Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 76 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma potrebnog za rad molim narodne poslanike da svoje identifikacione kartice ubace poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite..
Konstatujem da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika sa svojim identifikacionim karticama u poslaničkim jedinicama i da je prisutan još jedan određeni broj poslanika u sali, tako da postoje Poslovnikom utvrđeni uslovi za rad.
Podsećam Narodnu skupštinu da utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, Skupština radi na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji u svom prvom stavu kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, a o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebne za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Izuzetno, predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti na sednici Narodne skupštine usmeno, u jednom obraćanju u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.
Da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, juče smo od predsednika Republike čuli da će kosovski Srbi i njihovi predstavnici biti uključeni u ekspertske grupe za pripremu naredne runde dijaloga između Beograda i Prištine.
Moje pitanje i zahtev za objašnjenjem je sledeće: da li je predsednik Republike juče saopštio odluku Vlade o tako nečemu ili je on saopštio svoju odluku koju je preko medija, šetajući se između štandova na sajmu knjiga, dao Vladi?
Iako je ovo važna stvar, to nisu iste stvari zato što Vlada vodi ovaj dijalog, ne predsednik Republike, a mi od predsednika Republike saznajemo da će kosovski Srbi biti uključeni u ove ekspertske grupe.
Naime, mnogo toga od kada je započeo ovaj dijalog je neregularno i u proceduralnom, a pogotovo u sadržinskom smislu, pa i ovde nailazimo na jednu potpunu neregularnost. Dakle, sa sajma knjiga saznajemo za jednu važnu stvar.
Kada je već o toj stvari reč, rekao bih sledeće. Naime, taj predlog je da kažem na mestu, međutim, on je došao veoma kasno. Kao što vam je poznato, održano je pet ili šest rundi razgovora i većina tema je završena sa nekom vrstom odluka, doduše nejasnih i nepovoljnih za položaj Srba na Kosovu i Metohiji. Ostale su još neke tri teme, da ih sada ne ponavljam, za, kako kažu, prvu polovinu novembra.
Znači, na kraju ovog procesa Vlada ili predsednik, sada sasvim svejedno, pozivaju predstavnike kosovskih Srba da se uključe u ekspertske timove koji će pripremati našu delegaciju za dijalog. To je kasno i stoga je podložno jednoj zaista žestokoj kritici.
Naime, iako smo mi, DSS, bili protiv ovog dijaloga, ako je on već započet, bilo je krajnje normalno da Srbi sa Kosova i Metohije budu zastupljeni, ne samo u ekspertskim timovima jer oni, kao što znate, nemaju eksperte za mnoge stvari, ali u svakom slučaju u delegaciji za same razgovore. Da je tako bilo ne bi se dogodilo da oni izgube svoje lične karte i svoja dokumenta na papiru, razume se, da delegacija koja je vodila taj dijalog predloži da oni Kosovom i Metohijom mogu da se kreću samo uz isprave koje izdaje Priština, ne bi se dogodilo da se katastri koji su izmešteni iz Kosova i Metohije vraćaju u vidu kopija na Kosovo i Metohiju, ne bi se dogodilo da se razmenjuju podaci iz matičnih knjiga i mnogo štošta drugo. Konačno, ne bi se dogodilo da naša delegacija na tom dijalogu zaključi razgovor o pečatu carina Kosovo, a da se ta tema ne dovrši do kraja.
Kada se pregovara o nekoj stvari, ona mora da se ispregovara do kraja. Mora se znati i svaka konsekvenca neke moguće odluke i te konsekvence su uvek predmet ozbiljnih pregovora. Dakle, ako o nečemu odlučujete ili se dogovarate sa nekim, morate znati do krajnjih posledica kako se primenjuje ta odluka.
Kao što vam je poznato, bila je doneta Odluka o izgledu pečata, ali ne i odluka o tome ko će da koristi taj pečat na carinskim prelazima, tj. na administrativnim prelazima. Vidite, oko toga je nastala cela ova situacija na Kosovu na ova dva administrativna prelaza i na celom severnom Kosovu baš u vezi sa time što je svako tumačio taj izgled carinskog pečata i posledice njegove upotrebe na svoj način. Tači je to protumačio na svoj način i razumevao je celu stvar da će albanski carinici i albanski policajci koristiti taj pečat. Srbi su to razumeli na drugi način i dogodila se ova stvar koja se dogodila. Znači, ovaj dijalog je krajnje neozbiljan i on je vinovnik svih ovih najgorih događaja, pa se zato postavlja ovo pitanje, imajući u vidu proizvoljnost ovakvih izjava kao što je predsednik Republike Srbije rekao, pa i proceduralno nekorektnost celog postupka. Hvala na pažnji.

Da li se još neko javlja za reč da koristi svoje pravo iz člana 286? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, opet moram da postavim pitanje šta je sa odgovorima na postavljeno pitanje. Dobio sam čak i obećanje od vašeg prethodnika, potpredsednika, da će lično urgirati da ti odgovori stignu, ali odgovora nema. Šta je sa pet milijardi evra koje duguju otprilike oko 17 preduzeća u Srbiji za neisplaćene poreze i doprinose?
To je prosto neverovatno, da više od tri meseca taj odgovor ne stiže. Ali, to bi bilo neverovatno samo za normalnu državu, pošto je ova država ovakva kakva jeste, onda je to potpuno normalno. Kada je država u stanju da obmanjuje svoje građane, vezano za Kosovo i Metohiju, što bi morala da vodi računa o poslaničkim pitanjima i odgovorima na ta postavljena pitanja?
Ima još jedan problem, ne zna čovek šta je gore, da li kad ne dobije odgovor ili kad dobije odgovor. Prosto, možda je ova druga mogućnost i bolja. Ja sam, naime, postavio pitanje Vladi skupštine Republike Srbije - šta će uraditi da olakša ekonomsku situaciju malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji, s obzirom, na ekonomsku krizu, koju smo imali 2008. godine, na ekonomsku krizu koju očekujemo i koja traje, ali se očekuje novi udar krajem ove godine i početkom iduće godine? Dobio sam od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja odgovor. Sada tu kreće program za podsticaj, program za razvoj, program mera i ublažavanja, program ovaj, program onaj, bla, bla, truć i na kraju kažu ovako - naglašavamo da je u planu osnivanje razvojne banke, koja će značajno unaprediti finansijsku podršku poslovanju sektora malih i srednjih preduzeća.
Pa, dobro ljudi. Ima li neko normalan tamo? Oni pričaju o programima, a te programe neko valjda treba da podrži. Ko može da podrži? Pa razvojna banka, a oni razmatraju da će u nekom budućem vremenu osnovati tu razvojnu banku.
Takođe, kažu - u vezi problema, naplate, potraživanja malih i srednjih preduzeća, ističemo da je Ministarstvo ekonomije i regionalnih razvoja, prepoznalo navedeni problem, kao i da je pokrenulo inicijativu u saradnji sa drugim nadležnim organima, da se to reši.
Pa, zar ovo nije sramota? Pa, znate li vi koliko malim i srednjim preduzećima duguju te tajkunske firme, koje naplaćuju te poreze i doprinose? Ne plaćaju, po devet, 10 meseci ljudima, a vi sada razmatrate tu mogućnost da se ta potraživanja naplate. Pa, ovo je prosto neverovatno.
Statistika, odnosno realnost, kako vi volite da kažete, je vrlo crna. Do septembra 2008. godine, januar – septembar, ugašeno je 2.170 firmi. U istom periodu ove godine ugašeno je 10.800 firmi. To je pet puta više. Nemojte više da im pomažete, pustite ljude da rade sami, vi ih uništavate, posebno ovi koji drže ovo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, jer ovo što su napisali to je program. praktično njihov partijski program. Ja im predlažem i da promene ime neka se zovu Ujedinjeni srpski regioni i to da kažu odavno – Mlađan Dinkić, a mislim da je bolje i zbog skraćenice, kad pogledaju i pročitaju tu, shvatiće koliko im vredi i program i stranka, a što se tiče kumstva, ne moraju da mi kupuju košulju.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč da iskoristi svoje pravo iz člana 286? Ako da, molim da se prijavite.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić Dejanović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić Dejanović, pored predstavnika predlagača Mirka Cvetkovića, predsednika Vlade i ministra finansija, i Božidara Đelića, potpredsednika Vlade, pozvala da sednici prisustvuju i Miodrag Đidić i Dušan Nikezić, državni sekretari u Ministarstvu finansija, Mirjana Bičikin, savetnica u Ministarstvu finansija, Uprava za javni dug, Anka Gajić, direktorka Sektora za prodaju državnog i društvenog kapitala u Agenciji za osiguranje depozita, Aleksandar Vulović, direktor Uprave za igre na sreću u Ministarstvu finansija.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres 10, 11. i 12. tačke dnevnog reda, zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o regulisanju odnosa Republike Srbije i dužnika – korisnika javnih sredstava za preuzete obaveze, a po inostranim kreditima, odnosno zajmovima; Predlogu zakona o potvrđivanju okvirnog ugovora o zajmu za dodelu pojedinačnih zajmova izmešu KFW Frankfurt na Majni i Republike Srbije i Narodne banke Srbije kao agenta i Predlogu zakona o igrama na sreću.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 10, 11. i 12, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe i da se raspodeljuje tako da poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, na osnovu člana 96. stav 4. Poslovnika prijave za reč se mogu podnositi do otvaranja zajedničkog načelnog, jedinstvenog načelnog ili pretresa tačke dnevnog reda, te vas molim da dostavite spisak sa imenima narodnih poslanika zainteresovanih da učestvuju u raspravi.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Zoran Bortić, poslaničku grupu SPS-JS i narodni poslanik Vladan Jeremić, poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o regulisanju odnosa Republike Srbije i dužnika – korisnika javnih sredstava za preuzete obaveze, po inostranim kreditima, odnosno zajmovima; Predlogu zakona o potvrđivanju okvirnog ugovora o zajmu za dodelu pojedinačnih zajmova izmešu KFW Frankfurt na Majni i Republike Srbije i Narodne banke Srbije kao agenta i Predlogu zakona o igrama na sreću.
Pitam da li predstavnik predlagača, predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Mirko Cvetković želi reč? (Da.)
Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, prilikom predlaganja ovih zakona vi ste dobili za svaki od njih detaljno obrazloženje. Zato neću detaljnije da ih obrazlažem. No, smatram potrebnim da u nekoliko rečenica se osvrnem na svaki od ova tri zakona i da ukažem na najznačajnije njegove elemente.
Prvi zakon koji se odnosi na regulisanje odnosa između Republike Srbije i dužnika, kada je predat Skupštini on je doživeo neku vrstu interesovanja javnosti, jer je sasvim pogrešno protumačen, da se tu radi o povećanju javnog duga i da država sada preuzima obaveze nekih javnih preduzeća i umesto da oni budu dužni, postaje ona dužna.
Zapravo ovde je istina sasvim drugačija. Ovaj zakon zapravo omogućava da se u knjigama dužnika uvede ono stanje koje jeste faktičko. Ovde se radi o dugovima koji su nastali pre 1990. godine, dakle dugovi od pre 20 a neki i pre 30 godina i o tim dugovima Republika Srbija je imala razgovor u okviru diskusije sa Pariskim i Londonskim klubom nege 2002. godine, 2003. godine i tom prilikom je Republika Srbija uz odgovarajući popust preuzela te obaveze i ona ih do sada redovno servisira. Dakle oni se već nalaze u javnom dugu i onim ciframa koje imate.
Međutim, te obaveze, kada se radi o krajnjim dužnicima, odnosno preduzećima, ostale u njihovim knjigama, tako da se sada njihove knjige vode sa velikim obavezama i prikazuju se rezultati koji nerealistično odražavaju njihovo tekuće poslovanje. Imajući to u vidu ovaj zakon nema ništa drugo za zadatak već da definiše način na koji će ti dugovi biti u knjigama dužnika, dakle praktično da se izvrši njihov otpis, a inače je država Srbija već uključila u svoje obaveze i u servisiranje tih dugova obaveze prema inostranim kreditorima. Dakle, to je suština ovog zakona, a ne bilo kakvo povećanje javnog duga.
Kada se radi o drugom zakonu tj. o ratifikacija jedne kreditne linije koja se dobija KfW. To je izuzetno povoljna kreditna linija. Radi se o iznosu od 100 miliona evra sa uslovima, kamatna stopa između 1,5 i 3%, rok otplate pet do sedam godina, a uglavnom će ova sredstva biti upotrebljena za lokalnu infrastrukturu i za još neke manje projekte iz oblasti energetske efikasnosti, takođe na lokalu.
Konačno Zakon o igram na sreću bilo je nužno da se izmeni, odnosno donese ovaj novi zakon, imajući u vidu da je ova oblast doživela u poslednjih nekoliko godina veliku ekspanziju, ne samo u Srbiji već i u drugim zemljama i bilo je potrebno da se donese jedan moderniji zakon kojim bi se obezbedila liberalizacija tržišta, uvođenje elektronskog pristupa igrama na sreću, ali isto tako da se uvede elektronski nadzor nad priređivačima igre na sreću i konačno da se ukaže na društvenu odgovornost priređivača u odnosu na maloletnike i na zavisnike od igara na sreću. Dakle, to je ukratko suština ova tri zakona.
Ja vas pozivam da kroz konstruktivnu diskusiju utičete na njihovo popravljanje ili da mu date podršku, a na kraju da svi glasamo, odnosno pozivam vas da ove zakone usvojite. Hvala.

Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora? (Ne.)
Da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Narodni poslanik Zoran Bortić.

Poštovana potpredsednice, uvaženo predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade sa saradnicima, cenjene kolege narodni poslanici, set zakona o čijim predlozima danas raspravljamo doprineće u dobroj meri da se normativno urede oblasti koje regulišu i da se pravni poredak Republike Srbije i ovim zakonima usaglasi sa važećim normama u međunarodnoj zajednici, posebno sa normama u onim asocijacijama prema kojima Srbija ispoljava zainteresovanost za članstvo, kao što je EU. U tom smislu zakonski predlozi koji su predmet današnje rasprave predstavljaju korak bliže, kojim se Srbija približava ispunjavanju standarda koje pred nju stavljaju naši međunarodni partneri.
Međutim, po mom dubokom uverenju usvajanjem ovih zakona mi ćemo stvoriti dobre pretpostavke za uspostavljanje pravnog poretka koji će konzistentno učvrstiti pravnu sigurnost i definisati prava i obaveze svih subjekata učesnika u procesima koje ovi zakonski predlozi regulišu. Da bi ovi zakonski predlozi dobili što optimalniji kvalitet u svojoj konačnoj formi potrebno je da u konstruktivnoj raspravi svih narodnih poslanika, kroz razmatranje i ovih predloga i amandmana dođemo do rešenja koja će doprineti razvoju pravnog poretka u našoj zemlji u celini i posebno do jačanja pravne sigurnosti i sloboda i prava građana.
U dobroj meri da će svi učesnici u današnjoj raspravi o ovim zakonskim predlozima doprineti da dođemo do najboljih rešenja, dozvolite mi da se u ime poslaničke grupe SPS-JS kroz nekoliko segmenata osvrnem na predloge ovih zakona i da ukažem na elemente i rešenja koji ovi zakonski predlozi nude.
Predlog zakona o regulisanju odnosa Republike Srbije i dužnika korisnika javnih sredstava za preduzete obaveze po inostranim kreditima odnosno zajmovima svoj ustavni osnov nalaze u članu 97. tačke 6. i 17. Ustava Republike Srbije kojim se utvrđuje da Republika Srbija uređuje pravni položaj privrednih subjekata, monetarni i bankarski sistem, kao i druge odnose u ovoj oblasti od interesa za Republiku.
Pored uporišta u Ustavu osnov za donošenje ovog zakona počiva i na nizu drugih pravnih propisa koji regulišu ovu oblast. Jedan od osnovnih razloga da se ovaj zakon donese temelji se i na potrebi da se reguliše plaćanje dugova i obaveza koje su banke i privredni subjekti imali prema inokreditorima, a koje su nastale pre uvođenja sankcija UE našoj zemlji. Na taj način su dužnici i garanti banke i privredni subjekti umesto prema inopoveriocima stupili u obavezu prema Republici Srbiji.
Uspostavljanjem takvih normativnih rešenja, država kao poverilac je u mnogo povoljnijem položaju, jer joj se obezbeđuje kompletan prihod od naplate ovih potraživanja, ali i kontrola postupka i načina regulisanja tih potraživanja.
Država će biti u poziciji da procenjuje svoj interes i određuje način i model za regulisanje odnosa sa svakim privrednim subjektom, da procenjuje značaj tog privrednog subjekta, njegov status i vlasnički odnos, posebno u svetlu činjenice korišćenja sredstava iz budžeta.
Osnovni problem koji ovim zakonom Republika Srbija treba da reši je regulisanje međusobnih dužničko-poverilačkih odnosa sa indirektnim korisnicima budžetskih sredstava, tako što će ih osloboditi obaveza po inokreditima koji su nastali pre uvođenja sankcija UN, a koji su evidentirani u njihovim bilansima i koje ovi privredni subjekti ne mogu servisirati iz tekućih prihoda.
Ovaj zakon ima za cilj da oslobodi od obaveza servisiranja duga ona preduzeća, čije poslovanje ima javni značaj za celokupni sistem i obezbediće nesmetano funkcionisanje Republike Srbije da za njih izdvaja sredstva iz budžeta i da izdaje garancije za nova zaduženja. Ujedno, zakon će regulisati unutrašnje dugove po osnovu obaveza koje Republika Srbija preuzima prema inopoveriocima, a koje navodni dužnici ne servisiraju. Posebno je važno što će ovaj zakon doprineti tzv. čišćenju bilansa navedenih pravnih lica.
Treba napomenuti da primena ovog zakona neće doprineti novim opterećenjima građana i privrede i da se on odnosi na postojeće privredne subjekte, indirektne budžetske korisnike, te da neće stimulisati pojavu novih privrednih subjekata sa ovakvim problemima.
Zakon o potvrđivanju okvirnog ugovora o zajmu za dodelu pojedinih zajmova između KFV – Frankfurta na Majni i NBS kao agenta, Republika Srbija ispunjava razloge koji su sadržani u članu 5. stav 2. Zakona o javnom dugu i članom 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu. Zakonom o budžetu u članu 3. je predviđeno da će Republika Srbija odobriti projekat zajma sa KFV za kredit za finansiranje malih i srednjih preduzeća u našoj zemlji, preko poslovnih banaka u iznosu od 100 miliona evra.
Usvajanjem ovog zakona po hitnom postupku, temelji se na činjenici da je Republika Srbija Zakonom o budžetu za 2011. godinu, predvidela da će odobriti projekte sa KFV, za kredit za finansiranje malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji preko poslovnih banaka u iznosu od 100 miliona evra.
Usvajanjem ovog zakona biće stavljene u funkciju odredbe ugovora o zajmu koje će obezbediti da kreditne linije dopru do onih subjekata u našoj zemlji kojima su namenjeni. Treba podsetiti da su pojedinačne odredbe ugovora o dodeli zajma vrlo precizne i da su svi subjekti u ugovoru dovedeni u poziciju da odredbe ugovora, uključujući namenu plasiranja kreditnih sredstava, izvršavaju po veoma preciznim kriterijumima.
Država Srbija će usvajanjem ovog zakona ispuniti obaveze koje je preuzela sporazumom o usaglašavanju svoje normative sa propisima EU i ojačati svoj normativni poredak. Ujedno ovaj zakon otvara i perspektive za otvaranje novih kreditnih aranžmana za naše privredne subjekte, posebno za mala i srednja preduzeća kojima su, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, ovakve kreditne linije i predviđene.
Poštovane kolege narodni poslanici, treći zakonski predlog o kome danas raspravljamo je Predlog zakona o igrama na sreću. Iako je Republika Srbija još u julu 2004. godine zakonski regulisala ovu oblast društvenog života, a od januara 2005. godine pri Ministarstvu finansija deluje Uprava za igre na sreću kao organ u sastavu ovog ministarstva, nagle promene, kako u oblasti tehnologija koje prate igre na sreću, tako i u povećanju različitih oblika i forme ove društvene aktivnosti, uticale su na potrebu da se postojeći zakon iz 2004. godine mora menjati i prilagođavati narastajućim promenama, što je i učinjeno u decembru 2010. godine, kada je ova Narodna skupština usvojila izmene i dopune Zakona o igrama na sreću.
Međutim, polazeći od činjenice da se u ovoj oblasti obrću ogromna finansijska sredstva i da je za samo pet proteklih godina od naknada od igara na sreću ostvaren prihod od preko 301 miliona evra, a broj uplatnih i isplatnih mesta priređivača igara na sreću porastao sa 300, koliko ih je bilo u 2004. godine, na 1.267 u decembru prošle godine, dok je broj automata u istom periodu povećan sa 5.026 na 17. 982, nedvosmisleno se pokazuje da je reč o značajnoj aktivnosti koja pokreće ogromna finansijska sredstva i pokazuje uzlaznu liniju razvoja. Pokazalo da se ovakvo ekpanzivni razvoj igara na sreću u našoj zemlji, kako po broju subjekata koji učestvuju u ovoj aktivnosti, tako i po broju tehnoloških rešenja koja se svakodnevno pojavljuju na tržištu igara na sreću, nije moguće pratiti postojećim zakonskim rešenjima u ovoj oblasti i da država Srbija ne može da prati naplatu naknade enormnih povećanja različitih formi ove vrste poslovanja, zbog čega ostaje uskraćena za ogromna finansijska sredstva koja bi adekvatnom regulativom u velikoj meri doprinela popunjavanju republičkog budžeta.
Pored prevaziđenih normativnih rešenja koja su do sada regulisala igre na sreću, pokazalo se u praksi da je nedefinisana i prevaziđena i organizaciona struktura Uprave za igre na sreću, što se potvrđuje problemima u praksi svakodnevnog rada ovog organa. Zbog toga će novi zakon o igrama na sreću otvoriti put da Republika Srbija na sveobuhvatan i transparentan način normatizuje ovu oblast i omogućiće društvenu odgovornost u obavljanju ove delatnosti. Novi zakon će obezbediti zaštitu maloletnih lica i prevenciju bolesti zavisnosti kod učenika u igrama na sreću. Ovakvim rešenjima naša zemlja među prvima u regionu preuzima društvenu odgovornost prema organizovanju ove aktivnosti i zaštite učesnika u njoj, odnosno građana i maloletnih lica, čime na najbolji način sledi iskustva i normativu prakse EU.
Polazeći od analize postojećeg stanja u organizovanju igara na sreću u našoj zemlji i kontrole koju Republika Srbija preko nadležnih organa vrši u ovoj oblasti, posebno u oblasti terenske kontrole i nadzora, priređivača igara na sreću, kao i u oblasti naplate doprinosa, pokazalo se da bez novih zakonskih rešenja nije moguće popraviti stanje u ovoj oblasti. To za posledicu ima mnogo manje prihode u budžetu, enormno povećanje nekih priređivača i priređivanje različitih oblika igara na sreću, posebno elektronskih koje nije moguće kontrolisati prema postojećim propisima. Zbog toga će novi zakon o igrama na sreću o kojem danas raspravljamo doprineti da se od organizovanja igara na sreću značajno povećaju budžetski prihodi, što će uticati na efikasniju, ravnomerniju stabilnost budžeta.
Zakonom se obezbeđuje elektronska kontrola i nadzor sprovođenja njegovih odredaba, a posebno je važno što će se novim zakonom eliminisati nelegalni priređivači igara na sreću kojih u ovom trenutku ima mnogo i koji postojećim zakonskim rešenjima nije bilo moguće sankcionisati.
Posebno je značajno što nov zakon ima rešenja za moderne tehnološke procese koji otvaraju neslućene mogućnosti za organizovanje igara na sreću elektronskim putem i što na vrlo liberalan i transparentan način otvara srpsko tržište za organizovanje ovih aktivnosti, ali istovremeno i precizno utvrđuje način kontrole igara na sreću koje se i organizuju putem elektronskih komunikaciju i definiše sankcije za prekršioce.
Posebno zbog čega je ovaj zakonski predlog značajan u odnosu na postojeća zakonska rešenja je uvođenje društvene odgovornosti koju sam vam već pomenuo. Svedoci smo realnog stanja da su sve brojniji učesnici različitih oblika igara na sreću, posebno kladionica i automata, maloletna lica i deca školskog uzrasta. Njihovo bavljenje ovim aktivnostima ne samo da razara njihove socio - psihološke karakteristike, ne samo da ih odvraća od učenja i rada i stvara im lažnu predstavu da se do bogatstva može doći bez učenja i rada već, što je mnogo opasnije, formira tešku bolest zavisnosti i formira socijalno-devijantne ličnosti društveno-štetnog profila poput narkomana, alkoholičara i drugih.
Novi zakon o igrama na sreću prepoznaje ove akutne društvene pojave i pronalazi adekvatna normativna rešenja za njihovo preventivno eliminisanje. Zbog toga smatram da ovaj zakon predstavlja značajan korak napred u sveukupnom regulisanju veoma važne oblasti društvenog delovanja i da će imati značajan uticaj, ne samo u jačanju kontrole, u igrama na sreću, u povećanju budžetskih prihoda od ovog oblika poslovanja, već što je, po mom mišljenju, mnogo važnije što će sprečiti pojave devijantnog ponašanja, bolesti zavisnosti i sl, a sprečiće i zloupotrebu dece, da bi se ostvario profit.
Borba za opravdano sticanje profita ne sme imati opravdanje u zloupotrebi dece, ma kakvim se to imenom nazivalo i u ma kakve se oblande različitih formi igara na sreću pakovale želje njihovih organizatora.
Zbog svega iznetog poslanička grupa SPS-JS će u danu za glasanje glasati za ova ponuđena zakonska rešenja.

Četrnaest minuta i 15 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo pre samo par meseci, u decembru prošle godine, usvajali ovde u ovom domu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću i kada je predlagač u obrazloženju najpre naveo da je to zakonsko rešenje koje je potrebno doneti zbog usklađivanja, kako oni to vole da kažu, pozitivnih zakonskih propisa sa zemljama članicama EU, pomislio sam da je i to jedno od onih brilijantnih zakonskih rešenja koja nam stižu od predlagača tačnije od Vlade Republike Srbije, da bi posle samo par meseci došli do toga da danas razmatramo, verovatno će i odlukom Skupštinske većine biti prihvaćen jedan potpuno novi zakon o igrama na sreću, zakon za kojeg predlagač smatra da postoje razlozi za donošenje po hitnom postupku. Zašto? Zato što je neophodno postojeći sistem vršenja terenske kontrole i nadzora priređivanja posebnih igara u potpunosti izmeniti, jer je pokazao velike nedostatke.
Ono što je interesantno, a rekao bih ironično, to je da će novi zakon o igrama na sreću se baviti društvenom odgovornošću. Interesantna je ta definicija društvene odgovornosti, jer očigledno je da društvene odgovornosti nema za situaciju aktuelnu na KiM, ali zato ima u zakonu o igrama na sreću.
Ono što je evidentno, to je da, kada su građani, baš kao što je u Srbiji reč nezadovoljni i nesrećni onda ne treba da čudi što spas pokušavaju da nađu u igrama na sreću.
Organizovanje takvih igara i jeste delatnost od nekakvog javnog značaja i opšteg interesa i privređivanje takvih igara jeste pravo države koje je u ovom našem konkretnom slučaju preneto isključivo na Državnu lutriju Srbije i jednostavno se to ne može drugačije okarakterisati, nego kao evidentno postojanje monopola. Pri tome se nažalost očigledno zanemaruje činjenica da onaj ko zarađuje od tih nagradnih igara treba i mora da ima odgovornost ukoliko se nešto desi loše, ukoliko se zakon ne sprovodi onako kako bi trebalo. Ovde i jeste reč, odnosno govori se o jednoj vrsti objektivne odgovornosti, a ukoliko se dobro zna čiji je resor, ko organizuje igre, ako se iz nje i te kako dobro može profitirati, a evidentno da jeste tako, onda, naravno, mora da postoji zakonska obaveza i odgovornost da se snose posledice za sve što se u vezi sa tim desi.
Jeste da kao narod baš i ne volimo mnogo dugo da pamtimo, ali svima je, naravno, u svežem sećanju sve ono što je pratilo rad malo pre pomenute Državne lutrije Srbije, pogotovo dok se na njenom čelu nalazio Bojan Krišto. Ono što jeste zabrinjavajuće kada se govori o ovoj temi jesu i podaci koji govore o tome da u državi Srbiji oko tri i po miliona građana igra neku vrstu igara na sreću i da prema nekakvim statističkim parametrima otprilike svaka peta osoba koja pokaže interesovanje za igru na neki način postaje potencijalni patološki kockar, što u principu znači da u Srbiji skoro 700 hiljada građana živi pod rizikom od ovog o čemu sam govorio.
Šta je obaveza države i šta je država uradila po ovom pitanju? Pa, hajde da kažem ništa ili gotovo ništa. Ima nekih primera i u zemljama u okruženju gde se za prevenciju izdvaja 5%, pa čak i do 30%, koliko je u Grčkoj. U Srbiji se, naravno, ne razmišlja na taj način i ni jedan jedini dinar za to nije izdvojen, ni u Ministarstvu zdravlja, ni u Vladi, a na kraju krajeva ni u Državnoj lutriji Srbije. Očigledno da ovo za njih ne predstavlja nekakav poseban i naročit problem.
Predlog zakona o igrama na sreću, koji je danas u skupštinskoj proceduri, po mišljenju nas u SRS, suštinski baš ništa ne menja, odnosno ne donosi ništa novo, jer ono što jeste osnovni problem, o kojem smo govorili prilikom rasprave o izmenama i dopunama zakona, jeste da očigledno još uvek postoji monopol Državne lutrije Srbije. U ovom zakonu se potvrđuje da je tu naročito reč o klađenju putem interneta, iako neka praktična iskustva iz sveta pokazuju da država na taj način nigde nije mogla dobro da zaradi.
Takođe, kada je reč o nečemu što bi navodno trebalo da ima taj pozitivan efekat u donošenju jednog ovakvog zakona, spominje se naravno priča o povećanju prihoda u budžet. Na početku sam samo izostavio da kažem da je očigledno da u ovoj državi nema većih problema i većih prioriteta nego što je donošenje jednog ovakvog zakona za čije sprovođenje, uzgred budi rečeno, su potrebna dodatna sredstva iz budžeta i procenjen je iznos od nekih 250 do 300 hiljada evra. Ali, dobro, to je već stvar procene onih koji još uvek predstavljaju vlast u državi Srbiji, na koji način trošiti ova sredstva.
Dakle, ono što je interesantno bilo i prethodni put i danas, to smo mogli da čujemo, doduše, vrlo sažeto i kratko, i ovaj zakon se dovodi na neki način u kontekst sa oporezivanjem. Jedno prosto pitanje koje bih želeo da postavim jeste da li će se prihodi, koji će se na ime oporezivanja povećati kroz ovaj zakon o igrama na sreću, da li će povećanje prihoda u toku naredne godine od primene ovog zakona biti uopšte dovoljno da se pokriju eventualno samo neke kursne razlike koje Vlada plaća po raznim osnovama iz budžeta? Koliki su to prihodi koje će ova država kroz ovakav zakon o igrama na sreću uspeti da ostvari od početka njegove primene, i to opet u trenutku kada bi možda znatno valjanije bilo razgovarati i o zakonu o budžetu za narednu godinu, o situaciji na severu KiM i nekim pratećim zakonima koji se odnose na oporezivanje? Sama priča o tim poreskim reformama je priča od koje neće biti ništa, jer naravno izostaju one suštinske radikalne reforme koje su neophodne da se zaista u tom smislu nešto i uradi.
Dakle, za bilo kakvu korist ili efekat od ovakvog zakona suštinski mislim da ni građani, čak ni oni koji su na tržištu ove oblasti neće imati, jer praktično osim nekakvog dodatnog oporezivanja drugih koristi apsolutno nema. Na kraju krajeva, mi možemo da diskutujemo i tome na koji način i gde se uopšte troši novac, odnosno budžet koji se ovom namenom stekne. Evidentno je da u vremenima velikih kriza igre na sreću su jedne od najprofitabilnijih delatnosti. Nažalost, ljudi ostaju bez posla. Mnogi su bez stečajnog imetka. Pojedini preduzetnici propadaju. Nema ni para, a na tržištu rada je čitava vojska radno sposobnih koji ne mogu da se zaposle i da započnu jedan samostalan život, da osnuju porodice itd. U takvim uslovima nada da će se i pored svega lošeg desiti nešto i dobro, da će se sreća osmehnuti, otuda to masovno igranje igara na sreću.
Mi smo 2004. godine prvi put doneli Zakon o igrama na sreću. On se nije menjao sve do prošlog decembra, kada su usvojene izmene i dopune. Evo, danas u oktobru 2011. godine imamo praktično novi zakon koji u principu ništa suštinski neće promeniti. Ono što je interesantno je da je za tih šest ili već sedam godina broj tombola koji je postojao u trenutku donošenja prvobitnog zakona sa 300 sveden na svega devet, a od 3.500, kolika je bila brojka sportskih kladionica, danas je svega 1.200. Pitanje koje se logično nameće jeste šta se zapravo tu desilo? Gde su ljudi koji su radili u njima? Koliko je njih završilo, malopre sam pominjao, ili na crnom tržištu ili na birou za nezaposlene? Da li iko razmišlja o tome da li je možda u celoj toj priči i za koliko oštećen državni budžet i postoji li pitanje odgovornosti za one koji su do toga doveli?
Dakle, ove najnovije predložene zakonske promene praktično ozbiljno prete da ugase i taj jedan deo, preostali deo tržišta, jer, ponoviću opet, Državna lutrija Srbija je uzimanjem monopola na priređivanje određenih vrsta igara na sreću, njegovim proširivanjem na neke druge vrste igara na sreću, praktično samo dodatno otežala položaj priređivača. Smanjuju se poslovne mogućnosti, iako ovde među razlozima stoji da će se čak taj poslovni efekat povećati. Naravno da nije tako. Sve to navodi na činjenicu da je ovo jedan u nizu neprihvatljivih i neprimenljivih zakonskih rešenja.
O tome koliki je značaj samo ostalih priređivača na prihode ovde stoji da su svi relevantni učesnici u ovoj priči bili uključeni prilikom izrade zakona. Mislim da ni to nije tačno. Dakle, o značaju ostalih priređivača govore i naknade koje su propisane Zakonom o igrama na sreću i podatak da je samo u 2010. godini njihovo učešće iznosilo čak 47% od ukupnih prihoda po navedenom osnovu. Naravno, otuda i ono logično pitanje zašto je jedan ovako bitan faktor izostao prilikom izrade ovakvog zakona? Odgovor se može izvući ako se, opet kažem, ima u vidu činjenica da monopol u ovoj oblasti postoji. Posebno je simptomatičan deo koji se odnosi na igre na sreću putem telekomunikacija. Mislim da smo i u decembru izneli taj podatak, da je Državna lutrija Srbije nekih šest godina imala mogućnost da koristi to. Po raznim osnovama nekorišćenja ovog prava pričinjena je čak šteta koja se meri od nekoliko miliona evra.
Ono što je posebno interesantno da je pre godinu dana to pravo preneto na stranog privređivača na jedan potpuno netransparentan način, dakle, bez konkursa, bez tendera, a da pri tom domaći privređivači nisu čak ni obavešteni, a kamoli da je ponuđena saradnja. Otuda su i jako opasne definicije koje sadrže određeni članovi pomenutog zakona koji se tiču dodavanja formulacije slične i igre, itd, što će po mišljenju nas iz SRS samo omogućiti dodatno proširivanje monopola, apsolutnog monopola na klasične igre na sreću koje poseduje Državna lutrija Srbije.
Jedna od najnelogičnijih i najdrastičnijih promena u ovom predlogu novog zakona o igrama na sreću je svakako novi sistem taksi, nadoknada i poreskog opterećenja. Zbog javnosti ću da navedem neke od najupečatljivijih primera i šta to u prevodu može da znači. Dakle, privređivači će zbog ovakvih odredbi zakona biti prinuđeni da smanjuju broj šaltera na samo jedan, da otpuste višak radnika, da drastično smanje brzinu kvaliteta usluge, odnosno konfor igrača, jer će se po ovakvom novom zakonu svaki šalter kao uplatno-isplatno posebno oporezivati, kao zaseban lokal, a ne celo uplatno mesto, što je inače i svetska praksa.
Takođe, istaćiću i ovaj procenat naknade za sportsko klađenje koji je povećan sa 5 na 15%, što uz promenjenu poresku osnovicu čini povećanje od nekih 50%, itd, itd.
Sve u svemu, očigledno da ovaj zakon ne sadrži ni pravdu ni logiku, jer je motivisan isključivo time da država praktično za sebe zadrži taj najveći deo od onoga što ulože igrači na sreću. Namena i način korišćenja svih tih novčanih sredstava su nešto o čemu bi mogli da potrošimo dane.
Problem o kojem smo govorili, takođe, i malopre sam pomenuo, tiče se igara na sreću putem SMS, SMS lutrije i interesantno je da ni ovim zakonskim rešenjem nije regulisan mehanizam, odnosno da ne postoji mehanizam da neposredni igrači ostvare uvid u to koliko se novca prikupilo, koja su pravila igre pod kojim se odvijaju takve lutrije i zato je potpuno neprihvatljivo da se donosi jedno ovakvo rešenje, jer je zasnovano očigledno na oštećivanju svih onih koji učestvuju na igrama na sreću.
Cilj je jasan kada je reč o predlagaču, a to je da se poveća udeo poreza, da se poveća zarada organizatora. Naravno, to je ono zahvatanje države na štetu ljudi koji su, vraćam se na početak priče, ovakvom politikom i ovakvim stanjem dovedeni dotle da im je jedina nada u tome da eventualno odigraju i dobiju neku igru na sreću.
Mislim da objektivno svi građani Srbije imaju mogućnost da u nečemu i dobiju i da postanu mnogo srećniji nego što su sada, a to su predstojeći izbori i odlazak ovog režima sa vlasti. Zahvaljujem se.