Gospođo Đukić-Dejanović, mi obično dobijamo od Vlade izveštaj sa mišljenjima o amandmana. Kada nam dođe ovde neki ministar, pa kad kaže - ja sam tako pristupačan za saradnju, ja ću vama da usvojim amandman, onda ubuduće to shvatite sa rezervnom, jer amandmane samo prihvata Vlada, a ne ministri. To je prva stvar.
Sad, vi iz G17 plus, kada ćete onih 1.000 evra da date? Don Ćiriću, i vaš partner don Makijoni, kad ćete onih 1.000 evra građanima Srbije da date? Šta je sad? Ne znate. Pa, kako ne znate, jel Mlađa reko da je lagao da bi Tadić izabran bio za predsednika? Kada ćete da skinete ono crnilo sa onog ugovora sa Fijatom?
Sad možda pričate tu, lepa očekivanja, pa svi imaju lepa očekivanja. Ako se takmičimo u lepim očekivanjima, za dve klase ima da vas pobedim. To vam u startu pričam. Ali, manite se toga, vi iz G17 plus, vi ste već pročitani.
Sada, pošto ste veliki eksperti, molim vas, evo, gospođo Kolundžija, pogledajte mišljenje Vlade, pod rednim brojem 6. do rednog broja 17. i 18, na 10 mesta piše isto obrazloženje - amandman se ne prihvata iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana pod rednim brojem 6. Tolika ekspertska znanja, tolike škole, fakultete, sertifikate, 16 stranih jezika, samo što još, ne znam šta da kažem, i obrazloženje povodom amandmana, Vladino mišljenje je - zbog razloga pod rednim brojem 6.
Kako vas nije sramota da prema Narodnoj skupštini? Posvetite malo više pažnje. E, sad, zašto ovaj moj amandman niste usvojili meni, uopšte nije jasno. To je član 3. Pogledajte, hteo sam samo malo da vam skrenem pažnju da se popravite. Nisam hteo da diram ceo član, a ceo član, ko će da ga razume, ne znam. Kaže - ovaj zakon se ne primenjuje na javno-privatno partnerstva, a Zakon je o javno-privatnim partnerstvima, sa ili bez elemenata koncesije, ako bi uspostavljanje javno-privatnog partnerstva zahtevalo stavljanje na uvid informacija, čije bi otkrivanje ugrozilo vrednost Republike Srbije. Dva, tri, korektno slažem se sa ova tri razloga, ali zar vam nije bilo bolje da krenete rečenicu ili prva rečenica da bude - u smislu ovog zakona javno-privatnim partnerstvom se ne smatra, pa, jedan, dva, tri i prihvatite ovo što vam je Srpska radikalna stranka podnela pod brojem četiri?
Šta smo mi tražili pod četiri? Predmet tog partnerstva bila je eksploatacija prirodnog bogatstava, odnosno dobra u opštoj upotrebi, kojim se ugrožava životna sredina ili bi moglo izazvati druge štetne posledice po zdravlje ljudi. I šta je loše u amandmanu? Da li može neko da kaže - šta je loše u amandmanu? Štitite telekomunikacije, da nisu za javno-privatno partnerstvo, mi štitimo prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa, za koja smatramo da nisu za javno-privatno partnerstvo, pogotovo ukoliko postoji velika sumnja da može da se ugrozi životna sredina.
Zašto niste usvojili amandman? Šta smo mi amandmanom upropastili od onoga što ste vi predložili? Nema. Šta je odgovor Vlade? Evo, ekspert, onaj što šapuće o ovome. Kaže - amandman se ne prihvata iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana pod rednim brojem 6. a to je amandman Milorada Vuke, a onda kod Dragana Stevanovića, na njegov amandman isto zbog Buha, kod Krasića isto zbog Buhe, Jeremića zbog Buhe, Dejana Mirovića zbog Buhe, pa verovatno Vjerice i tvoj, pa čak i Arsena Đurića, amandman zbog Buhe, ni Škrbićev ne može zbog Buhinog amandmana. Što ste trošili ovaj papir? Pa, tolika ekspertska znanja.
Hoću da vas izvezem u Evropsku komisiju, da i njih sredite kao nas što ste sredili. Kamen neće ostati od Brisela kada se Ćiriću vi i vaša ekipa pomamite tamo. To nema šanse da ostane.
Kada dođe don Mlađa, don Boris, don Makijone, nema ništa da bude. Cela Srbija čeka da vas izveze. Uostalom, vi imate seritifikate. Mlađa je bio najbolji ministar finansija. Doduše, krenuo je od Narodne banke. Sada se nešto muva po mesnim zajednicama. Vidim sledeće nedelje krećete po ulicama i po stanovima. Nešto vam pukla ta politika. Nešto vam ljudi ne veruju.
Sad, ovo javno-privatno partnerstvo, mnogo ste daleko, gospodine Ćiriću, u obrazlaganju toga otišli. Gde nađoste da javno-privatno partnerstvo može biti investicija izgradnja osnovne škole? Na osnovu kog propisa ste došli do te ideje, kada je izgradnja tih objekata u isključivoj nadležnosti države i lokalne samouprave?
Sada mi kažite – koji bi bio interes privatnog partnera da učestvuje u izgradnji osnovne škole koja je neprofitabilna institucija? Zašto bi on ušao u partnerski odnos, ugovorni i institucionalni i koje bi on to interese zadovoljio, ekonomske, finansijske, i neke druge? Možda bi pokazao društvenu odgovornost, društvenu solidarnost, kao što je "BK" imao svoj fond, pa i Mišković ima svoj fond. Ali, koliko para, toliko muzike. Kod njega je banka ovolika. On kada vam da banku, hiljadarku morate da mu vratite. Zato ima i zato oni duguju pet milijardi evra državi, po osnovu poreza, doprinosa.
Kada vidite koliko nam duguju ovi tajkuni, nama nijedan zakon nije potreban, nama ni Fijat nije bio potreban. Umesto don Makijonija, mogao je don Miškovići. Šta fali? Batočina je tu vrlo blizu Kragujevca. Može malo da pokaže društvenu odgovornost. Mogao je da pokaže. Beko, Beko je nekada imao iskustva tamo, on je ono "Koral in". To je njegovo bilo, u njegovo vreme. Imali ste eksperte i em eksperti i em pare, em znaju da izvoze.
Koliko rekoste ono da će da se napravi vozila? Ako sam razumeo, 200 hiljada, tako rekoste? Preporučio bih vam da noge izvadite iz lavora.