnu sredinu. Ako želite da skladištite uranijum u svom podrumu, ne morate da radite ovu analizu, dovoljno je da donesete rešenje ili da se dogovorite sa inspektorom. Čini li se vama svima u ovoj zgradi danas ovo rešenje normalnim? Naravno da nije normalno. Neko zaista treba da objasni građanima Srbije zbog čega su krale i goveda opasnije po zdravlje životne sredine i po zdravlje građana Srbije nego što je to osiromašeni ili uopšte uranijum. Očekujem da vam to ministar Dulić kaže. O ovome ćemo mi još da pričamo. Mi ovu temu otvaramo, ali ćemo o njoj mnogo da pričamo.
Isto tako, moram da vam kažem još jednu stvar, prosto kao primer. Kada je Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu bio ovde, mi smo imali prilike da govorimo o podzakonskim dokumentima. Podzakonska dokumenta su delimično urađena. U jednom takvom upustvu, koje je veliko kao knjiga, svim onima koji žele da prave elektranu na vetar naređeno im je da moraju da urade procenu uticaja elektrane na vetar na slepe miševe. To je savršeno sa pozicije nas koji sve elemente životne sredine branimo. Molim vas, da li nije cinizam da, sa jedne strane, štitimo slepe miševe a, sa druge strane, otvaramo auto-put da se ovakve stvari događaju?
Ljudi koji se godinama u ovoj oblasti bave praksom, dakle, profesionalci, nikada nisu videli dokument slične sadržine ovom kojim sam pokazala i kojima mogu da pokažem ponovo. Smatramo da takav dokument, pod pritiskom ovog parlamenta, mora biti povučen. Treba da razmislimo o jednoj stvari, o glasanju za ovaj protokol. DSS će jako dobro razmisliti da glasa za taj protokol, ali o smeni i o ostavci gospodina Dulića ne treba da razmišljamo. On istog momenta kada ovo budem govorila treba sam da da ostavku ili treba da bude smenjen od gospodina Cvetkovića. Sramota je u jednoj zemlji, u demokratskoj zemlji, ovakav dokument poslati lokalnim samoupravama.
Građani Srbije Ustavom imaju zagarantovano pravo na zdravu životnu sredinu. Sve ove konvencije i svi ovi protokoli koji se stavljaju pred nas znače da se mi borimo da napredujemo u toj oblasti. To što se napravi jedan korak sa zakonom, zaista se obezvredi sa 25 koraka nizbrdo, jednom despotijom jednog ministra koji pojma nema šta je to Srbija i zaštita životne sredine. Hvala.

Iskorišćeno je 13,30 minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne vredi pokušavati diskutovati o 27 – 28 tačaka dnevnog reda. Verovatno će svaki od poslanika opozicije da pronađe neki svoj zakon o kome će diskutovati kada su u pitanju ovi sporazumi. Malo sam pripremao Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju, ne samo zato što je u pitanju Ruska Federacija, već zato što je to problem koji već duže vreme postoji kada je u pitanju naš drumski saobraćaj. To je samo jedan od povoda.
Sam sporazum nije ništa posebno. Dve države uređuju neku oblast onako kako to njima najviše odgovara da bi olakšale sebi i svojoj privredi određene radnje.
Šta je problem? Često nije problem u samom sporazumu i zakonu nego u onome ko sprovodi zakon. U članu 11. Sporazuma predviđeno je da postoje dozvole. Svaki nadležni državni organ i jedne i druge strane izdaje te dozvole, tako što verovatno dozvole koje izdaje vaše ministarstvo pošaljete državnom organu u Rusiji, oni vama vrate određeni broj dozvola i ako neko hoće da prevozi robu za Rusiju ili iz Rusije za Srbiju, zatraži od svog nadležnog ministarstva ili državnog organa dozvolu i na taj način funkcioniše.
Međutim, iskustva kako to funkcioniše u Srbiji su veoma loša, gospodine ministre. Navešću samo jedan od primera kako to funkcioniše sa "CEMT" dozvolama. Reč je o dozvolama koje važe godinu dana, mesec dana, itd. Dobijaju se određeni kontingenti, između ostalih, čak i od Rusije. Problem nastaje u tome što samo određeni prevoznici, mogu da kažem privilegovani, mogu da raspolažu tim dozvolama. To mi daje za pravo da sumnjam da će tako biti i sa ovim dozvolama iz Ruske Federacije. Da je to tako, javna su pogovaranja da "CEMT" dozvole u zimskom periodu koštaju od 200 do 300 evra, a u letnjem periodu čak i hiljadu evra. Reč je o hiljadama dozvola. Navodno, ko god da se obrati vašem ministarstvu, kažu da nemaju više dozvola i da je sve izdato.
Ljudi su se malo raspitivali. Nemaju samo neki privilegije da pitaju i drugu stranu šta je u pitanju. S druge strane, daju odgovor da trenutno Srbija ima, primera radi, hiljadu "CEMT" dozvola, da čim utroše deo tih dozvola, dobiće odmah nove i da se pitaju zašto ih ne trošimo. U tome i jeste problem, zato što taj koji je dobijao dozvole od vašeg ministarstva nije ih uzimao da bi prevozio robu, nego da bi trgovao. I ne može niko da me ubedi da je to mogao da radi sam, bez nekog od vaših saradnika. Budite uvereni da je tako.
Zamislite sad ovu situaciju, gospodine ministre. Neko kupi vozilo, kamion, šleper, ne ulazimo šta je, nije ga kupio da bi ga držao u dvorištu, nije podizao kredite, nego ga je kupio da radi, da nešto zaradi, da zaposli ljude. Neko je otvorio neki pogon, koji je, recimo, izvozno orijentisan, isto zato da zaposli ljude, da radi, da zaradi i za njih i za sebe. Onda se pojavi ovde nekoliko mangupa koji od svega toga žele, bez dinara uloženog, da zarade novac. A štetu trpe svi. Trpi i taj čiji je kamion, trpi taj čija je roba, jer ne može da preveze robu do svog kupca, trpi i sama roba i njena kurentnost na tržištu, jer reket koji se plaća onima koji imaju privilegiju da dobiju dozvolu nije uračunat u neku dobit, a onda se koči i razvoj, koči se izvoz, povećava se taj naš famozni deficit, podižemo nove kredite.
Ne pričam ja ovde o sitnicama. Većina naše robe koju izvozimo ide drumskim saobraćajem. Nemamo takvu železničku infrastrukturu, vodene puteve itd. da to može da ide na drugi način. Znači, kočimo sami sebi svoj razvoj.
Gospodine ministre, šta ćemo sa onim na čemu EU insistira čitavo vreme da se reši kao pitanje – korupcija? Ne sumnjam u vas, ali sam siguran da vaši saradnici zloupotrebljavaju vaše poverenje i ovlašćenja koja ste im preneli. Zato bih, gospodine ministre, voleo da zaboravite na drugove i drugarice u ministarstvu. Vi ste tamo ministar i voleo bih da se ponašate prema svojim saradnicima koji ne rade svoj posao kako treba kao što ste se ponašali 1999. i 2000. godine sa izvođačima radova u obnovi zemlje. Takođe, voleo bih da proverite sve ovo što sam rekao, a to neće biti problem jer se zna kome su izdate "CEMT" dozvole, ko ih je iskoristio i koje nisu iskorišćene, jer mnogi auto-prevoznici nisu bili spremni da plate reket, nije im se isplatilo. Ako neko podigne, primera radi, 100 ili 200 dozvola a iskoristi pola od toga, onda više nikada ne treba da dobije dozvolu. Voleo bih da u što skorije vreme, ako je moguće već sutra ujutru, raspravite tu situaciju i pustimo da ljudi konačno rade ono u šta su uložili novac, da zarade i oni, da zarade za svoje radnike, a i državi će tada biti bolje.

Iskorišćeno je sedam minuta i 15 sekundi
Reč ima ministar Milutin Mrkonjić.

Sada ste mi dali dobar šlagvort. Naime, u Ministarstvu za infrastrukturu radi negde oko 100 hiljada ljudi, 25 hiljada radi u putarskim firmama, to su ovi koji rade, grade i održavaju puteve, 25 hiljada radi u transportnom sektoru, što je negde oko osam hiljada preduzeća, sve privatna, sa negde oko 25 hiljada radnika, 25 hiljada radi na železnici i 25 hiljada radi u vodnom, vazdušnom i ostalim saobraćajima. Svi ti ljudi održavaju tekući život. Ja transportere svake nedelje primam. Oni su barometar rada naše privrede.
Nisam malo pre odgovarao gospodinu Miroviću, ali sada mu kažem – skoro 65 do 70% našeg izvoza u kamionskom saobraćaju ide u Rusiju danas. To je potvrda onoga što vi pričate. Dakle, to su sjajni ljudi koji se bore na tržištu i doprinose sa negde oko milijardi evra ukupnom prihodu naše zemlje, transporteri. "CEMT" dozvole, to su međunarodne dozvole, vi to dobro znate, mislim da je gospodin Avramović doktorirao na tome. To su dozvole kojih ima negde oko 1200, mi smo se izborili za toliko koje se daju na godinu dana i koje transporteri koriste za prevoz u toku godine. 800 i nešto transportera je dobila tih 1200 dozvola, dobilo. Nikakve korupcije tu nema i dinara nije bilo. Da li ima trgovine među njima, za to je nadležan gospodin Dačić, sa tim nemam veze.
Nije tačna priča na koju ste naseli, nažalost i vi, da se u ministarstvu trguje, te trgovine nema. Nije bilo ni prethodno jer je jedan od ljudi koji je bio, sve pomoćnike sam zadržao iz prethodne Vlade, dakle iz Vlade Velje Ilića, jedino je taj čovek dao ostavku, marta meseca 2009. godine, nema ni danas. Naravno, potrebe su veće. Pojedinačne dozvole, ako ste o njima govorili i danas smo od Rusa dobili 1000 pojedinačnih dozvola, 550 smo već podelili a ostalo se deli prema onom kako to ide u ministarstvu, kakvi su protokoli ministarstva. Apsolutno sve što se dešava u ministarstvu kontrolišu ljudi iz baze, dakle oni koji prevoze. Čak, i tri posto dozvola koje sam imao kao ministar za izuzetne situacije u vojsci, policiji itd. pustio sam njima da to oni dele.
Prema tome, nije tačna, još jedanput potvrđujem, informacija i dezinformacija da bilo ko od mojih saradnika zloupotrebljava tu funkciju i pravi na tome korupciju, ali naravno, odgovoran sam, niko drugi šta rade moji saradnici. To tvrdim i iza toga stojim. Dakle, što se tiče pojedinačnih dozvola njih i danas ima, koliko ih ima i uglavnom zadovoljavaju potrebe naših transportera. Što se tiče "CEMT", ima 400 u rezervi, stoje u fioci kod mene. Do sada smo ove godine dali samo dvadeset i nešto. Te dozvole se dele samo onda ako neko od transportera izgubi, ili ne daj Bože, ukradu kamion ili nešto drugo desi, ali oni tek uz zapisnike policije, tamo gde se to desilo mogu dobiti rezervnu dozvolu. Prema tome, nema apsolutno mogućnosti, ovo tvrdim i za sve ostale segmente u mom ministarstvu, da se ovakav vid korupcije javlja, ali naravno šta se dešava sa dozvolama kada odu, to je sada pitanje, ponavljam koje nije za mene. Hvala najlepše.

Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, posle nje narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre Mrkonjiću, želim da na neki način  nastavim ovde gde je gospodin magistar Mirović zaokružio celinu kada je u pitanju stav SRS prema ratifikacijama sporazuma, pre svega izmenjenog Protokola o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, ali ću da govorim i o druga dva sporazuma iz ovog paketa koji danas imamo na dnevnom redu. Žao mi je što ne mogu i o nekim drugim oblastima, kao što je ratifikacija Konvencije o državljanstvu, ali jednostavno želim da se zbog cele ove euforije koja je juče nastala oko kandidature Srbije za EU, odnosno dobijanja statusa kandidata, ipak vratim na pravi kolosek i na jedini ispravni put koji promoviše SRS i onih 54% birača koji su izričito kao i mi protiv EU zarad dobrobiti srpske privrede i budućnosti naše dece.
Pored ovog izmenjenog protokola o slobodnoj trgovini, govoriću i o ratifikaciji Sporazuma o međunarodnom drumskom saobraćaju, kao i o Sporazumu o turizmu, koji takođe nije beznačajan za srpsku privredu.
Što se tiče onoga o čemu je magistar Mirović govorio, znate gospodine Mrkonjiću, da je on čovek koji se bavi naukom i čovek koji je ipak skroman kada je u pitanju njegovo poznavanje ruske političke i ekonomske situacije, pa zato je i rekao da on neće da ovde danas koristi priliku ni da se upliće u to, ali moram da vam kažem da je apsolutno sve ono što je kao publicista u nekim javnim časopisima, pa i u našim stranačkim novinama "Velika Srbija", na Fondu strateške kulture objavio imajući u vidu tu vezu i odnos politički, ekonomski Srbija i Rusija apsolutno je tačno, a ja ću to da potkrepim još nekim danas dokazima, odnosno argumentima iz nekih drugih izvora i mojih ličnih saznanja.
Počeću sa onim što je on i najavio, a to je proizvodnja automobila u Fabrici "Fijat" u Kragujevcu. S obzirom da ovaj izmenjeni protokol daje mogućnost izvoza motornih vozila i ovde je definisano po carinskoj tarifi ovom protokolu koja su to motorna vozila za prevoz putnika, itd, jedino što izuzimaju kombi vozila i onda da se vratim na Đurđevdan 6. maj 2008. godine i pompeznih i lažni govor, kao što je lagao za sve građane Srbije Borisa Tadića i zamenika premijera Božidara Đelića. Oni su tada, gotovo mogu da citiram u Kragujevcu, prilikom potpisivanja Memoranduma sa "Fijatom" rekli – da je to strateški važan projekat za Kragujevac, za celu Srbiju, zbog toga što će novi automobil koji će "Fijat" da proizvodi u mom gradu moći da se izvozi u ogromnom broju na široko rusko tržište.
Da to nije tačno, rekao vam je i gospodin Šojgu, verovatno ste se i sa njim više puta lično sreli, jer vas kao člana SPS-a i kao ministra iz Vlade koji smo zajedno potpisali i ovde, sećate se, ja sam tada bila savezni poslanik 12. aprila 1999. godine, ratifikovali Sporazum, odnosno naše opredeljenje da napravimo savez, tada Savezne Republike Jugoslavije sa Rusijom i Belorusijom, dakle, oni su vam rekli, a poručio je i Vladimir Putin, premijer i budući predsednik Ruske Federacije, prilikom posete parlamentu ovde, na pitanje baš direktno gospodina Dinkića, da je to nemoguće, jer Rusija po ugovoru o slobodnoj trgovini, ne može da prihvati takav automobil, niti bilo koji proizvod čije komponente, odnosno čiji ukupan proizvodni sektor ne sadrži minimum, odnosno više od 50% komponenti, odnosno originalnih proizvoda iz Srbije.
Novi model koji će da se proizvodi u Kragujevcu i to je na dugom štapu, kada će to da počne, evo nema probnog modela, pitanje je znate ko će to moći da kupi, jer taj osnovni model će da košta 12.000, onaj sa opremom što bi rekli 17.000 evra je zaista problematičan iz više razloga, a tek sada, znači, evo argumentovano ću vam reći – neće moći ni jedan jedini komad preko ovog sporazuma o slobodnoj trgovini da se izveze u Rusiju ako bi i to je pitanje, na ruskom tržištu, da li bi on prošao kao takav model, ako bi Rusi želeli da ga kupe.
To je apsolutna kopija "Fijata Ideje", znate kako izgleda taj auto, na istoj platformi se pravi, i otprilike je "Fijat Bravo" sličan, ali taj "Fijat Lazero", kako će da se zove novi model iz Kragujevca, te neke donje srednje klase je jednostavno kopija ovog automobila koji "Fijat" izvozi na američko tržište, ali je to tamo doživelo potpuni debakl.
Prošli put sam rekla Đeliću da su Amerikanci kao u holivudskim filmovima angažovali Đorđa Klunija da bude promoter "Fijata Ideje", ali tamo katastrofalno ide prodaja tog modela, da on ne može da se izveze u Rusiju govore sledeći podaci, celokupna elektrika će da se proizvodi u kompaniji "Manjat Mareli" i ta firma treba da ima svoju proizvodnju na području grada Kragujevca. Sećate se one afere sa pokušajem otimanja u bescenje seljacima zemlje, sada je to izmešteno na drugu lokaciju, ali zaista je pitanje kada će to biti, znači, od početka kada počne taj model da se proizvodi biće komponente za elektroniku iz "Fijat Marelija".
Što se tiče stakla, firma "Filkinton" je proizvođač stakla, što se tiče motora, "Fijat" proizvodi motore, što se tiče galanterije, "Fijat" proizvodi galanteriju, što se tiče ulja, onog baznog koje se nalazi u tom automobilu, proizvodi ga "Selmija". Što se tiče guma, ne proizvodi fabrika u Kruševcu, jer još uvek nije ni ušla u proces testiranja, a znate i sami kakva se tamo afera dešava, a o tome je govorio i naš poslanik Duvnjak, proizvodiće kompanija "Bridžeston".
Nijedan jedini komad neće da se proizvodi u Srbiji i onda je to bila čista laž i obmana, a to je trebalo da bude glavni pokretač za razvoj kragujevačke i čitave srpske privrede i kooperanata koje će navodno da zapošljava najmanje, kako je u to vreme obećavao i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, 10.000 ljudi.
Laž, obmana, od toga nema ništa.
Da vidimo šta je sa ovim i zašto po ovim egzaktnim podacima koje je magistar Mirović izneo, je tako loša spoljna trgovinska razmena između Rusije i Srbije, odnosno zašto je Srbija u gubitku, a ovo je podatak koji ja imam. To je podatak za prvih pet meseci ove godine, imala je gubitak od 784,4 miliona dolara. Mi nismo u stanju, odnosno država neće da pomogne ovoj urušenoj srpskoj privredi da ono što se proizvodi ovde i što mi imamo, a pre svega mislim na agrar i na prehrambene proizvode i na sirovo voće i povrće, plasiramo na veliko rusko tržište.
Problem voćara kod mene u Šumadiji, u čačanskom kraju gospodin Munjića i svuda u celoj Srbiji je taj što država neće da pomogne poljoprivrednicima, da se organizuju, nego oni to moraju sami.
Vama je poznat slučaj, Vinča je kod Topole, između Aranđelovca i Topole gde jedan vlasnik hladnjačar to sve radi sam za grupu seljaka, odnosno voćara tamo i oni se tako dovijaju i snalaze na sve moguće načine.
Postoji mišljenje da mi možemo, kod ovih euforičnih glava koje su za sunovrat Srbije i ulazak u EU, koja nam otima KiM i čiji vojnici ubijaju i pokušavaju da streljaju ponovo srpske civile, da naša roba ima prolaza na evropskom tržištu, nema, ali ima na ruskom.
Da biste izvezli robu na rusko tržište, nisu vam potrebni sertifikati poput ISO taj i taj, i razni drugi, kako kroz mikroskop gledaju i najoštrije zemlje članice EU, ali zato sertifikat GOST koji jedini traži ruska federacija i te kako lako može da se dobije. Jedino je problem u tome, a to govore ljudi iz Privredne komore Srbije, gospodine Mrkonjiću, koji kažu da je neophodno da država Srbija, ako hoće da pospeši i da pomogne izvoz u rusku Federaciju, otvori gotovo predstavništvo ovde u Srbiji. Onda bi procedura oko preduzimanja uzoraka, dobijanja atesta išla mnogo brže. Do sada se to, što se prehrambene industrije tiče, uspele da ostvare samo dve kompanije, među njima i "Karneks" koji je dobio atest i za paštetu i za sve druge mesne proizvode, za mesni narezak, za čajnu kobasicu, ali zapitajte se, gospodine Mrkonjiću, pošto ste vi čovek koji pamti to vreme zašto ne može da bude nijednog jedinog proizvoda Fabrike "Crvena zvezda" iz Kragujevca, mesne industrije na ruskom tržištu. Vi znate da je ona jetrena pašteta u konzervi Fabrike "Crvena zvezda" Kragujevac, ne samo u Rusiji, nego u čitavom svetu imala ogromnu prođu, odnosno taj proizvod je plenio sva tržišta, a pogotovo rusko.
Te fabrike više nema. Ovi dosovci kada je Vlahović došao i ova cela ekipa i kada ste vi njima bili opozicija, posle 2000. godine, zbrisali su fabriku Mesnu industriju u Kragujevcu. Nema više ništa, radnici ostali bez posla i čemu onda ljudi da se nadaju. Da je tačno ovo, da će biti, gospodine Novakoviću, ukinut spoljno-trgovinski ugovor slobodan sa Ruskom federacijom potvrdio je danas i Dežer koji je boravio u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Danas u 10,30 časova imali smo Odbor za evropske integracije. Nisam član tog odbora ali sam dobila kao potpredsednik Skupštine poziv da odem tamo i predsedavajući mije na kraju dao reč. Bili su takvi hvalospevi, kao da gledate ove državne medije, gospodine Mrkonjiću, od gospođe Trivan preko gospođe Vučković, pa mu se zahvaljuju valjda zato što nam otima Kosovo i Metohiju, rastura zemlju i ubijaju i streljaju srpske civile na Jarinju koji brane vekovnu srpsku zemlju, ali onda, kada sam došla na red da govorim o tome ili da ne govorim o ovom Nikoliću koji, videli ste sinoć, nema odgovor ni na jedno pitanje, a kako sam i sama rekla danas Dežeru, ovaj vaš veliki prijatelj Tomislav Nikolić, kome ste zajedno sa Tadićem poklonili, odnosno ukrali mandate srpskim radikalima, vama sada odlično služi kao krpa i nastavlja takvu prljavu politiku koju sprovodi Boris Tadić.
Na moje konkretno pitanje…
(Predsedavajući: Molim vas da malo…)
Gospodine Novakoviću, samo se vi fokusirajte na ovo, biće vam veoma interesantno, vi ste predsedavali, nisam sigla da vam prepričam ovaj svoj dijalog sa Dežerom. Dakle, onog trenutka…
(Predsedavajući: Broj tačaka je toliki da stvarno možete široki zahvat, vrlo tolerantno, ali…)
Ne oduzimajte mi dragoceno vreme jer svakako nećete stići u Evropu, a dotle će da se raspadne EU kada dođe Srbija na red.
Gospodine Mrkonjiću, kada sam konkretno pitala Dežera danas, odgovorite mi bez euforija i svega toga, to možete sa njima i sa Nikolićem da slavite i da otvarate šampanjce, konkretno vas pitam, u slučaju da Srbija uđe u EU, ne daj Bože, protiv čega se bori SRS, morala sam i da mu kažem da kao srpski radikal predstavljam većinsku Srbiju jer 54% građana Srbije neće u EU i taj procenat će da se penje iz meseca u mesec, konkretno sam ga pitala, ako se to desi, a opet kažem jer ima i u zemljama EU, i to sam morala da mu objasnim jer sam zajedno sa koleginicom Radetom i gospodinom Todorovićem sada na zasedanju Saveta Evrope videla da poslanici zemalja EU ne samo da su evroskeptici nego hoće da njihove zemlje izađu iz te nakazne tvorevine i onda kažem – gospodine Dežer, ako se to ikada desi, mada neće, učinićemo sve da se ne desi, on onako me gleda, kažem, da li će da važi ovaj ugovor koji je jedini spas za srpsku privredu i za građane Srbije. Da li znate šta mi je rekao – neće. Kako je to objasnio? Tako što je rekao da onog trenutka kada jedna članica pristupi savezu, briše se sve ono što je ona do tada imala, kako je rekao, podvlači se crta i važi samo ono o čemu je govorio mr Mirović, a to je primena jedinstvene carinske stope i tog trenutka moraju građani Srbije da znaju da tu, osim to nam otimaju i ubijaju decu, što nam rasturaju zemlju, što sada prelaze na Rašku oblast, što će sutra to da bude Vojvodina, uništićete srpsku privredu time što jurite u tu Evropu koja nam ništa dobro ne želi, a sam Dežer štiti svoje interese i želi da promoviše ono što je njihov cilj, a to je da uništi srpsku privredu, da bud zašto kupuju i dalje ove i uzimaju i otimaju naše resurse. Sledeća je EPS i znate kako to već ide.
Završiću sa ovim što je striktno vaš resor i što ste malo pre u jednom kontekstu spomenuli, što biste mogli da se zauzmete i mislim da je to logično. To je predlog SRS, pa razmislite o tome. Dakle, kada je u pitanju sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju, da ne bi smo, a verujem da ćete imati odobravanje sa ruske strane jer oni zaista žele jedino dobro Srbiji, ova evro-azijska unija sa Belorusijom i Kazahstanom, videćete, u budućem periodu pokazaće svu njihovu snagu, to je ono za šta se Putin zalaže, trebali bi ste da pokrenete inicijativu da se bilateralnim sporazumom ukinu ove dozvole za kamione, odnosno za prevoz, tako da ne bi ste morali da trebujete od Rusa tih 1000 dozvola nego već kada imamo ugovor o slobodnoj trgovini da idete na to da se ukinu. Mislim da ćete imati razumevanje sa ruske strane. Za šta će nam dozvole? Za ove zemlje EU, pa i neka postoje, a šta mi pa i izvozimo tamo? U pitanju je samo roba koja se dovlači. Mislim da je to logičan predlog sa naše strane.
Žao mi je što ne mogu da pričam o onome što je moja izvorna struka, a to je turizam, jer imamo ovde i ratifikacije tog sporazuma, ali samo moram da konstatujem sa žaljenjem da je celokupna razmena između Rusije i Srbije kada je u pitanju turizam i kada je u pitanju dolazak i odlazak gostiju svedena na entuzijazam ili na zalaganje jednog čoveka, a to je vlasnik turističke agencije. Zaista ovo nije naručena reklama, to govorim iz iskustva i poznavanja toga, "Er turs" iz Beograda sa predstavništvom u Moskvi, gospodin Ratko Čitaković koji čini sve napore ali zaista kao čovek iz struke i ko je dugo bio naš predstavnik i direktor "Jugotursa" u Moskvi, sada tamo ima predstavnika svoje agencije, da broj turista dovede u Srbiju.
Naravno, mnogo je veći broj onih koji ovde imaju samo tranzit i odlaze u Crnu Goru, a to je zbog toga što još uvek nemamo mogućnosti, a mi se zalažemo i za to da razvijamo banjski turizam i da im ponudimo sve lepote koje Srbija ima. Uostalom, pre nekoliko dana, kada je bio rođendan ruskom premijeru, gospodinu Putinu, mi smo mu poželeli da dođe u dužu posetu u Srbiju i da poseti i neku od srpskih lepotica, poput Tare i Kopaonika, jer on mnogo voli naš narod i željan je toga da upozna još bolje naše ljude i našu zemlju. Hvala.

Reč ima ministar Mrkonjić.