Zahvaljujem.
Gospodine Živanoviću, imate minut. Izvolite.

Samo mogu da kažem, robne rezerve ne mogu da budu kao čuvar socijalnog zbivanja danas u Srbiji, već u stvari da to bude jedno regulatorno telo koje će regulisati tokove. Vi kažete na poštenoj utakmici, pa je li bila i poštena utakmica kada je cena pšenice bila 30 dinara i kada ste zabranili izvoz, odnosno bilo je straha da posle toga ne uvozimo tu našu pšenicu koju smo izvezli. Znači, nije ipak sve poštena utakmica, kada osetite da seljak treba da zaradi, vi ga tada zavrnete i ne dozvolite mu da njegova roba ide van granice. To je, normalno, dovelo do pada cene i socijalnih slučajeva danas u Srbiji. To je danas seljak i učinio i sve vreme čini.
Ono što pričamo moramo sprovesti u delo. Ovo što rekoste – cena šećerne repe ili cena šećera, pogledajte cene koje su se desile u oktobru mesecu, koliko je došlo do povećanja određenih životnih namirnica kod nas u Srbiji, jer je došlo do povećanja inflacije. To je taj problem koji nas prati. Ne možemo stalno govoriti – hoćemo dok ne bude bilo garantovanih cena, ali preko robnih rezervi Srbija, odnosno poljoprivreda mora da ima svoj stalni pad.

Gospodine ministre, izvolite.

Osim u novinama, ne znam to sa cenama osnovnih životnih namirnica šta se u stvari desilo. Pročitao sam u nekim novinama da je kiselo mleko poskupelo 3%, mada nisu rekli koji proizvođač, pošto ima mnogo proizvođača mleka. Kada smo krenuli da se raspitujemo koji su slatkiši poskupeli i šta je to bilo sa tim kiselim mlekom, nikako nismo mogli da vidimo. Samo znam da je šećer sa 130 dinara, onaj šećer koji se prodaje iz robnih rezervi, došao na 95 dinara. Verujem, a vidim da su i proizvođači to rekli, veliki proizvođači šećera, da će nova ravnoteža biti uspostavljena na toj veleprodajnoj ceni koja neće biti veća od 80 dinara, koja daje negde u maloprodaji cenu ispod 95 dinara, a vrlo je značajna za proizvođače slatkiša i za proizvođače sokova jer im otvara veću konkurentsku sposobnost sa stranim tržištima i sa stranim proizvođačima.
Dakle, važno je, kada se o ovim stvarima priča, da govorimo o vrlo konkretnim stvarima i o tome šta se dešava sa cenama. Poslednjih šest meseci cene su potpuno stabilizovane, kreću se na dole. Kada me pitate zašto je zabranjen izvoz pšenice i ko je imao štetu od toga, samo velike kompanije. Isti razlog zbog čega je otvoren izvoz. Zašto nije zabranjen izvoz repe u Hrvatsku, mada za to nema ni osnova, ali nije otežavan? Da bi seljaci mogli više da zarade. Na tome što je zabranjen izvoz pšenice niko od malih poljoprivrednika nije izgubio. Velike kompanije? Država mora da se stara i o javnom interesu. Da nismo zabranili izvoz pšenice, mi polovinom maja meseca ne bismo imali domaću pšenicu. Hleb bi bio 100 dinara. Sto dinara bi bila vekna hleba. Dok sam ja ministar, to neće biti tako. To neće da bude tako.
Moramo da otvorimo mogućnosti svakome da igra fer utakmicu. Ukoliko svi ne zarađuju u lancu u kome se nalazimo, prestaće proizvodnja. Prema tome, mislim da polako, korak po korak, uspostavljamo dobre odnose i oni koji ponekad zbog neke državne mere izgube, vrlo brzo shvate da je u stvari suština da svi imaju više i da svi zarađuju više, jer onda se i njihova sposobnost i potencijal povećava. U siromašnoj zemlji, u zemlji u kojoj je preskupo za ogroman broj stanovnika, gde poljoprivrednici malo zarađuju, kakva to velika kompanija može da opstane? Nema velike kompanije bez moćne države. Nije moguće da neko bude jako velika kompanija, ako nema moćnu državu iza sebe. Sreća je za Srbiju da ima što više moćnih kompanija, to znači da smo mi moćna država. Oni koji su najveći imaju socijalnu odgovornost za sve koji su sa njima u lancu. Svaka velika kompanija, ukoliko od nje ne živi bolje sto hiljada porodica, imaće problem, pre svega, sa svojom perspektivom.
Naš posao kao Vlade i vaš posao kao poslanika jeste da svima stvorimo mogućnost za razvoj. Mi taj potencijal veliki imamo i zato verujem da će Srbija biti zemlja koja, neće proći tako dugo vremena, će značajno popraviti svoj standard, jer će ljudi imati priliku da zarađuju više i da žive bolje.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Završili smo i obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, pa će Narodna skupština u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Sa radom ćemo nastaviti za 60 minuta, dakle, koji minut pre pola pet.
(Posle pauze.)

 Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom. Gospođa ministar je u putu i svakog momenta će nam se pridružiti.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored gospođe Malović, ministra pravde, pozvala da sednici prisustvuju i gospodin Jovan Ćosić, šef odseka u Ministarstvu pravde i Zlatko Petrović, rukovodilac grupe u Ministarstvu pravde.
Primili ste amandmane na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom savetu, koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici zajedno Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kiršmarton, Miran Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz, Vjerica Radeta, Zoran Krasić, Sreto Perić, Petar Jojić, Mirko Munjić, Aleksandar Martinović, Nemanja Šarović, Milorad Buha i zajedno Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospođo Radeta.

Dame i gospodo, nastavlja se sa omalovažavanjem Narodne skupštine od strane Vlade Republike Srbije. Gospođa Malović, koja je poznata po tome da uredno i redovno sedi kada se raspravljaju zakoni koje ona predstavlja, danas nije tu, odnosno trenutno nije tu, što govori o tome koliko je to omalovažavanje i neozbiljan rad Vlade u odnosu na Narodnu skupštinu uzelo maha i ne samo kada je u pitanju prisustvo predstavnika Vlade, već i obaveza Vlade Republike Srbije prema parlamentu kada je u pitanju Predlog deklaracije o KiM, koji ste najavljivali i vi, gospođo Đukić-Dejanović danima, pa ste nama preko medija poručivali da ćemo imati sednicu na tu temu te u toku nedelje, te u subotu, pa u ponedeljak, pa ništa od toga. Ono što je zaprepašćujuće je činjenica da je juče, negde oko jedan sat u jednoj emisiji Boris Tadić najavio da se pregovori mogu nastaviti i bez deklaracije i vi ste nas sinoć, preko medija, u direktnom telefonskom javljanju u Dnevnik RTS, takođe obavestili da može da se radi bez deklaracije Skupštine Srbije o KiM. To je zaista neozbiljno i neodgovorno, rekla bih i skandalozno.
Kada su u pitanju zakoni o VSS i DVT, konstatovali smo i u načelnoj raspravi da se ova dva zakona menjaju zato što je VSS ukinuo imunitet članu tog tela Blagoju Jakšiću, koji je uhapšen zbog zloupotrebe položaja. Podsećamo da je Blagoje Jakšiš, sudija Višeg prekršajnog suda u Beogradu, osumnjičen da je svom prijatelju Ljubomiru Biševcu pomogao da pribavi protivpravnu imovinsku korist od više od 20 miliona dinara.
Taj isti Blagoje Jakšić je pre četiri-pet godina od strane dosovskog režima proglašen za najboljeg sudiju Prvog opštinskog suda u Beogradu i sa takvim "kvalitetima" vi ste ga birali u VSS. Kada smo mi tada tvrdili da vam nije dobar izbor ni u VSS ni u DVT, tvrdili smo vam, pre svega, da tamo birate predstavnike režima, da birate ljude koji ne mogu da se bave tako važnim funkcijama zato što su nedostojni za obavljanje tih funkcija, govorili smo i o nekim imenima ali, naravno, vi kad zacrtate kako vam kažu sa Andrićevog venca, to skupštinska većina mora da prihvati. Onda, kad dođete u situaciju u kakvoj smo se našli zbog Blagoja Jakšića, koji je uhapšen i koji je, ni manje ni više nego član VSS i koji je bio jedan od izabranih sudija, članova VSS, koji je odlučivao o žalbama sudija koji nisu izabrani, onda to sve govori ne samo o Blagoju Jakšiću i ne samo o VSS i DVT, već uopšte o onome što vi zovete reforma pravosudnog sistema, koji je po svim osnovama pravosuđe Srbije doveo na toliko niske grane na kakvim nikada nije bilo.
Dakle, predstavnici pravosudnih organa nikada u Srbiji nisu bili samostalni i nikada nisu bili onako kako to Ustav predviđa odvojeni od izvršne vlasti, ali ono što je sada na delu, pogotovo od kada ste izvršili ovaj reizbor, onda je to zaista katastrofa.
Znate da smo govorili i kada se vršio reizbor sudija, da smo tada iznosili činjenice da su službe bezbednosti pratile i slušale, naravno, nezakonito i neovlašćeno, sve kandidate za sudije i za tužioce i da je to, između ostalog, presudilo o tome ko će biti biran za sudiju ili za tužioca. Naravno, iz takve grupe ste izabrali i ovog gospodina Blagoja Jakšića.
Kako funkcioniše pravosuđe u Srbiji, moramo da podsetimo sa nekoliko primera sa KiM. Govorili smo, kada je gospođa Malović bila ovde, nadam se da će da nam se pridruži i danas i očekujem da je pripremila odgovore na neka pitanja za ono što smo je već pitali, a pitali smo je šta je, kao nadležni ministar i šta je Vlada Republike Srbije preduzela na osnovu činjenice da je šiptarski opštinski sud u Mitrovici presudio Srbima iz Raške, koji su vozili kamione po teritoriji Republike Srbije, odnosno na teritoriji KiM. Nismo dobili odgovor od gospođe Malović.
Pitali smo, koristeći poslovničko pravo da pitamo nadležne organe, da li je nadležno ministarstvo i da li će, upravo ulazi gospođa Malović i drago mi je da će da čuje ova pitanja jer zaista očekujem odgovore, nadležni državni organi, pre svega Ministarstvo pravde, preduzeti nešto u odnosu na činjenicu koju smo izneli i koju sada ponavljamo, da je predsednik Skupštine zajednica srpskih opština u AP KiM, koji je inače član SRS a zove se Ničić Radovan, a sa njim je bio i Dragutin Perić, predsednik opštinskog odbora SRS Prištine, da su iz Kosovske Mitrovice vozili reklamni materijal, sa namerom da pređu u Gračanicu, odnosno u Čaglavicu, odakle je gospodin Ničić i šiptarska policija ih je privela, oduzeli im propagandni materijal koji su zapravo bili plakati SRS sa likom našeg predsednika dr Vojislava Šešelja i porukom SRS – Nećemo u EU? Uz put, da vas podsetim da tu ideju SRS danas sledi 54% građana Srbije.
Takođe, u kolima kod gospodina Ničića i Perića bili su i primerci novina SRS "Velika Srbija", gde je takođe na naslovnoj strani poručeno da nećemo u EU i zamislite, tamo neki šiptarski policajac je dobio zadatak da uzme jedan primerak novina "Velika Srbija" pa da on nađe da li tamo piše nešto što je, kako su oni rekli, u suprotnosti sa Ustavom te kvazidržave Kosovo. Naravno da je sve što piše u "Velikoj Srbiji" pre svega kritika vladajućeg Tadićevog režima u odnosu na odnos Tadićevog režima prema Srbima na KiM, prema nacionalnim i državnim interesima.
Ono što se takođe tada desilo, to je bilo 20. oktobra, čini mi se, ti šiptarski policajci su tražili od Ničića da sa svog automobila skine oznaku SRB, to je ona oznaka koju na svojim automobilima imaju svi građani Republike Srbije.
Danas smo dobili pismo Srba sa KiM, potpisali su ga Svetozar Petrović, Svetozar Janićijević, Snežana Perčinović, Planinka Ivanović, Nastka Zdravković, Novica Radić, Milivoje Milisavljević, Gordana Dobrosavljević, Biljana Kecić, Milomir Ivanović, Saša Samardžić, Radovan Nikolčević, Javorka Prlinčević. Radi se o ljudima koji su bili zaposleni u državnom preduzeću države Srbije, odnosno u zgradi koja je pripadala Republičkom fondu PIO, a koju je u zakup uzelo preduzeće "Geneks" zajedno sa 36 zaposlenih, govorim o Brezovici, i kako se ponaša država Srbija? Neki direktor tog objekta, Ljubiša Vasić, svim ovim ljudima je dao otkaz. Jedino on i neko koga je proglasio za svog zamenika primaju platu, dok su ostali Srbi dobili otkaz. On sad, tobože, strahuje da njemu, navodno, prete ti Srbi koji su dobili otkaz. Zamislite, direktor Ljubiša Vasić, direktor koji je u državnom preduzeću države Srbije, on je podneo krivičnu prijavu šiptarskom tužilaštvu u Prištini protiv ovih ljudi koji su potpisali ovo pismo.
Sve ovo čitam zato što očekujem da ministarstvo, odnosno da nam ministar kaže da li vi uopšte nešto preduzimate da zaštitite svakog ministra iz svog delokruga, pa onda Vlada u celini da zaštitite Srbe na Kosovu i Metohiji. Dakle, oni su tamo potpuno prepušteni sami sebi, goloruki, nenaoružani, suprotstavljaju se na barikadama do zuba naoružanim predstavnicima Euleks, naoružanom terorističkom grupom Rosa, šiptarskom, a režim ne da ništa ne preduzima nego neće čak da se raspravlja u parlamentu na tu temu. Samo nam šalju poruke kao Boris Tadić, juče u onoj emisiji, mi nikada nećemo potpisati nezavisnost Kosova. Pa, neće jer mu to niko i ne traži, neće staviti taj jedna potpis ali će staviti deset drugih koji će zaokružiti nezavisnu državu Kosovo.
Šta smo danas u medijima pročitali i voleli bismo da znamo, gospođo Malović, da li ste vi bili u grupi ministara koja se zalagala ili suprotno od toga, nadam se da ćete to da nam kažete, zalagala za to da Vrhovni sud lažne države Kosovo prizna na taj način što je predviđeno ovim Briselskim dogovorom, da će u sporovima kada je u pitanju katastar i matične knjige, da će u sporovima da presuđuje u poslednjoj instanci Vrhovni sud lažne države Kosovo? Dakle, ovo je zaista skandal i onaj koji je to zagovarao i koji je to potpisao, bez obzira što danas to pismeno, taj akt koji je potpisan, ne možemo nigde da vidimo, taj mora kad tad da odgovara. Ovo je najbrutalnije kršenje Ustava Republike Srbije i to se, kako kažu mediji, pre dva dana desilo u Vladi Republike Srbije, na inicijativu Ministarstva za Kosovo i Metohiju. Da li lično ministra, pretpostavljam da vi znate i da ćete to da nam objasnite.
Što se tiče ovog člana na koji je podnet amandman, a koji se odnosi na član 9, govorim o ovom članu koji ste dodali u okviru člana 1. Predloga zakona, predvideli ste i da taj član govori o udaljenju sa funkcije člana Visokog saveta sudstva i onda ste vi predvideli da izborni član Saveta može biti udaljen sa te funkcije kada je pokrenut postupak za njegovo razrešenje sa funkcije člana Saveta.
Mi smo mislili da ovo nikako ne može ovako da ostane, već da mora ova formulacija, možda da se zameni rečju "biće", jer jednostavno mislimo da zakon, da zakonska forma ne može biti ovako paušalna i ne može otvarati mogućnost zloupotreba, a kad god prepustite nekome da odlučuje da li nešto hoće ili neće, još mu u zakonu kažete da to može, a ne mora, onda sasvim sigurno da će slučajevi Blagoja Jakšića biti ko zna koliko puta ponavljani. Hvala.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Samo da napomenem da sam ovo prethodno vreme koristila kao ovlašćeni predstavnik.
Kolega Zoran Krasić je podneo amandman koji govori o donošenju odluke o udaljenju i trajanju udaljenja članova Visokog saveta sudstva protiv kojih se eventualno vodi postupak. Vi ste ovde predvideli da odluka o udaljenju sa funkcije člana Saveta da tu odluku donosi predsednik saveta.
U skladu sa stavovima Srpske radikalne stranke i ovde smo amandmanom intervenisali tako što smo vam skrenuli pažnju da nije dobro da jednom čoveku, ma ko to bio, ostavljate ovako široka ovlašćenja i ovakvu nadležnost. U svakom slučaju, stav Srpske radikalne stranke je da umesto predsednika Saveta odluku o udaljenju sa funkcije člana Saveta treba da donosi ceo Savet.
Bez obzira na ovo vaše obrazloženje koje ste vi ovde napisali, otprilike da se to radi već o završenoj stvari i da, maltene, odluka i ne treba mi ne prihvatamo, ne slažemo se sa ovim vašim obrazloženjem i, ponavljam, tvrdimo da ne smete da donosite zakone koji će stvarati mogućnost zloupotrebe i koji će vas terati da zakone menjate kao Pravilnik Haškog tribunala, što menjaju one haške sudije. To smo vam govorili i u načelnoj raspravi.
Znate, ovaj zakon je nastao kao posledica hapšenja ovog Jakšića. Kada smo govorili o tom zakonu, jedan poslanik Demokratske stranke je rekao da je Đura Mutavi u Srbiju uveo institut zaštićenog svedoka. Znate, kada se pojavio Đura Mutavi i kada je Đura Mutavi odlučio da progovori, vi ste onda odlučili da menjate zakon i da uvedete institut zaštićenog svedoka, po uzoru na Haški tribunal.
Sada vam se pojavio Jakšić, vi sada regulišete kako ćete udaljavati ili neudaljavati sa funkcije člana Visokog saveta sudstva ili kasnije Državnog veća tužilaca kada bude izvršio neko krivično delo, a mi vam samo skrećemo pažnju da prihvatite ove naše amandmane, da bar ove izmene budu takve da se ne desi da za 10 - 15 dana ili tri meseca moramo ponovo da menjamo zakon zato što će vam se u praksi desiti nešto što nije regulisano ovim zakonom.
Gospođo Malović, evo mi ćemo koristiti raspravu u pojedinostima da vas kroz svaki amandman pitamo nešto konkretno i očekujemo odgovore na ta pitanja.
Podsećam da je Srpska radikalna stranka 3. decembra 2010. godine učestvovala odnosno neposredno pred početak ročišta, tada je bilo zakazano ročište u predmetu protiv Bosiljke Mladić i tada su poslanici Srpske radikalne stranke i aktivisti naše stranke bili u Palati pravde sa namerom da pružimo podršku porodici Ratka Mladića.
Tamo je neko lice koje je imalo službeni broj 279 drznulo da fizički nasrne na narodnog poslanika Srpske radikalne stranke Milana Adamovića.
Tražili smo od Prvog osnovnog suda u Beogradu da nam dostavi podatke ko je taj čovek da bismo mogli da pokrenemo odgovarajući postupak protiv njega. U međuvremenu je on pokrenuo postupak protiv Milana Avramovića.
Milan Avramović, narodni poslanik Srpske radikalne stranke, u petak je bio u Prvom osnovnom tužilaštvu i tamo mu je zamenik tužioca nudio da, kako je rekao, naprave dil da Milan Avramović plati 1.000 evra i da se sve to zaboravi. Tako mu je rekao.
Zamislite čuda, gospođo Malović i gospođo Đukić-Dejanović, slučajno se tu našao i Nenad Konstantinović. Navodno je imao nekog svog posla i slučajno je banuo u tu kancelariju gde je bio pozvan Milan Avramović. Da li vama to zvuči kao slučajnost? Nama svakako ne, nego vrlo namerno. Ničim izazvan, Nenad Konstantinović se pridružio tom zameniku tužioca da ubeđuje Milana Avramovića da ne znam na koji račun plati 1.000 evra i da se kao sve to zataška.
Gospođo Malović, molim vas da malo iskoristite svoja ovlašćenja pravo nadzora, da vidite ko je taj tužilac, ko je taj ko je podneo prijavu protiv Milana Avramovića, ko je ovo lice službeni broj 279. Smilujte one tamo da nam pošalju te podatke pa da Milan Avramović tuži njega zato što je fizički nasrnuo na narodnog poslanika koji niti je remetio javni red niti je bilo koga vređao, samo je zajedno sa ostalim poslanicima i aktivistima Srpske radikalne stranke bio prisutan u holu Palate pravde, držao transparent "Zaustavite progon porodice Ratka Mladića". Tamo smo bili samo da podržimo porodicu Ratka Mladića u onom strašnom progonu kakav su imali pre nego što je Mladić uhapšen. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.