DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 14.11.2011.

13. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Ako želite da koristite vreme poslaničke grupe, prijavite se.
Izvolite, imate na raspolaganju 24 minuta od poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Srboljub Živanović

Srpska radikalna stranka
Vi stalno spominjete tu međunarodnu uniju za zaštitu novih biljnih sorti, gde instituti ne vide nekakvu našu budućnost, što se tiče priznavanja ili usaglašavanja ovih zakona sa tim njihovim zakonima, jer sigurno, znajte, te multinacionalne kompanije nemaju, odnosno u tim multinacionalnim kompanijama mi nemamo svoju stolicu da bi mogli da branimo, odnosno da kažemo – mi ćemo sortu semena pšenice ili suncokreta da uvezemo u Nemačku. Ne, mi ne možemo. To je taj problem, što su oni nacionalni zaštitili ta svoja semena. Jedino je Srbija ostala otvorena, gde sada mnoge kuće žele da unište, jer se prvo uništavanjem tih velikih kombinata uništila na neki način proizvodnja, prehrambena industrija i postali smo zavisni od drugih.
Što se tiče primene tih fundamentalnih nauka, vezano za tu korelaciju između svoje povezanosti, vrlo će teško doći do toga zbog tog velikog monopola i velikog trgovačkog lobija koji danas zarađuje, odnosno koji se, nažalost, uvukao u sistem vlasti i, u stvari, kako oni kažu tako Srbija, odnosno tako naša vlast radi. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je minut i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Ministar Dušan Petrović ima reč.
...
Demokratska stranka

Dušan Petrović

Odličnu ste temu otvorili. Šta je suština? Baš nasuprot od ovoga što vi kažete. Kada budemo ušli u punopravno članstvo, svaka zaštita koja bude data u proceduri koju mi sprovedemo, licenca, prosto govoreći, ona postaje važeća na teritoriji svih zemalja članica koje su u okviru ove međunarodne asocijacije. Ta procedura i njena suština jeste, kada stavite jednu sortu, koja zadovoljava sve ove uslove u pogledu noviteta i uniformnosti i svih drugih osobina, da svi koji su članice na odgovarajući način imaju mogućnost da stave svoje primedbe da li je to zaista nova sorta u smislu konvencije i ovog zakona ili nije? Ne samo u Srbiji, nego u svim zemljama. Kada dobijete licencu, posle te procedure, vi ste zaštićeni gde god imate mogućnost da ekonomski eksploatišete svoju investiciju jer morate da potrošite silne pare da biste do nove sorte došli. U tome je poenta.
Ne plašim se konkurencije, mislim da Srbija, i o tome smo govorili ovde nekoliko puta danas, ima ljude sa vrlo ozbiljnim znanjem. Mi imamo problem zato što su državne institucije trome pa ne mogu da trče u komercijalnoj utakmici tako brzo, pa ćemo da vidimo šta bismo moli da tu promenimo, a da se suštinski uticaj države na te institute ne menja. Kako da budu snažniji i brži na tržištu? Ali, u ovom temeljnom delu, fundamentalnom, o tome da li mi imamo personalni potencijal, da li postoji verovatnoća da će se ozbiljni ljudi sa ozbiljnim znanjem vratiti u Srbiju, koji su otišli, ukoliko mi budemo napravili neke korake. Verujem da da. Tada se stvara ozbiljan kapacitet na osnovu toga što postajemo članica jedne međunarodne mreže koja štiti intelektualnu svojinu, da mi taj svoj kapital intelektualni i finansijski, koji će biti pretočen u nove zaštićene sorte, u stvari kao jedan veliki potencijal naše zemlje imamo.
Dakle, ako ne verujemo u sebe, nećemo ući u ovu konvenciju. Ako verujemo u sebe, zašto ne bismo ušli u jednu ravnopravnu utakmicu sa svima, sa punom svešću o snazi multinacionalnih kompanija, o njihovom uticaju, u celom svetu kako stoje stvari? Mislim da i ovih 20 godina pokazuje ozbiljnu vitalnost potencijala koje mi imamo u ovoj oblasti i taj potencijal može da otvori samo još veći i značajniji prostor. Još jednom da kažem, usvajanje ovog zakona, ulazak zemlje u punopravnu mrežu, koju pruža međunarodna organizacija, jeste poziv investitorima, poziv onima koji imaju novac da ulažu u stvaranje novih sorti.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč po amandmanu na član 5, koji je podneo narodni poslanik Zoran Krasić? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Izvolite.

Radiša Ilić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 6. ovog predloga zakona, sa predlogom da se član 6. briše. Član 6. u Predlogu zakona za izmenu i dopunu ovog zakona glasi – u članu 10. stav 1. reči: "njene osobine koje su bile predmet ispitivanja različitosti" zamenjuju se rečima: "njene relevantne osobine".
Srpska radikalna stranka smatra da predloženo rešenje sadržano u osnovnom zakonu na bolji način daje mogućnost da se zakon usredsredi upravo na osobine biljne vrste koje su bile predmet ispitivanja različitosti. Umesto toga predlagač je našao rešenje koje se odnosi samo na relevantne osobine biljne vrste, što u nekim slučajevima može da da negativne efekte i da ostavi po strani neke sporedne osobine biljne sorte, ali upravo i te sporedne osobine biljne sorte nekada mogu biti bitne za dalji razvoj i upotrebu te biljne sorte.
Znači, naravno, i ovde je razlog za izmenu ovog člana Međunarodna konvencija o zaštiti novih biljnih sorti, kako ste naveli u obrazloženju, koje je poslednje izmene pretrpela 1991. godine u Ženevi i to ste naveli u obrazloženju za odbijanje amandmana.
Samo pitam, zašto onda Vlada Srbije, odnosno vaš prethodnik, odnosno predlagač, nisu ove izmene uvrstili u osnovni zakon donet pre dve godine, jer kako vidimo i tada je na snazi bila ova pomenuta konvencija? Verovatno je nekom zasmetalo prvobitno rešenje, a znamo i razlog za izmenu ovog zakona. Znači, nije možda uzrokovan samo neslaganjem oko ove konvencije.
Naravno, obrazloženje za ove izmene zakona, pa i ovog plana je ulazak Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju. Maločas ste pomenuli jesu tamo i Rusija i Ukrajina, ali to su zemlje koje su u situaciji, možda, da diktiraju neke uslove, da štite svoje interese jer su, moram da kažemo jače i moćnije od Srbije. Naravno, za razliku od, recimo Rusije, koja možda ima više mehanizama da brani svoje interese, za razliku od Srbije. Naravno, i u Organizaciji UN i Rusija i Srbija su članovi te organizacije, ali znamo sa kojom snagom tamo Rusija deluje, sa kojom Srbija.
Na kraju, očekujemo da ministar ostane dosledan svojim obećanjima da će se svim silama boriti protiv upotrebe genetski modifikovanih organizama u Srbiji, bez obzira odakle dolazili ti pritisci, da se to promeni, pa makar oni dolazili i iz Vašingtona. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Minut i 15 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Ministar Dušan Petrović ima reč. Izvolte.
...
Demokratska stranka

Dušan Petrović

Stvari uvek stoje tako da je pravo i zakon od njega najviše koristi imaju oni koji su najslabiji. Onima koji su veliki, njima ne treba ni pravo ni zakon, zato što mogu svoju volju da sprovode u život. Za nas je dobro da budemo zaštićeni i uvek je dobro da ulazimo u međunarodne konvencije koje regulišu prilike i stvaraju, još jednom da kažem, predvidljivu situaciju i da ne ponavljam više o tome.
O ovoj poslednjoj konstataciji koju ste rekli. Dakle, bez ikakve dileme sprovodićemo zakon koji je kristalno jasan. Molim vas za podršku i pomoć u sprovođenju zakona, tačka 1. Tačka 2. mislim da je izvanredno da imamo debatu o tome šta je javni interes, šta su ekonomski interesi, šta su zdravstvene implikacije. To je dobra debata.
Ne znam koji put ću da kažem da se ništa ne može desiti u pogledu tog pitanja, a da ne prođe sve instance pod najvećim svetlom koje može da bude prisutno, ne samo da dođe ovde u parlament neki propis, pa da debatujemo o njemu, već u svakoj tački procedure. Ta javna rasprava već sada traje i dobro je da svako ima mogućnost da argumentovano i dobro, a uopšte nije dobro da se loše emocije unose u bilo koje pitanje. Pa i da se raspravlja o atomskim centralama, nije dobro da se žučno raspravlja o tome, nego treba da se iznose racionalni i dobri argumenti, jer samo racionalna politika, hladnokrvne odluke mogu da donesu dobro narodu. Zalažem se za takvu debatu o GMO. Zakon će se poštovati u milimetar.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
        Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Milorad Krstin.

Milorad Krstin

Srpska radikalna stranka
Gospodine ministre, na osnovu svih odgovora koje ste dali mojim kolegama, ipak sam stekao utisak da je taj zakon potreban nama. Kao što sam rekao, da ne ponavljam, dve svetske organizacije: Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV) zahteva i traži, Svetska trgovinska organizacija (STO) isto zahteva i traži izmene i dopune postojećeg zakona koji smo doneli 2009. godine.
Opet su neke stvari nedorečene i siguran sam da sam dobrim delom ovde u pravu. Pogledajte koliko UPOV svoj interes nalazi baš u ovim izmenama i dopunama zakona i sebe tu osigurava. Vi ste u članu 7, u starom zakonu član 11. stav 2. tačka 3), dodali ovo, a kaže: "a naročito se mora razlikovati od svakog imena koje na teritoriji drugih članica UPOV nosi neka druga sorta koja pripada istoj ili bliskoj biljnoj sorti". To se podrazumeva. Niko neće uzeti naziv jedne sorte, pa da proizvodi u Rumuniji drugu. Ubeđen sam da naši neće ponoviti tu grešku i da Amerikanci, recimo, zovu "Apač". Mi smo proizveli NS 40S. Jeste da nije primereno, sorta pšenice "Apač" i onaj koji je bombardovao Srbiju. Oni su imali toliko naziva, ali zato smo mi puno mudriji i stavili smo sortu pšenice koja se zove "Rusija". Kontra tome, pošto su oni stavili sortu pšenice "Apač", koja potiče iz njihovog instituta, tvorca "Pionira", a mi smo stavili sortu koju proizvodi novosadski Institut, a koja se zove "Rusija".
Normalno je da smo mi po kvalitetu jači, zato što je sorta pšenice takva kakva jeste. Nemojte da sve ono što nam oni stavljaju pod nos ili stavljaju ispred nas, da moramo sve tako kako misle da je najsigurnije. Ne mogu da shvatim da jedan zakon koji je pisan 2009. godine, prepisan od Francuske, sada se dopunjuje nekim zakonom koji je kao bolji ili ga je napisala Nemačka. Tu je razlika.
Da iskoristim još ova dva minuta što sam sebi dao za pravo kao ovlašćeni predstavnik ispred SRS i da vas pitam, gospodine ministre. Vi dobro znate da nam sela zamiru, dobro znate da su staračka domaćinstva po naseljenim mestima. Da krenem redom da vas pitam, a da mi date odgovor. Imamo preko 700 hiljada sela u Srbiji, registrovanih poljoprivrednih gazdinstava smo imali u 2009. i 2010. godini 400 hiljada, a sada imamo nešto manje od 300 hiljada. Recite mi da li će svi dobiti subvencije od 14.000 dinara po hektaru, kao što ste nam obećali u ovom visokom domu i na Odboru za poljoprivredu, a odnosi se i na one koji nisu dobili, a koji će dobiti, kako ste vi rekli od 1. januara 2012. do 31. januara 2012. godine, koji su vlasnici poljoprivrednih gazdinstava od 30 hektara do 100 hektara? Šta će biti sa subvencijama onima koji su predali papire u septembru mesecu, onaj drugi godišnji krug, jer verovatno nisu imali prava da plate PIO? Budite ubeđeni da je tako.
Vaš odgovor bi trebalo da bude – da li ćemo mi, a vi ćete usvojiti ovaj zakon, preduslov za ulazak u STO i UPOV, da li će tada država razmišljati o tome što je rekao i moj kolega Srboljub Živanović, da više nemamo u budžetu 2,5% izdvojeno za poljoprivredu ili da bude 5%, koliko mi predlažemo već unazad 10 godina, a neće niko da nas shvati u tom delu? Ono što je dosta bitno, da li će se jednom vratiti to što je do pre nepunih godinu dana kod kupovine, mislim na traktore i poljoprivrednu mehanizaciju, vraćalo se 40% od ukupne vrednosti tog traktora.
Mislim da je to veoma bitno, a bitno je zbog toga što su tu subvenciju dobijali mlađi od 40 godina, baveći se isključivo poljoprivredom, a i nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, kao i sve one subvencije koje su bile određene za stočarstvo, vinogradarstvo, voćarstvo itd. Ovo je jedan od mojih odgovora, da bi srpski paor čuo šta ga očekuje u narednoj godini.