TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 28.11.2011.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA

4. dan rada

28.11.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:35

OBRAĆANJA

Mićo Rogović

Napred Srbijo
Zahvaljujem gospodine Novakoviću.
Evo ja ću pokušati posle nešto više od par časova istorije da se vratimo realnosti Predloga zakona o rehabilitaciji. U jednom trenutku da napravim digresiju. Nadam se da se ministarka neće naljutiti. U jednom trenutku mi se učinilo da je i vas uhvatila ova sportska ministarska epidemija pa poznajući sve što ste u ovoj Skupštini uradili, zaista bili prisutni vezano za zakone koji su dolazili iz okvira vašeg ministarstva i vašu prisutnost, prevario sam se u svemu tome.
Hoću da kažem da je neozbiljno da se bavimo u ovako teškim trenucima, u veoma odgovornim resursima svojih ministarstava, da se bavimo i određenim granama sporta. Ali, dobro to je za neku drugu temu.
Predlog SNS, poslaničke grupe jeste da se član 3. Predloga promeni u stavu 1. da se ubaci nov stav 2 i da se izvrše u tom kontekstu izmene. S obzirom da to niste prihvatili, odnosno kad bi bilo prihvaćeno u stavu 3. U članu 3. stav 1. šta je bitno. Bitno je da se ovako jedan širok pojam utvrđivanja ništavnosti odnosno nepotpune važnosti akata i radnji kojima su lica iz člana 1. ovog stava lišena života, slobode itd. uokviri u smislu ovoga zakona, odnosno da se naglasi da je rehabilitacija u kontekstu odnosno u smislu ovog zakona, jer vi znate gospođo ministre, po važećem krivičnom zakoniku o izmenama koje su bile da ovaj termin i pojam rehabilitacije i ono što je predviđeno ovim zakonom nije isto i nije potpuno isto ono što je predviđeno Krivičnim zakonikom Republike Srbije.
Niste imali razloga, da recimo, delove ovog amandman na predloženi član ne prihvatite, premda smo mišljenja a ja ću pokušati da vam obrazložim da i ono što smo pokušali novim stavom 2. da dodamo, a to je da se ne mogu rehabilitovati lica koja su kažnjena za političko, versko ili ideološko delovanje koje prema propisima predstavlja kažnjivo delo ili za političku saradnju sa neprijateljem u toku rata, uklapa u kontekst predloga zakona i ne vidim razloga zašto niste dozvolili da se prihvati, odnosno da u tekstu stoji i jedan novi stav.
Da napomenem da ne može ovako širok pojam, znači rehabilitacije u smislu političkog, verskog ili ideološkog delovanja biti kao što stoji u predlogu člana 3. Predloga zakona, jer i dan danas imamo situacije i na području naše zemlje i na području nekih razvijenih demokratija Evrope kada premijer kaže, ja se stidim ovakve zemlje, da ne govorim zemlje u kojoj se takve situacije dešavaju i da su određene radnje, a koje su vezane za ideološko, versko ili političko delovanje kažnjive zakonom tih zemalja, međunarodnim pravom, a i zakonom vezanom za krivični zakonik, odnosno naše zakone i propise Republike Srbije.
Po predlogu ovog zakona o rehabilitaciji stoji bukvalno da bi ta lica kod nas mogla tražiti rehabilitaciju, odnosno mogla biti rehabilitovana. Još jednom da napomenem da je to i članom 423. stav 2. važećeg Krivičnog zakonika i predviđeno, odnosno da je saradnja sa neprijateljem krivično delo, a kao takvo delo i klasično delo krivično delo, poznato je vekovima, znači nije novina niti u međunarodnoj pravnoj praksi niti u našoj pravnoj praksi.
Primedba na stav 2. odnosno po našem predlogu stav 3. jeste da se mesečna novčana naknada, odnosno poseban dodatak iz teksta briše ako imamo situaciju kao što smo u načelnoj raspravi gospodin Momirović i ja i deo drugih poslanika pričali o ovoj situaciji, da je u Srbiji bar jedno deset minimalno deset posto građana na ivici krajnje životne, dnevne egzistencije i na pragu siromaštva, a prema predlogu zakona u članu 22. naknada se dodeljuje licima kojima je priznat poseban staž u trajanju od osam godina. Kako ako je četiri godine onda se to udvostručava i imamo da je visina te nadoknade 50% visine prosečne plate u prethodnoj godini, a ekonomisti mogu lako doći do činjenice da ta vrednost tih 50% nadoknade iznosi otprilike jedne dobre prosečne penzije u Srbiji.
Ako imate situaciji da se prosečna penzija u Srbiji zarađuje za period od 40 godina, onda imamo deo stanovništava koji u Srbiji je u velikom broju, nažalost, od 30 godine, punih 30 godina radnog staža ostao bez posla i treba da čeka još 10 godina, pitanje je da li će da preživi ili ne, da dobije tu starosnu granicu da bi ispunio uslove za penziju. Zaista mislim da se i sa situacijom ekonomske krize i teške stabilnosti i budžeta Republike Srbije i kompletne situacije u privredi ne mogu stajati ovakvi parametri. Zato smo predložili da ova još jedna nadoknada u visini od 10%, s obzirom na situaciju da je već ovaj staž udvostručen, da je od četiri, osam godina predloženo zakonom i da je po članu 22. to visina 50% prosečne nadoknade iz prošlog meseca, mislimo da još jedan poseban dodatak od 10% zaista je veliko opterećenje na leđa, odnosno na breme građana Srbije, koji zaista sve teže žive i sve teže i teže funkcionišu.
Mislim da to nisu argumenti protiv lica koja su predviđena u ovoj kategoriji lica koja trebaju da se rehabilituju, već jedni normalni okviri trenutka i vremena u kome živimo. Nalazimo se i u vreme jedne privredne nestabilnosti, nestabilnosti budžeta Republike Srbije i realni okviri dovođenja u istim. Zahvaljujem.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Janković, Zlata Đerić i Miroslav Markićević.
Gospođo Đerić, izvolite.
...
Nova Srbija

Zlata Đerić

Nova Srbija
Podneli smo amandman kao poslanička grupa NS gde smo tražili preciznije određenje člana 3, jer u prvom stavu se kaže  –  Rehabilitacija je utvrđivanje ništavnosti, odnosno nepunovažnosti akata i radnji kojima se lica iz člana 1. stava 1. lišena života, slobode ili drugih prava iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga.
Mi smo stavili primedbu upravo na ovaj termin "utvrđivanje ništavnosti", odnosno na njoj smo insistirali a "nepunovažnost" da se briše, odnosno da se brišu reči "odnosno nepunovažnih", jer utvrđivanje ništavnosti ili određivanje nepunovažnosti nisu isti sadržaj pojma, a punovažnost ovih odluka po kojima su lica lišena slobode, prava, imovine i života je i te kako važeće i sprovedeno je.
Dakle, ne možemo utvrditi da su to bila nepunovažne odluke, one su bile punovažne i one su kao takve sprovedene, ali sada možemo da utvrdimo, odnosno da ovim zakonom ih poništimo, što i jeste na neki način cilj ovog zakona.
Dakle, mi smatramo da upravo ono što ste vi nama obrazložili kao razlog za odbijanje amandmana, da je ovo preciznije. Smatramo upravo da je ovo preciznije, ako se ova reč, odnosno, ako se termin "nepunovažan" izbriše iz oba stava ovog trećeg člana. Dakle, to će ga učiniti preciznijim.
Nepunovažan, nije tačno, oni su bili punovažni u vremenu u kom su sprovedeni, utvrđeni i sprovedeni. Neko je po tim odlukama izgubio i slobodu i prava i imovinu i život po tim tada punovažnim odlukama tadašnjeg zakona, tadašnjih institucija. Bez obzira da li je to bilo pravedno ili ne, to je zakon, postoje manje ili više pravični zakoni. Oni su po nekoga uvek nedovoljno pravedni i moramo samo da uvažimo ono što jeste činjenica i ono što jeste u stvari prava pravna forma. Hvala vam.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Omerović.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Meho Omerović

Za evropsku Srbiju
Zahvaljujem. Ovaj amandman u suštini govori o tome u kakvom je stanju država Srbija. Da li je država Srbija bogata država? Nije. Da li imamo 750 hiljada nezaposlenih? Imamo. Da li je 140 hiljada ljudi, faktički na donjoj granici siromaštva? Da li građani imaju problem kako da prežive od prvog do prvog? Imaju. Prema tome, da li imamo siromašnih? Imamo. Da li imamo socijalno ugroženih? Imamo. Da li imamo dece i nekih drugih građana države Srbije, kojima je potrebna pomoć i koju dobijaju iz budžeta države Republike Srbije? Imamo.
Dakle, ako su to sve činjenice, onda je zaista začuđujuće da se u Predlogu zakona osobama koje će imati možda pravo, ako se ovaj zakon usvoji na rehabilitaciju, a vezano i za restituciju, ne samo vreti imovina koja je oduzeta na osnovu nekih presuda 1946 itd, ne samo da će biti rehabilitovani, dakle, dobiti moralnu satisfakciju, ne ovde se ide i korak dalje, u tako siromašnoj Srbiji mi sada tim ljudima treba da obezbeđujemo i novčanu nadoknadu, naknadu kako kaže u zagradi posebni dodatak kao i pravo na obeštećenje za materijalnu i nematerijalnu štetu.
Predlažem da se ova odredba briše. Razlog je vrlo prost i svima lako razumljiv, ali pokušaću u četiri, pet rečenica da obrazložim ovo što sam predložio, jer privredno ne razvijena Srbija i njeni građani nisu u mogućnosti da u narednim budžetima 2012, 2013, 2014. godine itd, obezbeđuju sredstva kojim bi se isplaćivali posebni dodaci i obeštećenja za materijalnu i ne materijalnu štetu.
Ovakvim isplatama bi moglo doći do daljeg ekonomskog propadanja, odnosno naše ekonomski moći i Srbije u celini u kojoj se beleži i pad industrijske proizvodnje i nedovoljni privredni razvoj.
Mislim da svi mi, bez obzira da li smo poslanici vladajućih stranaka ili smo iz opoziciji, kao narodni poslanici nemamo pravo, građani nas nisu birali da bez sagledavanja sveukupnih finansijskih prilika u našoj zemlji donosimo zakone kojima ćemo većinskom delu stanovništva, bez ekonomske, jasne i precizne analize dodatno nametnuti određene obaveze. Zašto to kažem? U obrazloženju koje je dao predlagač, za ovaj zakon se kaže da nisu potrebna dodatna finansijska sredstava kako bi se ovaj zakon sproveo. Meni to nekako, da se najblaže izrazim, nije jasno. Stoga sam predložio da se ove odredbe brišu.
Naravno, ima mogućnosti u kompilaciji sa amandmanom koji su podnele druge kolege poslanici da se tu napravi neka distikcija, da tako kažem, da se dođe do neke formulacije koja bi bila i primerenija i poštenija. Znam vrlo dobro da je jako malo ljudi koji će na osnovu ovoga potraživati to pravo i koji će biti u mogućnosti da to pravo iscrpe, mislim na novčanu naknadu, ali odredba kojom se u obrazloženju Vlade, zbog duševnih boli daje mogućnost potomcima tih istih ljudi da primaju to novčanu nadoknadu, naprosto je neprihvatljivo.
Stoga sam predložio da se ova odredba briše i da se ukine mogućnost da mi iz ovakvog siromašnog budžeta države Republike Srbije izdvajamo i dodatna sredstva za ovu namenu, ma koliko ona bila mala, ako bi to neko hteo da polemiše i da odgovara na ovo o čemu pričam. Naprosto, mislim da je princip u pitanju, jer ne smemo takvu poruku da šaljemo našim građanima.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Vlada je prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Vrlo kratko ću da prokomentarišem ponašanje podnosioca Predloga zakona. Usvojena su svega tri amandmana i ni jedan od njih ništa suštinski ne menja, upravo onako kako je gospodin Varga i očekivao. Usvojen je jedan amandman gospodina Mehe Omerovića gde se radnja pisanja proširuje i na radnju govora. Jedan se amandman poslaničke grupe Napred Srbijo usvojio, gde kažete da ste prihvatili amandman zato što je naše rešenje preciznije.
Prosto, ne bih da likujem, nemam mesta, jer je zakon loš, ali nemojte da kažete preciznije, ako je reč o ispravljanju očigledne greše. Rešenjem iz člana 4. ste napisali da pravo na rehabilitaciju ima lice iz stava 1. član 1. ovog zakona, čime ste zaboravili druga lica koja drugim članovima zakona imaju pravo na rehabilitaciju. Mi smo to ispravili. Očigledno je reč o nemaru, površnosti, ispravljanju greške.
Nemojte reći preciznije. Recite očigledno je reč o propustu koji je ispravljen i apsolutno nema nikakvih problema. Znači, zaista je neophodno da nešto ne nazivate - naše rešenje je preciznije, ako je ono suštinski drugačije.
Ako se mi vrlo lako i lepo razumemo da zamenimo termin - pomagača i saradnika, bez obzira iz koje smo poslaničke grupe, pa valjda i vi kao Vlada morate prema nama poslanicima morate da imate dovoljno obzira, dovoljno profesionalnosti, pa da stvari nazovete pravim imenom. Da kažete – prevideli smo, brzina je, ovo je plod kompromisa, pokušali smo da sve zadovoljimo i umirimo i desio se propust. Inače bi bilo da dajete prava nekim drugim članovima, a u stvari, vi ovakvo zadržavanje člana 4. to onemogućilo.
Smatram da morate da shvatite da smo mi kao opozicija neko ko želi da popravi zakon koji će stupiti na snagu. To što se naš kolega Meho ponaša danas kao da je opozicija, to je dobrodošlo vrlo zanimljivo, malo interesantno. Kritikuje vlast, Bogami, više nego i neke opozicioni poslanici, ali mi to pozdravljamo. Bilo bi dobro da Vlada malo i čuje, ali i pročita primedbe koje stoje u obrazloženju ovih amandmana.
Znači, amandman je usvojen, ne zato što smo dali preciznije rešenje, nego zato što je ispravljena očigledna greška, propust. Nije to nikakva naša pamet. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika, poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)

Mićo Rogović

Napred Srbijo
Zahvaljujem gospodine predsedavajući, član 5. bavi se zakonskom rehabilitacijom i mi smo tražili izmenu u članu 5. u stavu 2. u tački 1) Predloga, da se reč "zakonom" zameni sa rečima "propisima i odlukama nadležnih organa". Zašto? Zato što u pomenutoj tački stoji da za delo koje u vreme izvršenja radnje nije bilo određeno zakonom kao kažnjivo delo ili kaznom kojom vreme izvršenja dela nije bilo propisa.
Da li je moguće za Drugog svetskog rata da budu donošeni zakoni? Koji je to organ koji je u tom trenutku mogao da donosi zakone? Nije postojala Skupština kao takvo telo da bi donosila zakone. To sam vam i u prethodnoj raspravi govorio. Nemoguće je da su u tom periodu donošena neka druga akta i propisi nekih organa koji su, hteli mi to da priznamo ili ne, ili bez obzira za koga neko navija u određenom periodu, bili legitimni na tom prostoru, na prostoru i Srbije i na prostoru Jugoslavije.
Ne možemo, samim tim, da dela koja su kažnjiva u skladu sa tim propisima da eliminišemo i da sve ono što nije bilo zakonom predviđeno, a bilo je nemoguće predvideti na prostoru gde je trajala i revolucija, i oslobađanje od okupatora, da budu donošeni, gospođo ministre, zakoni.
Nemoguće je u takvim vanrednim okolnostima donositi zakone. To odlično znamo iz istorije i iz cele situacije. Zato smo reagovali i tražili da se u tački 1) stava 2. člana 5. izvrši korekcija i umesto reči "zakonom", da se zamene rečima "propisima i odlukama nadležnih organa".
Znamo da su nadležni organi donosili propise i odluke u tom periodu. To je arhivirano i to je opšte poznato. Ne možemo sve to eliminisati. Ispada da sve ovo radimo na teret i građana Republike Srbije, i Srbije i Jugoslavije na uštrb nekog drugog.
Ako stvari zaista gledate samo tako, u krajnjem slučaju, takva situacija ispada. I u ovom trenutku sa ovim stavom ne branimo državne interese Republike Srbije, bez obzira o kom periodu se radi.
Tražili smo brisanje propisa u tačkama 2 – 5), zato što ih sadašnji Krivični zakonik Republike Srbije poznaje. Poznaje krivična dela neprijateljske propagande, zlonamerna i neistinita prikazivanja itd. Zar to nije krivično delo? Zar to je poznaje sadašnji Krivični zakonik? Ili, trgovina u određenom trenutku, krijumčarenje robe? Imamo i situacije da neki koji u svojim dosijeima imaju da su trgovali vojničkim košuljama, danas, na žalost, takva je situacija, vode razno razne boračke organizacije. To je bilo kažnjivo u tom trenutku, a to je kažnjivo i po sadašnjem Krivičnom zakoniku Republike Srbije. Zato nema smisla, kada je sve to regulisano Krivičnim zakonikom, da se posebno za određeni period navodi, vezano za tačke od 2 – 5).
Šta je posebno zanimljivo u tački 5) za krivično delo iz člana 2. Zakona o zabrani izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i razdora, ako je učinjeno samo radnjom pisanja. Znači, ono što je usmena reč je kažnjivo, a pisana nije kažnjiva. Ja sam usmeno izneo reč nekoga ko je to napisao. Moja reč je kažnjiva. Onoga ko je napisao, nije kažnjiva.
Opet kažem da naša pravna praksa, niti Krivični zakonik ne poznaje ovakvu konstataciju, kao što ste vi u članu 5. od tačaka 1, 2, 3, 4, i 5) pokušali da rehabilitujete. Rehabilitujete lica koja po sadašnjim propisima i pod tadašnjim propisima nemaju prava na rehabilitaciju. Pazite, molim vas, hajde što imaju pravo na rehabilitaciju nego imaju pravo i na naknadu štete i sve one nadležnosti koje im po predlogu ovog zakona pripadaju. Zahvaljujem.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 5. amandman su zajedno  podneli  narodni poslanici Aleksandra Jerkov i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospođice Jerkov.