Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, ministar je u sali? Hoćemo li raditi bez njega? Mislim stvarno…
(Pretsedavajuća: Narodni poslaniče, vi insistirate na tome da mi dokažete da ne znate odredbe Poslovnika Narodne skupštine i ja vas vrlo pažljivo slušam, kad god insistirate na tome da mi to dokažete.
Ovog trenutka kršite odredbu koja se tiče ugleda Narodne skupštine i obaveze poslanika da za zna odredbe Poslovnika Narodne skupštine. Ni jedna odredba, ni u jednom mestu u Poslovniku Narodne skupštine ne propisuje prisustvo ministra. Zahvaljujući najviše članovima opozicionih političkih stranaka, opozicionih klubova, mi smo ustanovili praksu da predstavnici Vlade budu prisutni, uz saradnju vladajuće većine i opozicije.
I ja vas molim, da ne omalovažavate rezultate koje smo zajedno postigli, da se ne rugate odredbama Poslovnika Narodne skupštine i da koristite vreme koje vam je na raspolaganju, u skladu sa Poslovnikom.
Ukoliko budete insistirali i dalje da kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine, biću prinuđena i prisiljena da vam izričem kaznene mere, prve, druge opomene, oduzimanje reči i isključenja sa sednice. Izvolite, nastavite dalje.)
Nisam imao nameru stvarno da na ovakav način dođemo do …
(Pretsedavajuća: Narodni poslaniče, kada vas pretsedavajući podseti da ozbiljno ugrožavate red na sednici Narodne skupštine, da se rugate odredbama Poslovnika Narodne skupštine. Kada vas treći put podsetim danas, u toku današnjeg radnog dana, da se ponašate nedopustivo, onda imate izbor, ili ćete se ponašati u skladu sa odredbama, ili ćete mene prisiliti, jer je očigledno to vaša namera ili strategija za današnju sednicu, da vam izričem mere opomene. Na vama je izbor.)
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Petroviću, predložio sam da se član 1. izmena i dopuna Zakona o oplemenjivanju biljnih sorti briše. Smatrao sam da je postojeće rešenje u Zakonu celishodnije, jer bi se brisanjem člana 2. i tačke 2. osnovnog zakona izgubilo smisao.
U obrazloženju smo rekli ovde, u razlozima za donošenje zakona, da donošenjem zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, stvorene su realne osnove za zaštitu intelektualne svojine na biljnim sortama u Republici Srbiji.
Mislim da naši instituti, pre svega, imaju izuzetne kapacitete i mogu čak daleko više i bolje da rade, kvalitetnije, da imamo uslove za oplemenjivanje novih biljnih sorti. Mislim da smo u stanju da produžimo i napravimo daleko veći suficit u spoljno-trgovinskom poslovanju, ako bi se malo više pažnje i razumevanja našim institutima posvetilo, s obzirom da su naši instituti izuzetno cenjeni, ne samo u Evropi već i u celom svetu.
Imamo preko hiljadu sorti u Srbiji koje su priznate. Mislim da smo negde na cifri oko 480 do 500 sorti koje su priznate i u Evropi i u svetu. Ima nekih indicija da će se ulagati u naše institute. Međutim, bez pomoći države, u ovom trenutku, siguran sam da oni ne mogu da napreduju u bilo kom smislu, pogotovu što semenska proizvodnja u Srbiji, iz godine u godinu, sve više opada.
Naši instituti su imali jednu izuzetnu saradnju sa našim poljoprivrednim kombinatima i to su bile zavidne površine i semenskog kukuruza, i semenske soje, i semenskog suncokreta. Međutim, oni iz godine u godinu, to je činjenica, padaju.
Mislim da imamo daleko više mogućnosti i za neke druge sorte. Pre sveta, mislim na ukrasno bilje i na druge sorte. Ali, napominjem i kažem da bez pomoći ministarstava, sigurno nećemo moći da unapredimo razvoj naših semenskih kuća.
Ono što je zabrinjavajuće, to je da su prisutne i strane kompanije kod nas. To dosta utiče na našu semensku proizvodnju. Interesantno je da naše semenske kuće imaju čak bolji tretman u inostranstvu nego ovde u Srbiji. Pošto je to tako, a to pre svega mislim na Ukrajinu, gde jako puno izvozimo, na Rusku federaciju, pa čak su i neke afričke zemlje pokazale veliko interesovanje za naše biljne sorte. Mislim da bi to trebali maksimalno da iskoristimo.
Ako se ne varam, i vi ste rekli u jednom od vaših obraćanja, vaša tri pravca koje ste naveli za razvoj poljoprivrede, da ste u trećem pravcu napomenuli i razvoj i unapređenje naših poljoprivrednih instituta.
Ono što je svakako zabrinjavajuće, to je da se ovaj zakon donosi da bismo prišli što bliže EU, ali sam siguran da EU ima sasvim drugi interes kada je Srbija u pitanju. Recimo, imamo mi dosta toga i kod nas gde može da se ulaže, međutim, lično nisam video konkretne poteze, pre svega, kada je u pitanju poljoprivreda. Mogu da kažem, pošto se na neki način bliži kraj ove vlade, da su izbori na pomolu, i imali smo prilike da vidimo da sve, ali bukvalno sve političke partije promovišu poljoprivredu kao nešto što će biti udarno u kampanji za sledeće izbore. To je legitimno pravo i to je političko pravo koje može svakako da se iskoristi.
Mi permanentno i u kontinuitetu ovde već tri i po godine govorimo da treba unaprediti i ulagati daleko više u našu poljoprivredu. Međutim, ni jednog momenta nismo naišli na razumevanje, nažalost.
Smatramo da naš budžet mora daleko više da pomogne poljoprivredi. Vaš prethodni kolega nije mogao, jer nije imao snage da se izbori za tako nešto u ovoj koaliciji koja je bila na vlasti u prethodne tri i po godine. Iz kojih razloga, ne znam. Znam sigurno da je nedopustivo da, recimo, subvencije za "Fijat" budu u iznosu od 16 milijardi, a za poljoprivredu samo 20 milijardi.
Vi ste, kada ste preuzeli Ministarstvo poljoprivrede i trgovine bili u jednom velikom problemu. To je svakako činjenica, kada su u pitanju subvencije. Znate da smo imali štrajkove i malinara, i ljudi koji imaju subvencije po obradivoj površini, odnosno po hektaru zemlje, i na kraju ste u dogovoru sa njima pristali da im se isplati do 30 hektara, a ovaj drugi deo do 100 hektara, ako se ne varam, do januara
meseca 2012. godine.
Upravo je razlog ono što smo pričali, da budžet poljoprivrede treba da bude od 5%, 6%, pa čak i do 10%, ako želimo. Ali, da ovo ne bude malo preambiciozno, mislim da je 5% ostvarivo i da Republike Srbija, pre svega, mora da nađe svoj interes.
Ima dosta toga što Ministarstvo poljoprivrede nije ispoštovalo, a što ima obavezu po zakonu i po uredbama, kada su u pitanju subvencije. Činjenica je da ste u velikom problemu. Isplaćeno je osam milijardi i nešto. Znam da nemate više novaca. I ono što je posebno bilo ponižavajuće, gospodine ministre, to je da u rebalansu budžeta ni jedan jedini dinar nije bio predviđen za poljoprivrednike. Mislim da bi ste olakšali našim individualnim poljoprivrednim proizvođačima, ljudima koji danonoćno provode svoje vreme na njivama, u stočarstvu, a to je tek posebna priča. Znate i sami da, a čak ste i vi rekli, da se stočarstvo mora pod hitno unaprediti…
(Pretsedavajuća: Narodni poslaniče, biljne sorte. Ne može nikako stočarstvo. Molim vas, o temi dnevnog reda.)
Znači, gospodine ministre, kada su biljne sorte u pitanju, ono čega se mi posebno plašimo, a to su nove biljne sorte koje su se pojavile na srpskom tržištu, a ja mogu da vam kažem da je činjenica da u našoj južnoj Pokrajini trenutno Ministarstvo poljoprivrede nema kontrolu, a ono na šta želim da vas upozorim, to je da je kod Peći oformljena laboratorija za stvaranje novih biljnih sorti, koju nema apsolutno niko pod kontrolom, koja može da prouzrokuje mnogo zla, pre svega građanima Srbije, i ne samo građanima Srbije, već celom regionu, a vi vrlo dobro znate da su naši poljoprivrednici još uvek u situaciji da ne koriste sertifikovano seme, jer im je daleko jeftinije kada sačuvaju seme i od prošle godine i na taj način pojeftinjuju sama ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju, ali ovo što je opasno, to je da je to laboratorija koja se bavi genetski modifikovanim organizmima i koja to seme želi, ja sam ubeđen, da plasira, ne samo u Srbiju, već na ceo Balkan, pa možda i šire.
Ta laboratorija je pod direktnim patronatom KFOR-a i tamo jednostavno niko nema prilaza. Plašimo se da ćemo doći u jednu situaciju kada će biti kasno. U prethodnom periodu sam upozoravao na tako nešto, a ono čega se plašim, gospodine ministre, to je da je dokazano da imamo ogromne površine u Srbiji zasejane sa takvim semenom.
Bilo je prilike gde je naše ministarstvo uništavalo takve parcele, ali mi nije jasno zbog čega ste ukinuli Generalni inspektorat? Mislim da je on imao sasvim opravdanu funkciju. Pretpostavljam da ćete reći da će to raditi ostali inspektori, ali Generalni inspektorat je Generalni inspektorat. Ne samo kada je ovo u pitanju, već bilo koji vid manipulacije i uvoza. Znate da smo imali i slučajeve gde je zaplenjena i hrana koja nije odgovara, koja je bila trula iz uvoza. Mislim da, jednostavno, za tako nešto nije bilo opravdanja, a posebno činjenica, koju niste smeli nikako da prenebregnete, a to je da tamo gde ste našli takve parcele, da ste trebali ipak da izađete u susret tim ljudima.
Bilo je raznih predloga. Svakako da je i SRS za to da se zakoni poštuju, ali kada se to već desilo i to su bile ogromne parcele, mogli ste da postavite baš te vaše inspektore, pod patronatom Generalnog inspektorata, gde će sva ta roba imati jednu adekvatnu kontrolu, gde neće moći ni jedan jedini kilogram robe da ode i da se zloupotrebi, već da se pretvori u biodizel. Ljudi su prihvatili da cena bude i daleko manja, međutim, jednostavno nije se naišlo na razumevanje.
Ono što je problematično, kada je došla žetva i sam kraj žetve, posle toga su se pojavili kupci koji su, bukvalno po istoj ceni, otkupljivali genetski modifikovanu soju, ali bukvalno po istoj ceni. Ljudi su pre toga nudili i pet dinara jeftinije, pa čak i 10 samo da se ne istarupiraju parcele. Međutim, tada je, u to vreme, Generalni inspektorat sa žandarmerijom bio toliko izričit i čak su noću tarupirali određene parcele i navodno sve u cilju poštovanja zakona. Pre svega, država je tu mogla da ima interes, da se napravio biodizel. To ne bi bile male količine. Ovako su milioni evra otišli u nepovrat. Nismo mi toliko bogata zemlja da bi mogli na takav način da se odnosimo. Mislim da ste tu stvarno napravili jednu ogromnu grešku. Ovo je jedan od zakona, odnosno izmene i dopune zakona jedan od uslova da bi Srbija prišla Svetskoj trgovinskoj organizaciji. To je svakako činjenica.
Ne moramo mi uopšte, gospodine ministre, da donesemo ovaj zakon da bi ušli u Svetsku trgovinsku organizaciju. Prihvatiće oni Srbije i bez izmena i dopuna ovog zakona, pre svega zato što Srbija ima najzdraviju zemlju u Evropi, što imamo takve uslove i takve mogućnosti i takve kapacitete da snabdevamo pola Evrope, da svi naši proizvodi budu daleko više plaćeni, pre svega u Ruskoj Federaciji. Čuli ste, u afričkim zemljama su zainteresovani. Moramo omogućiti našim ljudima da im se isplati radi, da ne žive na ivici egzistencije, a da ne pričamo kakve Srbija ima mogućnosti kada je organska proizvodnja u pitanju.
Pre svega treba iskoristiti činjenicu da su naša sela opustošena, da su nam nekada planine, pašnjaci bili prepuni ovaca i koza i bikova, da je to danas sve maltene prepolovljeno, čak i tri do pet puta manje. Treba malo razumevanja, ništa više, budžet da se duplo poveća, da smanjite samo malo one stavke u budžetu. Imate prilike sada da radite na budžetu za 2012. godinu, pokušajte da to bude bar 5%, da se pomogne našim ljudima, a svakako da će tada suficit biti, ne milijardu i nešto dolara, ubeđen sam bar duplo, a moguće da bude i tri puta veći.
Sada se u kampanji pozivaju svi i kažu da je strateški cilj poljoprivreda, da idemo u pogrešnom pravcu, a kada to stiže iz političke partije koja je imala ministra poljoprivrede, ako se ne varam 2002. godine, koja je, nažalost, uvezla genetski modifikovanu soju. Da li je to bila donacija od dva šlepera? Vidim da, gospodine ministre, vrtite glavom, ali je svakako istina. Možete da zamislite sledeće godine šta je onda bilo u Srbiji, a danas smo u 2011, deset godina posle toga.
Jedna, pre svega, ozbiljnost, jedan korektan odnos prema našoj poljoprivredi i ubeđen sam da svaki dinar koji bude uložen u našu poljoprivrednu proizvodnju da će se tri do pet puta vratiti Republici Srbiji.
Na kraju krajeva, da kažem samo još nešto. Imamo danas na sceni još jednu političku partiju, a to je čovek koji je bio u poljoprivredi, ako se ne varam 60 godina, gospodin Zaharije Trnavčević – Za bogatiju Srbiju. Ako se ne varam, bio je čak direktno uključen u Ministarstvo poljoprivrede i predsednik Komisije u vreme kada je Ivana Dulić-Marković bila ministar poljoprivrede, kada su se delila, u to sretno vreme, bespovratna sredstva, što danas vi niste, kao ministar, u situaciji, nažalost, sada osniva novu političku partiju – Za bogatu Srbiju. Mislim da je to samo još jedna laž za naše građane, da treba da se okrenu ipak sami sebi i da generalno ova vlada nije imala ni razumevanja, ni smisla da unapredi našu poljoprivrednu proizvodnju. Mislim da ste za ovih 11 godina, gospodine ministre, istrošili sve kredite i da ćete teško našeg poljoprivrednika ubediti da na sledećim izborima daju poverenje vama. Zahvaljujem se.