Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Hvala lepo. Verujem u dobru nameru gospodina Markovića da napravi rezervnu varijantu za situaciju koja će nastupiti i ne sada da pohvalim njega što je napravio rezervnu varijantu ali samo da napravim analogiju.
Rezervna varijanta je napravljena i za slučaj da banke budu ugrožene pa se garantuju depoziti, ne pet, ne 10, ne 20, do 50 hiljada evra i to je dobro. Dobro je što postoji rezervna varijanta da ukoliko su investicioni fondovi podkapitalizovani pa ne mogu da nastave da rade, da se stvori rezervna varijanta. Ali nije dobro što se rezervna varijanta stvara samo u nekim, u ovom slučaju da, pohvalno je što stvarate rezervnu varijantu, ali u osnovnom funkcionisanju ovog društva ne postoji rezervna varijanta, a to je da ono što je osnova za gradnju ukupnog društva, onog što smo zvali nekada učeći u školi, nadgradnjom pa i ovom političkom demokratijom, a to je proizvodnja kao materijalna baza iz koje se finansiramo svi, pa i ovi poslovi, nije našlo dovoljno mesta da se za nju napravi rezervna varijanta od privatizacije do danas.
Gospodine ministre, cenim da napravimo rezervnu varijantu za slučaj da bude vanrednih izbora i da se onda ne postavlja pitanje da li imamo jedinstveni birački spisak ili ne i po kom zakonu postupamo, da nam to u vreme sprovođenja predizbornih radnji ne oduzme energiju za bavljenje tim poslom umesto nekim drugim. Takođe, shvatam težinu posla u koji ste se upustili i gde s pravom kažete - nismo ni znali kako će to funkcionisati i neke stvari tek u fazi testiranja vidite da ne može ni informatički da se to obuhvati u jednom trenutku ili na način kako ste predvideli projektujući neki softver.
To jeste nešto što mora da se prizna da je okolnost koja se desi kao što svaki ozbiljan čovek kaže kad radimo zakon za jednu oblast, mi ne možemo da predvidimo sve situacije koje će život da režira i zato neke situacije kreiramo načelno, široko ili je potrebno da donosimo tumačenja zato što zaista niko ne može da predvidi ono što život donosi.
U tehničkom smislu je to tim pri pre moguće da se desi i nemam te podatke i informacije ni koliko je koštao tender, ni koga radi ali ovo zaista jeste veliki i ozbiljan posao. Tu vam dajem za pravo ali kad kažemo da je to tehnička stvar, nemojte da obmanjujemo ni sebe, ni građane, da je ovo tehnička stvar koja je nevažna, ne ona je vrlo važna i zato ste vi 2009. godine izašli sa zakonom kojim je trebalo stvoriti jedinstven birački spisak.
Zašto ne progovorimo otvoreno, zašto je ovo tehnički važna stvar? Svi znamo da onaj ko dobije spiskove i ko ima u rukama spisak ulica, mesnog odbora, mesne zajednice, grada, opštine gde je zadužen za sprovođenje izbora ima prednost jer može da poziva i utiče na građane. Mi živimo u ovoj Srbiji, građanima je preko glave onih koji zvone na vrata, svih naših aktivista koji traže siguran glas, koji hoće na neki da obavežu ljude pa im ne daju ni popodne da se odmore.
Ne vodi se tako mnogo računa, a ja se tome protivim o pravim rezultatima nečije vladavine ili o osnovanosti obećanja koje neko daje ako je opozicija, nego se previše vodi računa o toj tehničkoj stvari, o spiskovima u čijim je rukama statistika, ko obrađuje te podatke, ko ima aktiviste koje ne znam odakle plaća, da idu i da zvone na vrata i da taj tehnički deo posla obave. Ti aktivisti nemaju pojma o programu. Oni uopšte ne govore o tome šta im stranke nude ali je mnogo važno u izbornom danu ko će izvući glasače na izbore. Neko ko će znati da prati i softverski uveže ili svojom organizacijom na terenu, koje čiji glasač, a ljudi se znaju u svom mestu, pa i bolesne izvlače, pa i one koji negde rade, to će njihov direktor čuti da oni nisu izašli da glasaju za stranku koju on zastupa itd. Nije ovo sama tehnika.
Ovo je politički nastup koji se zove - kazniti neodmerenost onog ko je očekivao jedan veliki posao, na sva zvona ga objavljivao, a nije uspeo da ga uradi, da kažemo da ste vi u stvari sada ovim članom stavili van snage brojne odredbe izbornog zakona i bojim se da će to stvoriti velike probleme u samom postupku sprovođenja izbora, ako se desi ova situacija, ako bude vanrednih. Sve je još uvek uslovno, znači, rezervna varijanta i to može da utiče na rezultat izbora. Jer, nije samo u pitanju ovo da li će se taj spisak primenjivati. Veliki broj odredbi je ovim došao u pitanje i samo vas upozoravam da takva izmena i dopuna ovog izbornog zakona zaista može da napravi jedan ozbiljni galimatijas i da stvori sumnju u regularnosti izbora.
Ne sporim ni pravo vlasti da izbore raspiše onda kad misli da njima najviše odgovara, da birački spisak, dok je sve u njenim rukama, uredi tako kako njima odgovara, ali nije dobro gledati sebe kao vlast doveka, jer koliko god da ste na vlasti, vi znate da mandatna ograničenja postoje. Sad se samo pitam - što ste vi insistirali da četiri godine ostanete u redovnom roku za izbore, a evo, za predsednika čak u budžetu, pišu novine, za 2012. godinu Narodna skupština je predvidela sredstva za vanredne predsedničke izbore? I tu je moguće stvoriti u ovoj nestašici rezervu para za nešto što je vanredno, zato što bi možda odgovaralo da se u istom momentu sprovedu referendum, predsednički izbori itd.
I to je legitimno. Na nama je da o tome pričamo, na vama da predlažete, da izglasate. Kakve će to efekte da proizvede na građane i na ukupan budžet to ćemo videti.
Samo jedno da kažem. Samo Zakon o komunalnoj policiji neću da pominjem, jer mislim da u trenutku kada danas policija štrajkuje i traži ostvarivanje svojih prava, a borila sam se da administrator nema ista prava kao onaj ko je na ulici glineni golub. Nije dobro da komunalni policajci, dobro, nova je služba, moraju da budu obučeni, opremljeni itd, i taj zakon nije nešto što vama stavljam kao plus, upravnu inspekciju u svakom slučaju, i zaista cenim vašu ozbiljnost da uradite nešto što će biti dobro i sutra, a ne samo dok ste vi na vlasti.
Kad u Ustavu piše – imate pravo na slobodu mišljenja i mi to primamo zdravo za gotovo, čekajte, građanin treba da ima pravo na slobodu izražavanja mišljenja, jer dok stojite ispred tiranina i ćutite o svom mišljenju, vi ste bezbedni, ali ako se usudite da progovorite i iznesete to svoje mišljenje, vi ste u problemu.
Ne želim da takve, navodno ustavne ili druge odredbe regulišu izborni proces koji je mnogo važan. Pravo na slobodu izražavanja političke volje, političkih stavova moramo da imamo ne samo u izbornom procesu, moramo da ga imamo sve vreme između dva izbora. ne može se pravosuđe stavljati u funkciju pozivanja predsednika jedne stranke da se 21. pojavi zato što je plakat bio na nepropisnom mestu i da tu pokazujemo takvu ažurnost, a da se neka kaznena dela, gde se ostvaruju velike materijalne štete za državu, gde su dela teška po težini, traju dugo i izvlače samo u svrhu predizbornog blaćenja konkurencije.
Morate da shvatite – ko vas kamenom, vi ćete njega. To je u ljudskoj prirodi da ono što se čoveku radi, on će biti spreman da uzvrati, iako nas hrišćanstvo uči na nešto drugo. Morate imati na umu da u pristupu ovom najosetljivijem i najvažnijem procesu treba biti iskren prema sebi kao čoveku i građaninu Srbije, a ne prema sebi kao vlasti. Uvek ću podržati izbornu komisiju, iako sam imala stotinu primedbi, i imam još uvek, na način kako su sebi određivali naknade. Ali, nema razlike između državne izborne i ove izborne komisije. Nesavršenost demokratije smo davno utvrdili. Nema tog regulatornog tela, tog nezavisnog saveta, nekog stručnog organa u kojem se pojavljuju stručnjaci kojima je neko dao sertifikat da su stručni, nezavisni i politički neobojeni, pa uvek im neka politika daje mogućnost da se dokažu, da budu profesori, da objavljuju radove, da putuju u inostranstvo, da se usavršavaju. Uvek im neka politika da podršku ili tih 126 glasova ovde.
Nemojte da glumimo da nije potrebna politička podrška za svakog od tih članova koji se biraju od nekih ovakvih organa i zato mi kao političke stranke spremne da preuzmemo odgovornost, preuzmimo je i u izbornoj komisiji, kao što smo i do sada. Hvala.

Vreme.
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja da koristi svoje pravo u ovom delu sednice? (Ne.)
Obaveštavam vas da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, naravno sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslanička grupa ZES, poslanička grupa LDP i poslanička grupa SRS.
Prvi prijavljeni na listi, narodni poslanik Aleksandar Jugović, ima obaveza van sale, pa reč ima narodni poslanik Ivan Andrić, a posle njega narodna poslanica Vjerica Radeta.

Hvala, poštovana potpredsednice.
Naizgled je ovo tehničko pitanje i naizgled je ova sednica ili ova tačka dnevnog reda trebala da bude jedna u nizu nekih tačaka oko kojih se, usled nekih tehničkih problema, vrše neke izmene zakona. Međutim, to bi tako možda tako bilo da živimo u Švajcarskoj ili Švedskoj, pa dođe ministar, kaže – eto, ljudi, sve je do sada bilo u redu, ovo smo probali da poboljšamo ali nismo uspeli, šta da radimo, moramo da produžimo rok za još nekoliko meseci. Mi onda kažemo – dobro, pošto verujemo u dobru nameru i te Vlade i tog ministra i onda prosto kažemo – hajde da pružimo još jednu šansu.
Nažalost, mi bi bili politički naivni da verujemo u tako nešto. Moramo ovaj potez DS i njenog ministra posmatrati u širem kontekstu, a širi kontekst je za nijansu drugačiji nego u Švedskoj. Ovo je zemlja u kojoj je na zahtev jedne opozicione poslaničke grupe raspravljano o smeni jednog drugog ministra, pošto vladajuća većina nije imala većinu, nikada to nije došlo na glasanje. To je antidemokratski.
Ovo je zemlja u kojoj se grupa stanaka na vlasti zove Za evropsku Srbiju, koja nije dobila status kandidata, ali niko i nema nameru da pokaže odgovornost ka tom potezu, nego je prvo bilo – dobro, nema veze, biće u martu, a pošto neće biti ni u martu, onda je Evropa u stvari tražila od nas da priznamo Kosovo, a pošto ni Evropa nije tražila da prizna Kosovo, onda je to u stvari zato što je opozicija lobirala protiv dobijanja status kandidata. To se sve desilo u nekoliko dana.
Dalje, pitanje, i kada se od nas očekuje da verujemo ili da sa nekakvim razumevanjem priđemo nekom zahtevu vladajućih stanaka, onda mora biti jasno da mi to ne posmatramo kao ličnu stvar i da sada vi kažete – evo, nisam ništa uradio. Nemojte od nas tražiti da cenimo da li ste nešto uradili ili ne. Na svaku vašu mi ćemo dati pet primera šta niste dobro uradili. Evo vam jedan – šta je sa Bošnjačkim nacionalnim većem?
To je normalno jer smo mi opozicija, a vi ste vlast. Rezultat toga ćete videti na izborima. Što ih više odlažete, rezultat po vas će biti gori, ali to je naš stav, vaš je verovatno neki drugi.
Ono što bih hteo da kažem, to je da je za nas ključno pitanje odgovornosti i možda ne lične odgovornosti ministra zato što ova skupština, po svom Poslovniku i po zakonu, ne bira ministre zato što veruje da su oni dobri ili loši ljudi, to nije tema u našim odnosima, tema je politička. Sada, kako mi od vas da očekujemo bilo kakvu odgovornost ako odgovornost niste pokazali ne vi lično nego vaša Vlada na stotinama drugih slučajeva? Kako da očekujete od nas da vam verujemo? Vi kažete da ovaj birački spisak bude još samo u tri meseca, stari, a onda će da bude neki novi, stići ćemo da ga završimo, a došli ste zato što niste stigli da ga završite?
Te firme koje ste nabrojali, one jesu javno preduzeće, firme, udruženja itd, vidim da se tu provuče i neko privatno, naravno da mi nismo protiv saradnje sa privatnim sektorom, ali znate šta objedinjuje sve te firme koje ste rekli – bliskost Demokratskoj stranci. To je vrlo jasno. Zato i postoji jedna druga vrsta odgovornosti koju vi imate, koja nije lična i ne zavisi od toga da li ste vi dobar čovek ili niste. Vi se na tom mestu nalazite zato što ste bili u određenom trenutku deo nekakve političke stranke. Ta politička stranka je slagala hiljadu puta i zbog toga nemojte očekivati od nas da vam verujemo. Jer, to je pogrešno. To se ne bazira na realnosti.
Da li ćete vi to uraditi, videćemo u januaru. Ali, nemojte da zaboravite, takođe, kada to kažete, da li ćete onda menjati zakon ili ne, da ste vi deo Vlade, koja zakone menja uredbom. Zašto niste potpisali uredbu o matičnim knjigama? U novinama je pisalo da ste glasali protiv. Lažu ili ne lažu novine, nije važno, vaše su. I ako lažu, to je stavio neko iz DS.
Razumem ja vaš gnev ili vašu začuđenost zašto poslanici opozicije diskutuju o vama. Ali, vi morate razumeti da mi ne diskutujemo o vama lično, nas to ne zanima, nismo mi ni u kakvim ličnim i privatnim odnosima. Kada mi govorimo o vama, bez obzira što vi kao Božidar Đelić, kao neko drugi, želite danas da niste član DS, vi to jeste i morate da delite odgovornost i za postupke predsednika Teniskog saveza, koji nije bio na glavnom odboru, bio je negde drugde pa ne može da komentariše šta se tamo govorilo, morate da nam odgovorite na pitanje zašto nema sednice o Kosovu, zato što ste vi ministar u toj vladi, morate da nam kažete zašto Srbija nije dobila kandi-daturu, koja je svrha daljeg rada ove skupštine ako je jedan od osnovnih ili osnovni njen cilj bio da dobije kandidaturu? Nismo je dobili i zašto danas umesto o ovom pitanju mi ne diskutujemo o tome kakav je Vladin plan da Srbija dobije kandidaturu?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, zato što nije na dnevnom redu, kao što diskusija u šest minuta ima vrlo malo veze sa tačkom dnevnog reda.)
Ne, ima puno veze sa tačkom dnevnog reda, ako gledate kontekst. Molim vas da me ne prekidate.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, moja je obaveza i moj posao da vas podsetim, molim vas da ne dobacujete i da se samokontrolišete. Ja sa vama ne polemišem. Šest minuta od vremena poslaničke grupe vrlo sam vas pažljivo slušala i osim u jednoj rečenici, gde se govorilo o temi dnevnog reda, ništa drugo što ste rekli nije u vezi sa temom dnevnog reda.
Podsetila sam vas na obavezu da govorite o temi dnevnog reda u trenutku kada ste u okviru svog izlaganja upotrebili argumentaciju zašto nešto drugo nije na dnevnom redu. Molim vas da, ukoliko želite da se obraćate Narodnoj skupštini, to činite u skladu sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine. Izvolite.)
Ne pada mi napamet da polemišem sa vama. Ali, to što vi govorite govori da uopšte ne slušate ono o čemu ja govorim. Vaša stranka je odlučila da nije dovoljno, a to samo ima veze sa ovim zakonom, da nije dovoljno da nas više laže, obmanjuje, ne ispunjava dogovoreno, nego je odlučila i da se bavi tehnikom sprovođenja izbora. Nas kao opoziciju to plaši, zato što vidimo šta se dešava u drugim poljima rada vaše stranke, tj. vaše vlade. Zbog toga ovo što ja govorim ima isključive veze sa zakonom o izmeni Zakona o biračkom spisku. Zato što je vaš ministar došao i tražio od nas da mu verujemo. Tako je počeo svoj govor. Zbog toga nemate pravo da me prekidate, zato što ja objašnjavam zašto mu ne verujem.
Ovaj zakon, ako ste stigli da ga pročitate, u njemu je utkano obećanje da će novi jedinstveni birački spisak biti gotov za tri meseca. Ja vam kažem da neće. I to ima veze samo sa ovim zakonom. Molim vas, nemojte koristiti to što govorim o vašoj stranci da me prekidate i da govorim u ime naše poslaničke grupe. Ja jako dobro znam šta i zašto govorim i o tome ne možete, pošto ne vređam nikoga lično, ceniti vi nego građani na izborima.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sada vas drugi put upozoravam da govorite o temi dnevnog reda. Moja obaveza je da pažljivo slušam narodne poslanike i da ih podsetim kada ne govore o temi dnevnog reda. To je posao koji ću obavljati uvek i u svakom slučaju, pažljivo slušajući sve narodne poslanike. Sada vas molim – o temi dnevnog reda. Izvolite.)
Ovo što ste počeli ovim da se bavite, ja vam kažem, nama govori dve stvari. Prva je da ste potpuno izgubili kompas i da sada niste sigurni da će izbori biti održani na vreme, a da to ne smete javno da kažete, nego ste kao i sve drugo što radite, na jedan podmukao način, došli u ovu skupštinu i obezbeđujete se za naredne izbore. Na isti način kao što preuzimate štampane medije u Srbiji, kao što ste zaboravili sve obaveze koje smo imali zajedno a koje su vezane za kandidaturu Srbije i njeno članstvo u EU i kao što svaki dan izgovarate laži o tome šta su bili uslovi EU, čime prikrivate vašu nesposobnost, koja se ogleda i u sprovođenju zakona koji ste sami doneli pre nekoliko meseci, a čije odredbe usled tehničkih i novih stvari niste uspeli da ispunite. To je tačno i vaša odgovornost je ovolika ili onolika, ali ona postoji. Možda je u ovom slučaju vaša lična mala, ali u slučaju Bošnjačkog nacionalnog veća je nemerljiva, jer ste radikalizovali odnose u Sandžaku i nastavili da radite ono što je vaš prethodnik radio.
Zbog svega toga, vi na sve imate pravo – da nam oduzimate reč, da kupujete sve novine koje postoje u ovoj zemlji, da blokirate sve medije. Ali, nemate pravo da tražite da vam verujemo, zato što vam ne verujemo ništa više. Umesto da ste došli sa jasnim planom, vi ste došli sa tehničkom izmenom zakona koja će vam omogućiti da izbore raspišete onda kada uspostavite kontrolu nad medijima, nad finansijama i kada sve nas uspete da sklonite iz javnog života. Ali, i tada ćete propasti na izborima.

Iskorišćeno je tri minuta i 30 sekundi u ovom obraćanju i prethodnih šest minuta, ukupno devet minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, posle nje narodna poslanica Judita Popović.

Dame i gospodo narodni poslanici, već evo više od 20 godina, od kad je višestranačje u Srbiji, SRS posle svakih održanih izbora i proglašenih izbornih rezultata podnosi ustavnu žalbu, zato što se svi do sada održani izbori mogu tretirati kao nelegalni i nelegitimni, iz dva osnovna razloga. Jedan razlog je da ne postoji jedinstven birački spisak i da to omogućava krađu na izborima. Drugi razlog je da, pogotovo u ovih poslednjih 11 godina, predstavnici DOS-a ne žele da formiraju nadzorni odbor koji bi kontrolisao medijsko predstavljanje stranaka i vođenje predizborne kampanje.
Ovde slušamo malo pre Jorgovanku Tabaković koja je na ovom mestu zahvaljujući krađi, izbornoj krađi, odnosno krađi volje građana Srbije, koja priča o tome kako se vode kampanje i kako se kupuju birači, a onda, ministre, vi se ne javljate da kažete nijednu reč o tome, a dobro znate, kao što znaju građani ovih opština gde su izbori održani, kako su to naprednjaci vodili lekare, davali ljudima naočare, pa posle doveli u problem vid tih ljudi koji su za džabe uzeli te naočare. Zamislite, vodili lekare ginekologe da pregledaju žene na terenu. Davali su u Ugrinovcima plazma televizore, mobilne telefone, šporete i šta sve nisu.
Da postoji taj nadzorni odbor, o kojem mi u Srpskoj radikalnoj stranci pričamo, onda bismo svakako mogli da stavimo u neku kontrolu i da uvedemo u red one koji na taj način pokušavaju da ukradu glasove birača.
Kada je gospodin Marković pre dve godine govorio o ovom osnovnom zakonu o jedinstvenom biračkom spisku, koji se danas ovim novim zakonom menja i dopunjuje, tada je gospodin Marković bio pun elana, uveravao nas da je to zakon koji neće imati svoje izmene i dopune, da je to zakon koji će doneti revolucionarne promene u izbornom sistemu i da je to zakon između ostalih zakona koji uvode ozbiljne reforme u političkom životu Srbije. Mi smo tada tvrdili, gospodin Marković se, pretpostavljamo, seća, da donosite jedan neprimenjiv zakon, da donosite zakon koji neće moći živeti u pravnom sistemu Republike Srbije. Ubeđivali ste nas da to nije tačno. Evo, danas imamo na dnevnom redu izmene i dopune zakona i dokaz onoga što je tvrdila Srpska radikalna stranka pre dve godine, što mi inače tvrdimo kada govorimo o predlozima zakona koji se ovde zastupaju u ime Vlade Republike Srbije.
Gospodina Milana Markovića u ovih već više od deset godina, koliko se znamo, znam i kao poslanika i kao ministra u već drugom sazivu, nikad čovek nije bio ovako indisponiran i nervozan u komunikaciji sa narodnim poslanicima kao danas. Prosto je neverovatno koje smo ovde rečenice čuli od čoveka koji je, pre svega, diplomirani pravnik, prosto neverovatno. Govorio je Milan Marković o riziku od prevremenih izbora, što je zaista neverovatno. Ko to može da ima rizik od prevremenih izbora, osim onih koji su sada na vlasti?
Tender za izradu jedinstvenog biračkog spiska, to je zaista nešto onako što me posebno fasciniralo, kada smo govorili o ovom zakonu pričali smo na koji način može da se uradi vrlo jednostavno jedinstven birački spisak. Onda se Milan Marković ljuti kada mu Nemanja Šarović skrene pažnju šta smo mi to govorili, kako to može da se uradi i onda kaže - zašto to nisu uradili radikali kada su bili deo vlasti? Da, mi smo, srpski radikali, bili deo vlasti na republičkom nivou dve i po godine i nemerljiv je doprinos Srpske radikalne stranke i našeg predsednika dr Vojislava Šešelja u donošenju zakona o izboru narodnih poslanika, koji je i danas dan na snazi. Taj zakon je tada 2000. godine u oktobru objedinio sve političke stranke na političkoj sceni Srbije, i one iz vlasti i one iz opozicije. Jedino što ste promenili u tom zakonu je ovo pravljenje kandidata za poslanike po osnovu nekakvog redosleda, odnosno izbor poslanika sa tog spiska po redosledu i ovo što ste protivustavno proglasili da su poslanici vlasnici mandata. Sve ostalo je ostalo na snazi iz tog zakona, gospodine Milane Markoviću, i u tom zakonu je predviđeno postojanje jedinstvenog biračkog spiska i nadzornog odbora, ali mi, nažalost, više nismo bili u prilici da kao deo vlasti radimo na tome. Zato smo sa ovog nivoa skretali pažnju, pa i vama više puta.
Kažete – Ministarstvo ne može ni na koji način biti odgovorno zato što nemamo birački spisak i zato što ste vi bili valjda, kako bi rekao vaš stranački kolega, onaj plagijator Lilić, bili ste u pravnoj zabludi kada ste nas ovde ubeđivali da će ovaj zakon biti apsolutno primenljiv već do nekih narednih izbora, ma kada oni bili. Ko je onda taj ko je odgovoran, ako niste vi? Taj ko se javio na tender, pa nije uradio svoj posao? Pa, ko je odgovoran što ste uopšte imali taj tender i što ste uopšte nekog tamo zadužili, kada je to bilo moguće uraditi u okviru ministarstava, ne samo vašeg, nego i ovih koje vi ovde kritikujete? Iskritikovali ste ministarstvo vašeg kolege Dulića, pa Ministarstvo policije. Dakle, svi su nešto krivi što nemamo jedinstven birački spisak, samo vi niste.
Kažete - da je to bilo jednostavno, već bi bilo urađeno. Pa, gospodine Markoviću, valjda ste to znali i 2009. godine. Tada nam niste tvrdili da je nemoguće uraditi jedinstven birački spisak za dve godine. Tvrdili ste suprotno. Ne znamo sada zaista šta se to u međuvremenu promenilo. Pričali ste i o problemu matičnih brojeva, ulica i preko milion birača koji se vode na dve adrese. Dakle, mi sve to znamo i mi to sve pričamo godinama. Mi smo vam to pričali i kada ste 2009. godine tvrdili da donosite odličan zakon, koji danas menjate.
Ovo što danas potvrđujete, gospodine Milane Markoviću, govori o tome da ste vi spremni i da ste vi svesni da će naredni izbori biti pokradeni, jer ako tvrdite ovo, što mi znamo da je tačno, ako vi potvrđujete to, onda to znači da su svi prethodni izbori bili nelegalni i nelegitimni i da će ovi naredni izbori biti pokradeni. Prema onome što ste vi rekli, zapravo može da se zaključi jedino da u Srbiji nikada ne smeju da se održe izbori. To je logičan zaključak onoga što ste vi rekli. Pogotovo kada ste rekli – ako se ne daj bože dese redovni izbori. Dakle, ako imate rizik od vanrednih izbora, kažete – ne daj bože da se dese redovni izbori, onda se zaista pitamo da li vi uopšte mislite nekada raspisati izbore? Nekako se plašimo da vam to nije namera.
Ne možete da obećate da će ovaj posao biti završen do tih nekih narednih izbora, ali je sva prilika da će biti urađen jedinstveni birački spisak. Pa, gospodine Markoviću, sva je prilika da mi i posle ovih izmena nećemo imati jedinstveni birački spisak, pre svega što osnovni zakon nije dobar, što osnovni zakon nije stvorio uslove da u Srbiji postoji jedinstven birački spisak.
Ono što je zaista nešto što je prosto neverovatno i opet me zapanjilo da vi kao pravnik, čije sam pravničko znanje zaista uvažavala, da ste mogli da predložite izmenu ovog člana 30. na način na koji ste ovo uradili. Izuzetno od stava 1. ovog člana ako se u toku 2011. godine, odnosno 2012. godine, pre raspisivanja redovnih izbora, raspišu vanredni izbori za narodne poslanike, na tim izborima koristiće se postojeći birački spiskovi ustanovljeni pre stupanja na snagu ovog zakona, a prema pravilima na osnovu kojih su ustanovljeni u slučaju raspisivanja redovnih izbora za narodne poslanike primeniće se ovaj zakon. Od dana početka primene ovog zakona do raspisivanja redovnih izbora za narodne poslanike, odnosno do okončanja vanrednih izbora, iz stava 1. ovog člana opštinske, odnosno gradske uprave u obavezi su da biračke spiskove vode i po pravilima na osnovu kojih su vođeni pre stupanja na snagu ovog zakona.
Gospodine ministre, ovo možete da kažete u nekom intervjuu za neke novine, da opišete kako vi to vidite, ali ovo da bude formulacija zakonske norme, ovo je prosto neverovatno. Koji vanredni? Koji redovni? Kada? Da li će biti? Da li neće biti? Valjda morate datumom da ograničite, ako već ograničavate primenu neke zakonske norme. Onda to mora da bude precizno određeno datumom, a ne ovako po sistemu pričam ti priču.
Ovo je samo jedna od značajnih primedbi, a čuli ste od našeg ovlašćenog predstavnika, kolege Nemanje Šarovića, kroz amandmane, jer smo na sve članove imali primedbe, kroz amandmane ćemo govoriti precizno o tome, a vas za kraj hoću da pitam nekoliko stvari, naravno, vrlo vezano za izbore i za jedinstven birački spisak. Da li imate informaciju i da li imate odgovor na pitanje zašto su u Kraljevu raspisani izbori za mesne zajednice, savet mesnih zajednica, pa je sedam dana pre izbora povučena ta odluka? Onda su ponovo raspisani izbori, pa onda dva dana uoči održavanja izbora ponovo povučena odluka. Možda nemate informaciju. Očekujem da ćete bar do onog drugog dela rasprave da saznate, pa ćete da nas obavestite.
Takođe, moramo da vas pitamo i ne smemo da propustimo priliku, ljutili ste se kad smo vam pomenuli da ovaj jedinstveni birački spisak ili zbir biračkih spiskova, koji je zapravo to što vi zovete jedinstveni birački spisak, mora da se odnosi i na teritoriju KiM, odnosno na celu Srbiju. Vi ste rekli – kakvi KiM, kakvi birački spiskovi, tako ste rekli malopre kad ste se obraćali posle diskusije Nemanje Šarovića i prosto zapanjujuće. Vi morate da obezbedite, ministre, da se svaki zakon primenjuje na celoj teritoriji Republike Srbije. Ako to ne možete, ako to nećete, ako to neće neko u Vladi, onda ih nagovorite da prihvate više predlog SRS da se u ovom parlamentu raspravlja o problemima na KiM. Već mesecima to molimo, tražimo, insistiramo ali nemamo pozitivan odgovor, ni u skupštinskoj većini, ni što se tiče vas iz Vlade Republike Srbije.
I Ministre Markoviću, poslednje pitanje za vas, pošto smo u medijima saznali da nisu svi ministri glasali vezano za donošenje uredbe kojom se priznalo, kojom je Vlada Republike Srbije i ovaj režim priznali vrhovni sud takozvane države Kosovo i na taj način zapravo priznali priznali lažnu državu Kosovo, želimo da znamo – ko je od ministara bio protiv ove uredbe? Ako ste vi, zašto niste ubedili i ostale da je to što rade neustavno, ako niste, zašto ste zakazali kao pravnik i zašto niste svojim kolegama skrenuli pažnju na Ustav Republike Srbije? Hvala.

 Trinaest minuta i 45 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Pre nego što dam reč narodnoj poslanici Juditi Popovića, želim da se izvinim poslaničkoj grupi Nova Srbija, narodnoj poslanici Zlati Đerić, nenamernom omaškom, njeno ime je pročitano kao  ime ovlašćene predstavnice poslaničke grupe, a narodna poslanica Zlata Đerić želi da govori po redosledu i nalazi se na listi narodnih poslanika. Izvinjenje još jednom, greška je ne namerna i hvala vam što ste nas upozorili.
Narodna poslanica Judita Popović, posle nje narodna poslanica Nataša Jovanović.

Hvala vam gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, evo danas ja ću da govorim o tački dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i to na način na koji ja mislim da bi trebalo da govorim, kao što je govorio i moj prethodnih iz poslaničkog kluba, gospodin Andrić. Tako da je on jednostavno na taj način na koji je iznosio argumentaciju protiv ovog zakona,  hteo da se obrati ovom parlametnu i javnosti, baš u vezi ovih izmena za koje smatra da su prilično problematiče u vezi jedinstvenog biračkog spiska.
Dakle, u potpunosti se držao Poslovnika, kao što ću i ja prilikom obrazlaganja svog stava i stava mog poslaničkog kluba u vezi izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.
Posebno bih istakla da su ključne reči u vezi ovih izmena i dopuna zakona, kašnjenje, odgovornost i vreme, a kao poslednje, kontinuitet. Ministar je malopre govorio o tome da se kasni 21 godinu sa tim jedinstvenim biračkim spiskom, jer ipak je najvažnija izmena ta koja je sadržana u članu 6. Predloga zakona, a koja se odnosi u stvari na jedinstveni biračku spisak iz člana 30. postojećeg zakona.
Dakle, ako se kasni 21 godinu - da li je neko za to odgovoran? Odgovornost se postavlja iz tog razloga jer bar za protekle dve godine je moglo nešto da se uradi, a očigledno se nije uradilo. Dakle, odgovornost je ipak na ovom ministarstvu koje nije posao završilo a trebalo je to da uradi, jer tako je to i predviđeno zakonom iz decembra 2009. godine. Zašto se nije uradilo, nismo dobili jasan odgovor, krivac je označen u vidu savremene informacione tehnologije, a to možete pročitati u obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama.
Mi smo svesni toga, da je jedinstven birački spisak itekako potreban. Međutim, za slučaj vanrednih izbora ponovo će se koristiti sa postojećim biračkim spiskovima, koji su poprilično kompromitovani tokom 90-ih godina, a očigledno se nastavlja kontinuitet sa tim 90-im godinama. Nažalost, kontinuitet se ne iscrpljuje samo u jedinstvenom biračkom spisku nego se kontinuitet uopšte nastavlja u jednoj pogrešnoj politici, između ostalog i u odnosu na KiM, a znamo koje su posledice tog kontinuiteta, znamo koje su posledice te pogrešne politike, i Kim i Evropa.
Dakle, od ministra smo čuli da postojeći jedinstveni birački spisak nije u operativnoj funkciji. Ma šta to značilo, očigledno da se neće primenjivati i očigledno da nastavljamo i dalje da se koristimo jednom pogrešnom metodologijom, pogrešnim pristupom u rešavanju društvenih, državnih i svih ostalih pitanja koja su nam data u zadatak, kako ministarstvima tako i parlamentu. Tu bih na taj način obrazložila i činjenicu da ni do dana današnjeg nije stiglo na sednicu ove skupštine rasprava o tako gorućem pitanju, kao što je problematika o KiM, a to je jedan od razloga zašto smo na tako lep način odbijeni 9. decembra, što se naše kandidature tiče.
Sve u svemu, Srbija gubi utakmicu sa vremenom. Srbija nema vremena, međutim, ovde se toliko olako shvata taj pojam i olako se shvata činjenica da je svaki izgubljen dan, izgubljen dan za građane ove države, a to znači da se svakim danom urušava njihov standard, svaki dan se urušavaju njihova ljudska prava i svaki dan se urušava jedan opšti integritet ove države. Sve će biti teže da se nadomesti vreme koje je već izgubljeno.
Dakle, nije arugument za ovaj predlog zakona da se čekalo 21 godinu, pa ćemo sačekati još koji mesec. Prosto je to cinično kada se pozivamo na nešto što je prilično negativno. Ako se posao ne radi i ne okonča jedan proces koji je morao biti okončan, u tom slučaju, to ne može biti neka pozitivna argumentacija za ove izmene i dopune zakona koje su danas na dnevnom redu.
Dakle, još jednom bih podvukla činjenicu, Srbija gubi utakmicu sa vremenom upravo iz tog razloga jer se suviše olako shvataju obaveze i odgovornosti.

 Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, posle nje narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

 Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, ove izmene i dopune zakona o tzv. o jedinstvenom biračkom spisku koji se danas nalazi pred nama, a to mi poslanici imamo prilike da vidimo i gospodin Šarović je na početku govorio o tome, navodno odnose samo na neophodnost da se omogući našim građanima koji žive u inostranstvu da se na način kako je to ovde nakaradno predviđeno izmenom zakona upišu u birački spisak u gradovima i opštinama, da uprave lokalnih samouprava o tome komuniciraju i obaveste diplomatsko-konzularna predstavništva u inostranstvo. Sada je očigledno, gospođo Čomić, a to moraju i građani Srbije da znaju, da se sprema velika, sada već predizborna namera, ali izborna krađa glasova jer ono što je Tuđman uradio 1991. godine u ustaškoj Hrvatskoj, očigledno sada namerava da uradi i ovaj režim, navodnim odzivom dijaspore i njihovom mogućnošću da glasaju.
Moram da napravim jednu rekapitulaciju svega što se dešavalo i da vas podsetim kao i kolege poslanike koji to tada jesu bili ili nisu, da je 2004. godine izmenom i dopunom Zakona o izboru narodnih poslanika omogućeno našim građanima koji žive u inostranstvu da glasaju. Dato je striktno uputstvo RIK kako će da se izvrši ta evidencija, kako oni navodno da se animiraju i već 2006. godine prilikom glasanja o referendumu za novi ustav Republike Srbije, a onda i za izbore 2008. godine, kako predsedničke tako i parlamentarne, ispostavilo se da je odziv naših građana u inostranstvu jako mali i da se svega njih 18.093 prijavilo u inostranstvu da glasa na 26 biračkih mesta u više zemalja.
Šta onda o nama govori izmena i dopuna ovog zakona, odnosno prvi član izmene i dopune? Da ćete suprotno Zakonu o boravištu, koji je usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije pre dva tri meseca, fiktivno vršite, preko diplomatsko konzularnih predstavništva upis birača, odnosno Srba iz inostranstva koji su navodno zainteresovani da glasaju, a ljudi koji tamo žive, pa čak i oni koji su u skupštini dijaspore i razna udruženja, kažu da uopšte nisu motivisani to da rade, pre svega zbog izdajničke politike režima, zbog saradnje sa zlikovačkim Haškim tribunalom, zbog izdajničke politike prema KiM, to su njihove reči, njihova pisma koja upućuju nama.
Šta će sada ovde da se desi? Vi nećete da prihvatite, videćemo, ali sigurna sam da nećete, amandman kolege Šarovića. Sada po ovom članu kako ste ga vi predložili navodno će da se desi da u lokalne samouprave stiže veliki, ogroman broj zahteva, njih na nekoliko stotina hiljada, jer ni ministarstvo ovog Srećkovića, Ministarstvo za dijasporu, ni Vlada Republike Srbije ne zna koliko naših ljudi živi u inostranstvu. Zna se za Beč, glavni grad u Austriji, da je jedan od najvećih centara gde žive Srbi, takođe se zna za Nemačku, u Rusiji sada, u Moskvi živi nekoliko desetina hiljada Srba, da ne govorim dalje po drugim zemljama. Onda će bez odjavljivanja boravišta, odnosno bez odjavljivanja da oni neće sada da glasaju tamo, oni će da se prijavljuju ovde, da tu kontrolu vrši diplomatsko konzularno predstavništvo i Ministarstvo inostranih poslova, a pre svega je dužan to da radi ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Tako će da se stvori fama oko toga da su oni tobož toliko zainteresovani, da njih nekoliko stotina hiljada baš 6. maja, na Đurđevdan, kada vi planirate da se održe izbori, kako već govorite, ako ne bude pre, jer vidite kako ministar fakultativno govori, takav mu je i ovaj član 30. zakona, koji je malo pre koleginica Radeta spominjala, i onda ćete da iskoristite, odnosno da ukradete njihove glasačke listiće, njihovo biračko pravo tog 6. maja, jer su se oni navodno brže bolje uputili na lokalne uprave i upisali se u taj birački spisak.
Molim vas, ta mogućnost manipulacija, pokazalo se kod Tuđmanovg režima i pokazuje se i sada u ovoj drugoj hrvatskoj vlasti i vladi da oni to rade i da vešto manipulišu sa tim. Zašto biste vi sada, nekoliko meseci pred izbore, a postoji taj zakon iz 2004. godine, menjali način kako će Srbi iz inostranstva da glasaju? Oram da vas podsetim, tu je gospođa iz ministarstva, kako je to onda, 2004. godine RIK nama objasnio i našim članovima RIK. Tada je došlo do izmene tog zakona i napravljena je posebna evidencija tako što su se u nju upisivali građani u inostranstvu koji žele da glasaju, ukoliko se ovde odjavili, a imaju prijavljeno prebivalište u stranoj zemlji. Pošto ste videli da je taj odziv veoma slab, njih je bilo 18 i nešto hiljada, a glasalo je svega nekoliko hiljada. Na biračkom mestu recimo u Sloveniji gde ima više desetina hiljada Srba nije bilo otvoreno ni jedno biračko mesto, u Americi, a da ne govorim o tome koliko je naših građana koji žive decenijama i njihove porodice, to su sada ti potomci koji takođe po ovom zakonu imaju pravo, žive u Čikagu, oni nisu imali mogućnost tamo da glasaju.
Vi ćete sada, u to sam apsolutno sigurna, da manipulišete tim njihovim navodnim prijavama da oni baš hoće u tom gradu, odnosno gde živi neko gde će oni biti prijavljeni, a naročito se odnosi na ovaj veliki broj Srba koji rade u zemljama koje sam malo pre pomenula, u zapadnoj Evropi, u Nemačkoj, u Austriji, koji su ovde bliže, pa će oni baš tog dana da dođu da glasaju. Da li vi mislite da ćemo mi da ostanemo nemi i zatvorenih očiju pred takvom prevarom? To je apsolutno nemoguće da izvedete i po ovom Zakonu o boravištu koji je usvojen pre nekoliko meseci.
Druga velika opasnost, a o tome se mnogo govori ovih dana na svim medijima u Srbiji, jesu građani koji su promenili svoje mesto boravišta ili su podstanari, a nisu prijavljeni zbog toga što njihovi stanodavci ne žele da im daju mogućnosti ugovora o zakupu stana. Takvih je nekoliko desetina hiljada u Beogradu, u raznim gradovima Srbije. Oni nisu prijavljeni na toj adresi, ali oni koji to jesu, nisu odjavljeni tamo gde su oni prijavili svoje prvobitno mesto boravišta. Šta će sada da se dešava? Oni će praktično da imaju mogućnost da glasaju i u Beogradu i u Ljuboviji i u Kragujevcu i u Čačku, na oba ta mesta zato što ovaj zakon niste uskladili sa Zakonom o boravištu građana, a Zakon o boravištu građana je takođe šupalj. O tome smo govorili kada je ovde bio ministar Dačić, zato što on ne obavezuje MUP, odnosno jedinice MUP u gradovima, u opštinama da brzo naprave i da prečiste tu evidenciju. Ko će to uopšte da uradi?
Drugo pitanje koje se postavlja, gospođo Čomić, ne mogu sada ni vas da pitam, a nije tu ni ministar, on bi jedini mogao da nam da odgovor. Da li on u ovom trenutku zna koliko je interno, kako ste vi to nazvali, raseljenih lica, naših Srba koji zbog zlikovačkog terora Hašima Tačija i Haradinaja nisu mogli da ostanu na svojim ognjištima? Mi u Kragujevcu, od gradova u centralnom delu Srbije imamo najveći broj takvih lica, a sada da pozovete nadležne iz gradske izborne komisije u gradu Kragujevcu, oni ne mogu da vam daju preciznu evidenciju. Zašto? Zato što se ažuriranje i njihovo evidentiranje na posebnim biračkim mestima, jer oni imaju pravo da glasaju samo za republičke i predsedničke izbore, tek vrši nekoliko dana ili dve nedelje pred početak izbornog procesa. Oni ne da nisu obavešteni, nego ljudi pojma nemaju. Mi to moramo da radimo, aktivisti SRS, da idemo i da ih pozivamo i da im kažemo – u toj i toj školi, u Erdeču, u Ilićevu i nekim drugim naseljima u gradu vi ćete, Srbi sa KiM koji ste ovde zbog toga što su vas šiptarski teroristi oterali sa vaših ognjišta, moći da glasate. Taj odziv nikada nije mnogo veliki zato što država sistemskim ne radi na tome, nego prepušta te ljude, pa ako glasaju glasaju, ako ne, baš ih briga. Tek sada to nećete da radite, jer oni dobro znaju da ste ih prodali i izdali i da ste se stavili potpuno u službu vaših zapadnih mentora, Hupera i ostalih koji nam otimaju KiM.
Moje kolege će nastaviti da govore o ovim drugim članovima izmena i dopuna, ali suština je ova, jer sada bilo kome u inostranstvu da objasnite, bilo kome ko se nalazi u toj skupštini naših emigranata, odnosno lica koja tamo žive u rasejanu da vi hoćete njima da učinite dobro delo, pa da im date mogućnost da se oni prijave u nekom gradu ili u opštini u Srbiji, pričam ti priču, što bi naš narod rekao. Ne, nego se spremate da nekoliko stotina hiljada glasova pokradete na izborima upravo na ovaj način i upravo njihovim fiktivnim upisivanjem i iskorišćavanjem tih glasačkih listića na dan izbora. Njihov odziv u inostranstvu u konzularnim predstavništvima biće kao i do sada veoma mali.