Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, za Srpsku radikalnu stranku je neprihvatljivo na ovaj način menjate zakon. Ovo je druga izmena ovoga zakona koji je donet 2008. godine. Moramo se kritički osvrnuti na ovu izmenu, zato što ona govori o načinu normiranja i načinu donošenja zakona. Nedovoljno se posvećuje pažnje od strane ministarstva i stručnih službi u ministarstvima, pa i u Vladi, pa i u Skupštini i pojedinim odredbama. Manje-više to prolazi kroz sve državne institucije, iz ruku u ruku, i na kraju ovde kada se usvoji pojavi se neki Blagoje Jakšić i zbog njega, odnosno zbog situacije koja je nastala moramo menjati zakon.
Ponekada i građanima Srbije intervencije Srpske radikalne stranke, prevashodno amandmanske, nekad su i suštinske. Nekad su vrlo bitne. Nekada samo u određenom detalju govore o ozbiljnosti i pripremi Srpske radikalne stranke, kada razmatramo pojedine zakonske predloge. Nemamo dovoljno vremena, ali vi imate dovoljno vremena. Imate sasvim dovoljno vremena da razmotrite i da dobijete stručno mišljenje od raznih institucija koje se bave pravosuđem. Javio se problem, Blagoje je pritvoren itd, ne možemo sada napraviti ništa, hajmo promeniti zakone itd. Ne radi se to tek tako. E, sada, Blagoje Jakšić, član najviše pravosudne institucije, pritvoren, mediji kažu, za neka krivična dela pre 13-15 godina. Zar istražni organi nisu znali za počinjeno krivično delo pre 15-ak godina? Znali su. Sada je nekome zasmetao i hajde da ga sklonimo. Ne radi se ni tako. Ne možete, ne smete to tako raditi. Ako i najmanja trunka sumnje postoji da je to krivično delo, da može izazvati određene negativne reperkusije u njegovom pristupu određenim predmetima, dokumentaciji itd, on ne sme biti na toj funkciji. Još ga vi unapređujete itd. To jasno govori o neozbiljnom pristupu, blago rečeno.
Kada govorimo o tome da li treba ili ne treba na ovaj način, jasan je stav i pozicija SRS. Ono što je još bitnije, mi se bavimo samo jednim segmentom pravosuđa, umesto da danas raspravljamo o vitalnijim stvarima, državnim stvarima, o Kosovu itd, moje kolege su dovoljno govorile o tome. Naglasiću po meni vrlo značajan segment pravosuđa, od koga vi bežite. To su takozvane liste ratnih zločinaca, ono što je Hrvatska dostavila državnim institucijama Republike Srbije, ali samo kao spisak. Tužioci Srbije i Hrvatske su još 2006. godine potpisali Sporazum o razmeni dokumenata o počinjenim ratnim zločinima. Tužilac Srbije nije dobio te podatka. Vi ste 2010. godine sa ministrom pravde Republike Hrvatske potpisali Sporazum o razmeni dokumentacije, a nikakvu dokumentaciju Hrvati nisu dostavili. Vi ste to dostavili. Šta su Hrvati napravili? Za njih je to sve ništa. Zvanično najviša institucija, Sabor Republike Hrvatske je rekao – za nas to ne važi.
Šta je sa njihovim spiskovima? Bili su u obavezi, shodno potpisanom sporazumu, da dostave svu dokumentaciju da se izvrši revizija postupaka. Da li je izvršena revizija postupaka? Nije. Vi ste potpisali taj sporazum. Zašto nije? Ko tu snosi odgovornost? Ko može snositi odgovornost, ako ne onaj koji je potpisao? Ali, snosi i ova institucija. Pred ovom institucijom se mora naći spisak sa potpunom dokumentacijom, da se i ovde proceni i oceni da li je to ništavno ili nije. Vaš državni sekretar je rekao, pomalo i podrugljivo, pomalo smešno, zamislite, kaže – jedan Srbin koji je udario hrvatskog konja je ratni zločinac i osumnjičen je za ratni zločin. On je i dan danas na spisku i on će odgovarati za taj jedan udarac. Da je udario psa, on bi bio ratni zločinac. Da li je to krivično delo ratnog zločina? Nije, ali se nalazi na tom spisku.
Ne primenjujete ono što ste potpisali. Morate izvršiti reviziju svih dokumenata. Nemate dokumente? Morate tražiti. Potpisan sporazum? Dajte nam dokumentaciju, da sednemo i da razgovaramo. Vidite kako Hrvati rade – ništavno sve, ne dolazi u obzir. Tragično je jedno, što ni jedan postupak, ni jedan naš pravosudni organ, organ tužilaštva, SUP-a ili neki drugi organ nije prikupio dokumentaciju o zločinima nad Srbima u Republici Srpskoj Krajni i Republici Hrvatskoj, sem onih postupaka koji su pokretani 1991. godine od strane uglavnom vojnog tužilaštva. Hrvati su rekli – to nas ne interesuje, to je sve ništavno za nas i o tome nećemo razgovarati. Svi se peru od toga.
Šta je sa nama? Mi slepo izvršavamo sve ono što oni nalože. Provodimo sve postupke. Hapsite ovde ljude i odvodite u Hrvatsku. Po celom svetu Srbe hapse, privode, odvode itd, a vi ćutite o svemu tome. Da li sme da se ćuti o tome? Ne sme da se ćuti. Ovde se mora otvoriti rasprava o tome. Ovaj parlament mora zauzeti stav oko svega toga. Na to vas obavezuje međunarodno pravo, domaće zakonodavstvo, a i tužba koju ste protiv Hrvatske, odnosno kontra tužba protiv Hrvatske koju ste uputili, evo, dopunjena je pre 10 dana.
Vi ste pravnik, ministar ste pravde, za koje zločine genocida vi govorite, ako niste optužili ni jednog Hrvata? Ni jedan Hrvat nije optužen za zločin genocida, za ratni zločin, odnosno samo jedan na tom spisku od 44 što ste dostavili hrvatskom ministarstvu pravde, samo jedan Hrvat. Nema drugih, sve Srbi. O kom genocidu vi pričate? Zašto ova država nije prikupila svu dokumentaciju? Dobili ste svu dokumentaciju od Krajišnika koji su dolazili ovde od 1990. godine, svaki zločin je evidentiran u državnim organima, ali to je razbijeno. Ko zna gde su sada te izjave. Da li je to sumirano, sabrano i da li je sa naše strane proveden prethodni postupak, pa čak i da se išlo dalje od toga?
Državne institucije, počevši od prvog čoveka ove države, on se bogu moli da se povuče tužba sa hrvatske strane da bi mi odstupili od toga. To je krivično delo saučesništva. Ako je čovek svestan da je počinjen genocid, kao najteže krivično delo, on svakog počinioca koji je učestvovao u tom krivičnom delu mora da prijavi i da dostavi svu dokumentaciju o tome. Predsednik države kaže – mi ćemo povući. Kako se može povući nešto ako je genocid? Ili se mi igramo? Kao mala deca – ti si mene udario, udariću i ja tebe, reći ću tati, reći ću učiteljici, reći ću strini itd. To je igrarija.
Vaš državni sekretar pre sedam dana kaže – s obzirom da Hrvati neće, mi smo njima nudili da se povuče tužba, ali Hrvati neće, imaju dokumentaciju, imaju 1.549 ljudi na spisku takozvanih ratnih zločinaca. Koliko imate vi? Nemate ništa, nemate ništa obrađeno. Nemate ništa sistematizirano, nema pokrenutog postupka itd. To je lupanje u prazno, to što radi vaše ministarstvo, to što rade državne institucije Republike Hrvatske. Dokle tako? Dokle se može to tako i trpeti? Ko je oštećen? Oštećeni su građani Srbije, zato što oni snose troškove.
Evo, spominjao sam u načelnoj raspravi slučaj Purde. Čovek je uputio dve tužbe. Rekli ste da je počinio ratni zločin itd, imate dokumentaciju, nesporno je učinio to, to i to itd, a na kraju ste odustali od postupka. Zašto, ako je počinio ratni zločin?
Ko ima pravo da se igra sa ovim narodom? Ako je neko poginuo, ako je neko učestvovao u borbi tako da bi počinio ratne zločine, mora da odgovara. Pa, svi se deklarativno zalažemo za to, na kraju kad treba stvarno da se izvrši procesuiranje onda kažemo – nemamo dovoljno dokaza. Ko je kriv za to? Pa, to je međunarodna bruka. Od međunarodnog značaja je to što ste učinili. Sve novine, sve državne institucije Srbije, svi pojedinci iz vlasti su govorili da je počinjen zločin itd, on mora da odgovara i na kraju, nemamo dokaza.
Šta su vaše institucije radile, tužilaštvo i prevashodno vaše ministarstvo? Vi ste prvi čovek tog ministarstva, vi morate snositi odgovornost za sve to. Pa, ne možemo se igrati, to je igrarija. Dokle da se igramo? Šta je sa Krajišnicima koji ne smeju da izađu iz ove države, iz svog grada ne mogu da izađu samo zato što su zbog političkih prilika stavljene na spisak. Neka strina tamo čula da je ovaj počinio to i to, itd. Kakvi su to dokazi? U kom sistemu je to dokaz. Zašto ne izvršimo reviziju? Prikupimo sve ono što je bitno i kažemo, sednemo sa Hrvatima, te ljude moramo osloboditi jer tu nema dovoljno elemenata. Ovde je proterano do 800 hiljada Srba, oduzeta sva imovina, a vi se igrate sa tim narodom. Ništa ti pravno nije vraćeno. Dokle tako?
Vi kao Ministarstvo pravde morate, što se tiče ovog slučaja sa Hrvatskom, ovde predložiti mere, ne zakonske mere, nego predložiti jednu informaciju o tome šta vi kao nadležno ministarstvo smatrate u pogledu celokupnog postupka sudovanja sa Hrvatskom i u pogledu sporova koji idu sada u Hrvatskoj protiv Srba i onih postupaka što su ovde otvoreni i liste tzv. ratnih zločinaca koji su u strahu i u pogledu kontratužbe, odnosno tužbe Hrvatske. Nećete uspeti u tom sporu. Hrvati će, uz svu dokumentaciju koju su dostavili, još na hiljade dokumenata dostaviti, ali oni sistematično prikupljaju rade, dostavljaju to u Hag. Šta ste vi dostavili? Šta možete dostaviti kad nije sve to sumirano, nijedan postupak nije pokrenut? Još jednom vam kažem, ne smete se igrati sa narodom, ovo je jedna igrarija za koju će neko nekad odgovarati. Nemojte to činiti. Hvala.

Uz komentar da preširoko tumačite tačku dnevnog reda, zaključujem da smo završili pretres o svim amandmanima, pa zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo, kao što znate, obavili i pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 17. tačku dnevnog reda - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnom veću tužilaca.
Primili ste amandmane koji su na predlog zakona podneli narodni poslanici: Vjerica Radeta, zajedno Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Zoran Krasić, zajedno Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović, Sreto Perić, Dušan Marić, Mirko Munjić, Aleksandar Martinović, Boris Aleksić i Milorad Buha.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta, koja želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo, izmene i dopune Zakona o državnom veću tužilaca su identične sa izmenama i dopunama Zakona o VSS, pa su i amandmani SRS identični i sva naša obrazloženja, takođe. Pošto nismo uspeli u ovom prvom delu da ubedimo gospođu Malović, nastojaćemo da je ubedimo sada kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o državnom veću tužilaca.
Naravno, sad moramo malo da se podsetimo na tužilaštva, na obaveze tužilaštva, na njihov delokrug rada, pogotovo onog specijalnog za ratne zločine. Gospođo Malović, postavljali smo neka pitanja i kada ste ovde učestvovali u načelnoj raspravi, pa ću vas podsetiti da biste mogli kasnije da nam date odgovore na ta pitanja.
Mi u SRS smo, podsećanja radi, od kada ste vi krenuli sa tzv. reformom tvrdili da vi, zapravo, vršite tribunalizaciju pravosuđa u Srbiji. Vi ste to negirali. S druge strane, tvrdili smo i tvrdimo da je Haški tribunal instrument u rukama SAD i EU, da je to politički tzv. sud usmeren na suđenje najuglednijim Srbima. Da smo bili u pravu, naravno, više puta smo pokazali i neprestano dokazujemo da smo u pravu, o tome najbolje govore presude Haškog tribunala.
Vratiću se na ovu emisiju u kojoj je učestvovao Boris Tadić. Tada mu je jedan od novinara, mislim da je ovaj Žarković iz "Vremena" rekao, otprilike, kako dolaze razni iz EU i ovde izdaju naloge koji moraju da se slušaju, što je nesporno, ali je interesantno, a Boris Tadić to nije negirao, rekao je – kad vam dođu iz EU File, Bramerc, Dežer itd. Dakle, Bramerc ne dolazi kao tužilac nego dolazi kao političar zajedno sa Fileom, Dežerom itd.
Pošto ste vi, pretpostavljam, razgovarali sa Bramercom, pitaću vas da li ste vi pitali njega ono što smo mi pitali vas i sad ponovo pitamo, i to dve stvari. Najpre da vas pitamo da li ste pitali i da li ste bar upoznali Serža Bramerca sa činjenicom da je predsedniku SRS Vojislavu Šešelju uskraćeno pravo na odbranu u Haškom tribunalu? Kako? Tako što mu je uskraćeno nenadzirana komunikacija sa njegovim pravnim savetnicima. Mi smo o tome govorili i pitali smo vas odavde, ne znam da li su vam iz Skupštine dostavili to pitanje. Dakle, Vojislav Šešelj ne može da kontaktira svoje pravne savetnike, osim ako ih zove da se razgovor sluša i da se sve ono što se u razgovoru čuje i koristi. Naravno, slušaju oni i tzv. privilegovane razgovore, ali bar ne mogu da koriste ono što se u tim razgovorima čuje.
Ovo što su u finišu suđenja Vojislavu Šešelju, zašto su mu usrkatili komunikaciju? Zato što se pripremaju predizborne kampanje u Srbiji i daj Bože da mu ne zabrane uopšte komunikaciju, kao što je bilo pred poslednje izbore. Sve je dokaz kako je to politički sud.
To što sada rade Vojislavu Šešelju, a inače mu punih devet godina tamo krše ljudska prava, za ostvarivanje svojih osnovnih prava morao je da se bori štrajkom glađu i sve ovo, moram da vas podsetim, zato što nikada niko od nadležnih, a Serž Bramerc vam dolazi svakih nekoliko meseci, ništa nije progovorio na tu temu.
Zabrana nenadzirane komunikacije sa pravnim savetnicima Vojislavu Šešelju nije se dešavala ni u vreme Titovog komunističkog režima, kada je robijao u Zenici i kada mu je suđeno kao disidentu. Dakle, najgrublje kršenje koje može da se desi, jer jedno od najneprikosnovenijih, najsvetijih prava, vi to sigurno znate, jeste pravo optuženog na odbranu.
Pitam vas da li vam je palo na pamet da pitate onog Bramerca – alo, čoveče, da li znaš ti šta radiš Srbima u Haškom tribunalu ili vi ovde njega pozovete da se ovde družite, da bi on tamo mogao da napiše neki izveštaj da opravda platu od 48 hiljada evra? To je razlog zbog čega se odugovlače postupci u Haškom tribunalu. Pitala sam vas, gospođo Malović, prošli put kad ste bili i nadam se da ćete nas obavestiti da li ste i o tome pitali gospodina Bramerca.
Objavljen je intervju Jakušija Akašija, to je bio bivši izaslanik generalnog sekretara UN za Balkan, i on je rekao - da jedini merodavni izveštaj o tome ko su krivci za pogibiju 68 nedužnih civila na pijaci Markale sve vreme je dostupan Haškom tribunalu i to u UN koje su osnovale sud za bivšu Jugoslaviju. Krivica za ovu tragediju ne može se stavljati na vojsku Bosanskih Srba. Prošli put sam vam, gospođo Malović rekla da je za zločin u Markalama, da su optuženi generali Milošević i Galić i da je general Galić osuđen.
Da li vam je palo na pamet da kažete onom Bramercu – ej čoveče moraš da izvršiš reviziju postupka, osudio si čoveka za krivično delo za koje nije kriv? Za delo koje se ne može staviti, evo Jakuši Akaši kaže ovo što je objavljeno nije samo mišljenje Akašijevo, nego je to akt Saveta bezbednosti UN. Od početka dostupan Haškom tribunalu, ali koga je briga? Hajde što nije briga one u Haškom tribunalu, nije briga vas. Nije briga predstavnike režima, vi ste samo imali zadataka da sve koga su tražili otpremite u Haški tribunal i kaže pre neki dan Boris Tadić – ko je normalan mislio da kad se ispuni Haški uslov da će svi uslovi za ulazak Srbije u EU biti ispunjeni. Pa niko normalan to nije mislimo. Mi smo znali, ali šta je sa njegovom normalnošću, kad je on to tvrdio, i svi oni koji ga slede.
Dakle, očekujem odgovor na ovo i na sva druga pitanja koja vam postavljamo i koja ćemo vam postavljati, kao što očekujemo da ove naše amandmane još jedanput pogledate i razmislite o njima, amandman gde se u članu 1, a u ovom novom članu 9 a. traži da se briše reč: "može biti" da se zamene rečju: "biće", naravno predstavlja stav SRS o tome kako pravna norma, e ovo je pravno-tehnička redakcija, ali bitna je i suštinski.
O tome kako pravna norma mora da izgleda? Pravna norma mora da bude jasna, precizna, koncizna. Takva da ne ostavlja mnogo mogućnosti ako je moguće da uopšte ostavlja mogućnosti za zloupotrebu, a u koga vi imate posle ovog Jakšića, kojeg ste birali u Visoki savet sudstva, u koga vi gospođo Malović, imate tako neograničeno poverenje u tom vašem Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, da možete da mu ostavite na volju da li će ili neće udaljiti sa funkcije člana Državnog veća tužilaca ukoliko izvrši neko krivično delo. Bolje bi vam bilo da prihvatite naše amandmane. Vidite da su i smisleni i logični i da zaista doprinose ne samo poboljšanju teksta ovog zakona, nego podizanju nivoa pravne zaštite i pravne sigurnosti u državi Srbiji, što mnogo, mnogo nedostaje. Hvala.

Gospođo Radeta, očigledno je da ste jedan minut govorili o amandmanu. Zamolila bih vas zaista da posebno kvalifikacijama vezanim za mentalno zdravlje, makar da shvatam politički žar vašeg učešća u ovoj raspravi, ne bude ubuduće način kako se obraćate i poslanicima i funkcionerima Srbije.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Kolega Zoran Krasić je podneo amandman i na isti amandman i na isti član kao što je na ovaj zakon o Visokom savetu sudstva tako i na Zakon o Državnom veću tužilaca i takođe je predložio da se ovom članu 9 b. stav 1. predsednik Državnog veća tužilaca zameni rečima "Državno veće". Opet ponavljamo da je ovo amandmansko rešenje bolje zato što svakako smanjuje mogućnost zloupotrebe u odlučivanju o udaljenju i trajanju udaljenja sa funkcije člana Državnog veća tužilaca.
Iako zaista hoćete da ovaj zakon i ovi zakoni imaju smisla i da ne budu ponovo izmene. Vidite, vi ste ovaj zakon doneli 2008. godine, pa ga menjali 2010. godine, pa ga menjate sada 2011. godine da biste imali vremena da se nečim drugim bavite u ministarstvu u okviru vaših nadležnosti, hajde jednom da prihvatite naše amandmane, da donesete zakon koji nećete morati opet zbog neke novonastale situacije da menjate.
Morate da priznate da zaista je mnogo bolje rešenje, da Državno veće tužilaca odlučuje i donosi odluku o udaljenju, eventualnom udaljenju člana Državnog veća, nego da to radi sam predsednik. Kolega Jojić kada je govorio o sličnom amandmanu na ovaj član u Zakonu o Visokom savetu sudstva vam je postavio dobro pitanje. Ko će odlučivati ako bude potrebno da se sa funkcije udalji predsednik Državnog veća? Niko nam ne garantuje da i predsednik Državnog veća tužilaca neće možda se ispostaviti da je uradio kao što je uradio ovaj Jakšić koga ste uhapsili. Ko će onda da odlučuje i šta ćete sa njim? Govorim hipotetički.
Šta ćete sa njim da radite dok ne donesete jer vi nemate uopšte instrument da neko može da donese odluku o udaljenju predsednika Državnog veća tužilaca i predsednika Visokog saveta sudstva. Niko to u državi ne može. Šta će se desiti ako se slučajno desi da jedno od ova dva visoka funkcionera budu u prilici da moraju da se udalje sa posla zbog izvršenog krivičnog dela? Šta će oni da rade u međuvremenu? Zamislite da se to desi u nekom periodu vanrednog zasedanja Skupštine, kada Skupština uopšte ne zaseda, ne možete da menjate zakon, šta ćete da uradite? Zar vam nije jednostavnije da prihvatite i ovaj amandman i onaj malo pre amandman na ovaj zakon o Visokom savetu sudstva i da vas ne boli glava i da ne razmišljate da li će eventualno da se desi nego da imate spreman zakon ako se zaista desi.
Dakle, predlažemo da amandman kolege Zorana Krasića usvojite radi poboljšanja teksta zakona i pravne sigurnosti u ovoj oblasti. Hvala.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospođa Radeta ima reč.

Nigde ne žurimo gospođo Đukić Dejanović, prijavljujem se uredno.
Član 1. odnosno novi član 9 v. govori o pravu na prigovor i predviđa u ovom vašem stavu, prvom, na odluku o udaljenju iz razloga propisanih u ovom prethodnom članu – izborni član Državnog veća ima pravo prigovora Državnom veću u roku od osam dana.
Mi smo predvideli, odnosno predložili u ovom amandmanu, opet kao u onom prethodnom zakonu na isti član, da ne sme da ostane ovaj deo iz razloga propisanih u članu 9 a. stav 3. ovog zakona zato što smatramo da ovde ne može da se pravi bilo kakva razlika u razlozima za udaljenje sa funkcije člana Državnog veća tužilaca kada je u pitanju pravo na prigovor. Ne možete nikome da uskratite pravo na prigovor, ma šta da je uradio. Govorila sam malopre o neprikosnovenom i jednom od najsvetijih prava, prava na odbranu.
Govorila sam malopre o neprikosnovenom, jednom od najsvetijih prava, pravo na odbranu. Dakle, ma šta da je uradio ovaj Boško Jakšić, kako se zove, ovaj koga ste uhapsili, ma šta da je uradio, ma koje krivično delo da je uradio, a vidi se da je u pitanju zloupotreba i neke velike pare, njemu ne može da se uskrati pravo na odbranu, njemu ne može da se uskrati pravo na prigovor. To ne može, a šta će on uspeti da dokaže ili šta će uspeti da dokaže tužilac, to je dalje stvar postupka.
Dakle, ne možete da birate iz razloga propisanih u članu ili nepropisanih, svako ima pravo na podnošenje prigovora i to svaki zakon mora da omogući. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Mirko Munjić ima reč.

Obzirom da je ovaj amandman koji je podneo kolega Dušan Marić u direktnoj vezi sa sledećim amandmanom, koji sam podneo, reći ću nekoliko reči o ovom njegovom amandmanu.
Kolega Dušan Marić je tražio svojim amandmanom da se u članu 1. u novom članu 9v, stav 2. reč "osam" zamenjuje rečju "tri". Dakle, radi se o roku koji se traži za podnošenje prigovora, odnosno za odlučivanje o prigovoru za člana Državnog veća tužioca koji je prigovorio na odluku Držanog veća.
U obrazloženju Vlada mu kaže sledeće: Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je rešenje iz Predloga zakona celishodnije, imajući u vidu da je stav 1. ovog člana 9v predviđen rok od osam dana za podnošenje prigovora, pa je identičan rok predviđen i za donošenje odluke po prigovoru. Kraći rok od roka iz Predloga zakona bio bi teško ostvarljiv u praksi, imajući u vidu da je Državno veće kolektivno telo, sastavljeno od 11 članova.
Dakle, gospođo Malović, koliko razumem ovo obrazloženje, osnovna stvar u njemu jeste da je Državno veće tužilaca kolektivan organ koji se sastoji od 11 članova i kojima bi bilo teško da u roku od tri dana dođu iz svog mesta do Beograda da bi u roku od tri dana odlučivali o prigovoru onog člana Državnog veća tužilaca. Mislim da je ovo krajnje neprimereno obrazloženje.
Ova Srbija nije, nažalost, toliko velika da se ne može stići u roku od tri dana. Da li vi znate da se u Beograd može stići iz krajnje destinacije na jug države u roku od tri, četiri sata? Takođe, sa severa do Beograda se može stići možda i pre. Rok od tri dana ne da je dovoljan nego je zaista primeren rok da se u roku od tri dana održi sednica Državnog veća tužilaca i da se na njoj odluči po prigovoru.
Šta će vama rok od osam dana? Rekao sam malopre i ponoviću zarad javnosti, sve što duži rok u ovako osetljivim stvarima sve je više mogućnosti da se nešto radi na neki drugi način, na neki način koji niko ne želi ili možda niko ne želi. Možda se to svesno radi, ne znam, ali zaista je to toliko osetljivo kada se radi o prigovoru onoga koji se odaljava sa funkcije Državnog veća tužilaca. To je toliko osetljivo iz razloga same odgovornosti tih ljudi koji su članovi ovako važnog državnog organa.
Zbog čega vam treba rok od osam dana da se Državno veće sastane? Zar nije rok od tri dana sasvim primeren rok da oni dođu iz svojih mesta i da održe tu sednicu Državnog veća i da odluče po prigovoru? Mislim da se ovde niste vodili nekim principima koji su zaista potrebni kada je u pitanju ovako važan slučaj. Mislim da ste trebali da prihvatite amandman koji je podneo kolega Dušan Marić.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.