Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Osma tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O KOMUNALNIM DELATNOSTIMA.
Vi ste primili amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zlata Đerić, Miroslav Markićević, Milorad Buha, Živojin Stanković, Srđan Spasojević, Radoslav Mojsilović, Lidija Dimitrijević, Vladan Jeremić, Dušan Marić, Simo Vuković, Dragan Stevanović, Radojko Obradović, Arsen Đurić, Aleksandar Martinović, Bojan Mladenović, Mirko Munjić, Sreto Perić, Nikola Savić, Tomislav Ljubenović, Srđan Miković, Elvira Kovač, Balint Pastor, Laslo Varga, Arpad Fremond, Radoslav Milovanović, Božidar Delić i Srđan Milivojević i amandmane Odbora za urbanizam i građevinarstvo.
Primili ste Izveštaj Odbora za urbanizam i građevinarstvo i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pre prelaska na pretres u pojedinostima, podsećam da su pisanim putem amandmane povukli narodni poslanici Živojin Stanković na član 24. i Biljana Hasanović-Korać kojim je predložila dodavanje naslova iznad člana i član 27a i kojim je predložila dodavanje naslova iznad člana i člana 41a.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Miroslav Markićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, u ovom slučaju, kod ovog amandmana radi se o pravno-tehničkoj korekciji i Vlada je prihvatila ovu pravno-tehničku korekciju, u smislu dopune Predloga zakona.
Međutim, moram malo šire o samom zakonu i svemu onome što je vezano za komunalnu delatnost. Naime, ova oblast je vrlo široka. Obuhvaćena je sa više zakonskih propisa koji su ne usklađeni. Ovo je jedan od pokušaja da se uskladi komunalna delatnost i da se iznađu pravci i određena rešenja u smislu saniranja postojećeg stanja i pronalaženja određenih organizacionih tehničkih, tehnoloških i drugih postupaka, u smislu unapređenja obavljanja ovih delatnosti.
Ono što je bitno sa aspekta SRS, u Predlogu zakona nemate ono što je najbitnije, što je najvitalnije, nemate strategiju. Nijedna delatnost se ne može adekvatno ni osmisliti, ni kasnije implementirati ukoliko ne postoji strategija. Ova država u oblasti komunalne delatnosti nema strategiju.
Ono što sam naglašavao više puta i ono što je Srpska radikalna stranka govorila, baš vezano za strategiju, neophodno je, neophodno je, neophodno je i Vlada je negde pre dve godine formirala jednu radnu grupu za izradu strategije privatizacije komunalnog sistema, ali i strategiju razvoja komunalne delatnosti.
Bilo je nekoliko projekata koji su mogli izaći u javnost, ono što se moglo pratiti na sajtovima Vlade i nekih ministarstava. Međutim, do danas nemamo pravu strategiju. Zašto strategija? Zbog toga što u ovoj oblasti imamo ogromne probleme i ne vidimo izlazak bez strategije.
Vlada nije izašla sa strategijom, a ono što je bitno naglasiti ovde, to je da je katastrofalno stanje u praksi u preduzećima koja se bave ovom delatnošću. Prema izveštaju, ovo što smo dobili uz Predlog zakona, vidimo da oko 500 preduzeća postoji u ovoj oblasti koja se bave komunalnim delatnostima, jedna direktno, druga indirektno. Ali sa finansijskog aspekta moramo reći da je katastrofalno stanje zato što 95% tih preduzeća posluje sa gubicima.
Kumulativni gubici ovih preduzeća su negde na nivou 750 miliona evra. Za poslednje četiri godine, u toku vladanja ove vlasti, kumulirani gubici su oko 400 miliona evra. To je katastrofalno stanje. Zbog čega je to tako? Zbog toga što su komunalne delatnosti stavljene u stranu, zbog toga što je lokalna samouprava uskraćena od strane ove vlasti u pogledu namirenja određenih obaveza, određenih izbornih prihoda koja trebaju da pripadnu lokalnoj samoupravi, Vlada je uskratila oko 650 miliona evra sredstava, što je morala dati, jer je na to obavezuje Zakon o finansiranju lokalne samouprave.
Ono što je trebalo da se delimično završi u komunalnim preduzećima, to je Vlada potrošila u neke svoje rabote koje nažalost nisu donele rezultate, a u ovoj oblasti su javna preduzeća i komunalna preduzeća koja se bave komunalnim delatnostima ostala uskraćena u smislu razvoja i u smislu saniranja postojećeg stanja.
Gde je sada izlaz? Umesto da ovako kako vi ovde kažete – da se želi unaprediti, da se želi razviti, vi ovim predlogom zakona ne unapređujete, ne razvijate. Vi samo potvrđujete postojeće stanje, a jedini interes ovog zakona je da se omogući privatno investiranje u komunalne delatnosti. Srpska radikalna stranka nije protiv toga, ali se moraju znati pravila, mora se znati u koje delatnosti može privatnik ulagati, koje su delatnosti od posebnog društvenog značaja za svaku lokalnu samoupravu. To mora da kaže država, posle i lokalna samouprava, da se opredeli u određenom pravcu, odnosno u određenoj delatnosti.
Gde je privatni interes gde se može određena komunalna delatnost ustupiti privatnicima? Da li to u ovom zakonu stoji? Ne stoji. Imamo takođe zakon koji ćemo za neki dan u pojedinostima razmotriti, to je zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, koji takođe potvrđuje nešto što je potvrđeno i ovim zakonom, a to je mogućnost finansiranja u komunalne delatnosti. Ali, ni jedan ni drugi zakon nisu definisali načine finansiranja, uslove finansiranja, postupak finansiranja, način obavljanja delatnosti i što je najvažnije, cena komunalne usluge, ovim zakonom definišete cenu komunalne usluge koja će biti, ostati definisana onako kao što je bila praksa do sada.
Da li ćemo rešiti probleme u komunalnom sektoru sa načinom određivanja cena komunalnih usluga na ovaj način? Nećemo. Da li će nivo postojećih cena zadovoljiti potrebe građana? Ovoga trenutka da, ali šta to perspektivno znači? Šta znači u nekoj perspektivi, kada to komunalno preduzeće zbog toga što ne može adekvatno naplatiti, znači ne može postići onu cenu koliko stvarno košta komunalna usluga, ne može naplatiti sve ono što građani ne mogu da plate, s obzirom na malu platežnu sposobnost građana Srbije? To će još više zakomplikovati i u finansijskom i u organizacionom smislu ovaj sistem koji je sada u beznađu.
Komunalna preduzeća su pred bankrotom, to je valjda jasno. Da li će sada privatnici biti zainteresovani da uđu u ovaj sistem, da se uključe, da finansiraju sredstva i da zadrže nivo cena komunalnih usluga, kao što je bilo do sada? Neće.
Ovo je mrtvo slovo na papiru. Nema privatnog interesa ukoliko im neko bude određivao cene, ili ćete vi, s obzirom da ovde niste definisali ni postupak, ni način, ni uslove, ni procedure, ni mnoge druge stvari koje su neophodne u situaciji kada određujete, kada omogućavate ulazak privatnog sektora u određenu delatnost, imaćemo haos kao i sada.
Gospodine Duliću, u više navrata ste ovde slušali priču SRS što se tiče komunalnog sistema. Ovim zakonom niste napravili ono što ste morali napraviti. Ovaj zakon neće doneti boljitak građanima Srbije. komunalna preduzeća koja su sada u gubicima, ona će i dalje ostati u gubicima. Da li država ima mehanizam da obezbedi sredstva za finansiranje lokalnih samouprava i rada komunalnih preduzeća? Nema. Da li ima mehanizam i sredstva da se pomogne komunalnom sistemu u svim lokalnim samoupravama? Nema. Da li će privatnici uleteti, sad baš volimo da ulažemo naša sredstva, da ulože to u komunalnu privredu? Neće ni jedan privatnik ući u sve ovo bez kalkulacije, suprotno interesima ovog zakona, da se zaštiti društveni interes.
Gospodine Duliću, ovo je mrtvo slovo na papiru. Mi ćemo za godinu dana sa novom vladom verovatno ponovo imati ovakav ili sličan zakon, ali ništa nećete učiniti dok ne napravite strategiju razvoja komunalnog sistema, kao što su napravile druge zemlje i one znaju gde i na koji način ulagati, kako sanirati određena stanja, koje delatnosti se mogu prepustiti privatnom sektoru, pa neka on radi, neka on određuje nivo cena komunalnih usluga i neka on napravi taj iskorak u smislu unapređenja određene delatnosti.
Morate zaštititi delatnosti koje su od posebnog vitalnog, društvenog značaja i tu mora da pomogne, kako država, tako lokalna samouprava. Da li to može sada država da napravi sa ovakvim budžetom? Ne može. Da li to može lokalna samouprava? Ne može, nema dovoljno sredstava. Nivo cena komunalnih usluga je ovakav kakav jeste. On je sada preveliki i sada građani ne mogu normalno izmirivati komunalne usluge. Da li će to moći u nastupajućem periodu bez pomoći lokalne samouprave sa sumnjivim mogućnostima ulaganja privatnog kapitala? Neće moći. Da li ćemo onda ispuniti svrhu ovog zakona, da dobijemo jedan kvalitetan zakon koji ćemo moći implementirati i koji će doneti neki boljitak u komunalne delatnosti? Nećemo.
Prema tome, ovo je mrtvo slovo na papiru, povucite ovo. Nemojmo za godinu dana ili godinu i po da razmatramo jedan isti takav propis koji će sanirati ovo što smo propustili za ovih godinu dana ili više. Hvala.

Gospodine Buha, Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su ovaj vaš amandman. Ne znam da li ste to čuli, ja sam to pročitala. Imate mogućnosti samo vi da ga povučete.
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika, Odbor za urbanizam i građevinarstvo podneo je amandman na član 2.
Predstavnik predlagača prihvatio je amandman na sednici Odbora za urbanizam i građevinarstvo.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Živojin Stanković.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević i Radoslav Mojsilović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman.
Gospođa Dimitrijević ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman poslaničkog kluba SRS na član 3. Vlada je prihvatila, a mi smo njime predložili da se u stavu 1. tačka 2. pravilnije odredi jedna od komunalnih delatnosti i to prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda tako što će se umesto uređaja za prečišćavanje napisati postrojenje za prečišćavanje.
Vlada je u ovom amandmanu SRS prepoznala ispravnije rešenje, što je rezultiralo njegovim prihvatanjem. Međutim, neka praktična rešenja SRS koja neprekidno predlažemo predstavnicima vlasti oni ne prepoznaju kao svoj interes, naročito kada se radi o obavljanju komunalnih delatnosti.
Zakonom koji je još uvek na snazi propisano je da komunalne delatnosti mogu da obavljaju javna komunalna preduzeća i privredna društva kojima je to povereno. U ovom predlogu zakona koji će se sada usvojiti malo je proširen krug onih koji će obavljati komunalne delatnosti, tako što je napisano da će to moći i drugi privredni subjekti.
Već dugi niz godina građani su u prilici da budu svedoci pojave, da do juče nepoznati preduzetnici ili privredna društva kojima bude povereno obavljanje neke komunalne delatnosti vrlo brzo postanu bogati, da cene komunalnih usluga koje pružaju budu previsoke, iznad ekonomskih cena na kojima ovaj predlog zakona insistira.
Nedavno smo imali prilike da vidimo da su poskupeli gas, grejanje, prevoz. Za većinu građana to znači nemogućnost da preživi, jer i do sada se teško živelo, naročito u porodicama u kojima niko nije zaposlen, nijedan član ne radi, ili se porodica izdržava od penzije ili male plate.
Druga pojava o kojoj SRS stalno govori, što je često predmet kojim se bavi pravosuđe i organi istrage, jeste ponašanje rukovodilaca javnih preduzeća. S jedne strane imamo velike gubitke javnih preduzeća, a sa druge, u pravom smislu te reči, rasipništvo njihovih rukovodilaca. Gubici se nadomešćuju iz budžeta i to tako što se uzimaju krediti i neprekidno u krug. Kroz ovaj zakon se više puta prepliću izrazi: korisnik plaća i zagađivač plaća. Jasno je da, ukoliko nešto koristite, to morate i da platite, ali i cene komunalnih usluga su sve više, građanima je namet sve veći, a rasipništvo i neodgovornost čelnika javnih preduzeća sve veća.
Još jedna stvar koja je nedopustiva jeste odnos i neodgovornost nove vlade prema svojoj južnoj pokrajini, prema delu svoje teritorije, tj. prema delu KiM. Čuli smo da je noćas od dva sever Kosova odsečen od ostatka Srbije, a Vlada Srbije priprema jedan dokument, pa priprema drugi. Narodnim poslanicima ostaje samo da budu informisani iz medija da će navodno u subotu biti sednica, ali SRS smatra da je potrebno da predstavnici Vlade koji su prisutni ovde daju neko konkretno obaveštenje, da li će Vlada imati dokument i hoće li sednice biti u subotu, jer se dogodilo da smo već očekivali sednicu, upozoravali na to, pitali više puta, a još uvek nikakvih konkretnih obaveštenja nema. Zahvaljujem.

Verovatno ste danas zakasnili, niste čuli moje objašnjenje i obaveštenje da očekujemo dokument, da ako nam stigne dokument sutra, odnosno ako budemo imali mogućnosti do kraja nedelje, uključujući i subotu i nedelju, to su sve termini kada ćemo sednicu zakazati, ali ne mogu zakazati sednicu, gospođo Dimitrijević, pre nego što stigne dokument iz Vlade, a Vlada, pre nego što usvoji dokument, ne može da ga pošalje. To je neki logičan redosled. Mislim da znate, ali ste se očigledno dogovorili da danas svi o tome govorite, da nemate informaciju.
Molim vas, javnosti radi i vas radi, da se razumemo. Ne mogu zakazati sednicu pre nego što nam stigne dokument iz Vlade.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman.
Gospođa Dimitrijević ima reč.

Gospođo Đukić-Dejanović, mi se očigledno nismo razumeli. Govorite o tome da očekujemo, to sam čula da ste rekli, ali vi niste čuli mene. Rekla sam da prisutni predstavnici Vlade.

Zamolila sam vas po amandmanu, shvatila sam vas da ste se javili po amandmanu. Ovo je jedno objašnjenje i obaveštenje koje ja dajem poslanicima i javnosti. Ako se nismo razumele, razumećemo se na pauzi posle.
Da li neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika, Odbor za urbanizam i građevinarstvo podneo je amandman na član 3.
Predstavnik predlagača prihvatio je amandman na sednici Odbora za urbanizam i građevinarstvo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Radoslav Mojsilović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Vlada i Odbor su prihvatili ovaj amandman.
Izvolite, gospodine Mariću.

Dame i gospodo, Vlada je ovim predlogom zakona predvidela da jedinice lokalne samouprave, skupštine opštine, skupštine gradova imaju obavezu da korisnicima komunalnih usluga obezbede sigurnost. Pod sigurnošću se podrazumeva to da imaju sigurnost da će imati kontinuitet određenih komunalnih usluga.
Mi smo ovim amandmanom predložili da se opštine obavežu da korisnicima komunalnih usluga garantuju i zaštitu. Šta smo mislili prilikom predlaganja amandmana? Na koju zaštitu? Znači, zaštita od ugroženosti zdravlja, zaštita od previsokih cena, zaštita od loših usluga i zaštita u biranju kompanija partnera kojima opština povjerava određenu komunalnu delatnost.
Postavljam pitanje ko će građane zaštititi od ove poslednje zloupotrebe? U postojećim okolnostima neće niko. Jednostavno, to nije moguće. Evo i zbog čega. Da li postoji neko ko će u postojećim okolnostima sprečiti nekog predsednika opštine da proda koju god hoće komunalnu delatnost, da je ustupi, da ustupi neko komunalno preduzeće, da ga proda nekoj kompaniji koju on odabere, sa kojom napravi bilo kakav dil, iz nekog svog ličnog interesa?
Prvo, predsednik opštine po ovom predlogu zakona ima pravo da sam odluči, da naruči izradu studije opravdanosti te prodaje. Mi iz SRS smatramo da to nije logično, da bi to ovlašćenje trebalo da ima samo jedinica lokalne samouprave, skupština lokalne samouprave.
Drugo, predsednik opštine kao predsednik opštinskog veća određuje sastav konkursne komisije, određuje uslove konkursa i na kraju diktira odluku konkursne komisije. To je činjenica koju ne može niko da ospori.
Treće, predsednik opštine kontroliše skupštinsku većinu. Ako neko od odbornika iz skupštinske većine odbije u određenom trenutku da podrži predlog predsednika opštine, tvrdim vam da predsednik opštine i ova kompanija, koja hoće, koja se nameračila da preuzme određenu komunalnu delatnost, vrlo lako mogu da obezbede novu skupštinsku većinu. Jednostavno, mogu da izvrše kupovinu odbornika za male pare, da li davanje mita, da li davanje radnih mesta.
Skupštine opštine u Srbiji imaju prosek od 40 do 50 odbornika. Prevagu u skupštinskoj većini uvek čini nekoliko odbornika, tri, četiri ili pet odbornika. Znate li šta za jednu kompaniju, stranu ili domaću kompaniju, znači da u poslu, koji vredi 20 ili 30 miliona evra, izvrši zapošljavanje troje ili četvoro ljudi? Ne znači apsolutno ništa. Do pre godinu dana to nije bilo moguće. Međutim, nije bilo moguće zato što su političke stranke kontrolisale svoje odbornika. Vi ste pre godinu dana usvojili jedan nakaradni zakon, po kojem mandati pripadaju odbornicima i sad su odbornici slobodni strelci, a skupštine jedinica lokalnih samouprava su pretvorene u pijace.
Navešću samo jedan konkretan prime, da bi videli koja se opasnost krije. Konkretno govorim o opštini Velika Plana. Tamo je predsednik opštine pre godinu dana odlučio da komunalnu delatnost iznošenja smeća poveri nekoj drugoj kompaniji, a do tada je te poslove obavljalo Javno komunalno preduzeće "Miloš Mitrović". Raspisan je konkurs, na konkurs su se javile dve kompanije i konkurs je raspisan na 25
godina. Javile su se kompanije "ASA" i "Verner Veber Por". Evo njihovih ponuda. Kaže – predviđena visina ulaganja u opremu u prvoj godini "ASA" oko 250 miliona, "Por" negde oko 94 miliona dinara. Predviđena visina ulaganja u opremu u narednim godinama, "ASA" oko 880 miliona, a "Por" 340 miliona. Cena iznošenja smeća za građane po članu domaćinstva, 150 dinara "ASA" i 165 dinara "Por". Zadnja je cena iznošenja smeća za pravna lica po metru kvadratnom, "ASA" devet dinara, a "Por" od 11 do 24 dinara.
Znači, kako god uporedite, po svim parametrima, ponuda "ASA" je bila daleko povoljnija i za građane i za privredu, ali su predsednik opštine, konkursna komisija i opštinsko veće dali prednost ponudi "Pora". Međutim, pojavio se jedan problem. Nije postojala skupštinska većina koja bi ovo izglasala. Ljudi su smatrali da je u pitanju sumnjiv posao, da ni ponuda "ASE" ni ponuda "Pora" nisu odgovarajuće ponude. Čak je većina odbornika bila na stanovništvu da ove usluge i dalje treba da vrši Javno komunalno preduzeće "Miloš Mitrović".
Znate šta se dogodilo? Uoči sednice skupštine opštine, na kojoj je trebalo da se odluči o ovom pitanju, šestoro odbornika, koji ne samo što su bili protiv toga da se prihvati ponuda "Pora", nego su bili protiv toga da se komunalna delatnost odnošenja smeća u Velikoj Plani uopšte oduzima od Javnog komunalnog preduzeća "Miloš Mitrović". Znači, bili su najveći protivnici toga, a u roku od 24 sata su postali najveći zagovornici toga i svi su glasali za tu odluku. U međuvremenu se dogodila samo jedna mala promena. Svi oni su dobili zaposlenje, ili oni ili članovi njihovih porodica, ili su, kako mi je jedan od njih rekao, dobili ponudu koja se ne odbija.
Krajnji rezultat je sledeći - predsednik opštine Dejan Šulkić je dobio šta je hteo, ovo preduzeće "Verner Veber Por" je takođe dobilo šta je htelo, smeće u Velikoj Plani se ne iznosi ništa bolje nego što se iznosilo pre pet meseci, a građani su dobili tačno 100% veće cene nego što su bile pre pet-šest meseci.
Sada, ovo je problem u opštini Velika Plana, koja ima 13 hiljada domaćinstava. Ona je relativno srednja ili mala opština. Taj posao na nivou 25 godina, ako se računaju prihodi od reciklaže smeća, vredi negde između 30 i 40 miliona evra. Pitam, šta će se dogoditi, kakve zloupotrebe će se dogoditi u opštinama i gradovima koji imaju 10 puta više korisnika komunalnih usluga, nego što je to Velika Plana, gde ovi poslovi vrede stotinama miliona evra? Kad je u pitanju Beograd, na period od 25 do 30 godina sigurno preko milijardu evra. Ko će sprečiti predsednike opština, gradonačelnike da uz pomoć odbornika, koji slobodno raspolažu svojim mandatima, u skupštinama opštine, koje ste pretvorili u pijace, prodaju komunalne delatnosti kome hoće, svojim favoritima?
Na kraju, želim da vas podsetim, prema podacima Evropske komisije, prema podacima EU, prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, svaki peti evro u Srbiji u poslovima javnih nabavki ode na mito i korupciju. Postavljam pitanje, gospodine ministre, kako ćete to sprečiti nakon usvajanja ovog zakona? Tvrdim da ne postoji način. Postoji samo jedan način, da ukinete nakaradnu odluku da odbornici raspolažu odborničkim mandatima i da uvedete obavezu odbornika da poštuju odluke političkih stranaka na čijim listama su izabrani za odbornike u jedinicama lokalne samouprave.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da, u vaše i svoje ime, pozdravim Udruženje penzionera iz Hrtkovaca, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale.
Prisutni su: Đaković Radomir, Požega Soka, Banjeglava Ljuba, Bogdanović Branko, Matijević Milan, Marić Jasmina, Miščević Slavko, Zuber Ana, Eraković Nikola, Keresteš Tereza, Janus Dmitar, Milakara Dragan, Vujić Petar, Brčin Dragan, Nožinić Mile, Praskić Slobodan, Ugrčić Nikola, Bertok Stjepan, Tornjanski Borka, Trbojević Ranko, Tatomirović Kata, Trlaić Zdravko, Puač Čazo, Čipčija Ivanka, Čiča Anka, Bartok Katica, Budić Blagoje, Dragić Rajaković, Labus Branko, Labus Štefanija, Dan Jovanka, Vukojević Miluna, Savić Dušan, Nešković Dana, Orozović Pero, Živanov Marija, Rajaković Vlada, Obradović Petra, Spajić Zoran, Slavko Vasiljević, Nikola Olujić, Karalić Krsta, Stipan Dragomirović, Olujić Veljko, Arežina Mirjana.
Molim vas da goste pozdravimo aplauzom.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Odbor za urbanizam i građevinarstvo podneo amandman na član 4.
Predstavnik predlagača je prihvatio amandman na sednici Odbora za urbanizam i građevinarstvo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Odbor za urbanizam i građevinarstvo podneo amandman na član 5.
Predstavnik predlagača prihvatio je amandman na sednici Odbora za urbanizam i građevinarstvo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Simo Vuković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da je bilo vrlo korisno da saslušate gospodina Marića. Nije to bila politička priča ili politička poruka, pre svega, nego je bila konstatacija problema koji nisu samo u Velikoj Plani. Ti problemi su prisutni u svim opštinama gde se pojavljuje "Veber por" i oni, u suštini, pokazuju potpunu slabost institucija i slabost države, zato što, s jedne strane ili neće ili ne može da se obračuna sa privatnim kapitalom koji je za SRS zaista dobrodošao, ali ne pod uslovima pod kojima je došao, ušao u sektor komunalnih delatnosti i na način na koji te komunalne delatnosti obavljaju.
Podneo sam, u ime SRS, amandman na član 5. ovoga zakona i ovo je, čini mi se, suštinski amandman koji manifestuje političku poruku. Mislim da je obrazloženje zbog kog ste mi odbili amandman zaista neutemeljeno, tanko i, zbog javnosti i zbog poslanika koji slušaju, ću ga pročitati. Mi smo predložili da komunalna delatnosti iz stava 2. odnosno vodosnabdevanje, kanalizaciju i toplotnu energiju, distribuciju toplotne energije, mogu poveravati isključivo javnim preduzećima, odnosno privrednim društvima sa većinskim vlasništvom Republike Srbije ili jedinice lokalne samouprave.
Mi smatramo da ove tri vrste komunalnih delatnosti apsolutno u ovom trenutku, u ovakvim političkim prilikama, u ovakvim političkim okolnostima, na ovako niskom nivou funkcionisanja državnih institucija, Srbija ne sme da prihvati. Vi ste ovim zakonom, iz jedne potpune kontrole i upravljanja javnog sektora od strane države, ušli u koncept potpune liberalizacije. Ovo je, gospodine ministre, opasno. Ne zato što je liberalni koncept tržišne privrede neprihvatljiv za SRS, nego zato što država, vlast u Srbiji nije sposobna da kontroliše ovaj proces na adekvatan način.
U šta nas uveravate? U pravične tenderske procedure? U šta? Pogledajte i danas, dobili smo izveštaj DRI iz komunalnih preduzeća "Medijana" u Nišu i Novi Sad. Pljačka i zloupotrebe, javne nabavke, zaduživanja bez osnova itd. To pokazuje slabost države, to pokazuje da država nije spremna i sposobna da se obračuna sa problemima koje objektivno ima, a i ima i mehanizme i institucije koje stoje na raspolaganju. I sada, u takvoj atmosferi, takvim prilikama, ove delatnosti treba da se povere privatnom kapitalu!
Šta ste napisali u obrazloženju? Kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što nije u skladu sa ciljem i duhom predloga zakona o komunalnim delatnostima". Kaže: "pravnim tekovinama EU". Nas ne interesuju pravne tekovine EU, ali političke tekovine unije demantuju vas, gospodine ministre, odnosno Vladu Republike Srbije.
Kod sebe imam dokument za koji verujem da ga imate i vi. Ovde, gospodine ministre, je statistički pregled vlasništva vodovoda na evropskom kontinentu. Od svih 29 pobrojanih država, samo dve države evropskog kontinenta vodovode imaju u 100% vlasništvu. Jedna čak nije na kontinentu, jedna je ostrvska država, to je Velika Britanija i druga je Francuska. Sve ostale države, poput Belgije 100% državno vlasništvo, Kipar 100% državno vlasništvo, Litvanija 100% državno vlasništvo, Luksemburg 100% državno vlasništvo, Finska 95%, Malta 100%, Luksemburg 100%, Holandija 100%, Švajcarska 100% i zemlja koja je najdalje u sektoru komunalnih delatnosti na evropskom kontinentu otišla – Švedska 99%, 1% je privatno vlasništvo. Tvrdim vam da i danas u Srbiji imate više od 1/% privatnog vlasništva vodovodnih mreža koje za 10 godina dosovske vlasti nisu popisane i registrovane.
Postoji zakon, gospodine ministre, vi znate, koji kaže da svako organizovano vodosnabdevanje za preko, čini mi se 15 ili 20 ljudi, država mora da registruje. Imate sela, zaseoke, mahale koje se na ovaj način, u privatnoj režiji, snabdevaju vodom, država nema predstavu gde je to i šta je to, ne zbog para, nego zbog javnog zdravlja, zbog bezbednosti. Zato mi govorimo o institucijama koje su potpuno, potpuno neefikasne i da suštinski vlast koja deset godina u Srbiji ništa živo ne interesuje. Juče sam u svojoj diskusiji rekao da očekujemo od vas samo da još Srbiju sa svima nama stavite na tender da nas prodate kao i "Sartid" za 20-30 miliona dolara, da podelite to pred izbore i da uživate.
Kanalizacija, takođe, kanalizacije, prečišćavanje i tretiranje otpadnih voda, to je još više u državnom vlasništvu nego vodovodi. To su pravne i političke tekovine te vaše Evrope, gde nas nesrećni vodite. Eto. I sad nas ovde uveravate da stav SRS koji traži da određene komunalne delatnosti ostanu poverene ili javnim preduzećima ili privrednim društvima koja su u većinskom vlasništvu države, nije u skladu sa nekim tekovinama. Kakav je to besmisao. Ovo potpuno promoviše nerazumevanje države, kakva je njena uloga i vlast i kakva je vaša uloga i pozicija kad su u pitanju komunalne delatnosti i šta je vaša misija i zadatak, ako već želite da ove delatnosti poverite privatnom sektoru, šta i na koji način to treba da uradite. Kakva je uloga da stvorite ravnotežu da ne dovedete državni i javni i opšti interes u pitanje a, sa druge strane, da puštanjem privatnog kapitala u ovaj sektor zaista podignete nivo usluga.
Ali, ne postoji čovek na planeti koji će nas ubediti da će komunalne delatnosti o kojima pričam bolje danas u Srbiji u ovom ekonomskom ambijentu da rade privatnici. To zaista ne stoji i naša iskustva u Srbiji do sada su apsolutno na strani argumentacije SRS. O njima je govorio i gospodin Dušan Marić, o njima ću i ja kasnije da govorim kroz iskustva "Por Veber-vebera" iz Vladičinog Hana, na koje država ćuti, pa Leskovac, itd. To su slabost i možete samo da zamislite kako će refleksija biti kad se ovo preslika na vodosnabdevanje.
U obrazloženju mi je Vlada napisala da amandman onemogućava ulaganje u komunalnu infrastrukturu. To, ministre, nije tačno, to apsolutno nije tačno. Vi vrlo dobro znate kakvo je stanje komunalnih infrastruktura u delatnostima u kojima ja govorim. Šta da očekujemo - da će privatni kapital koji pustite lakše i brže da se opredeljuju u investicije? Znate vrlo dobro da neće.
Odakle im pare? Povlačiće kroz kreditne linije koje su mnogo nepovoljnije nego kreditne linije za javni sektor. Znači, ovde pre svega morate da imate numo opšti interes, javni interes. Govorite ovde vi iz Vlade da bi se ovako na ovaj način prihvatanjem amandmana obezbedio monopol. Nije ovo ministre bolesni monopol poput monopola koji je država overila i dala Miškoviću, Beku, ovima iz Hrvatske kako se zovu Todorić, Agrokor itd. To su opaki opasni monopoli. Ovu su ministre prirodni monopoli. Pitam vas da mi kažete – kako ćete to pustiti konkurenciju u vodosnabdevanje? Koliko će to vodovoda sada da ima Surdulica? Koliko će kanalizacionih mreža da ima sad Beograd? Imaće jednu javnu, pa će sad privatnik da uđe da pravi privatnu mrežu itd.
Ovo je po nauci prirodni monopol i ako je država odgovorna i sposobna taj prirodni monopol može da bude koristan. Ne mora da bude po difoltu loš kakav je u Srbiji. Ne mora. Ali, vi gomilu stvari niste uradili do sada koje su činile preduslov da jednog dana uđete u ovo.
Iskustva država koje su u sektoru komunalnih delatnosti najviše uspostavili liberalizaciju znate šta govore? Prvo su sredili, počistili đubre u javnom sektoru, iskorenili sve počasti koje naš javni sektor opterećuju, pa su onda ušli u proveravanje komunalnih delatnosti, privatnosti, i to su najviše uradila Amerika, koja nas je bombardovala, koja nam otima KiM.
Još jedno pitanje ministre, ne za predstavnike Skupštine, možda vi s obzirom da sedite u Vladi, da li je Vlada donela neki dokument koji se tiče KiM i da li će konačno Vlada Mirka Cvetkovića i Borisa Tadića taj dokument da pošalje? Srbe maltretiraju, šikaniraju, ubijaju na južnoj Srpskoj pokrajini i SRS očekuje da nam kažete kada ćemo o tome konačno da razgovaramo ovde. Kada smo se već dotakli KiM, moje pitanje je – gospodine ministre, kako ćete ovaj zakon sprovoditi u komunalnim preduzećima u opštinama gde su Srbi na vlasti?
U određenim zakonskim projektima komunalne delatnosti čak nisu ni statistički popisane, a Vlada ih je poslala u Skupštinu. Pre nekoliko dana smo, ne mogu se tačno setiti, u obrazloženju jednog zakona ima popisan javni sektor, javna svojina komunalnih preduzeća itd, izostavljena su preduzeća sa KiM. Danas Srpska država ima svoje predsednike opština, direktore komunalnih preduzeća čiji je osnivač i tendenciozno ih Vlada nije uzela u obzir, nije ih popisala. Kada će dokument, kada će rasprava o KiM u Skupštini i, na kraju, kako ćete ovo primenjivati na KiM? To nas interesuje, zato smatramo da ulazite u jednu vrlo opaku avanturu. Možda je to tendencija države. Ako jeste, SRS je sasvim sigurna da je zadatak države i Vlade da uništi državu, da je potpuno uništi, da i to nešto što je ostalo u državi, u vlasništvu i što može da funkcioniše samo kada bi se politička atmosfera promenila moglo bi da funkcioniše kako treba. Ne mora uvek da bude loša tenderska procedura, ne mora uvek da bude javni sektor opterećen političkim pritiscima, uhlebljenjima, zapošljavanjima, pljačkanjima kroz javne nabavke, kroz tendere, kroz sve ono što objektivno opterećuje javni sektor.
Vi danas ne možete da dobijete izveštaj DRI iz jednog preduzeća koje neće da nam da poražavajuće podatke i to su javni dokumenti na koje ni jedna državna institucija neće da reaguje. Postoji li neka krivična odgovornost? Sve smo rešili tu, hajde sada da poveravamo komunalne delatnosti privatnom sektoru. Mi nemamo ništa protiv toga i vrlo smo ovde bili restruktivni, ali smatramo da su razlozi da ove tri delatnosti ostanu pod državnom upravom apsolutno opravdani i argumentovani. Čak smo se rukovodili time da taj odnos 51:49 bude destimulišući.
Ministre, ne može neko ko proizvodi i distribuira vodu da bude na gubitku, ne može. Jedna je ozbiljna investicija i trošak, to je mreža. O mrežama možemo da pričamo sa dva aspekta. Jedan je aspekt što su već urađene i u cenu poslovanja su već ugrađeni troškovi izgradnje mreže. Onaj ko distribuira vodu više nema ozbiljan trošak. Morate da shvatite, sa ekonomskog aspekta u ovom sektoru cene se opterećuju graničnim, a ne prosečnim troškovima i to nije dobro. To pokazuje apsolutnu nezainteresovanost onih koji ovo predlažu da se štiti javni, odnosno državni interes. Ako već idu subvencije, pa neka idu subvencije za javni sektor. Zašto bih ja bio poreski obveznik koji će izdvajati za Republički ili lokalni budžet i da se iz tog budžeta subvencioniše jedan građanin opštine koji je sada vlasnik, odnosno upravlja vodovodnim snabdevanjem? Zašto je to tako? Gde je tu ekonomska, politička logika? Jednostavno je nema i to nije dobro.
Da ne govorim o bezbednosnim aspektima, da govorimo o priči kakvo je stanje na mrežama, koliki su gubici. U Novom Sadu gubici su kada izađe voda iz postrojenja za prečišćavanje do fakturisane vrednosti 30%, i to u Novom Sadu, a zamislite šta je na jugu Srbije ili u Banatu, šta je u nekim opštinama koje su zaista na donjoj granici egzistencije i preživljavanja.
Šta nas uveravate? Da će privatni kapital da se opredeli da restrukturira mrežu? Neće ministre, nego će postojeći potencijal da eksploatiše maksimalno, ne vodeći računa o socijalnoj komponenti cene, podići će cene i to će se pretvoriti u javašluk i haos. To će primorati državi na regulaciju, a država nema adekvatne mehanizme regulacije ovih delatnosti kada se povere privatnom sektoru, naročito država kao što je Srbija u kojoj sudstvo, tužilaštvo, inspekcijski organi jednostavno nisu sposobni da se obračunaju sa problemima.
Ovde sam sto puta govorio o problemu vodovoda u Surdulici. Da vidite primer bezobrazluka političke drskosti rukovodstva i opštine i javnog preduzeća. Ministarstvo napiše jedno rešenje da cena nije dobra, pa ministarstvo napiše i drugo rešenje da nisu cene u redu, pa Upravni sud donese odluku da cene nisu kako treba i niko u državi neće da preduzme ništa. Lokalno rukovodstvo uzme pa kaže – šta vas briga, ne može vam niko ništa.
(Zoran Krasić: To je DS.)
I SPS, zajedno su tamo na vlasti.
(Predsedavajući: Molim vas gospodine Krasiću da omogućite govorniku nesmetano izlaganje.)
Kod sebe imam ministre, evo, ovu sve dokumenti vezani za taj problem. Kaže vam tužilac – rešiće se slučaj kada dobijemo presudu Upravnog suda. Pa, dobije presudu Upravnog suda, i to stoji. Evo, jedno rešenje ministarstva, drugo rešenje ministarstva, presuda Upravnog suda, tri godine se građanima se cene naplaćuju suprotno zakonu. Imate sud koji vas obaveštava da je 15 predmeta po tom pitanju istekao rok, zastareli, pa jedno, pa drugo, da više ne čitam, da ne uzimam vreme poslaničkoj grupi. Zamislite sada kada država nije spremna da se obračuna sa nesposobnima, neodgovornima i kriminalcima u svojim redovima, kako će se obračunavati sutra sa ovolikom gomilom slabosti, sa privatnim sektorom?
Zato SRS vrlo jasno traži, ministre, ove tri delatnosti morate zadržati u vlasništvu i u dominantnom upravljanju države. Morali ste da restrukturirate javni sektor, morali ste da podelite komunalna preduzeća, da se odvoje delatnosti, jer distribuciju vode u javnom preduzeću, odnosno bilanse poslovne javnog preduzeća ne opterećuje prodaja vode, nego sve ostale delatnosti koje se nalaze u tom komunalnom preduzeću.
Deset posto ukupne potrebe vode čovek dnevno koristi samo za piće. Sve ostalo koristi na druge potrebe. Ako se nađe taj genijalac, koji će da me ubedi da pod tim okolnostima javno preduzeće može da posluje negativno, onda je ovde neko stvarno lud, a mi nismo. Tako je.
Prema tome, ministre ja vas molim, SRS zahteva da još jednom razmotrite ovo, da prihvatite ovaj amandman, nećete pogrešiti, uveravamo vas u to. više ne želimo da komentarišemo da prepoznamo ni jednu dobru nameru Vlade Republike Srbije. Od Kosova pa naovamo dokaza je milion. Ali, ovo je nešto što možete da prihvatite, treba da prihvatite, sačuvaćete jedan resurs, a kasnije institucionalno, zaista verujem, kada na izborima narod raščisti sa evropskom politikom da se vlast poveri odgovornim ljudima, da raščiste sav nered, haos i đubrište u javnom sektoru, kako bi se ovim delatnostima mogli baviti na adekvatan način. Hvala.