Gospođo Malović, obzirom da se radi o analogiji sa predlogom izmena i dopuna Zakona o Visokom savetu sudstva, sve ono što je principijelno rečeno o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva važi i ovde kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o Državnom veću tužilaca. Da se nešto nepredviđeno ne bi desilo i u Državnom veću tužilaca za svaki slučaj donosite propise koji regulišu pitanje udaljenja sa funkcije člana Državnog veća tužilaca, jer zaista je očigledno, to svakim danom postaje sve očiglednije da vi, vaše ministarstvo, od početka te famozne reforme pravosuđa svaki mesec ili čak svaki dan prelazite iz jedne faze u drugu. Evo, i sada se ovde u kontekstu promene ovih propisa radi o tome da prelazite iz jedne faze kada je nešto do sada trebalo da se uradi pa jeste urađeno ili nije urađeno, u fazu kada nešto mora da se uradi i tu nema kompromisa. To se vidi očigledno i iz ovih propisa koje podnosite na usvajanje Skupštini i ne samo što nema kompromisa, tu nema milosti prema onima koji nisu poslušni. To se jasno vidi iz slučaja onoga Jakšića iz Visokog saveta sudstva. To se jasno vidi iz predloga ovih izmena i dopuna Zakona o Državnog veća tužilaca.
Uostalom, vi ste kako sudijama i tužiocima, tako i članovima Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca dali jednu jasnu poruku koju čak niste hteli da uvijete ni u oblandu, koju niste hteli da se tumači između redova, već ste je direktno kazali.
Da vas podsetim, rekli ste ko pokaže doprinos u reformi pravosuđa dobiće nagradu za svoj rad. Sa druge strane, ko ne odgovori tome na pravi način mi ćemo naći način kako će taj njegov rad da se vrednuje. Tu ste malo nešto uvili u oblandu, ali mislim da je svima jasno šta ste time hteli da kažete. Uostalom, i ovi propisi koje ovde predlažete to nam jasno ukazuju.
Ovde ste predvideli kao adekvatno Visokom savetu sudstva institut udaljenja sa funkcije člana Državnog veća tužilaca. Za svaki slučaj, kao bi se i u Državnom veću tužilaca desio slučaj kao i u Visokom savetu sudstva, kao slučaj Jakšića, potrebno je da postoji propis koji će nekog neposlušnog člana, nekog nepodobnog člana, nekog člana koji nema isti stav kao vi, koji ne razmišlja kao vi, koji ne razmišlja kao vaša EU odmah udaljiti sa te funkcije, sa funkcije člana Državnog veća tužilaca.
Amandmanom smo tražili, kao i u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva, da se u članu 1. u novom članu 9v stav 3. briše. Ovo je iz razloga što smo prethodnim amandmanom tražili da se rokovi za podnošenje žalbe, kao i rokovi za rešavanje po prigovoru skrate sa osam na tri dana.
Onda je potpuno normalno i logično da se u ovako kratkim rokovima sačeka na odluku Saveta odnosno na odluku Državnog veća tužilaca. Zašto smo tražili kraće rokove? Jednostavno, da se ne bi desilo ono što ova vlast već u dužem vremenskom periodu praktikuje. Prvo se neka vest kao afera pusti u sredstva javnog informisanja, a onda počinje medijska hajka, počinje medijski progon, počinje čitavo medijsko suđenje, donosi se i presuda.
Onda se onaj obično unapred osudi. Onda, posle toga, dolazi do onog pravog procesuiranja, koje je trebalo da bude prvo. Upravo zbog toga mi i tražimo, kao što sam rekao u prethodnom amandmanu, da se rok skrati sa osam na tri dana.
Gospođo Malović, zaista se ima utisak kada se sagleda vaša reforma pravosuđa i to sve od onog vremena kada ste 2008. godine, negde pri kraju godine, počeli sa tom famoznom reformom pravosuđa, da jednostavno, zaista bez malicioznosti i bez ikakve potrebe da se neko uvredi, vi kao da pravite vaše lično pravosuđe. Ne vi sami, već određena grupa ljudi. Ima se utisak da, po svemu onome kako vi radite tu reformu pravosuđa, želite da napravite neko svoje lično pravosuđe.
Uporno, dok vas i ovi iz Venecijanske komisije, EU, itd, upozoravaju na mnoge stvari povodom pogrešne politike, kada je reforma pravosuđa u pitanju, vi i na to čak ostajete nemi. Ali, nije nama što vi ostajete nemi na sve ono što vam dolazi iz EU kao kritika, baš nas briga za to i volimo što je to tako, ali jednostavno, vi ostajete nemi na argumentovane kritike koje vam mi ovde u Skupštini Srbije predočavamo.
Mi u iskrenost tih kritika koje vam dolaze iz EU zaista ne verujemo. Znate, i kada je u pitanju ovo Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva, ili pravosuđe u celini, šta njih briga za naše pravosuđe. Šta njih briga da li će se na pravi i adekvatan način urediti odnosi u Državnom veću tužilaca ili u Visokom savetu sudstva. Pa, koji je interes da neko tamo iz EU, neko ko nam otima 15% državne teritorije, ima zaista pravi i opravdani interes da se pitanje u oblasti našeg pravosuđa na pravi način i adekvatno reši?
Zato uporno insistiranje na usklađenosti sa propisima EU mislim da nema nekog posebnog uporišta i da nema uporišta u nekom zdravom rasuđivanju. Jer, ako je ta Evropa oslepela, pa ne vidi zaista patnje srpskog naroda na KiM, šta ćemo mi u takvoj Evropi? Zašta nama takva Evropa treba? Uostalom, većina građana to sada jasno i nedvosmisleno to sada vama i kaže, da ih Evropa i EU apsolutno ne zanima. Imaju ljudi mnogo svojih problema i mimo EU. Znaju da će se u toj i takvoj EU ti problemi samo nagomilati.
Zato i ova reforma pravosuđa, koju vi radite, zaista nije dobra i smatramo da i ovi predlozi, koje vi dostavljate Skupštini Srbije nisu pravi, nisu dobri i da ne idu u interesu Srbije i njenih građana. Hvala.

Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministar, nisam imao nameru da se javljam, jer posao opozicije i jeste da napada vladajuću većinu i da napada i ministarstva i sve što misli da je loše urađeno u ovoj zemlji, čak i za one stvari za koje ta ista opozicija zna da su jako dobro urađene, jer posao opozicije jeste da kritikuje vladajuću većinu.
Međutim, kritika treba da bude konstruktivna, da ponudi neka dobra rešenja, neke alternative. Smatram da je posao u oblasti pravosuđa urađen na najbolji mogući način, uz uvažavanje i struke i visoku profesionalnost svih ljudi u ministarstvu i da je tu svakako urađen najveći iskorak posle promena i posle uspostavljanja ove Vlade. Tako da, smatram da vam treba, pre svega, čestitati na svemu što ste uradili i smatram da svi ovi zakoni koje ovde donosite nisu rezultat bilo kakvih pritisaka i ucena, već rezultat spremnosti vladajuće većine da menja ovu zemlju i da sve institucije i segmente ovog društva uređuje po meri građana Srbije, u skladu sa potrebama našeg društva, a ne u skladu sa zahtevom koji nam neko ispostavlja.
Mi ne idemo, niti želimo da idemo u EU da bi se nekome dodvorili, niti donosimo zakone i sprovodimo reforme da bi se nekom svideli i dopali. Mi to radimo jer smatramo da je to dobro za građane ove zemlje. Apsolutno smo uvereni da najveću korist od posla koji radimo imaju građani zemlje ne samo za mandata ove vlade, već i za mandata budućih vlada. Sigurni smo da kada se bude završio naš mandat možemo biti ponosni na ono što smo uradili u oblasti reforme pravosuđa i jačanja institucija ove države. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanik Aleksandar Martinović i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodni poslanik gospođa Vjerica Radeta.

Ovo je amandman narodnog poslanika Aleksandra Martinovića. Ovi drugi, što se nas tiče, i nisu narodni poslanici. Znam da se vama to ne dopada, ali moram da iskoristim jednu depešu Vikiliksa koji podseća da je Miodrag Rakić još 3. novembra, to je Manter rekao 2008. godine, dobio nalog od Borisa Tadića, koji mu je dao zadatak šest meseci ranije da podstiče Nikolića da se raziđe sa SRS zato što će baza koja podržava SNS biti važna za napredovanje Srbije na proevropskom programu. Dakle, samo potvrda onoga što smo mi tvrdili stalno i podsećanje i to vas stalno podsećamo da je to grupa ljudi koja nije učestvovala na izborima i da ne mogu biti narodni poslanici. Prosto mi je neprijatno, Aleksandar Martinović se čita zajedno sa tom grupom.
Krećem o amandmanu, gospođo Đukić-Dejanović. Nemojte da se deranžirate, molim vas. Gospođo Malović, nismo dobili odgovor na pitanje, kada je u pitanju Tužilaštvo za ratne zločine, pa pitanje ponavljamo. U medijima smo informisani da je hrvatsko tužilaštvo pokrenulo postupak protiv Aleksandra Vasiljevića i kaže da se Aleksandar Vasiljević tereti po komandnoj odgovornosti za zlostavljanje civila i ratnih zarobljenika u pet logora na području Srbije i Hrvatske, a ovaj Živanović sa njim zbog toga što je znao za mučenje u logorima, ništa nije preduzeo da to spreči.
Pitali smo da se informišete kod ovog Specijalnog tužilaštva za ratne zločine, pošto je ovde gospodin Vekarić rekao da je optužnica poslata sudu preko pravne pomoći i da oni tada još uvek nisu primili i da ne mogu ništa da govore o njihovim sledećim koracima.
Podsećam da je u to vreme vaš državni sekretar Slobodan Homen izneo stav da nije vreme da se sada goni Aleksandar Vasiljević i zamislite, da li je vama zamislivo, mislim jeste, jer se desilo, vaš državni sekretar da kaže da nije vreme da se neko godini za ratni zločin.
Pitali smo vas i tražili od vas da se informišete kod gospodina Vukčevića, pre svega, zašto on ne pokreće postupak protiv Aleksandra Vasiljevića? Zašto se Aleksandar Vasiljević ne goni za ona krivična dela za koja može biti osuđen, a ne za ova za koja ne može biti osuđen, od krađe ogromne količine para iz Vukovarske banke, do napada na jevrejsko groblje 1991. godine na zagrebačkom groblju Mirogojno, do napada te iste godine na jevrejsku opštinu u Zagrebu, do činjenice da je taj Aleksandar Vasiljević lažni svedok u svim i zapravo to što je on lažni svedok u svim postupcima u Haškom tribunalu gde ga traže za svedoka, govori o tome da je to razlog zašto ga država Srbija i režim u Srbiji štiti?
Taj Aleksandar Vasiljević je odgovoran za zločin na Ovčari. On je tamo odveo tri pukovnika, odnosno poslao ih na Ovčaru i oni su tamo pod njegovom dirigentskom palicom organizovali zločin na Ovčari. Sigurna sam da vi to znate, da to znaju i gospoda Vekarić i Vukčević.
Zaista se postavlja pitanje - zašto se ne vode ti postupci, a Ovamo, sa druge strane, pokrećete postupke protiv ljudi koji su ni krivi ni dužni? Optužujete ceo srpski narod za zločin u Srebrenici, nazvali ste ga genocidom čak. Dakle, govorim o režimu, ali nećete da uradite ono što vam jeste posao. Govorim takođe o pre svega o Tužilaštvu za ratne zločine koji je vodio postupak za zločin na Ovčari ovde u Beogradu, pa je neke ljude ni krive ni dužne, poput Predraga Milojevića Kineza, osudio na višegodišnju robiju.
Gospođo Malović, morate kao resorni ministar da se zaista pobrinete u okviru onoga što jeste vaša nadležnost. Znamo da ne možete da se mešate direktno u rešavanje nekog konkretnog predmeta, ali imate nadležnost prava nadzora. Koristite to pravo. Koristite i nemojte na slepo da verujete svima ni u javnom tužilaštvu, ni državnom tužiocu, ni tužiocima i njegovim zamenicima za ratne zločine.
Verujte, ima toliko propusta u radu i tog tužilaštva za ratne zločine i Državnog tužilaštva i gospođe Zagorke Dolovac i slično. Ogroman broj krivičnih prijava, zbog ozbiljnih afera, zbog ozbiljnog kriminala određenih, boga mi, visokih funkcionera i vaše stranke i predstavnika vlasti i tajkuna, nalazi se u fiokama državnog tužioca. Ništa se ne preduzima.
Pitamo vas – šta se čeka? Kada će krenuti ta borba protiv korupcije i kriminala? Boris Tadić je najavljuje kada god se pojavi na televiziji. Kada god mu zatreba da mu malo poraste popularnost, izađe i kaže da će biti opasna akcija borbe protiv korupcije i kriminala. Pitamo – kada? Korupcija i kriminal i dalje cvetaju. Državno tužilaštvo, odnosno javna tužilaštva ne rade svoj posao na način kako bi trebali da rade. U direktnoj su zavisnosti od izvršne vlasti.
Naravno, vi ste to i zakonom namestili. Kada ste donosili zakon, upozoravali smo vas da ne smeju tužioci da budu pod direktnom kontrolom Vlade Republike Srbije, da ne sme Vlada Republike Srbije da ih predlaže. Niste nas slušali.
Imate sada, a nemate vi, nego imaju problem građani Srbije i država Srbija što ne funkcioniše pravosudni sistem. Država u kojoj jedan od najjačih stubova ne funkcioniše ne može imati napretka. Sada vas upozoravamo i ovim amandmanima, uradite bar ovaj zakon za slučaj da vam se desi neki novi Blagoje Jakšić. Uradite to zakonom, da ga zakonom spremno dočekate.
Vi ste u ovom članu gde je kolega Martinović tražio amandmanom da se briše ovaj vaš stav 3. člana 9v, predvideli da se briše stav 2. člana 45, koji kaže da se odlukom o ne pokretanju postupka može izreći mera udaljenja do okončanja postupka za razrešenje. Isto važi kao i za državu, kao i za Visoki savet sudstva.
Morate da prihvatite činjenicu da to nisu obični činovnici, članovi državnog veća tužilaca. Oni nisu obični činovnici, već su to ljudi koji su sve tužioce u Srbiji izabrali, odnosno predložili, tužioce i zamenike javnih tužilaca. To je ta grupa ljudi koja čini Državno veće tužilaca.
Znate da su sve sudije i tužioci razrešeni, pa dasu oni ponovo birani. To su ljudi sa ogromnom količinom moći, koji ste takođe vi zakonom dozvolili, zato što ste izmislili izbor sudija i tužilaca iz Narodne skupštine. Da, samo prvi izbor je u Narodnoj skupštini. Da li je tako? Tako je. Ne znam što me tako gledate, kada znate da sam u pravu. Naravno, znam šta je osnov.
Ono što može da se uradi, jeste da se prihvati ovaj amandman da dobijete bar u ovom delu jedan ozbiljan tekst zakona koji vas neće iznenaditi, ako se ne daj Bože desi ponovo neki Bogdan Jakšić. Mi to zaista ne priželjkujemo, verujte. Mi ne priželjkujemo da saznamo da je i u Državnom veću tužilaštva bio neko ko je, još uvek neću da ga zovem kriminalcem jer se još uvek vodi postupak, on je samo optužen i videćemo da li će biti osuđen za krivično delo, mi ne želimo da se desi još neko ko je počinilac krivičnog dela da se ispostavi da je bio član Državnog veća tužilaca ili Visokog saveta sudstva. Ali, ako se desi, sačekajte ga spremnog sa zakonom.

Gospođo Radeta, istine radi, samo neke činjenice. Postupak za sabirni centar Begejci se vodi u Hrvatskoj. To je jedna činjenica. Druga je, Mirogoj, a ne Mirogojno je naziv groblja u Zagrebu. Dakle, Mirogoj.
Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč. Imate još šest minuta.

Brzo ću.
Dame i gospodo narodni poslanici, zaista nemam običaj da se javljam da diskutujem po temama koje su iz ove pravne oblasti ili pravne regulative. Smatram da SRS ima ljude koji o tome mogu kompetentno i umeju da pričaju. Ali, ono na šta ne mogu da prećutim a to je kad bilo ko ili sa bilo čije strane dođu hvalospevi na reformu pravosuđa u Srbiji, od kako je počela da se sprovodi od 2008. godine od mandata ove vlade.
Sve ono što smo govorili, inkriminišući koncept Vlade, od usvajanja Zakona o mreži sudova na ovamo, zaista se u praksi potvrdilo da smo bili u pravu, od funkcionisanja sudova geografski, pa do suštinski, kako vi to pravnici kažete, ono što se tiče merituma vašeg funkcionisanja i vaših obaveza i poslova. Naravno, i hvala Bogu SRS nije učestvovala u kumovanju i izboru sudija tužioca itd, smatramo da politika u tome nema šta ni da traži, u tom jednom bolesnom ili patološkom smislu, ali puni smo papira koji dokazuju naše tvrdnje, a ne tvrdnje da ste reformu pravosuđa sproveli kako treba.
Ono oko čega možemo da se složimo jeste da je ovo vaš maksimum. Mi se samo bojimo, u strahu razmišljamo o tome kako bi pravosuđe u Srbiji izgledalo da ste to radili prosečno ili sa minimumom snage, ako je ovako pravosuđe uređeno sa vašim maksimumom politične snage i volje.
Ovo su papiri, gospođo ministar, za vas, zvanični dokumenti sudova kojima vi rukovodite, od 13. oktobra 2011. godine, u Prekršajnom sudu u Vranju, odeljenje u Vladičinom Hanu, doneto rešenje o zastarelosti 15 predmeta za period od 1. januara 2011. godine.
Među ovim predmetima su predmeti koji se odnose na lokalne funkcionere opština u kojima deluje Osnovni sud u Vranju. Zamislite to. Među ovim prekršajnim predmetima nalaze se predmeti koje je pokrenula tržišna inspekcija, državni organ. Državni organ pokrene, protiv nekog nađe nalaz, nađe grešku, problem. Sudovi neće da sude, neće da rade zato što se na njih vrše politički pritisci jer su politički birani i postavljani. To je problem.
Evo vam opet iz javnog tužilaštva, opet isti problem, jedno javno preduzeće već tri godine u Surdulici, komunalno preduzeće, naplaćuje cene suprotno zakonu. Pokrenete postupak i javni tužilac ili neki tamo iz tužilaštva vas obavesti, biće odlučeno nakon dobijanja odluke Ustavnog suda. To je od 1.12.2010. godine.
Onda dobijete odluku suda, odluku upravnog suda, gospođo ministar, 24. marta 2011. godine, krije se tri meseca, ne možemo da dođemo do odluke upravnog suda - do dana današnjeg niko ne odgovara za činjenicu niti je pokrenut postupak protiv nekoga ko mimo zakona naplaćuje određene komunalne usluge građanima opštine Surdulica.
Ja se sada pitam – gde su ti epohalni rezultati reforme sudstva? Da ne ulazim u teška krivična dela itd, ovo su prekršaji, može se reći, kako vi pravnici kažete – bilo je sticanje bez osnova. Ali, ako je ovo ogledalo nadljudskih i epohalnih napora i uspeha režima da unapredi i reformiše pravosuđe, mi se zaista naježimo na pomisao kako bi to izgledalo da ste to uradili ne bez nego sa pola snage. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarko, nisam razumeo ko je podneo amandman i šta kaže u amandmanu, ali sam dobro razumeo obrazloženje amandmana i činjenice koje su ovde iznete. Znate, neko može o reformi pravosuđa govoriti sagledavajući i iznoseći ovde pojedinačne slučajeve i uvek će u pojedinačnom postupanju sudija biti možda nekih nepravilnosti, uvek će biti tih sporadičnih slučajeva za koje se može svako uhvatiti i paušalno diskvalifikovati pravosuđe.
Ali, kada govorimo o onim suštinskim merama kojima je doprinela reforma pravosuđa, ako govorimo o borbi protiv organizovanog kriminala, ako govorimo o onome što je uradilo Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravde, zadajući odlučujući udarac organizovanom kriminalu, kada smo ovde u ovom parlamentu doneli Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom za koji neke poslaničke grupe, možda svesno, možda nesvesno, nisu glasale, kada govorimo o onome što je urađeno da se te organizovane kriminalne grupe koje su predstavljale zlo za našu državu i društvo stave na mesto koje zaslužuju, da se izvedu pred lice pravde ti organizovani kriminalci, kada smo dobili čestitke iz sveta za uspehe naših bezbednosnih službi i Tužilaštva za organizovani kriminal, lako je iznositi paušalne ocene da stanje u pravosuđu ne valja.
Danas sam čuo argument koji kaže da se povećava broj postupaka pred Evropskim sudom za ljudska prava. To govori o svesti građana da mogu da podnesu žalbe i tom sudu, ali, sa druge strane, podsetiću vas da ja u jedno vreme nisam mogao da se žalim na rešenje o pritvoru, a kamoli da se žalim nekoj višoj instanci što mi je taj pritvor neosnovano određen. Da ne govorim o nekom vremenu kada su ovom zemljom harale organizovane kriminalne grupe i kada su čak imali i epitete tipa – gospodin Legija, ili neke druge epitete koje su dobijali.
Mislim da je u pravosuđu urađen ogroman posao i da smo svi zajedno, kao vladajuća većina, i to sve političke stranke koje čine tu vladajuću većinu, zaista dali jedan vrlo značajan doprinos reformi pravosuđa i da se ta reforma pravosuđa i taj značajan doprinos ogledaju u činjenici da u Srbiji više nema organizovanih kriminalnih grupa, da te organizovane kriminalne grupe više ne učestvuju u pranju novca kroz procese privatizacije, da te organizovane kriminalne grupe strepe od onih mera koje smo doneli kao što su oduzimanje imovine stečene kriminalom, da smo doneli taj zakon koji se odnosi na ljude koji se bave politikom i javnim poslom i da ti ljudi moraju biti svesni činjenice da ako naprave prekršaj mogu da odgovaraju za krivična dela. U pripremi su i nova zakonska rešenja koja će kvalifikovati nova krivična dela, kao što je namerno vođenje firme u stečaj, za koja će takođe biti propisane ozbiljne kazne.
Kada sve to posmatramo na globalnom nivou, mislim da je sve to i te kako dobra slika Srbija i da Srbija više nije zemlja koja predstavlja poligon za iživljavanje kriminalnih grupa, već je zemlja u kojoj je moguće ostvariti i dostići pravdu. Naravno, ima mnogo predmeta zaostalih iz prošlosti. Ima mnogo slučajeva koji se godinama razvlače po sudovima. Još uvek ima potrebe da se vrši nadzor sudova, da se stalno utiče na svest sudija. Naravno, ima i sporadičnih slučajeva gde će neko, tužilac ili sudija, možda se ogrešiti o zakletvu koju je položio kao sudija ili kao tužioc pa će učiniti nešto što nije dostojno te funkcije koju obavlja, ali, opet kažem, to su sporadični slučajevi.
Generalno, naše pravosuđe se kreće u dobrom pravcu. O tome govori brzina procesa, o tome govori, između ostalog, i broj zakona koje smo doneli i koji se primenjuju, koji nisu doneti samo kao zakoni koji bi bili mrtvo slovo na papiru. I na kraju, to govore i efekti te reforme.
Samo da vam kažem da je po Zakonu o oduzimanju imovine stečene kriminalom u državni budžet ubačeno nekoliko stotina miliona evra, što kroz novac, što kroz materijalno-tehnička sredstva koja su data, od narodnih kuhinja preko najsiromašnijih i najugroženijih grupa stanovništva, pa do državnih organa i institucija koje se bore protiv organizovanog kriminala.
Još jednom kažem – sve čestitke na hrabrosti da se neke mere sprovedu. Sve čestitke ljudima u Ministarstvu pravde koji su preuzeli odgovornost da u oblasti pravosuđa stvari urede po meri savremenog čoveka. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Milorad Buha i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha. Imate još minut i po od poslaničke grupe.