Gospodine ministre, na osnovu svih odgovora koje ste dali mojim kolegama, ipak sam stekao utisak da je taj zakon potreban nama. Kao što sam rekao, da ne ponavljam, dve svetske organizacije: Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV) zahteva i traži, Svetska trgovinska organizacija (STO) isto zahteva i traži izmene i dopune postojećeg zakona koji smo doneli 2009. godine.
Opet su neke stvari nedorečene i siguran sam da sam dobrim delom ovde u pravu. Pogledajte koliko UPOV svoj interes nalazi baš u ovim izmenama i dopunama zakona i sebe tu osigurava. Vi ste u članu 7, u starom zakonu član 11. stav 2. tačka 3), dodali ovo, a kaže: "a naročito se mora razlikovati od svakog imena koje na teritoriji drugih članica UPOV nosi neka druga sorta koja pripada istoj ili bliskoj biljnoj sorti". To se podrazumeva. Niko neće uzeti naziv jedne sorte, pa da proizvodi u Rumuniji drugu. Ubeđen sam da naši neće ponoviti tu grešku i da Amerikanci, recimo, zovu "Apač". Mi smo proizveli NS 40S. Jeste da nije primereno, sorta pšenice "Apač" i onaj koji je bombardovao Srbiju. Oni su imali toliko naziva, ali zato smo mi puno mudriji i stavili smo sortu pšenice koja se zove "Rusija". Kontra tome, pošto su oni stavili sortu pšenice "Apač", koja potiče iz njihovog instituta, tvorca "Pionira", a mi smo stavili sortu koju proizvodi novosadski Institut, a koja se zove "Rusija".
Normalno je da smo mi po kvalitetu jači, zato što je sorta pšenice takva kakva jeste. Nemojte da sve ono što nam oni stavljaju pod nos ili stavljaju ispred nas, da moramo sve tako kako misle da je najsigurnije. Ne mogu da shvatim da jedan zakon koji je pisan 2009. godine, prepisan od Francuske, sada se dopunjuje nekim zakonom koji je kao bolji ili ga je napisala Nemačka. Tu je razlika.
Da iskoristim još ova dva minuta što sam sebi dao za pravo kao ovlašćeni predstavnik ispred SRS i da vas pitam, gospodine ministre. Vi dobro znate da nam sela zamiru, dobro znate da su staračka domaćinstva po naseljenim mestima. Da krenem redom da vas pitam, a da mi date odgovor. Imamo preko 700 hiljada sela u Srbiji, registrovanih poljoprivrednih gazdinstava smo imali u 2009. i 2010. godini 400 hiljada, a sada imamo nešto manje od 300 hiljada. Recite mi da li će svi dobiti subvencije od 14.000 dinara po hektaru, kao što ste nam obećali u ovom visokom domu i na Odboru za poljoprivredu, a odnosi se i na one koji nisu dobili, a koji će dobiti, kako ste vi rekli od 1. januara 2012. do 31. januara 2012. godine, koji su vlasnici poljoprivrednih gazdinstava od 30 hektara do 100 hektara? Šta će biti sa subvencijama onima koji su predali papire u septembru mesecu, onaj drugi godišnji krug, jer verovatno nisu imali prava da plate PIO? Budite ubeđeni da je tako.
Vaš odgovor bi trebalo da bude – da li ćemo mi, a vi ćete usvojiti ovaj zakon, preduslov za ulazak u STO i UPOV, da li će tada država razmišljati o tome što je rekao i moj kolega Srboljub Živanović, da više nemamo u budžetu 2,5% izdvojeno za poljoprivredu ili da bude 5%, koliko mi predlažemo već unazad 10 godina, a neće niko da nas shvati u tom delu? Ono što je dosta bitno, da li će se jednom vratiti to što je do pre nepunih godinu dana kod kupovine, mislim na traktore i poljoprivrednu mehanizaciju, vraćalo se 40% od ukupne vrednosti tog traktora.
Mislim da je to veoma bitno, a bitno je zbog toga što su tu subvenciju dobijali mlađi od 40 godina, baveći se isključivo poljoprivredom, a i nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, kao i sve one subvencije koje su bile određene za stočarstvo, vinogradarstvo, voćarstvo itd. Ovo je jedan od mojih odgovora, da bi srpski paor čuo šta ga očekuje u narednoj godini.
