Reč ima narodni poslanik gospodin, Jeremić Vlada.

Hvala. Moram da priznam, da sam pokušao i nisam uspeo da prebrojim koliko puta smo do sada na dnevnom redu imali tačke poput današnjih, dakle, zaduživanje, krediti, garancije itd. A kada vladajuća koalicija bude aminovala, ono o čemu danas razgovaramo, dakle, ono što je Vlada najnovije naumila, bićemo dodatno opterećeni, skoro 140 miliona evra.
Država i privreda zajedno duguju, prema poslednjim podacima, skoro 24 milijardi evra. Kredite, dakle, koje uzima sadašnja vlast, očigledno da neće samo otplaćivati deca koja su trenutno u vrtiću, verovatno i ona koja su samo još uvek u planu.
Dakle, mi se izrazito brzo zadužujemo, a kada pogledamo pokazatelje na koji se oni oslanjaju, a to je kolika je zaduženost u odnosu na BDP, to nije jedini dobar pokazatelj i naravno morate imati uređenu privredu, lokalne izvore, pre svega proizvodnju radi izvoza jer to donosi devize. Ukoliko nema prihoda od deviza, naravno da ste oslonjeni isključivo na zaduživanje. I od ovih pomenutih 24 milijardi evra, ukupnog duga država je dužna trećinu.
Dakle, tu dileme nema Srbija je po svim pokazateljima visoko zadužena zemlja i tu nema nikakvog spora. Učešće izvoza u dugu je skoro tri puta. Takođe, godišnje servisiranje spoljnog duga čini 40 % izvoza, zna se da ne bi smelo da pređe četvrtinu.
Pitanje je, dakle, kolika će biti mogućnost daljeg zaduživanja i otplate dugova, jer naravno ako zemlja ne bude mogla da vraća obaveze trošiće se devizne rezerve a to će automatski značiti pritisak na devizni kurs.
Vrlo često se pozivate na strane investicije, za investitore od najvažnije, dakle, koliko je javni dug opterećuje budžet, odnosno da li je država sposobna da otplaćuje kredite koje preuzima. Ukoliko nije ona tada naravno može i da bankrotira a tada zajedno sa njom bankrotiraju i banke kao kreditori države i ovo je jedan od najgorih mogućih scenarija, a plašim se da Srbija neumoljivo ide ka njemu. Nepojmljivo je da stanje spoljnog duga po glavnici krajem prošle godine, dakle, iznosi 23,5 milijarde evra, dok se obaveze na osnovu redovne kamate dostigle 270 miliona evra, što ukazuje da je dospela glavnica u vrednosti od 1,55 milijardi evra. Ni to upozorenje nije bilo dovoljno i Srbija je nastavila i dalje da se zadužuje a vlast se hvali da povlači daleko manje nego što je moguće, pa, sad ne znam za čiju utehu, ali očigledno da je i cilj MMF nikada nije da se otplaćuje glavnica, već upravo da ima dužnika koji redovno plaća kamate. Tako se i postaje ekonomski zavisan od onoga ko ti daje novac, a ekonomska zavisnost se naravno pretvara i u političku, pa poverilac diktira dužniku šta i kako da radi.
Mi u SRS uporno ukazujemo javnost da se upravo to i radi. Moram još nešto da istaknem, svetska kriza na koju se često oslanjate u zavisnosti, odnosno po potrebi, nije baš stigla tako iznenada kako se prikazuje jer je i pre nje Srbija imala domaću, ekonomsku i društvenu krizu. A ono što je interesantno da je još jula meseca 2005. godini u projekciji ekonomskih kretanja u svetu do 2020. godine, Srbiji je progonoziran spor ekonomski napredak uz isticanje da će ona biti crna rupa, kao što je gospodin potpredsednik Vlade, jednom prilikom rekao, doduše za ovaj dom i da će se nalaziti na ekonomskom dnu Evrope sve do 2020. godine. Za tu godinu je i prognoziran ulazak u EU, ako ona tada uopšte bude i postojala tako piše u tom dokumentu, ja apsolutno u to ne verujem.
Dakle, istovremeno vlasti u Srbiji znajući za takvu jednu analizu i govorila da će kriza biti korisna za Srbiju, ne treba da podsećam čije su to reči, da će joj pomoći da napravi, itd. Šta se dogodilo? Dogodilo se potpuno obrnuto, a to je da Srbija ne samo da ne napreduje, nego nazaduje i da ima tek 40% proizvodnje iz 1989. godine.
Prošle godine je trebalo vratiti 3,5 milijarde kredita, u prevodu narodskim jezikom rečeno, to znači da na kraju prošle godine svaki stanovnik je bio zadužen u proseku sa po tri hiljade evra. Uz ovakvu politiku, uz ono što i danas imamo kao potvrdu takve politike sigurno je da će dug Srbije i dalje rasti, kao i da će postojati te ne izmirene obaveze koje se stvaraju iz godine u godinu. Srbija i jeste prisiljena na ovako nešto i zbog činjenice da je privatizaciju praktično privela već kraju, prodala je sve što je mogla da proda, za to je dobijeno blizu tri milijarde evra koje su utrošene ne u pokretanje proizvodnje već za održavanje političke oligarhije na vlasti.
Zato naravno nije ni moralno da se država dalje zadužuje, a novac koji je ušao u zemlju očigledno je potrošen za intervencije na tržištu, za potrošnju kroz budžet a dobrim delom je završio, dakle, u džepovima nekih špekulanata a očigledno da se kada je reč o servisiranju duga zauzeo takav stav da bi on treba da se prenosi na neke buduće generacije.
Jedan od onih institucija, dakle, sa kojima Srbija vrlo često ima ovakve aranžmane jeste Svetska banka ni tu baš nije bilo onako po planu kako ste predvideli i činjenica je da više uzimamo nego što vraćamo i tu je neka razlika od 100 miliona dolara. Procenjuje se, dakle, da ćemo u narednom periodu Svetskoj banci morati da vratimo oko 800 miliona dolara, a dogovoreno je o kreditu od osam stotina miliona dolara. I nije sad tu gospodin Mrkonjić, malo pre je rekao, za svaki dobar projekat kredit nije skup. A sad zamislite taj apsurd da šef kancelarije malo pre pominje u ime Svetske banke, kaže da je Srbija spora u korišćenju sredstava koje je odobrila ta međunarodna institucija i da trenutno koristi samo četvrtinu od onoga što ima na raspolaganju.
I ako uporedimo sa ostalim zemljama Evrope i centralne Azije, u Srbiji je, dame i gospodo, jedan od najnižih nivoa iskorišćenosti raspoloživih sredstava.
Dakle, 850 miliona dolara za projekte za koje je Vlada rekla da su važni, a čitavih 620 miliona dolara i dalje je neiskorišćeno. Kako sad to da objasnimo?
Dalje, govorio sam da kada je već reč o zaduživanjima da je stav SRS takav da su novčana sredstva trebala da se usmeravaju na infrastrukturne projekte, u restruktuiranje tržišno-perspektivnih preduzeća, reformisanje javnih finansija, što bi naravno narednih godina privukla i strane investicije.
Ukoliko se to ne uradi, očigledno da ne postoji ni politička volja ni želja, jasno je da će Srbija biti još na nižoj poziciji nego i pre nailaska ekonomske krize s tim što će tada cena izlaska iz takve situacije biti neuporedivo viša i za privredu i za stanovništvo.
I da rezimiram, SRS smatra da Vlada RS očigledno ima nerešive probleme i velike zablude u ekonomskoj politici, rast srpskog BDP je samo jedna iluzija koja je bazirana pre svega na privatnoj potrošnji i na zaduživanju koje tu potrošnju podstiče i finansira.
To što se država zadužuje direktno uzimanjem deviznih kredita ili emitovanjem dinarskih hartija od vrednosti je gotovo svejedno, jer je motiv države potpuno jasan, a to je, dakle, do izbora neophodno sprečiti jedan finansijski kolaps ili slom, sačuvati socijalni mir po svaku cenu i onda pokušati da i u narednom periodu nastave sa ovakvom politikom. Plašim se na kraju, da ako se ovako nastavi, ako se nešto zaista radikalno ne izmeni da u buduće čak neće važiti ni ono dužni kao Grčka, već nažalost, dužni kao Srbija. Hvala.

Osam minuta i 45 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, posle njega narodni poslanik Zoran Krasić i on je poslednji prijavljeni govornik. Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Miloradu Buhi, na osnovu člana 90. i člana 87. obaveštavam Narodnu skupštinu da će pauza biti određena nakon zaključena zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa o predlozima zakona o kojima trenutno razgovaramo i da ćemo nakon uobičajene pauze od sat vremena tada nastaviti popodnevni rad, a raditi i posle 18,00 časova.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo uvaženi građani Srbije, u poslednjih godinu dana imali smo ukupno 28 ratifikacija raznih oblika zaduživanja. Evo danas imamo četiri. Do kraja godine će biti još verovatno na desetine zaduživanja i za SRS je neprihvatljivo jer ulazimo u smeru visoke zaduženosti to vlast zna, ali smišljeno to krije. Ono što možemo na njihovim sajtovima pronaći, jasno ukazuje da smo u oblasti kada već ulazimo u blagi bankrot i treba samo još da se desi najavljeni drugi talas ekonomske krize i da nas otera u pravi bankrot.
Da su ove činjenice koje iznosim tačne govore i podaci koje možemo naći na vašim sajtovima, prevashodno Vlade, Ministarstva finansija i nekih drugih ministarstava iz kojih je vidljivo da je privreda bankama u periodu od 2001. do 2011. godine isplatila 22 milijarde evra. Građani su dali i izdvojili bankama osam milijardi evra i država 11 milijardi evra, ukupno 41 milijarda evra je izdvojena bankarskom sistemu u periodu od 2001. do 2011. godine, odnosno do ovih dana. Na temelju kamata, naknada, marži, taksi i drugih oblika davanja ono što je predviđeno ugovorimo o zajmu i raznim drugim oblicima ugovaranja između banaka, privrede, građana ili države i građana.
To su katastrofalne cifre, to ne može podneti ni daleko uređenija, daleko razvijenija država i ovo govori u stvari o stvarnom stanju finansija u Republici Srbiji.
U toku ove vlasti imali smo samo jedan zajam koji se odnosi na razvoj i zapošljavanja. To je zajam pre jedno tri četiri meseca koji je ovde ratifikovan, a odnosi se na kreditnu liniju koja će biti data ali nije, nažalost. Povučeno je pitanje da li će biti povučena. Imamo praksu, evo i kolega Vladan Jeremić je rekao odnose sa Svetskom bankom i sa MMF, da ne povlačimo ono što ugovorimo, ratifikujemo itd. Zbog čega? Zbog toga što nemamo adekvatne programe, nemamo način da povučemo ta sredstva, ali bezglavo ulazimo u novo zaduživanje itd.
Gospodine Đeliću, očekujemo od vas i očekivali smo od vas da ovde razmatramo i ratifikujemo i potvrđujemo ugovore, zajmove o razvoju u oblasti industrije, oblasti poljoprivrede, oblasti energetike itd, a ne sporadične određene stvari koje nisu bitne ovoga trenutka jer nam je bitno pokrenuti industriju, pokrenuti privredu, da bi smo kroz normalan rad, funkcionisanje privrede mogli vratiti sve ono što su nam obaveze. Sad ću vam spomenuti koje su nam obaveze.
Znači, 41 milijarda evra u poslednjih 10 godina, godišnje znači oko dve milijarde evra. Koliki je to iznos? Samo da vam kažem da su izdvajanja privrede u odnosu na bruto zarade negde oko 15% veća. Znači, ako smo po osnovi izdvajanja za privredu, ono što je dato bankama 22 milijarde, znači dve milijarde i 200 godišnje, bruto plate preduzeća su milijardu i 850, znači 15% manje u odnosu na izdvajanje. To je katastrofalno. To nijedna privreda ne može podneti, a najmanje naša privreda koja je visoko zadužena i radi u otežanim uslovima itd.
Šta nas očekuje posle svih ovih zaduživanja? Očekuje nas ono što možemo videti u odredbama rebalansa budžeta. Na jednoj stavci vidimo da su izdaci za nabavku finansijske imovine i otplate zajmova 331 milijarda dinara, tri milijarde 300 miliona evra.
Evo, da uporedimo taj podatak, 331 milijarda, kolike su subvencije za privredu – tri milijarde 750, jedan posto od ukupnog zaduživanja po osnovi kratkoročnog zaduživanja. Prodajom hartija od vrednosti državnih mi se zadužujemo uglavnom kratkoročno. Jel vidite taj odnos? Koliko pomažemo privredu, a koliko dajemo bankama? Ovo će se sve sviti na kraju u bankarski sistem – 331 milijarda, ako je verovati ovim podacima iz rebalansa budžeta.
Da se vratim na konkretne ugovore o zajmu. Prvi ugovor je ugovor između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije. Ovde je bitno napomenuti da je ovo banka koja je prvobitno osnovana sa ciljem rešavanja problema izbeglih i raseljenih lica. Međutim, sada je proširila svoj obim poslovanja, pa kaže sada da između ostalog vrši pružanje pomoći pri realizaciji investicionih projekata kojima se stvaraju nova radna mesta ugroženim regionima ili se stvara socijalna infrastruktura.
Gospodine Đeliću, evo zgodne prilike da preko tog osnova, preko tih novih delatnosti kojima se bavi ova banka, da povučete zapošljavanje. Da li ste jedan kredit povukli? Niste, ali ste trebali da povučete ono što takođe niste povukli još 2007. godine. Savet ove banke je odobrio kredit od 10 miliona evra za izgradnju 500 stanova za izbeglice i interno raseljena lica. Sramno je od ove vlade da nije povukla dva miliona evra. Osam miliona evra do dana današnjeg nije povučeno. Ova sredstva se trenutno nalaze na računu NBS i nisu iskorišćena za izgradnju 500 stanova. Zbog čega to niste povukli? Šta su vam krive te izbeglice? Genocidnom politikom države Hrvatske, uz saradnju sa međunarodnom zajednicom, izbeglice su proterane, ostale bez igde ičega i umesto da iskoriste, kada već uzimate kredite, da se pohvalite – evo, gospodo izbeglice, uzeli smo kredit, izgradićemo 500 stanova. Sramno je ovo što radite.
Ista sudbina će biti sa ovim ogromnim zajmom. Znači, pet godina ne povlačite sredstva. Ovo je takođe okvirni sporazum i kažete da će koristiti za izgradnju socijalnih stanova.
U odredbama ovog okvirnog sporazuma možemo pronaći štetne odredbe koje, nažalost, ova vlast čini gotovo svim ugovorima koje ratifikujemo. To je način praćenja realizacije kredita na određen način, nadzor nad realizacijom finansijskih sredstava i u ovom, kao i u mnogim kreditima i u zajmovima koje povlači ova vlast, ne definišu se iznosi po osnovi nadzora i praćenja. Iz prakse znamo da na milione evra, kao što je slučaj kod Kolubare, dva miliona evra će biti kroz usluge. Kakve su to usluge? Zašto se to dozvoljava? Da li mi nemamo mogućnosti da propratimo sami ono što uzmemo?
Ako državni organi Republike Srbije ne mogu propratiti i vršiti prave, adekvatne i finansijski, građevinski i ostali administrativni nadzor, onda ova vlast treba da ode. Ne radi se to zbog toga da se to prati nego da se operu sredstva i veći deo sredstava koji se povuče, nažalost, završi u privatnim džepovima što onih koji ugovaraju, što onih koji su sa druge strane, odnosno davaoci ovih zajmova.
Drugi zakon o kojem ću govoriti jeste zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist "Komercijalne banke" a.d. Beograd po zaduženju Građevinske direkcije Srbije.
Ovde jasno stoji u odredbama da će to biti garancija na dve milijarde dinara. Međutim, u obrazloženju kažete ovako – sredstva ovog kredita biće upotrebljena za finansiranje kredita broj taj i taj od 9. decembra 2010. godine, koji je iskorišćen za opremanje građevinskog zemljišta na lokaciji kasarne "Stepa Stepanović" u Beogradu.
U članu 7. tačka 3. ugovora propisano je da korisnik kredita mora najkasnije do 31. oktobra 2011. godine da obezbedi garanciju Republike Srbije u iznosu do dve milijarde dinara uvećano za sve pripadajuće kamate i troškove uz primenu valutne klauzule. Na šta ovo liči? Dve milijarde evra plus pripadajuće kamate, troškovi uz primenu valutne klauzule, koliko je onda to? Da li je to dve milijarde dinara? Nije, daleko je više.
U budžetu Republike Srbije, stavka ta i ta, predviđeno je davanje garancije poslovnim bankama za građevinsku direkciju Srbije u iznosu od dve milijarde. Kako možete ovako napisati u obrazloženju? Ako je dve milijarde, onda je dve milijarde, ne mogu biti više, ne mogu biti onda marže, kamate itd.
Druga stvar, zašto nemamo ovde ugovor? Da li je primereno da imamo ugovor između "Komercijalne banke" i Građevinske direkcije? Zašto ga nemamo? Uobičajena je praksa, ali kod vas nema prakse, nema uobičajenih stvari, nema pravila koje poštujete.
Treća stvar, "Komercijalna banka" je u većinskom vlasništvu Republike Srbije, "Komercijalna banka" ne veruje državnom organu koji je osnovala ova država i zbog toga se traži garancija. Da li je to primereno, tako nepoverenje prema državnom organu za koga znaju ko radi u toj agenciji, a zna se da ima tamo i privatnih akcionara, da ima i stranih akcionara. Ti strani akcionari traže garanciju. Vidite li dokle je dovela ova vlast, da ne veruje sama sebi.
Što se tiče duga, uspešno ste zadužili nas koji radimo, našu decu i naše praunuke to je sramno i neko će morati da snosi odgovornost, vi padom vrlo brzo, a oni koji su učestvovali u svim ovim aktivnostima moraće da snose odgovornost za sve ono što je učinjeno u poslednjih desetak godina. Hvala vam.

Dvanaest minuta i 30 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima potpredsednik Vlade Božidar Đelić.

Hvala, gospođo potpredsednice. Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, u nekoliko minuta bih hteo da odgovorim na neka od pitanja. Mislim da je najbitnije pitanje – da li su ovo povoljni krediti ili nisu?
Prvo, da stavimo stvari u kontekst. Od 2002. godine i Zakona o javnom dugu, Srbija je od onih evropskih zemalja gde Vlada ne može zadužiti naciju a da za to ne zna parlament i to ne samo tako što predviđeni kreditni aranžman mora biti predviđen i to unapred u budžetu za tu godinu, nego svaki od tih aranžmana, kao što vidimo danas, mora pojedinačno proći raspravu u parlamentu.
To nije slučaj, moram reći, sa skoro ni jednom drugom evropskom zemljom gde su uslovi mnogo liberalniji, ali procenjuje se i očekujem da sve vlade u budućnosti očuvaju jednu ovakvu praksu da, imajući u vidu naročito probleme koje neke zemlje, a ne samo Grčka, imaju u ovom momentu i izuzetno je bitno da svaki korak u zaduživanju naše zemlje, sa suverenom garancijom mora biti dobro promišljen.
Da podsetim, ukoliko se uračuna jedan ovakav korak on mora imati i svoj direktni prevod i trag u budžetu Republike Srbije, koji nije samo u preuzimanju kredita, nego i obezbeđivanju otplate za glavnicu i kamate, kada za njih dođe vreme.
Zbog toga verujem da imamo jedan korektan sistem, sistem koji će u budućnosti omogućiti da se desi ovo što se jutros desilo, a to je da za svaki pojedinačni korak ova skupština da svoje mišljenje, da se proveri da li postoji većina za ovakav korak i da kroz javnost u radu ove Skupštine cela naša država, svi naši građani, budu upoznati sa onim što smera izvršna vlast.
Sada, konkretno oko ovog pitanja. Ako pogledamo i sada ću biti precizan, ova četiri aranžmana, što se tiče aranžmana sa Komercijalnom bankom, on jeste najskuplji, ali ako gledamo činjenicu da se radi o euriboru plus 3,78% dolazimo, imajući u vidu da je euribor trenutno na šest meseci 1,7% na godišnjem nivou, do 5% kamate.
Tu vidimo da ova kamata, makar bila sa Komercijalnom bankom, uz ovakvu garanciju koju bi ovaj dom mogao da da, bi došlo do povoljnih uslova, povoljnijih od onih koji se mogu dobiti na tržištu.
Što se tiče aranžmana koji nam predlaže i to je sada mala suma sa Svetskom bankom, imajući u vidu da se to radi u okviru tzv. IDA sredstava, kojima naša zemlja više nema uglavnom pristupa, zato što po klasifikaciji Svetske banke više ne pripadamo kategoriji zemalja koje mogu imati pristup ovako jeftinim sredstvima, ali tek da podsetimo, radi se o sredstvima libor plus 0,6%, pošto libor na 0,6% je 1,2% na godišnjem nivou.
Što se tiče preostala dva aranžmana, uzmimo ovaj aranžman sa Bankom za razvoj Saveta Evrope. Radi se o euriboru plus 0,5%, to znači 2,2%, a što se tiče Evropske banke za obnovu i razvoj, radi se euriboru plus 1% ili pak 2,7% na godišnjem nivou.
Poštovani narodni poslanici, radim se o najjeftinijim raspoloživim finansijskim sredstvima koji su mogući za jednu zemlju našeg gabarita i našeg rejtinga. Zbog toga verujem, ukoliko se složimo da su namene, a radi se o socijalnom stanovanju, radi se o jeftinim stanovima, radi se o mogućnosti da se izgrade dodatni kapaciteti za osiguranje za našu zemlju i napokon, da obezbedimo da se naš energetski potencijal ojača, verujem da je namena dobra i da su uslovi više nego korektni. Pozivam sve da podrže ove aranžmane. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
Vreme na raspolaganju je 16 minuta i 30 sekundi. Izvolite.

Krenuo bih redom, pošto su četiri tačke, pa da znamo otprilike o čemu se radi. Prvo bih krenuo od ovog okvirnog ugovora o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije.
Zamolio bih da pogledate šta ste napisali u obrazloženju. Naravno, dajete neki istorijat ove banke, koja je u početku trebala da rešava pitanje izbeglih i raseljenih lica nakon Drugog svetskog rata. U međuvremenu se promenila ta delatnost i funkcija te banke. Sada je glavni zadatak finansiranje investicija, odnosno projekata kojima se stvaraju nova radna mesta i u određenim regionima ili se stvara socijalna infrastruktura.
Stanovanje, da li je socijalna infrastruktura? Vi ste ga tako protumačili. Mogu sada da vam nabrajam i neke države Evrope koje su stanarsko pravo uvele kao ustavnu kategoriju, ali otom-potom, doći će vreme. Idemo dalje, šta ste napisali u ovom vašem obrazloženju.
Pričate da postoji neki projekat socijalnog stanovanja. Verovatno je to gospodin Dulić završio. Cilj tog projekta je rešavanje stambenih potreba lica sa niskim ličnim primanjima koja spadaju u ugrožene kategorije stanovništva. Opet nema gospodina Đelića. Kažete – 1700 stanova. Međutim, šta kažete još? Izgradnja oko 1700 stambenih jedinica koje će se krajnjim korisnicima projekta staviti na raspolaganje na osnovu prodaje i davanja u zakup izgrađenih stambenih jedinica.
Sada, pravim vezu sa prvom tačkom koja se tiče Komercijalne banke, koja se takođe odnosi na stambene jedinice. Vidite kakva je sad situacija. Država daje garancije ili se zadužuje, prva tačka je garancija, a ova druga tačka je direktno zaduživanje Republike Srbije i sada imate situaciju da i garancija i ovaj zajam, druga tačka, imaju neku svoju ročnost, imaju neke svoje obaveze. Po prvoj tačci ovog zakona gde se daje garancija prave se stanovi za tržište. Država preuzima obavezu, a ti stanovi se već u ovoj kasarni ili na toj lokaciji gde je kasarna već prodali po nekoj ceni.
Šta će biti u krajnjem efektu? U krajnjem efektu je moguće da država kao garant, a znamo i sami, gde god je država dala garanciju, ona u krajnjem slučaju izmiruje tu svoju obavezu, a ne lice u čije ime je data garancija, pa i direkcija je državna. Ova garancija može da se tumači kao zaduženje.
Uostalom, i pre dva dana je gospodin Cvetković ovde objasnio da su neke garancije u međuvremenu aktivirane. Zašto? Zato što neka naša javna preduzeća kojima je Republika Srbija dala garanciju nisu mogla da izmire dospele rate, pa je Republika Srbija sama aktivirala svoju garanciju i u njihovo ime ispunila te obaveze, kako se ne bi povećavale obaveze prema Republici Srbiji kao krajnjem garantu.
Onaj ko se malo razume njemu je sve jasno o čemu se radi. Između reči "zaduživanje" i "garancija" ne postoji razlika. Ali, kod ovog ugovora sa Komercijalnom bankom država preuzima obavezu da plati jedan deo prodajne cene tih stambenih jedinica, jer vi ne možete da prevalite na ove postojeće ugovore koji se sada zaključuju sve neizvesne događaje i one obaveze koje mogu da nastupe u određenom periodu, s obzirom da se to finansira i delom sredstava obezbeđenih preko Komercijalne banke. To je preraspodela društvenog proizvoda. Znači, poreski obveznici treba da plate nekim ljudima što su dobili, kako vi to kažete, po beneficiranim uslovima za 1300 evra po metru kvadratnom neki stan.
Ta situacija, kada se prevali na ovu drugu tačku, gde je okvirni sporazum, ona ima donekle opravdanja, ali da li će socijalno nezbrinuta lica da rešavaju stambeno pitanje? Neće. Zašto? Jer će u ovu priču da uđe i Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita i još druge poslovne banke.
Dokaz za to vam je strana 62. Predloga zakona, druga tačka ovog današnjeg dnevnog reda. Čitajte šta piše. Vi ste napisali - sredstva zajma i budžetska sredstva koja će se obezbediti za finansiranje projekta, koristiće se za sledeće namene. Pod jedan, izgradnja oko 1.700 stambenih jedinica za socijalno stanovanje u vrednosti od 50 miliona evra, a to je 87% ukupne vrednosti, ustanovljenje i funkcionisanje jedinice za upravljanje projektom pri Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja u vrednosti od osam miliona evra, što je 13% ukupne vrednosti. Molim vas, vi pravite administraciju sa osam miliona evra, mada je ovim okvirnim sporazumom obuhvaćeno samo 32 miliona evra.
O čemu mi pričamo? Pričamo o dobrim namerama i lošim i pogubnim sredstvima da se te namere realizuju i da se navodno ostvari neki cilj. To je problem. Problem je što se kolje vo od 700 kilograma zbog tri kilograma džigerice. To se ovde predstavlja kao epohalni rezultat.
Dobro, mogu i dalje da vam čitam sve propuste ovog ugovora. Neću da ulazim u vaše kamatne stope, jer onda gospodin Đelić dobija prostor da održava neka velika predavanja.
Da se vratimo sada na ovaj poslednji, odnosno 8. tačku dnevnog reda, a to je projekat Kolubara. Vidite, dva miliona evra treba da se da na ime konsultantskih usluga. Kome? Ovom vašem novom direktoru Kolubare? Elektroprivredi? Stranom konsultantu? Šta su te usluge? Kako da se montira bager? Pa Kene ima taj bager, ljudi. Što ste hapsili čoveka? Srbija treba da se zaduži 80 miliona evra zbog bagera. Ljudi, o čemu pričate?
Jedan malo iskreniji čovek u Srbiji, da mu date EPS i Telekom, svake godine može da ostvari dobit i da je uplati u budžet Republike Srbije i da iz budžeta Republike Srbije se izvrši transfer tih sredstava i da se poprilično pokriju minusi na delu penzija i na delu zdravstvenog osiguranja. Samo jedan gazda da uzme i da radi ovaj posao.
Zašto? Zato što oba ta naša javna preduzeća rade sa prirodnim resursima, dar božiji. Rade sa monopolom koji pripada ovoj državi. Vi nam kažete – nećemo imati struje, ukoliko ne investiramo 80 miliona evra za jedan bager. To je strašno.
Ako je u pitanju bager, hajde da vidimo da li je taj bager mogao da se obezbedi na nekom drugom mestu? Da li je to postrojenje moglo da se obezbedi pod nekim povoljnijim uslovima? Moglo je. Zašto nije? Nije zbog toga što je ovde uzet jedan azimut, uzet je jedan kurs. To je kurs prema Briselu i prema Vašingtonu. Sve što dolazi, naravno, nema alternativu. Koliko košta? To nije bitno. Ko će da plati? Krijete se iza grejs perioda, krijete se iza nekih stvari. Od toga nema nikakve vajde, ljudi moji. Nema nikakve vajde.
Kako funkcioniše ova vlast kada je u pitanju, recimo, Kolubara? Evo jednog primera. Nadam se da ste svi dobili, pošto smo svi poslanici dobili od gospodina Radoslava Tadića, advokata Caneta Subotića, ovo video linkom što je svedočio. Ali dobro, to vi nećete da objavite. Nema veze.
Evo vam primera. Vidite, Vlada Republike Srbije je 19. februara 2009. godine donela rešenje, gde se utvrđuje opšti interes za eksproprijaciju, odnosno administrativni prenos nepokretnosti, a tiče se Kolubare. Šta se u međuvremenu desilo? Grupa od 11 ljudi iz Vreoca je pokrenula postupak pred upravnim sudom i dobili su presudu. Tužba se uvažava i poništava se rešenje Vlade. To je upravo ovo rešenje, gde ne postoji opšti interes. Nije utvrđen opšti interes. Šta radi Vlada Republike Srbije? Vlada Republike Srbije šalje policiju i Vlada Republike Srbije predlaže izmenu i dopunu Zakona o eksproprijaciji. Je li tako bilo? Zašto? Da bi nasilno sprovela neke stvari.
U javnosti se priča da je veliki problem kod Vreoca groblje. Pa nije groblje jedini problem. Nije jedini problem. Problem je kako obračunavate pravičnu naknadu za eksproprisanu nepokretnost. Naknada varira u zavisnosti od čoveka do čoveka. Vi to tako sprovodite i onda dajete epohalne rezultate.
Istovremeno vodite postupak protiv ljudi iz Kolubare. Optužujete ih za pljačku veka. Veran Matić ide daleko i kaže, 120-130 miliona evra. Priznajete da veliki broj, 17 najvećih tajkuna u Republici Srbiji, a to su kriminalci u rukavicama, duguju milijarde i milijarde evra na ime poreza i doprinosa Republici Srbiji, a Srbija se zadužuje pod nepovoljnim uslovima i tako činite duplu štetu ili troduplu štetu Republici Srbiji i perspektivi Republike Srbije.
Tražite podršku. Za šta podršku? Za ovakve projekte? Za ovakve projekte od SRS ne možete da dobijete podršku uopšte. Naravno, mi ćemo biti protiv toga i u Danu za glasanje nećemo ni da uđemo u salu, da ne bi ostvarili čak ni vizuelni kontakt sa onima koji su "peta kolona", ali imamo obavezu da obavestimo građane, da ništa dobro neće da se desi od vaših projekata.
Znate i sami da je SSP katastrofa za Republiku Srbiju, prodato je tržište, pristupanje CEFTA. Evo, sada kukate i sami. U jednom trenutku je UNMIK predsedavao CEFTA.
Na vreme smo vas upozoravali za carinske pečate. Da li znate koje je rudno bogatstvo Republike Srbije na lokaciji Obilić? To vas ne interesuje. Da li znate koliko košta Trepča? To vas uopšte ne interesuje. Šta vas interesuje? Što veći broj zakona, da dođe Dežer i još neki da vas pohvale kako ste na dobrom putu da uništite Srbiju i daju vam podršku u svim projektima protiv vitalnih interesa građana Republike Srbije.
Gospođo Čomić, ovih dva i po minuta častim vas da što pre odete u EU.

I radikali mogu da daju doprinos da Srbija što pre uđe u EU.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne.)
Pošto nema više prijavljenih za reč zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 5. do 8. dnevnog reda.
Ovim završavamo prepodnevni deo sednice.
Sada određujem pauzu od sat vremena. Rad nastavljamo u 15,15 časova daljom raspravom zajedničkog jedinstvenog pretresa o preostalim tačkama dnevnog reda.
Obaveštenje o radu u toku sutrašnjeg dana daću na osnovu člana 90. u toku popodneva. Odlučivanje o tome zavisi o tome da li imamo potpunu informaciju od Vlade da li je izrađeno mišljenje i da li su stvoreni Poslovnikom uslovi da mi radimo pretres o amandmanima. Ako nisu, onda nećemo raditi u petak, a ako jesu onda ćemo o tome obavestiti skupštinu. Hvala.
(Posle pauze)