Nije bilo lako, ali reč dobija gospodin Dragan Stevanović.

Sada će vam biti lakše, gospodine Novakoviću. Moram samo da se oslonim na ono što je gospodin Krasić rekao. Nije više bitno to što Evropska unija neće Srbiju. Ono što je jako važno, što je u Srbiji sazrela svest da ne trebamo tamo da idemo. Konačno su procenti da se ne ide u Evropsku uniju na strani Srpske radikalne stranke i mi zbog toga uživamo, drago nam je i verujemo da će to biti jedna lavina do sledećih izbora.
Hoću da komentarišem nešto što je gospodin Milovanović rekao malopre, on je napustio. On je imao ideju da pohvali ove ljude iz Ministarstva i ministra i Ministarstvo. Zaista nemam ništa protiv toga, ko će koga, nego svoj svoga da hvali. Nije tu ništa sporno. Ali, znate šta je ovde problem? Što je pogrešio vreme u kome treba da se javi i što je apsolutno pogrešio temu. Niti sam ja govorio o odvoženju čvrstog otpada deponijama itd, niti je Srpska radikalna stranka tražila da ovo ostane u vlasništvu države, odnosno da se isključivo poverava državi, javnim preduzećima.
Konkretno tražimo vodovod, kanalizaciju i toplotno grejanje. Zamislite sada, Demokratska stranka kaže Srpskoj radikalnoj stranci - vi nas ovim amandmanom vraćate u doba komunizma. Sada ću ponovo da čitam statistiku. Evo vam statistički pregled, vlasništvo otpadnih voda u Evropi, u koju nećemo da idemo. Kaže – Austrija 96% državno vlasništvo, Belgija 93% državno vlasništvo, a ovih 7% nije privatno, nego je mešovito partnerstvo, Bugarska 84%, Hrvatsku ne mogu da čitam, Kipar 100%, Danska 100%, Finska 100%, Nemačka 96%, Mađarska 80%, Island 94%, Litvanija 100%, Italija 80%, Malta 100%, Norveška 100%, sve beda do bede. Vi genijalci znate šta je liberalni kapitalizam, a ovo su sve kreteni, ne znaju. Oni su državi poverili kanalizaciju i vodovod na upravljanje.
Znate koliko je to bedno kada ne birate način kako ćete nešto što je neodbranjivo da branite? Nije posao države da subvencioniše "Fijat", nego da pravi kanalizaciju. Kada govorimo privatizaciji, nije posao države da privatizuje vodovode sutra, nego da privatizuje "Zastavu". Tako se stvara tržišna utakmica. Nije posao države da finansira radna mesta kako se danas finansiraju u Srbiji, domaća, mala i srednja preduzeća grcaju, a vi plaćate multinacionalne kompanije, pa nam ministar kaže – biće zdravija usluga.
Što je problem grejanje danas, generalno? Što narod nema pare da plati grejanje? Šta se dešava onda? Onda dođe do izražaja socijalna komponenta države, pa ili subvencioniše te koji nemaju da plate ili im opraštaju, reprogramiraju dugove ili se već nalazi model. Šta hoćete? Da privatnik to radi? Očekujete da će jedan privatnik da toleriše meni, kao korisniku grejanja, što ne plaćam? Neće, on se rukovodi ekonomskom logikom i to je normalno i zato privatni sektor ne sme ovde da bude dominantan, zato što su ovo delatnosti, ove tri delatnosti imaju socijalnu dimenziju i socijalni aspekt u državi koju ste ekonomski uništili. To je problem i zato smo protiv ovoga. Kada budete izgradili institucije, nadam se da više nećete imati priliku, da jednog okružnog javnog tužioca, da niko na senku ne sme da mu stane, tada ćete moći da računate na institucije koje će biti spremne da se obračunaju sa privatnim sektorom koji distribuira vodu ili skuplja kanalizaciju.
Sada, kada institucije države ćute i puštaju da zastarevaju problemi koji se tiču javnih komunalnih preduzeća i usluga, nemojte da nam kažete, što se ne obračunate sa Miškovićem, što se ne obračunate sa nekim ko vam duguje 500 milijardi dinara na ime poreza i doprinosa, da vidite koliko će para za kanalizaciju da bude.
Vrlo jasno smo rekli, država ima ekonomski interes da ovo zadrži u svojim rukama zato što će biti u prilici da bolje usluge ponudi, jer kreditne linije za ovakve stvari su jako povoljne za državu, a država ima interes zato što će da ulaže u infrastrukturu i da povećava prinose. Mreže su po Srbiji izgrađene, prinosi treba da se povećavaju tako što će se povećavati mreže i broj korisnika. Za to ne treba puno pameti, treba politička volja, ali je to problem, što je kod vas nema, što vas država interesuje kao prošlogodišnji sneg. To je problem. A ne ovde da se javljaju poslanici da hvale ministra. Ministar je ovde da se kudi. Slažem se da ima primera u Srbiji gde su stvari korektne, gde je javno i privatno partnerstvo uspostavljeno na korektnim odnosima, ali u jednoj znatnoj manjini u odnosu na ono što je haos i javašluk. Pričao je Dušan Marić, evo vam ovde ugovor POR Veber-Veber iz Vladičinog Hana, šta su sve obećali ugovorom, što ne ispoštuju? Kontejnere i transfer stanicu i učešće u troškovima, pa ništa ne poštuju. Koji je problem? SRS vas vraća u komunizam? Godine 2006. je došao MMF i tražio restrukturiranje javnog sektora. Sada je 2011. godina, niste korak napravili u tom smislu.
Nemate više priliku, gotovi ste. Narod će sa vama raščistiti na sledećim izborima. Narod više neće da živi u evropskim fantazijama. Hoće da mu neko garantuje zdravu državu, zdravu instituciju. Hoće da neko pred njega izađe sa argumentima i da mu kaže – da, danas ćete se odreći toga zato što će vašoj deci biti bolje, ali kada izađete sa snagom argumenata niko vam to neće zameriti. Fantazije vaše više niko neće da sluša, da pričate vi o evropskim vrednostima i branite zakon, 90% Evrope, dve države na evropskom kontinentu u privatnom vlasništvu imaju ove sektore komunalnih delatnosti, Francuska i Velika Britanija i sve manje veruju u efikasnost privatnog sektora u ovim oblastima. To je opšti stav i mišljenje u toj vašoj EU. Muka mi je kada moram da ih pomenem, zbog KiM pre svega. Hoćemo sednicu, da razgovaramo šta se dešava, kakvi su vaši planovi i namere, da li će neko iz Vlade to da nam kaže? Tu je problem. Pustite vi to, mi vas vraćamo u komunizam. Vi još niste izašli iz komunizma. Ne samo da niste izašli, nadgradili ste ga. Vi ste neokomunisti. Hvala.

Samo zbog javnosti, predsednica Skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, je četiri puta uzastopce obrazložila proceduru i rokove u kojima će biti zakazana sednica na kojoj će se raspravljati o problemima na KiM.
Reč ima gospodin Buha Milorad.

Ministar je u svom izlaganju rekao da država nema para za razvoj komunalnih delatnosti i to je, moramo reći, jedna notorna laž. Država je imala pare, ali ih nije namenski potrošila. Nije uložila u ono za šta je te pare dobila.
Ove ću navesti nekoliko gradova koji su imali intenzivan period izgradnje, između ostalog izgradnje komunalne infrastrukture.
Počeću od Subotice, s obzirom da je ministar tamo rođen i jako dobro zna, povremeno odlazi u Suboticu, zna da je u poslednjih 15-ak godina u Subotici izgrađeno 15-20% komunalne infrastrukture za 15 godina. Iz kojih sredstava? Iz privatnih sredstava. Znači, bilo je privatnog učešća. Privatnici su izdvajali. Na temelju čega su izdvajali? Na temelju određenih ugovora o učešću svakog privatnika u komunalnoj izgrađenosti komunalnih sistema.
Sada se postavlja pitanje, nema ministra, ali nadam se da ćete mu to preneti, saradnici koji su ovde prisutni, šta je sa učešćem privatnika koji su ulagali nekada u nelegalne objekte, a nekada u legalne objekte? Izgradili su komunalnu infrastrukturu i sekundarne vodove i primarne vodove i magistralne vodove itd. Uložili su vlastita sredstva i na kraju, kad je to bilo sve završeno, kad je to na temelju određenog ugovora preuzelo javno preduzeće, time su privatna sredstva prešla u državni kapital. Danas gotovo sva komunalna preduzeća imaju problem kako u svojim bilansima da prikažu to privatno učešće. To je to privatno učešće koje su ljudi namenski uložili u razvoj komunalne infrastrukture.
Gde je sada tu pola tih sredstava? Da li postoji u sistemu, da li postoji u ovom zakonu ili nekom drugom zakonu refundacija tih troškova? Ukoliko privatnika učestvuje u komunalnoj izgradnji, on mora da zna zašto učestvuje, koje je njegovo učešće, koji je postupak refundiranja njegovih troškova ili je to puki poklon. U ovom slučaju to je puki poklon, jer mi nemamo izrađeno, pa ni ovaj zakon ni jednom rečenicom ne govori o tom vlastitom učešću izgradnje komunalne infrastrukture. Gde je tu država? Država je dobila ta sredstva. Preduzeća koja se bave tim poslovima izgradnje komunalne infrastrukture ta sredstva su dobila, oni su to naplatili. Šta je sa onim sredstvima koja su građani dali, a nisu dobili komunalnu infrastrukturu? Gde su ta sredstva? Da li to iko zna? Da li je to ikoga briga? Da li to ministar i njegova ekipa u današnjem ministarstvu zna koji obim sredstva, da li to iko prati? Niko to ne prati.
Mi nemamo na nivou države relevantne podatke o tome koliko je koje komunalno preduzeće izgradilo na ovaj način, na onaj način itd, sve ono što se tiče komunalne infrastrukture. Da li to znaju u lokalnoj samoupravi? Ne znaju. To je jedno beznađe u komunalnom sistemu. Zato vam kažemo – ne vredi vam sve ovo, zato što vitalnu stvar niste rešili. Morate od korena krenuti. Vi ste zabatalili koren, krenete od lišća i od toga nema ništa. Dođe jesen, lišće padne, ponovo se javi, ponovo pada itd. Nemamo sistem. Morate napraviti strategiju. Bez strategije ne ide. Ne možete dati privatnom sektoru.
Srpska radikalna stranka kaže – trebate omogućiti ljudima da ulažu i ulagali su. Ministar kaže da nisu. Jesu, ulagali su. Bilo je privatnog partnerstva. Ljudi su gradili sekundarce u svakom gradu, u svakom selu gde su došle izbeglice posle 1995. godine, pa čak i drugi. Gradili su, radili su i poverili su to. To su njihova sredstva. To su sredstva građana. Ulagali su i stvarali su, samo nije bilo domaćina da to oplodi, da unapredi i da stvori jedan zaokruženi sistem, a prevashodno država nije domaćin u ovoj oblasti.
Kada govorimo o privatizaciji, gledajte, to je jedan žargon, ali morate imati zakon koji će omogućiti i javno privatno partnerstvo sa jasnim pokazateljima. Sada nije rasprava ovde, ali su vezana ova dva zakona. Član 5. gospodina Stevanovića i njegov amandman jasno upućuje kojim oblicima privatizacije se to može regulisati, odnosno kojim instrumentima omogućiti građanima da učestvuju i koja su njegova prava. Nemate to potpuno jasno definisano ni u ovom zakonu ni u Zakonu o javno privatnom partnerstvu. To ćete prepustiti lokalnim samouprava i onda je tu kriminal.
Čuli smo od gospodina Marića, znamo kako se to radi u praksi. Dogovori se sa dva čoveka u javnom komunalnom preduzeću ili sa ljudima u opštini, predsednikom opštine, predsednikom skupštine ili nekim načelnikom u skupštini i onda je to privatni posao. Od javnog posla dobijamo privatni posao.
Gde vam je socijalna karta? Ova vlast godinama govori o tome da će se napraviti socijalna karta. Subvencije u oblasti komunalnih delatnosti ne mogu bez socijalne karte. Zavlačimo, traje to predugo itd. Ne mogu bez socijalne karte da se oslobode određene kategorije stanovništva koja ne mogu izmirivati ovako visoke komunalne naknade.
Ono što je najbitnije, glavni uzročnik inflacije u zadnjih desetak godina su intenzivan rast komunalnih usluga i drugih usluga javnog karaktera i to od 1. januara. Inflacija naša u januaru je 3-4%, u februaru 2% itd, samo zbog toga što javni sektor diže cene. Tu fali država. Tu falite vi kao vlasti. Vas to ne interesuje. Šta vas briga za građane Srbije, šta vas briga za običnog građanina, neka plaća, treba da plaća. On hoće kvalitetnu uslugu i treba da plati. Ma, treba da plati, ali mora da zna, ne može taj javašluk koji je u javnom sistemu, ne može to građanin Srbije danas da izmiruje i da podmiruje sve ono što vi kroz razne kriminalne radnje činite razbijajući taj sistem. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Živojin Stanković.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo su prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Obradović i Arsen Đurić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo su prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Simo Vuković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo su prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović.
Povredu Poslovnika, koju sam učinio, reklamira gospodin Dragan Stevanović.

Izvinjavam se, ne reklamiram povredu Poslovnika, samo me interesuje, ne moguće da nemamo ovlašćenog predstavnika? Lično smatram da smo u načelnoj raspravi, da je neko konkretno bio ovlašćen, a ne šef poslaničke grupe ili zamenik šefa, pa ako možete samo sa sekretarom da vidite ko je, da bismo znali zbog vremena poslaničke grupe.

Zahvaljujem na ovoj sugestiji.
Izvršićemo proveru, ali, koliko znam, nije bilo ovlašćenih, no papiri govore.
Reč ima gospodin Bojan Mladenović.

Dame i gospodo, građani Srbije, narodni poslanici, što se tiče komunalnih delatnosti, sigurno je to jedna od najbitnijih delatnosti  koja se tiče života i standarda građana Republike Srbije. Mnogi, međutim, smatraju da su ove komunalne delatnosti uređene u gradu Beogradu, što je daleko od istine. Samo ću na konkretnim predlozima i primerima, a u vezi sa ovim članom 10, na koji sam podneo amandman, reći kako i šta je na Voždovcu.
Komunalne delatnosti, pre svega, podrazumevaju snabdevanje vodom za piće. Napomenuću da Ripanj, jedno od najvećih naselja u opštini Voždovac, iako je 21 vek, i dan dana nema kvalitetan vodovod. Dan danas imaju vodu samo tokom zimskih meseci, a kada dođu letnji meseci i kada treba da se zalivaju bašte i ostalo oni ostaju potpuno bez vode. Moram da vam napomenem da podunavska naselja imaju bezbroj izvora koja su potpuno neiskorišćena.
Kada je u pitanju iznošenje smeća, takođe, ovaj problem nije samo na Voždovcu, nego i na svim rubnim opštinama grada Beograda, gde se po sedam dana ne odnosi smeće, odnosno jednom u sedam dana, a da su građani dužni da tih šest dana svoje smeće odlažu neposredno ispred svojih kuća. Upravljanje komunalnim otpadom, odvođenjem atmosferskih i otpadnih voda, nedostatak kanalizacione mreže je nedostatak u svim podunavskim naseljima, počev od Kumodraž sela, Jajnici, Rakovica selo, Beli Potok, Zuce, Pinosava, Ripanj ni jedno naselje nema komunalnu mrežu.
Ono što je još tragičnije, Dušanovac, Lekino Brdo, Marinkova Bara i dan danas nemaju kompletnu kanalizacionu mrežu. Dan danas imaju ljudi septičke jame i dan danas se na divlje prikačuju na kanalizacione mreže.
Upravljanje grobljima. Groblja takođe, Jajinci, Kumodraž selo, Kumodraž, Pinosava, nemaju dovoljno kapaciteta, nemaju gde da se sahranjuju mrtvi. Grad ne reaguje. Opštine ne otkupljuju susedne parcele, odnosno okolne parcele kako bi se ovaj problem rešio.
Pijace su takođe problem na Voždovcu. Dušanovačka pijaca već 20 do 30 godina nema osnovnu halu sa rashladnim uređajima za prodaju mleka, mlečnih proizvoda, jaja i ostalog što je neophodno. Održavanje javnih zelenih površina, dimničarske usluge, koje plaćaju apsolutno svi građani Beograda, a njih maltene niko ne koristi.
Kada je u pitanju kvalitet komunalnih delatnosti, on podrazumeva, pre svega, kvalitet usluga i kvalitet cena. Ono što jeste predviđeno članom 10. stavom 2. jeste da izradi studije opravdanosti se pristupa kada predsednici opština, odnosno gradonačelnici nalažu izradu studija opravdanosti. Govorim o studiju opravdanosti kada se dve ili više opština udruže da bi ovaj kvalitet usluga bio bolji, da bi cena usluga bila niža.
Ono što SRS predlaže ovim amandmanom jeste da to ne rade predsednici opština, odnosno gradonačelnici, nego da to radi upravo opštinsko veće, odnosno gradsko veće, jer samim članom 11, koji je naredni, kaže se da, ako se na osnovu ovih rezultata studije ovog zakona utvrdi opravdanost zajedničkog obavljanja komunalne delatnosti, opštinsko, odnosno gradsko veće podnosi skupštini jedinice lokalne samouprave upravo ovaj predlog. Kada su već u materiji, zašto ne bi i opštinsko i gradsko veće upravo dali predlog za izradu studije i time poboljšali način u ostvarivanju nižeg kvaliteta cena i kvalitetnije usluge na nivou opštine? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Mladenoviću.
Ovim je vreme predviđeno za raspravu poslaničke grupe SRS iskorišćeno.
Radi informacije, ovlašćeni predstavnici o tačkama 7, 8. i 9. dnevnog reda su: narodni poslanik Siniša Stamenković, poslanička grupa PUPS; narodna poslanica Elvira Kovač, poslanička grupa Manjina; narodni poslanik Milisav Petronijević, poslanička grupa SPS – JS i narodni poslanik Radoslav Milovanović, poslanička grupa ZES. To je da ne bi bilo zabune. Dakle, nema ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SRS.
Gospodine Krasiću, ne možete dobiti reč, jer nema više vremena.
Na član 11. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Mirko Munjić, koji ima reč. Izvolite.

Dakle, glava 5. reguliše pitanja obavljanja komunalnih delatnosti za dve ili više jedinica lokalne samouprave. Gde god je u pitanju obavljanje komunalnih delatnosti za više jedinica lokalne samouprave, mora se reći da su tu uglavnom u pitanju veći poslovi. Kada su u pitanju veći poslovi i veći projekti, normalno je da za to treba i više para. Gde je u opticaju više para, tu se izgleda pojavljuju i krupniji krokodili.
Vi članom 11. stavovima 2. i 3, čije sam brisanje tražio, predviđate da se može ovlastiti opštinsko, odnosno gradsko veće za neka pitanja koja, kako vi kažete ne trpe odlaganja, da može i gradsko veće da donese odluku.
Naš stav je da gradsko veće o ovim zajedničkim delatnostima ne treba da odlučuje, da o tome isključivo treba da odlučuje lokalna skupština i da nema te delatnosti koja se treba preneti na gradsko veće, da ono o njoj donosi odluku.
U stavu 3. predviđate da u roku od tri meseca lokalne samouprave usvajaju ovaj sporazum. Čemu ovoliki rok? Pitamo se zašto vam treba rok od tri meseca? Na žalost, Republika Srbija je prilično prostorno mala. Kažem nažalost, zbog toga što se samo mi srpski radikali borimo da svi Srbi žive u srpskim zemljama. Da je ovo tako, mi se sigurno ne bismo protivili roku od tri meseca. U protivnom, zaista smatramo, pošto to nije tako i dok ne bude tako, ovaj rok od tri meseca je preterano dug rok. Dovoljno je da ovaj rok bude mesec dana, to je primerenije. Na kraju, gde su te lokalne samouprave, koliko su udaljene jedna od druge, da taj rok ne bi mogao biti mesec dana, dakle, da ne bi mogli da potpišu sporazum u roku od mesec dana. Hvala.